ostanimo u kontaktu

Srbija

I Kosančićev venac postao gradilište: Koliko se menja zaštićeni kulturno-istorijski ambijent

N1

Objavljeno

-

U zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini Kosančićevog venca u Beogradu u toku je izgradnja, odnosno rekonstrukcija tri objekta. Sva tri objekta imaju pravosnažne građevinske dozvole i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, i svojim izgledom i gabaritima ne bi trebalo da narušavaju ovaj ambijent.

Kosančićev venac uživa status prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja. Kako se navodi na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, Кosančićev venac predstavlja područje najstarijeg kompaktnog srpskog naselja u varoši Beogradu sa sačuvanim starim rasterom spontano nastalih ulica, starim uličnim zastorom, drvoredima i ambijentom sa velikim brojem starih kuća i javnih građevina koje dokumentuju istorijski razvoj ovog dela Beograda od prve polovine 18. veka, kada je izvršena rekonstrukcija nasleđenog kasnosrednjovekovnog naselja, do današnjih dana.

U okvire Кosančićevog venca spadaju istorijska mesta sa nalazima naselja i nekropole rimskog Singidunuma, kao prva predgrađa izvan nekadašnjih okvira grada.

Na Кosančićevom vencu sačuvani su vredni primerci tradicionalne balkanske arhitekture: Кonak kneginje Ljubice, Кafana „?“, stambene zgrade koje predstavljaju prelazne tipove od tradicionalne ka evropskoj arhitekturi – Fruškogorska 10, Кosančićev venac 18, objekti gradske arhitekture evropskih stilova XIX veka – Saborna crkva, Кosančićev venac 7 – 15, Кuća Dimitrija Кrsmanovića, Кneza Sime Markovića 2, značajne građevine XX veka – Osnovna škola kod Saborne crkve, Кuća Branislava Кojića, Zadarska 6, zgrada Patrijaršije, Кralja Petra 5.

Ove, kao i druge zgrade, čine materijalna svedočanstva istorijskog razvoja Кosančićevog venca kao upravnog, crkvenog i kulturnog centra, kao i stambenog središta, navod iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Zavod, međutim, ukazuje i da urbana celina Кosančićevog venca nije sasvim kompaktna niti jedinstvena po hronologiji nastanka, tipologiji ili stilskoj pripadnosti, ali da predstavlja najstarije sačuvano gradsko tkivo u kojem u kontinuitetu žive Srbi. Ona je takođe i prvi razvijeni upravni, kulturni, duhovni i ekonomski centar Beograda i obnovljene srpske države i jedan od specifičnih prostora starog Beograda sa ambijentalnim i likovnim kvalitetima.

Uprkos tome što je reč o najstrože zaštićenoj zoni Beograda, Kosančićev venac se i dalje menja i u prethodnom periodu je na tom prostoru aktivno nekoliko gradilišta.

Nadogradnja pored Doma Mike Alasa

Upadljivi dodatak ambijentu Kosančićevog venca „nikao“ je na zgradi na uglu Kosančićevog venca i Ulice kralja Petra, tik uz kuću Mike Alasa koja je 1966. godine utvrđena za spomenik kulture.

Reč je o prvobitno prizemnoj jednoporodičnoj kući izgrađenoj osamdesetih godina 19. veka kao tipična građanska kuća. Kako se navodi u lokacijskim uslovima koje je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao 13. januara 2021. godine, taj objekat ima ambijentalnu vrednost, ali je šezdesetih godina prošlog veka nadzidan i potpuno prepravljen.

Pravosnažna građevinska dozvola za nadziđivanje i rekonstrukciju pomenutog objekta, izdata je u avgustu 2021. godine. U zahtev za izdavanje građevinske dozvole, dostavljeni su i uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (broj 0236/20 od 13. 3. 2020. godine), kao i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (broj 0236/20 od 25. 5. 2020. godine) sa overom crteža novoprojektovanog rešenja.

Uprkos modernom izgledu dodatih etaža (mezanina i potkrovlja), nadziđivanjem objekta je visina venca usklađena sa visinom venca Doma Mike Alasa, a nove kose krovne ravni su usklađene i projektovane sa istim padovima kao na navedenom objektu. Visina i linija novog slemena se podudara sa slemenom na objektu Doma Mike Alasa. Pritom je obnovljena fasada prvobitnog objekta sa dekorativnim elementima oko prozora, ulaznih vrata i na vencima, a podeoni venac je vraćen u stanje pre prethodne, neadekvatne nadogradnje.

Na delu nadogradnje postavljeni su prozori od aluminijumskih profila u kombinaciji sa drvenom oblogom sa spoljne strane, sa termo prekidom i ispunom od termopan stakla, precizira se u građevinskoj dozvoli. Obloge fasadnih zidova, kao i brisoleji su, kako se dodaje, od keramičkih bageta na metalnoj potkonstrukciji. Ograde su od transparentnog laminiranog kaljenog stakla bez ramova. Pokrivač kosih krovnih ravni je od biber tradicional crepa.

Tako da, koliko god neobično ovaj dašak savremene arhitekture izgledao neobično u ambijentalnoj celini Kosančićevog venca, reč je o poduhvatu koji je prošao sve neophodne procedure, poseduje sve dozvole i saglasnosti, i u krajnjem intervenciji kojom je uklonjena prethodna, neadekvatna nadogradnja i objekat izjednačen sa susednim.

Luksuzna stambena zgrada Dejana Stankovića

Nedaleko odatle, na broju 21, luksuznu stambenu zgradu „Royal Art Residences“ izgradila je kompanija „Maison Royal“ čiji je suvlasnik proslavljeni srpski fudbaler Dejan Stanković. Na tom mestu ranije su se nalazila četiri prizemna objekta bez arhitektonske vrednosti.

U građevinskoj dozvoli koju je 26. januara 2022. godine izdala Gradska opština Stari grad, navodi se da je investitor dostavio uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (broj 5228/21 od 16. 12. 2021. godine).

Reč je dvostrano uzidanom stambenom objektu na sedam etaža koji, zahvaljujući morfologiji terena, ne izlazi iz gabarita postojećih objekata na Kosančićevom vencu. Naime, na Ulicu Kosančićev venac izlaze samo prizemlje, dva sprata i potkrovlje, dok se „podzemne“ etaže nalaze na padini ka reci Savi.

U zgradi se nalaze tek pet stambenih jedinica. Kako se navodi na sajtu kompanije „Maison Royale“, svi stanovi su prodati, a prema istraživanju Forbesa, reč je o jednoj od 20 najskupljih lokacija u glavnom gradu, gde je kvadratni metar stana stajao 10.000 evra.

Stanari na raspolaganju imaju i 14 parking mesta u podzemnim etažama, teretanu i spa centar sa bazenom.

Zgrada je vrlo svedenog izgleda, sa kamenom fasadom u kombinaciji crne i bele boje.

Najstarija kuća „stradala“ u sklopu rekonstrukcije

Radovi su u toku i prekoputa zgrade Dejana Stankovića, na broju 18. Reč je o „kući Vitomira Markovića“, najstrarijem objektu na Kosančićevom vencu, koja bi rekonstrukcijom i dogradnjom trebalo da se pretvori u jedinstveni poluatrijumski stambeni objekat.

Koliko se, međutim, može videti na terenu, iza visokog plavog platna kojim je gradilište ograđeno – stara kuća je gotovo potpuno srušena.

Građevinsku dozvolu za izvođenje radova na broju 18 je u avgustu 2022. izdala Gradska opština Stari grad, i u njoj se navodi da je investitor dostavio kopije dobijenih saglasnosti: uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (broj 0817/20 od 15. 1. 2021. godine), saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (broj 0817/20 od 14. 6. 2021. godine).

Kako se može videti na tabli koja je postavljena na gradilištu, objekat će ka Ulici Kosančićev venac zadržati gotovo isti izgled kao što je imao ranije. Najuočljiviji dodatak su krovni prozori budući da će nekadašnji tavanski prostor biti pretvoren u potkrovlje namenjeno stanovanju.

To potvrđuje i građevinska dozvola u kojoj se ističe da se ulična fasada čuva u potpunosti u svemu prema uslovima koje je izdao Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Кalkanski zid prema prostoru na kom se nekada nalazila Narodna biblioteka, takođe se u potpunosti zadržava u postojećoj visini.

Navodi se i da su svi prozori prema ulici drveni dupli, u svemu prema postojećim, dok je fasadna stolarija prema unutrašnjem dvorištu je od aluminijumskih profila u termo prekidu, zastakljenih troslojnim termopan staklom. Krovna konstrukcija objekta je čelična sa drvenim rogovima i termoizolacijom od kamene vune, a kao krovni pokrivač planira se gusto pokrivanje biber crepom.

Kuća na broju 7 ponovo izgrađena u istim gabaritima

Na sličan način je rekonstruisana, odnosno u velikoj meri srušena, pa opet izgrađena, kuća na broju 7. Građevinska dozvola za ovaj objekat je izdata još 2019. godine, i u njoj se navodi da je investitor dostavio uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (broj 0846/17 od 12. 10. 2017. godine), uverenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (broj R4205/18 od 9. 11. 2018. godine) da Odsek za dokumentaciju Zavoda ne raspolaže arhivskim projektom objekta Кosančićev venac broj 7, kao i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture (broj 0736/17 od 24. 8 .2017. godine) za radove na restauraciji ulične fasade, uz overu crteža.

Projektom je, kako se navodi u građevinskoj dozvoli, predviđena rekonstrukcija, adaptacija i dogradnja postojećeg stambenog objekta u Ulici Кosančićev venac broj 7, u postojećem gabaritu, nakon čega će biti formiran stambeno-poslovni objekat koji će se sastojati od dvoetažnog poslovnog prostora (u sutereni i prizemlju) i četvorosobnog stana sa galerijom u potkrovlju.

Planiranom rekonstrukcijom, adaptacijom i dogradnjom predviđena je, s obzirom na veliku spratnu visinu, zamena postojećih međuspratnih tavanica i formiranje novih, tako da se umesto postojeće spratnosti suteren + prizemlje + tavan dobije nova spratnost suteren + prizemlje + potkrovlje, sve u okviru postojećeg gabarita objekta, objašnjava se u građevinskoj dozvoli.

Pritom se, prema Ulici Kosančićev venac, zadržava visina cenca i slemena, dok je prema dvorištu predviđeno podizanje nadzidka visine 120 centimetara, što omogućava formiranje potkrovne etaže, tako da se zadrži postojeća visina slemena.

Fasada objekta će biti potpuno rekonstruisana i biće joj vraćena dekorativna etika koju je imala pre Drugog svetskog rata.

Prostor bombardovane Narodne biblioteke i dalje čeka uređenje

Neimarskim poduhvatima na Kosančićevom vencu ipak tu nije kraj. I dalje ostaje nerešena sudbina najosetljivijeg i najznačajnijeg prostora u ovom delu grada, a to su temelji zgrade Narodene biblioteke koja je srušena u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine.

Na godišnjicu bombardovanja 2018. godine, tadašnji gradski urbanista Milutin Folić izjavio je da je arhitekta Boris Podreka projektovao memorijalni park na temeljima srušene biblioteke.

„U prvom delu prema Brankovoj ulici biće ugljenisane knjige koje će simbolizovati stradanje, zatim edukativni deo i onda cvetni deo koji simbolizuje preporod. Očekujem da bi radovi mogli da počnu u drugoj polovini godine i nadam se da će biti za sledeće leto potpuno u funkciji“, rekao je Folić.

Radovi, međutim, nikada nisu počeli, a od tada se više puta javila ideja o ponovnoj izgradnji objekta u kom se nalazila Narodna biblioteka, koja bi bila memorijalni centar.

Tako je ministarka kulture Maja Gojković u oktobru 2021. izjavila da će joj upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo predstaviti planove za ponovno podizanje zgrade Narodne biblioteke na mestu na kojem stajala do nacističkog bombardovanja.

„Ministarstvo podržava ideju da se na Kosančićevom vencu dostojno obeleži mesto stradanja knjige, kao i da ovaj koloritni deo prestonice bude što više ‘obojen’ kulturom. To će nesumnjivo obogatiti kulturnu ponudu Beograda i Srbije i privući veliki broj domaćih i stranih posetioca“, rekla je tada Gojković.

Prethodno je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, u oproštajnoj poseti Beogradu u septembru 2021, rekla da će njena zemlja sa 500.000 evra podržati izgradnju spomen-obeležja na mestu bombardovane Narodne biblioteke.

U porušenoj zgradi Narodne biblioteke se čuvalo preko 300.000 štampanih knjiga, od kojih je 1.500 predstavljalo izuzetno vredan fond koji su sačinjavale rukopisne knjige iz srednjeg veka, zatim veliki broj mapa, gravira i slika.

Zgrada u kojoj se nalazila Narodna biblioteka nekada je bila fabrika, a potom je rekonstruisana po projektu arhitekte Branko Tanazević u duhu arhitekture akademizma, sa tri reprezentativne fasade, od kojih su dve bile orijentisane ka Кosančićvom vencu, a jedna ka Srebrničkoj ulici.

„Čeona fasada je bila najreprezentativnija sa skladno i simetrično komponovana dva bočna rizalita koji flankiraju ulaznu partiju sa portikom koji je nosio niz udvojenih toskanskih stubova na čijem vrhu je formirana terasa sa balustradom i skulptoralnim predstavama u punoj figuri. Posebna pažnja je posvećena dekoraciji ove fasade, sa bogatom arhitektonskom plastikom: ukrašenim konzolicama, reljefnim poljima u natprozornicima i lučnim frontonima“, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Zaboravljena gradska galerija

Planovi o revitalizaciji Kosančićevog venca uglavnom su taj prostor videli kao kvart namenjen kulturi. U takvu viziju uklapali su se i planovi o izgradnji Gradske galerije, na padini ka Karađorđevoj ulici, prekputa Doma Mike Alasa.

Na arhitektonskom konkursu za Gradsku galeriju, održanom 2017. godine, prvu nagradu odnosi biro ARCVS Branislava Redžića koji je zamislio građevinu ukopanu u padinu, čime bi ostao otovren vidikovac sa Kosančićevog venca prema Savi.

U okviru objekta bili su planirani ne samo galerijski prostor, već i restoran, multifunkcionalna dvorana, učionice i amfiteatar na otvorenom.

Urbanistički projekat za izgradnju Galerije usvojen je 2018. godine kada je najavljeno da će izgradnja krenuti nakon rešavanja imovinsko-pravnih poslova na susednim parcelama, i sprovođenja tenderske procedure. Izgradnja, međutim, nikada nije počela, a ovaj projekat je, čini se, ostao potpuno zaboravljen i više se ne pominje u javnosti.

Pre 11 godina je i Srpska pravoslavna crkva najavljivala da će prizemni dvorišni objekat u kompleksu Patrijaršije na Kosančićevom vencu, u kome se nalazi sala za predavanja, biti zamenjen novim trospratnim zdanjem od 1.200 kvadratnih metara u kom bi se nalazile prostorije Muzej SPC. Zbog te intervencije tada je bio izmenjen Plan detaljne regulacije (PDR) prostorne celine Kosančićev venac, ali do izgradnje nikada nije došlo.

Na ambijent Kosančićevog venca znatno bi mogli da utiču i objekti čija je izgradnja najavljivana u Karađorđevoj ulici, na delu od Velikih stepenica do Brankovog mosta.

Ansambl „Kolo“ i novi FPU u Karađorđevoj

Pre nekoliko godina javila se ideja ideja o izgradnji novog doma Ansambla „Kolo“ u Karađorđevoj ulici, na mestu gde se nekada nalazila carinarnica – Đumrukana i prvo pozorište u Beogradu – Teatar na Đumruku.

Konkurs za idejno rešenje nove zgrade Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo” održan je 2019. godine, a prvu nagradu odneo je biro „Zabriski“.

Međutim, prema pisanju Politike iz 2022. godine, još nije poznato da li će buduće zdanje u Karađorđevoj 13 koristiti Ansambl „Kolo” ili alternativna pozorišta niti je izvesno kako će objekat izgledati.

Na susednoj parceli, u Karađorđevoj 91, gde se trenutno nalaze prostorije Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU) planirana je izgradnja nove zgrade za potrebe te akadamske ustanove po projektu arhitekata Bojane Kovač Đurasinović, Miloša Đurasinović i Aleksandra Čvorovića koji su odneli prvu nagradu na konkursu 2022. godine.

Izgradnju nove zgrade FPU najavila je i premijerka Ana Brnabić tokom nedavnog predstavljanja investicionog plana „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“.

(N1)

Društvo

Pripremna nastava na fakultetima BU: Cene do 51.000 dinara, na nekima i besplatna

Objavljeno

-

Više od polovine fakulteta Univerziteta u Beogradu organizuje pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita. Uglavnom se nastava odvija vikendom, a neki fakulteti pružaju mogućnost praćenja nastave onlajn. Cene nastave variraju od 7.000 dinara do 51.000 dinara u zavisnosti od fakulteta, dok Poljoprivredni i Fakultet za fizičku hemiju nastavu organizuje besplatno.

Univezitet u Beogradu u svom sastavu broji 31 fakultet koji su organizovani u četiri grupacije – društveno humanističke nauke, medicinske nauke, prirodno-matematičke nauke i tehničko-tehnološke nauke. Više od polovine organizuje pripremnu nastavu pred polaganje prijemnog ispita.

Neki fakulteti umesto pripremne nastave nude zbirke testova koje zainteresovani mogu da kupe i na taj način spreme gradivo za prijemni ispit.

Poljoprivredni fakultet organizuje besplatnu pripremnu nastavu koja je organizovana vikendima u aprilu mesecu, a prijave traju do 1. aprila.

Filološki fakultet pripremnu nastavu organizuje onlajn, a pripreme počinju 26. februara. Kako se navodi na sajtu fakulteta, pripremna nastava sadrži testove, lekcije, rečnike i vežbe preko onlajn platforme, ali postoje i konsultacije onima kojima je to potrebno.

Časovi su organizovani svake nedelje. Cena za pripremnu nastavu jednog jezika iznosi 12.000 dinara, dok za dva jezika cena iznosi 18.000 dinara.

Biološki fakultet pripremnu nastavu iz biologije organizuje od decembra prošle godine i ona će trajati sve do juna meseca. Kako ističu na sajtu, pripreme iz biologije pomoći će kandidatima da polože prijemni na ovom fakultetu, ali i na drugim fakultetima gde se polaže ovaj predmet. Nastava je organizovana subotom preko onlajn platforme. Cena nastave iznosi 30.000 dinara.

Geografski fakultet na svom sajtu nudi Zbirku pitanja za prijemni ispit za školsku 2024/25. godinu koja sadrži novih 600 pitanja od kojih će 60 biti na prijemnom ispitu, a koja se može kupiti u prostorijama fakulteta. Cena zbirke iznosi 250 dinara.

Matematički fakultet od januara organizuje pripremnu nastavu koja se odvija uživo u zgradi fakulteta ili preko onlajn platformi. Nastava je subotom, a polaznici će ukupno odslušati 60 časova. Cena pripreme iznosi 40.000 dinara. Kako je naznačeno na sajtu, u cenu pripreme uključen je i probni prijemni na kojem će kandidati moći da provere svoje znanje.

Fakultet za fizičku hemiju organizuje besplatno pripremu, a nastava počinje 24. februara. Nastava je organizovana subotom onlajn, izvode je asistenti i traje po dva sata.

Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača organizuje pripremnu nastavu iz govorne kulture, gramatike i književnosti, a nastava će se odvijati uživo, subotom od 9. marta. Cena pripremne nastave iznosi 19.000 dinara.

Fakultet političkih nauka organizuje pripremnu nastavu u dva termina, najpre u martu u prostorijama fakulteta, a kasnije u junu. Nastava obuhvata pripremu iz predmeta koji se polažu za određene smerove, kao i pripremu za polaganje testa opšte informisanosti. Cena pripremne nastave iznosi 19.000 dinara, s tim da postoji popust na ukupnu cenu ako se uplate izvrše do 24. februara ili ako su polaznici prisustvovali Danu otvorenih vrata. Naknadu za pripremnu nastavu neće plaćati polaznici programa „Pripremi se-upiši se“. Poslednji rok za prijavu je 28. februar, navodi se na sajtu ovog fakulteta.

Fakultet organizacionih nauka realizuje pripremnu nastavu od 40 časova, a cena iznosi 32.000 dinara ukoliko se plaća u dve rate, a ukoliko se plaća u celini, cena iznosi 30.000 dinara. Kako se navodi na sajtu fakulteta, polaznici imaju stalne provere znanja, a nastava se izvodi subotom i nedeljom na fakultetu. Učesnici pripremne nastave imaju popust od 30 odsto za probni prijemni ispit koji se održava nekoliko dana pre samog prijemnog ispita iz matematike, navodi se na sajtu.

Medicinski fakultet onlajn pripremnu nastavu iz hemije i biologije održava subotama od 2. decembra prošle godine do 1. juna 2024. godine. Kandidati koji žele da pohađaju nastavu biraju da li žele da pohađaju nastavu iz hemije i biologije, a cena za 60 časova iznosi 33.000 dinara, navodi se na sajtu.

Fakultet veterinarske medicine objavio je na svom sajtu testove za pripremu prijemnog ispita za upis na ovaj fakultet po ceni od 1.500 dinara.

Pripremna nastava iz hemije i biologije na Stomatološkom fakultetu održava se od 3. februara svake subote. Kandidati biraju koji predmet žele da slušaju, a nastava se odvija uživo. Cena po predmetu iznosi 30.000 dinara.

Farmaceutski fakultet održava onlajn pripremnu nastavu, a cena za 80 časova hemije iznosi 40.000 dinara, za 40 časova matematike 20.000 dinara, dok je za 60 časova biologije nephodno izdvojiti 30.000 dinara.

Građevinski fakultet od početka februara realizuje pripremnu nastavu iz matematike subotom u zgradi fakulteta. Cena nastave iznosi 32.000 ako se plati odjednom ili 34.000 ako se plaća u ratama. Kako se navodi na sajtu, svi polaznici pripremne nastave koji u celosti izmire cenu nastave imaće mogućnost da bez nakanade polažu prijemni ispit na ovom fakultetu koji će biti organizovan u junu.

Elektrotehnički fakultet subotom i nedeljom organizuje pripremnu nastavu u prostorijama ETF-a. Polaznici mogu da se prijave na oba kursa matematike i fizike ili samo za jedan, dok je cena po predmetu 46.000 dinara ako se plaća odjendom, odnosno 51.000 ako se plaća u ratama.

Mašinski fakultet od decembra meseca prošle godine organizuje nastavu za pripremu polaganja prijemnog ispita, a cena nastave iznosi 25.000 dinara. Kako se ističe na sajtu, svi polaznici nastave dobijaju knjigu „Zbirka zadataka za pripremu kvalifikacionog ispita za upis na Mašinski fakultet u Beogradu“.

Saobraćajni fakultet nastavu iz matematike organizuje od februara, vikendima, u zgradi fakulteta, ali kako navode na sajtu, nije isključena mogućnost i organizovanja onlajn nastave. Nastava košta 30.000 dinara, odnosno 34.000 ako se plaća u ratama.

Ekonomski fakultet u tri termina organizije pripremnu nastavu. U januaru, aprilu ili maju i u junu mesecu. Cena pripremne nastave je 7.000 dinara.

Ostali fakulteti ili nisu naveli da organizuju pripremu nastavu ili nisu objavili cene po kojima se nastava odvija.

(N1)

pročitaj više

Srbija

RHMZ: I narednih meseci nastavlja se vreme toplije od uobičajenog

Objavljeno

-

Prema sezonskoj prognozi vremena Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), temperature vazduha će i narednih meseci biti iznad višegodišnjeg proseka, pa će tako u martu srednja minimalna temperatura biti veća za oko 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na taj prosek.

Prognozira se da će mart u većem delu zemlje biti topliji i prosečno vlažan i da su mogući slabi ili umereni jutarnji mrazevi.

Što se padavina tiče, njihova količina biće u granicama višegodišnjeg proseka, a u Vojvodini i Timočkoj Krajini iznad proseka.

U aprilu će takođe biti toplije nego što je uobičajeno, a srednja minimalna temperatura biće veća za oko jedan stepen od višegodišnjeg proseka.

Vlažnost će u ovom mesecu biti prosečna, a u prvoj dekadi biće moguća pojava slabog ili umerenog jutarnjeg mraza.

Maj je jedini od narednih šest meseci za koji se ne prognoziraju temperature veće od uobičajenih, već će one biti u granicama višegodišnjeg proseka.

U većem delu zemlje maj će biti prosečno topao i prosečno vlažan, a u jugoistočnoj Srbiji prosečno topao i vlažniji nego inače.

Srednja minimalna temperatura vazduha, navodi RHMZ, biće u granicama višegodišnjeg proseka, a njena vrednost će u proseku biti veća za oko 0,4 stepena Celzijusa u odnosu na višegodišnji prosek.

Jun će u većem delu Srbije biti topliji i prosečno vlažan, a u Vojvodini topliji i malo suvlji.

Srednja minimalna temperatura vazduha biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti veća za oko 0,6 stepeni Celzijusa u odnosu na višegodišnji prosek.

Niz meseci toplijih od uobičajenih za to doba godine nastavlja se sa julom, za kada prognostičari RHMZ predviđaju srednju minimalnu temperaturu iznad višegodišnjeg proseka, a njena prosečna vrednost biće za oko 0,7 stepeni veća od tog proseka.

Osim što će biti topliji, jul će biti prosečno suv, a moguća je pojava toplotnih talasa.

I avgust će u većem delu zemlje biti topliji i suvlji, u Vojvodini i zapadnoj Srbiji topliji i prosečno vlažan, a u zemlji se očekuju i toplotni talasi.

Srednja minimalna temperatura vazduha biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti veća za oko jedan stepen od tog proseka.

pročitaj više

Srbija

Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu: Čine se maksimalni napori da se poboljša položaj zaposlenih

Objavljeno

-

Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu saopštila je danas da je potpuno svesna svih problema i da sa Ministarstvom kulture maksimalno čini korake da unapredi radne okolnosti i položaj zaposlenih.

„Uvereni smo da će naši zajednički napori doneti rezultate koji će na obostrano zadovoljstvo omogućiti još bolje uslove za sve zaposlene“, navela je Uprava Narodnog pozorišta.

Iz Narodnog pozorišta su priznali da je „činjenica da zarade zaposlenih u pozorištu već duže vreme zaostaju za primanjima ostalih zaposlenih u javnom sektoru“.

pročitaj više

Srbija

MUP obeležava 220 godina od bitke kod Drlupe, od kada i datiraju koreni srpske policije

Objavljeno

-

inistarstvo unutrašnjih poslova danas će Svečanom akademijom obeležiti 220 godina bitke kod Drlupe, vođene u Prvom srpskom ustanku, od kada i datiraju koreni policije u Srbiji.

Događaju u Centru za kulturu Sopot, sa početkom u 12 časova, prisustvovaće ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, saopštio je MUP.

pročitaj više

Srbija

Autonomni ženski front: Ombudsman produbljuje neravnopravnost umesto da stane u zaštitu žena

Objavljeno

-

Autonomni ženski front, koji deluje unutar Zeleno-levog fronta, optužio je danas zaštitnika građana Zorana Pašalića da „produbljuje neravnopravnost“ odlukom o pokretanju postupka o oceni ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje propisuju upotrebu rodno senzitivnog jezika.

U saopštenju su ocenili da to „nije prvi put“ da Pašalić iznosi stavove koji su „u direktnoj suprotnosti sa njegovom ulogom kao zaštitnika građana“.

„Nedopustivo je da javni funkcioneri daju ovakve izjave, naročito kada je njihova primarna uloga i odgovornost zaštita prava svih građana. Umesto da u osetljivom trenutku kada su sve vrste nasilja prema ženama i mizoginija u porastu bude saveznik, stane u zaštitu žena u Srbiji i afirmiše njihove nemerljive doprinose društvu, Zoran Pašalić produbljuje neravnopravnost“, navodi se u saopštenju.

Ocenjuje se da je upotreba rodno senzitivnog jezika „od velike važnosti kao jedan od prvih koraka za pravednije i ravnopravnije društvo u kome su građanke vidljive, a njihov doprinos prepoznat i uvažen“.

„Ove odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti služe da bi se u društvu razvila svest o jednakosti žena kako u socijalnom, tako i u radnom aspektu života, i zato moramo stati na put postupcima koji usporavaju i nipodaštavaju ovaj proces“, saopštio je Autonomni ženski front.

Zaštitnik građana najavio je ranije da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo bi u celosti da stupi na snagu 1. juna, uključujući i deo koji se odnosi na rodno osetljivi jezik.

(Beta)

pročitaj više

U TRENDU