Dimitrije Bojčić otpočeo je ekskluzivni serijal „Dijalog sa“ u kom će razgovarati o aktuelnim temama sa najuticajnijim ljudima iz sveta politike u regionu. O pomenutim temama, razgovarao je sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

Neke od glavnih tema o kojima se govori u intervjuu su ovogodišnji parlamentarni izbori, očekivanja Ivice Dačiča od njih, borcima “Protiv nasilja”, KiM -u, ZSO, slučaju Banjska, EU, Velikoj Albaniji, ratu u Izraelu, teritorijalnom integritetu Ukrajine, sankcijama Rusiji i ostalim aktuelnim temama.

Ceo intervju pogledajte u videu koji sledi:

U velikoj konkurenciji mnoštva postojećih portala, QN je uspeo da se izbori za svoje mesto na medijskoj sceni i proslavi dve godine. Pored informativnog, nedavno je dobio i zabavni format. Zašto je pokrenut, po čemu se razlikuje od ostalih portala, šta da očekujemo od njega u budućnosti, govori za QN osnivač i direktor Quicknews grupacije, Dimitrije Bojčić.

• Portal QN slavi dve godine. Šta Vas je motivisalo da ga pokrenete pored postojanja velikog broja već postojećih portala i medija u Srbiji?

U školi nas uče da je najjača sila na svetu atomska ili gravitaciona sila, ne znam tačno, imao sam 2 iz fizike (smeh), ali ja se ne bih složio. Želja je najjača sila. Želja i jaka vizija su me održale na ovom putu. Svaki početak je težak, ali sam često u šali umeo da kažem da je moj bio najteži. Bio sam 4. godina Pravnog fakulteta u Beogradu, 2 ispita do diplome i logičan sled bio je da započnem karijeru pravnika u nekoj od beogradskih advokatskih kancelarija. Porodica me je tako savetovala. Isto su rekli “postoji veliki broj portala, nećeš uspeti, ulažeš novac u nešto što nije isplativo”. Možda njima to tako jeste izgledalo, ali niko od njih nije mogao da vidi moju viziju. Priznajem da deo toga možda i jeste tačan. Moj biznis plan većina ne može da isprati i sprovede. Ogromna ulaganja, a lova se ne vraća tako brzo. Ali nije sve u lovi, što mnogi ne razumeju. 

• Kakvu koncepciju portala ste imali u vidu prilikom njegovog pokretanja? Po čemu bi se on razlikovao od ostalih?

Kao što ste rekli, postoji veliki broj portala. Ali koncept QN-a je u mnogo čemu drugačiji. Nezavisni i profesionalni. Sa proverenim i pouzdanim izvorima, poštujući novinarsku etiku, donosili smo vesti sa lica mesta. Informisali građane o svim bitnim društvenim, političkim, poslovnim i sportskim dešavanjima. QN ima elemente Forbsa, GQ i CNN-a. Namenjen je onima koji razmišljaju svojom glavom. Isto tako, sama redakcija se razlikuje od drugih. Quicknews okuplja mlade ljude, studente, gde imaju slobodu da se izraze i ponude čitateljima neizmenjenu sliku stvarnosti. 

• Da li ste zadovoljni radom portala i šta biste promenili u ovom trenutku?

Naravno, ja sam od onih koji misle da uvek može bolje, ali smatram da je u ovom trenutku baš onako kako treba da bude. Postali smo prepoznatljivi u medijskom svetu i to je dovoljan razlog da nastavimo dalje. 

• Pokrenuli ste i zabavni portal FLEX. Kako se on uklapa u koncept QN portala?

Kao što sam rekao, QN je informativno-poslovno-politički portal i u njega samog se showbiznis nikako nije uklapao. Zato smo odlučili da lansiramo FLEX portal, koji je za jako kratko vreme ostvario neverovatnu posećenost. Sa ekskluzivnim vestima, behind-the-scenes pričama i najnovijim tračevima, flexportal.rs je postao saveznik čitateljima u otkrivanju sveta slavnih. Naš tim posvećenih novinara donosi najnovije informacije iz sveta zabave, a uz ekskluzivne intervjue i intrigantne priče, obećavamo nezaboravno iskustvo praćenja omiljenih javnih ličnosti.

• Nedavno ste se oprobali u ulozi voditelja i razgovarali sa kandidatom za premijera Ivicom Dačićem. Šta nam možete reći o tome?

Prvo bih iskoristio priliku da se zahvalim njegovom kabinetu i Dijani, na gostoprimstvu. Gospodin Dačić je idealan sagovornik, intervju je vrlo zanimljiv i verujem da će svi uživati dok ga budu gledali. Uskoro će biti objavljen na našem YouTube kanalu. Ovim intervjuom započinjemo ekskluzivni politički serijal „Dijalog“ u kojem ću razgovarati sa svim bitnim političkim akterima u zemlji, regionu i svetu.

• Kakva je Vaša vizija za budućnost Quicknews grupacije?

Moja vizija je vrlo jasna – biti najveći. Prepoznatljivost nije dovoljna. Projekte koje pripremamo pozicioniraće nas u sam vrh medijskog neba i to ne Srbije, već regiona. Neću mnogo da otkrivam. Uvek sam govorio sve ili ništa i bio spreman na rizik, a svaki rizik mi je doneo upravo – sve. 

• Mediji, pravo, inostrani biznis, juvelirstvo. Kako sve postižete?

Kada oko sebe imate pravi tim ljudi, sve je moguće. Moje poslovne projekte, medijske i pravne gledam kao posao. Juvelirstvo ne. Ljubav prema tom zanatu sam nasledio od oca koji je poznati beogradski zlatar. Učim veštinu juvelirstva i to je nešto što morate voleti da bi ste mogli raditi i biti uspešni u istom. Juvelirstvu tek planiram da se posvetim, kada budem preuzeo porodičnu zlataru – „zlataru Bojčić” i predstavim klijentima kolekciju nakita u koji će se zaljubiti na prvi pogled, baš kao što se sve instant zaljubljuju u mene (smeh).

Za kraj ovog intervjua želim da se zahvalim mom timu na bezuslovnoj podršci. Hvala vam što ste ostali uz mene, ponosan sam na vas i na vaš profesionalni razvoj. Zahvalan sam poslovnim partnerima što nam ukazuju poverenje, kao i prijateljima kuće što nam obezbeđuje sigurno poslovno okruženje, ali i konkurenciji koja nas stalno drži budnima. 

Vidimo se u finalu. 

Izraelsko-palestinski sukob počeo je 7.oktobra 2023.godine, a svakim danom se povećava njegov intenzitet i broj žrtava. Kako bismo detaljnije informisali svoje čitaoce o suštini i mogućim ishodima, QN portal je kontaktirao urednicu časopisa “Odbrana i bezbednost” i stručnjaka za bezbednost Jasminu Andrić.

• Jednom prilikom ste izjavili da se svaka država nalazi u nekoj vrsti rata. Da li je rat u Izraelu bio nužan u sadašnjem trenutku?

Da ne napravimo zabunu, ta izjava se odnosila na razičite oblike hibridnih dejstava, a ne na konvencionalne (čitajte oružane) sukobe. Dok bukti rat u Ukrajini, Evropa se suočava sa izbegličkim izazovima, a svetska ekonomija posrće, svakako je poslednja stvar koja nam je bila potrebna još jedan rat. Da li je moralo da dođe do ovog sukoba i da li je situacija u međunarodnim odnosima tome pogodovala, mislim da jeste. Sukob između Izraela i Palestine i posredno Hamasa je višedecenijski i epizodan. Što znači da imamo periode mirovanja i periode otvorenog konfrotiranja i taj ciklus se ponavlja, a osnova sukoba se ne rešava. U momentu kada je pažnja svetske javnosti i velikih sila usmerena na Ukrajinu, a protok naoružanja olakšan, bilo je samo pitanje vremena kada ćemo imati novo žarište. Na neki način bilo je i za očekivati da se ovako nešto desi. I bojim se da ovde nije kraj…

• Kako je moguće da čuvene izraelske službe nisu mogle da predvide Hamasov napad?

Iako je Hamas prerastao u politički pokret, u osnovi to je teroristička organizacija. Metode koje koriste su terorističke, a upravo na njima često obaveštajni rad zataji. Izraelske obaveštajne službe su među najboljima na svetu, osim toga na ovim prostorima deluju i službe velikih sila. Ipak došlo je do propusta i desio se napad koji je pokazao da ni službe nisu svemoćne jer da jesu, pojas Gaze ne bi ni postojao. Po meni je u svakom sukobu motivacija boraca ključna, jer ona pokreće i domišljatost i daje snagu da se obračunate i sa nadmoćnijim neprijateljem. A Palestinci je svakako imaju. Opet postoji i druga teorija, a to je da službe naprave propust kada im to odgovara.

• Hamas je palestinska militatna grupa, ali ko stoji finansijski i strateški iza njega?

Hamas je teroristička organizacija koja je prerasla u politički pokret sa svojim oružanim krilom. Ovo navodim s obzirom na činjenicu da su osvojii podršku na izborima i iz igre izbacili Fatah. Od tada postaju politički pokret uprkos terorističkim aktivnostima koje su ih do toga dovele.

Smatra se da Hamas ima podršku u pokretu koji deluje na prostoru Egipta, koji se graniči sa pojasom Gaze, ali zapravo i iza tog pokreta i indirektno iza Hamasa stoji Iran koji je najveći neprijatelj Izraela.

• Ministarstvo Palestine saopštilo je da je u izraelskim napadima na Pojas Gaze ubijeno do sada oko 4.000 ljudi, a povređeno 12.500. Svetska javnost nije preterano uznemirena zbog toga, kao da su palestinci drugorazredne žrtve. Da li se to može smatrati nekim vidom genocida kojim ta ista svetska javnost ponekad i manipuliše?

Ja se ne bih složila da svetska javnost nije uznemirena. Dogodio se niz protesta povodom napada na bolnicu u Gazi. Ljudi širom sveta su se okupljali ispred ambasada zapadnih zemalja tražeći pravdu za Palestince. Društvene mreže su takođe preplavljene podrškom za Palestince. Koliko je loš publicitet izraelskih aktivnosti govori i činjenica da je i sam Izrael negirao bombardovanje bolnice.  Da nije osude svetske javnosti, Izrael bi bio daleko suroviji nego što jeste.

• Nedavno je u poseti Izraelu bio i američki predsednik Džozef Bajden, koji je pružio punu podršku Izraelu i stiče se utisak da mu je dao “dozvolu” da ratuje po svojim pravilima, ne pridržavajući se međunarodnih konvencija o ratovima. Kakvo je Vaše mišljenje po tom pitanju?

Zvanično, Amerika je pozvala Izrael da se pridržava zakona rata, što je po meni bio neki vid opomene za Izrael uprkos svoj podršci. Izraelska vojska je jedna od najsofisticiranijih na svetu upravo zahvaljujući američkim finansijama. Moje mišljenje je da SAD ovaj sukob u ovom momentu ne ide u prilog. Pažnja SAD i finansije su usmerene na Ukrajinu, svaki novi sukob u kome bi indirektno učestvovali olakšaće posao Rusima u Ukrajini, pa verujem da će SAD težiti smirivanju sukoba u Izraelu.

• Da li Izrael ovakvim brutalnim akcijama rešava pitanje taoca koje je Hamas zarobio? Šta će biti sa njima?

Kao što sam već navela, mislim da bi Izrael bio daleko brutalniji da nije osude svetske javnosti. Brutalan odgovor uvek služi zastrašivanju. Međutim, kako da zastrašite ljude koji već žive u enklavi bez pijaće vode, struje i dovoljno hrane, mogućnosti za kretanje i lečenje u najgušće naseljenom mestu na svetu. Oni nemaju više šta da izgube. Tako da brutalnost u ovom slučaju mislim da neće biti od pomoći. Taoci će preživeti jedino ako Hamas nešto dobije za njih i ta ponuda mora biti dobra.

• Iz dana u dan rat u Izraelu poprima sve veće razmere. Kakve su vase prognoze za dalje? Šta je presudno za njegov kraj i koji modaliteti su na raspolaganju da se konflikt razreši?

Sukob Izraela i Palestine dugo traje i ne može se sada rešiti. Jedino može doći do smirivanja situacije koja će ponovo da eskalira kroz neko vreme. Međutim, zbog svih dešavanja u svetu koja sam već pominjala i zbog mogućnosti da dođe do odmazde terorističkih organizacija na tlu Evrope i daljeg involviranja Irana u ovakve akcije, ključno je da se sada ove tenzije smire. Ukoliko Izrael ne napravi ustupak, ceo svet može da se suoči sa talasom nasilja. Takođe sukob može da se prošiti i na Liban. Na ovo je upozorila i podrška Hamasu od strane Hezbolaha koji operiše u Libanu, a koji je ratovao sa Izraelom poprilično krvavo. Smirivanje sukoba u Izraelu je možda i ključni momenat koji bi mogao da zaustavi dodatne konflikte na drugim područjima širom sveta.

Ljubomir Stanojković, diplomirani politikolog iz Šilova (Gnjilane), za QN portal govori o svemu onome što se događa na Kosovu i Metohiji poslednjih dana iz ugla analitičara i  građanina koji tamo živi.

• Sve su nas zatekli nemili događaji na KiM-u od pre sedam dana. Kakva je trenutna situacija na Kosovu i Metohiji?

Situacija na Kosovu je trenutno teška i mučna. Teška, jer organizacija života je otežana i to i iz više razloga, od otežanog snabdevanja određenim namirnicama do bezbednosnih rizika sa kojima se suočava običan narod. Mučna, jer vlada totalna neizvesnost u svakom smislu, od političkih do ekonomskih. Šta če se desiti, sutra, prekosutra, za mesec, godinu dana. Ima li perspektive planirati budućnost za duži vremenski period, za sebe, decu, porodicu. Stalno neki događaji, incidenti, pretnje, ograničen prostor za slobodno kretanje. Dolazak različitih misija, dogovori, razgovori, sporazumi. Stalna iščekivanja, nadanja, a opet sve ispočetka.

• Srbi su se opet našli na udaru po ko zna koji put. U kakvoj poziciji je sada posle svega srpsko stanovništvo?

Srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiju živi u uslovima, slobodno se može reći, jednog geta. Međutim, opet to zavisi od mesta do mesta, tj. kolika je koncentracija Srba na nekom prostoru, tamo gde nas je više, donekle je život podnošljiv, narod se kreće, privređuje, obrazovni i zdravstveni sistem, kakvi takvi funkcionišu. Sve to se dešava u ruralnim delovima, urbanost je totalno zamrla. Po gradovima, Srba nema, osim nekih pojedinaca koji iz nekih svojih razloga su još uvek tamo. A, opet najteže je u onim mešovitim sredinama gde je koncetracija Srba u manjim procentima, tako da je tamo uslova za podnošljiv život skoro nemoguć. Ipak, interesantno je da su se ljudi na sve navikli i da su i takvi teški uslovi, za njih donekle normalni. Doduše onih katastrofalnih i teških napada više nema, ali čestih provokacija i bojazan da ipak može doći do istih uvek postoji. Nepoverenje prema kosovskim vlastima je izrazito i veoma često s pravom. U kontaktu sa organima vlasti, prema Srbima se striktno sprovodi zakon, dokazati da ponekad nije tako je jako teško ili čak neizvodljivo. Ravnopravnost jezika koja je Ustavom zagarantovana je na veoma niskom nivou. Česti su problemi koji se iz tih razloga dešavaju.

Zbog svega toga, srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji i dalje je okrenuto svojoj matici Srbiji. Kako iz razloga što ipak svoju perspektivu vide u centralnom delu Srbije, kao i zato što Beograd materijalno veoma pomaže srpski narod.

• Kako Vi, kao građanin i analitičar, gledate na dešavanja u Banjskoj?

Dešavanja u Banjskoj, tj ubistvo kosovskog policijca, ali i krajnji epilog pri čemu je ubijeno još tri napadača srpske nacionalnosti, je događaj koji po meni predstavlja jednu veliku igru tajnih službi, ali u najvećoj meri stranih, sa nenadoknadivim ljudskim žrtvama. Mnogo toga je rečeno, mnogo toga je analizirano, a opet mnogo nepoznanica će na kraju i ostati, tj. zašto je do ovoga uopšte moralo doći.Ono o čemu se veoma malo priča, a moglo je da ima uticaja na ovakav način reakcije srpskih mladića, ne znam kako bih drugačije mogao da formulišem, a to je zabrana uvoza robe iz Srbije na Kosovu. U takvim uslovima ljudi se na različite načine snalaze i dovijaju kako da dođu do odgovarajućih namirnica. Takvi uslovi su veoma povoljni za pojavu raznih grupa koje pribegavaju švercu i ilegalnom uvozu. Da bi se to što bolje delovalo, stvara se odgovarajuća logistika i nabavka vatrenog oružja. Kada na to dodamo ogromno prisustvo kosovske policije sa dugim cevima koje provocira narod, desilo se što se desilo. Na kraju pala je i krv.

• Koje su Vaše prognoze što se tiče daljih dešavanja na Kosovu i Metohiji?

Kakve su prognoze za dalje. Pitanje od milion dolara. Desila su se ubistva, mladi ljudi stanovnici tog područja su poginuli. Svi oni imaju svoje porodice, rodbinu, prijatelje. Poginuo je nažalost i kosovski policajac. Zvanični organi će nakon nekog vremenskog perioda reći da se situacija smirila. Međutim, ako ostanu oni uslovi koji su uslovili pojavu ovog, a imamo i dodatna ubistva, mogućnost pojave novih sličnih događaja je sigurno prisutna. Napomenuo sam i mišljenja sam da je sve ovo vešta igra tajnih službi i da se ništa ne dešava slućajno i da sve ovo isplaniralo i predvidelo u nekim laboratorijama za ove namene. Učinjeno je tako da bi se odlučnije krenulo u rešavanje kosovskog čvora. Na ovaj ili onaj način. Ovi događaji kod Banjske će uticati da se svima stavi do znanja da dugi i česti razgovori, dogovori, sporazumi bez konkretnog sprovođenja i konkretnih rezultata više se neće organizovati.Verujem s pravom da će međunarodna organizacija, kao glavni medijator u ovom dijalogu, mnogo ozbiljnije pristupiti istom i ići po svemu sudeći možda nekom drugom formatu susreta koji će biti plodotvorniji. Jedan od oblika tog formata po svemu sudeći je već u igri i predložili su ga neke diplomate, a to je Međunarodna konferencija tj. nešto slično Dejtonu.

•   Da li je posle svega uopšte moguć bilo kakav nastavak dijaloga između Prištine i Beograda?

Kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine u ovom momentu, pogotovu susret na najvišem nivou, mislim da je neizvodljiv i nemoguć. Zato će tzv. šatl diplomatija biti mnogo prisutnija i aktivnija. Bilateralni susreti gospodina Lajčaka, Borelja i Ekobara sa g-dinom Kurtijem i g-dinom Vučićem će se pojačati, ali opet izgovora za odugovlačenje pogotovu od strane Kurtija će sve više dolaziti do izražaja jer će ova dešavanja iz Banjske pokušati da zloupotrebljava. Takav stil rada sigurno neće dati nekih konkretnih rezultata. Ne verujem da će Kurti tek sada pristati da povuče policijske snage i učiniti iskorak u smislu da gradonačelnici podnesu ostavke kako bi došlo što pre do vanrednih izbora na severu Kosova. Još manje će pristati na obavezu iz Briselskog sporazuma da izradi Nacrt Zajednice srpskih opština.Tako da će se ići u pravcu onoga što sam već u prthodnom odgovoru najavio, a to je drugi oblik razgovora, drugi format, najverovatnije Međunarodna konferencija o Kosovu.

Prošlo je četiri dana od incidenta u Banjskoj, u kom je petoro ljudi izgubilo živote.U mnoštvu informacija i tumačenja tragičnih događaja, teško je doći do zaključka šta se zaista dogodilo i kako će se situacija dalje razvijati. Analitičari i eksperti iznose razna mišljenja i tumačenja koja su često protivrečna, što kod čitalaca stvara konfuziju.

Pokušaćemo da u razgovoru sa bivšem diplomatom Zoranom Milivojevićem razjasnimo bar neke dileme u vezi sa pomenutom situacijom.

• Nema potrebe da ponavljamo šta se sve desilo poslednjih dana na KiM-u. Da li se nešto ovakvo moglo očekivati s obzirom na brojne incidente u kojima su uglavnom bili žrtve Srbi i da li to uopšte ima veze sa tim, kako uporno ponavljaju naši zvaničnici?

Ono što je sasvim sigurno je da je atmosfera koja je stvorena u zadnjih šest meseci na severu KiM-a primenom mera i akcija aktuelnih vlasti u Prištini, stvorila ambijent za eskalaciju i ambijent od koga se moglo očekivati da dođe do jedne vrste ovakvog incidenta. To posebno važi u vezi sa činjenicom da nije bilo razumevanja od nekih zapadnih centara koji imaju uvid i kontrolu na KiM-u na ponašanje aktuelnih vlasti, koji nisu reagovali i praktično tolerancijom tih mera i akcija smo došli do posledice koja sa ovim žrtvama predstavlja opasnost za naredni period, jer to može da eskalira u još teže incidente.

• Međunarodna zajednica na neki način (in)direktno već je uperila prst ka Beogradu zbog svega što se desilo. Koliko je ta ista zajednica doprinela ovim dešavanjima svojim popustljivim stavovima i prema jednoj i prema drugoj strani, jer već godinama nemamo nikakvo konkretno rešenje za KiM?

Treba biti vrlo precizan kad se govori o međunarodnoj zajednici – to je deo međunarodne zajednice, dakle samo onaj koji je prisutan na KiM-u, koji ih podržava kroz to što su priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova. Dakle, ne radi se o međunarodnoj zajednici u celini, to je prva stvar. Druga stvar, ona je pristrasna od početka i to treba reći, imajući u vidu i ovaj pokušaj da se dijalogom dođe do nekog rešenja i do neke normalizacije na osnovu Briselskog sporazuma.

Prvi elemenat koji je doprineo da imamo situaciju koju imamo je nepoštovanje Briselskog sporazuma. On je osnov za dijalog koji imamo, koji je sad na neki način suspendovan jer na bazi Briselskog sporazuma je trebalo da se odvija proces normalizacije i da se nađe političko rešenje. Neispunjavanje glavnih odredaba tog sporazuma, tačke od 1 do 6, dakle neformiranje ZSO je direktan uzrok ovog stanja koje imamo na severu KiM-a. Treba podsetiti da nepostojanje ZSO je omogućilo prištinskoj strani da sprovede nelegitimne izbore koje su priznali na Zapadu, kao i rezultate tih izbora iako nemaju nikakvu, ja bih rekao demokratsku podlogu i legitimitet i to je praktično bio uvod u eskalaciju koju imamo sada. Prema tome, ovo stanje traje duže vremena i neispunjavanje preuzetih obaveza iz ranijih perioda je glavni uzrok što praktično nemamo ni rezultat u vezi sa dijalogom, a i što je rezultiralo kroz eskalaciju ovoga što  smo imali pre četiri dana u Banjskoj.

• Kako komentarišete reakcije Beograda i da li ima njegove odgovornosti i koliko u svemu ovome?

Vidite, postoji jedna stvar koja nedostaje u ovom trenutku, a to je puno informacija šta se desilo, ko stoji iza ovih lica koja su tamo napala i ubila kosovskog policajca, šta je bio cilj te akcije, u kojoj meri je to bio rezultat onoga o čemu priča prištinska strana.

Mi za sada imamo samo informacije iz Prištine, imamo interpretaciju onoga što se desilo samo sa te strane. Srbija nema uvid u ono šta se tamo desilo, tako da je bar dok nemamo potpunu sliku, sve otvoreno. Srpska strana je dala do znanja da u ovome nije učestvovala. 

U situaciji kad nemamo punu sliku i nemamo kompletnu informaciju, potrebna je detaljna istraga jer se radi o ozbiljnim incidentima sa smrtnim posledicama. Ono što upada u oči, to je reakcija prištinske strane – tek je juče okončana akcija zvaničnim saopštenjem iz Prištine, ali je još u nedelju prepodne prištinska strana donela ocenu i obavestila o čemu se radi i okrivila Beograd za direktno učešće i izvela zaključak pre nego što se operacija završila i pre nego što su saslušani neki od vinovnika.

Ovo govori da tu postoji ozbiljnih političkih podloga i motiva u vezi sa ovom akcijom i zbog toga je neophodno da se raspolaže sa svim informacijama, da se vidi kompletan pregled o čemu se radi i tek na osnovu toga da se donese zaključak.

• Nekoliko zemalja članica Evropske unije zatražilo je da se razmotri uvođenje mera u Srbiji, ukoliko se utvrdi da Beograd ima veze sa dešavanjima na severu Kosova. Koliko je to realno i koje bi to mere mogle biti?

To pokazuje da postoji korelacija i politički interes između prištinske strane i pojedinih zemalja u EU koje podržavaju prištinsku stranu sve ovo vreme. U tom smislu, treba podsetiti da je specijalni izaslanik Nemačke u razgovoru sa premijerom Kurtijem pre tri dana dao punu podršku prištinskoj strani i pre nego što smo mogli da sagledamo sve razmere ove akcije. Ovo nam govori da postoje strukture u Evropi koje podržavaju prištinsku stranu sve vreme, koje imaju za cilj, da u suštini prenesu težište krivice i odgovornosti za stanje na terenu i za stanje uopšte u dijalogu na srpsku stranu.

Koje bi to mere mogle da budu, ja ne znam, teško je to reći, koja i kakva priroda mera, ali nešto u vezi naših odnosa sa EU, evrointegracijama, ništa više i ništa manje od toga. Nema nikakvog osnova za neke druge mere i to treba jasno reći. Nemoguće su sankcije niti neko bombardovanje itd za šta se neki zalažu, prema tome, moguće su samo neke mere političkog karaktera ili nešto u vezi sa EU, a za to je potreban konsenzus država članica.

• Kakva su Vaša očekivanja po pitanju razvoja dalje situacije na KiM-u?

Situacija je sada mnogo teža nego što je bila ranije. Ovo je sad kao vetar u leđa na neki način Kurtiju, jer što se njega tiče, on će nastaviti sa svojom politikom i provokacijama, što mogu biti uvod u dalju represiju i novo zaoštravanje i za neku vrstu pogroma srpskog naroda – to je sasvim sigurno, on od toga neće odustati. Drugo, veliki je znak pitanja da li će biti dijaloga, da li je moguć dijalog i u kojoj meri pošto je on izgubio smisao. Jasno je da gospodin Kurti i prištinska strana nemaju nameru da se vrate u dijalog na osnovu Briselskog sporazuma, da ga primene do kraja  i da razgovaraju o ZSO, što je uslov svih uslova.

Kad je reč o srpskoj strani, nema nikakve šanse da srpska strana prihvati bilo kakav razgovor o statusnim pitanjima KiM, tako da smo u jednoj blokiranoj situaciji kad je reč o nastavku dijaloga i traženja rešenja političkim sredstvima. To će biti moguće ukoliko Vašington i većina u Briselu koja podržava prištinsku stranu stvore uslove za to, odnosno, izvrše pritisak da prištinska strana promeni stav i da se na terenu stvore uslovi za deeskalaciju. Ukoliko toga ne bude, onda videćemo šta če da bude, u svakom slučaju ništa u ovom trenutku ne zavisi od Srbije.

Kada je reč o Srbiji, treba računati da neće odustati od odbrane svojih interesa u vezi sa KiM. Insistiraće, naravno, na dijalogu, to je jedino rešenje, jer sve drugo je haos. Insistiraće više nego do sada na Rezoluciji 1244, na obavezama Kfora, koje proizilaze iz te Rezolucije, na obavezama Saveta bezbednosti da u skladu sa svojim nadležnostima i obavezama reaguje na način koji bi obezbedio uslove za mir i normalan život srpskog naroda. Što se tiče Srbije, tu su stvari potpuno jasne, a sad, ponavljam, sve zavisi od zapadnih centara moći i od onih struktura koje imaju efektivnu mogućnost i kontrolu da deluju na prištinsku stranu.

Ukoliko ne bude ikakvih promena, jer su sad stvoreni uslovi prištinskoj strani da na silu na neki način ostvari punu kontrolu na severu KIM-a, nema nikakvih garancija kako će se srpski narod ponašati. A treba biti siguran da će Srbija imati u vidu i svoje ciljeve i svoje interese kad je reč o KiM, a i kad je reč o srpskom narodu u celini, koristiće sva raspoloživa politička i diplomatska sredstva, ali možda i neka druga ukoliko to bude neophodno.

• Koliko Srbija maksimalno može da dobije nakon konačnog rešenja pitanja KiM-a ako do njega dođe?

Nema šta da dobije, ona se neće odreći KiM, bez obzira na faktičko stanje, isto kao što se Kipar ne odriče Severnog Kipra iako ga ne kontroliše više od 50 godina. Prema tome, niko ne treba da pravi kalkulaciju, da računa da će Srbija da se odrekne KiM-e kao svog dela. Druga je stvar kakvo će biti faktičko stanje i šta će se događati, a sve ostalo je pitanje prava i vremena.

• Rešenje za situaciju na KiM -u prema Vašem mišljenju, bilo bi?

    Političko rešenje uz kompromis, dakle političlo rešenje koje ne podrazumeva priznanje Kosova, odnosno, odricanje Srbije od KiM-e, ali i sva prava i sve ono što dozvoljavaju standardi i norme za ljude koji tamo žive bez obzira na nacionalnost i poreklo.