ostanimo u kontaktu

Svet

Istraživanje: Smrtnost usled zagađenja česticama PM 2,5 na Zapadnom Balkanu dvostruko veća nego u EU

N1

Objavljeno

-

U zemljama Zapadnog Balkana, smrtnost usled zagađenja česticama PM 2,5 gotovo je dvostruko veća nego u zemljama Evropske unije.

Ovo je rezultat istraživanja koje je objavljeno u decembru 2023. u časopisu Environment International, a koje je sproveo Joint Research Centre (JRC) Evropske unije u Ispri u Italiji, sa međunarodnim timom istraživača iz Italije, Holandije, Belgije, Srbije i Albanije.

Istraživači su svoje procene izneli na osnovu podataka preuzetih iz 26 gradova iz regiona, a u Srbiji su u istraživanje bili uključeni Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo, Zaječar, Kosjerić i Beočin.

„Zainteresovanost nauke za naš prostor potvrđuje da rizici životne sredine i zagađenje ne poznaju granice”, izjavila je za Klimu101 dr Marija Jevtić, redovna profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, koautorka rada i saradnica u sprovedenom istraživanju.

„Rezultati istraživanja JRC-a daju dodatne argumente istraživačima sa zapadnog Balkana o izboru prioriteta za istraživanje i delovanje.”

Kako se navodi u istraživanju, zagađenje vazduha u regionu, koje je ovih dana prekomerno u gotovo svim mestima gde postoje merenja, izaziva zdravstvene posledice čija se ukupna cena meri u milijardama evra godišnje, piše Klima101.

Naime, prema procenama za 2019. godinu, ekonomsko breme zagađenja česticama PM 2,5 samo u 26 ispitanih gradova kreće se od 7,8 do devet milijardi evra. Pošto se ukupni BDP Zapadnog Balkana procenjuje na oko 100 milijardi evra, to znači da je zagađenje samo u ovih 26 gradova, u kojima živi tek trećina ukupne populacije, pravi štetu koja je jednaka 8% do 9% BDP-a čitavog regiona.

Među zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha posebno se izdvaja povećana incidentnost bronhitisa kod dece i odraslih, ali i astma, dijabetes, rak pluća, i naravno povećana smrtnost, navodi Klima101.

Kako se navodi u istraživanju, 2019. godine na Zapadnom Balkanu stopa mortaliteta usled zagađenja česticama PM 2,5 bila je između 137 i 158 smrti na 100.000 stanovnika, što je gotovo dvostruko više od ekvivalentne stope u Evropskoj uniji (69), a koju navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine. Pored toga, stopa mortaliteta na Zapadnom Balkanu usled zagađenja ozonom i azot-dioksidom (19, odnosno 28 smrti na 100.000 stanovnika 2019. godine) drastično je veća od evropskog proseka (4, odnosno 9 smrti na 100.000 stanovnika).

Istraživanje je otišlo korak dalje i dalo procenu udela različitih izvora zagađenja u ukupnom ekonomskom opterećenju u 10 gradova, koju je zasnovalo na ranijim istraživanjima koje je takođe sproveo Joint Research Centre.

Slika koju nudi ovo istraživanje drastično se razlikuje od one koju nude godišnji izveštaji naše Agencije za zaštitu životne sredine o izvorima zagađenja PM 2,5, a po kojima su dominantan izvor čestičnog zagađenja individualna domaćinstva, piše Klima101.

Međutim, ovde istraživači procenjuju da čak 40% ekonomskog bremena zagađenja potiče iz energetskog sektora, sa procenjenom prosečnom zdravstvenom cenom od preko 240 miliona evra godišnje po gradu. Domaćinstva i poljoprivreda čine po oko 20% ukupne cene, a preostalih 20% čine pre svega saobraćaj, upravljanje otpadom i industrija.

„Mi imamo izraz – zdravlje nema cenu, ali često plaćamo cenu pogrešnih odluka zdravljem”, dodaje dr Jevtić. „Procena ekonomskog opterećenja gradova (usled zagađenja) je izrazito značajan podatak, jer nam on direktno ukazuje na pravac u kojem treba da razvijamo politike i strategije važne za održivu budućnost.”

(N1)

Svet

Ruski hakeri oborili sajt suda: Prete da će objaviti Trampova dokumenta

Objavljeno

-

Hakerska grupa bazirana u Rusiji, odgovorna za uklanjanje sajtova okruga Fulton u Džordžiji, preti da će objaviti dokumente iz državnog sudskog sistema – uključujući i one u vezi sa krivičnim predmetom protiv Donalda Trampa – ukoliko ne dobije otkupninu.

U poruci objavljenoj onlajn u subotu na engleskom i ruskom jeziku, hakerska grupa pod nazivom LockBit rekla je da ukradeni dokumenti „sadrže mnogo zanimljivih stvari i sudske slučajeve Donalda Trampa koji bi mogli da utiču na predstojeće izbore u SAD“.

U početku, LockBit je odredio subotu, 2. mart, kao rok za plaćanje, prema izveštaču o sajber bezbednosti Кristoferu Кrebsu, prenosi Business Insider.

Od tada je taj rok pomeren na 8:49 ujutro po istočnom vremenu (14:49 u Srbiji) u četvrtak, 29. februara.

Nije jasno koliko novca grupa traži.

O zahtevima hakerske grupe često se pregovara u četiri oka, rekao je Dan Šijapa, direktor proizvoda u kompaniji za sajber bezbednost Arctic Wolf, prenosi ovaj medij.

FBI ih ugasio, oni se vratili posle nekoliko dana

Čini se da je grupa, koju predvodi haker koji koristi pseudonim LockBitSupp, ponovo postala operativna tokom vikenda, nakon akcije policije 20. februara.

Grupa agencija, uključujući FBI i Nacionalnu agenciju za kriminal Ujedinjenog Кraljevstva, uklonila je 34 servera i promenila veb stranicu u seriju poruka u kojima hvale policijske akcije.

Istog dana, američko ministarstvo pravde podiglo je optužnicu koja optužuje dvojicu ruskih državljana da su umešani u hakerske operacije grupe.

Do subote, LockBit se vratio.

Na novoj veb stranici grupa je objavila poruku u kojoj tvrdi da ima rezervne kopije dokumenata preuzetih sa veb stranice vlade okruga Fulton.

Takođe su ponovili svoj zahtev za otkupninom.

„Glasaćemo za Trampa“

Oni su naveli da je FBI reagovao brzo jer bi curenje dokumenata u Trampovom krivičnom slučaju moglo da utiče na predsedničke izbore 2024. Business Insider navodi da sudski dokumenti pokazuju da istraga FBI o LockBit-u i koordinacija sa međunarodnim agencijama za sprovođenje zakona traju godinama.

LockBit je u toj istoj objavi svoj odnos sa FBI okarakterisao kao neku vrstu romantičnog rivalstva i obećao da će grupa hakovati više vladinih veb lokacija u budućnosti.

„Lično ćemo glasati za Trampa jer je situacija na granici sa Meksikom neka vrsta noćne more, Bajden treba da se povuče, on je marioneta“, navodi se u poruci.

LockBit radi sa trećim licima da hakuje kompanije i vladine agencije

LockBit-ove mete su brojne, navodi ovaj medij.

Od srede je na svojoj veb stranici imao psotavljene zahteve za otkupninom za 11 različitih kompanija, pored one za okrug Fulton.

Tokom godina, hakerska grupa je ciljala preko 2.000 žrtava i dobila preko 120 miliona dolara u novcu za otkup, prema Ministarstvu pravde SAD-a.

Njihove mete poslednjih godina uključuju Boring, Nacionalnu zdravstvenu službu Velike Britanije i Кraljevsku poštu i državnu Industrijsku i komercijalnu banku Кine, koja je u vlasništvu države.

Grupa ne radi uvek sama, već razvija sofisticirane alate za hakovanje ransomware i iznajmljuje ih drugim hakerima.

Nije jasno koje druge organizacije možda rade sa LockBit-om na hakovanju u okrugu Fulton.

„LockBit deo ruskog sajber kriminala“

LockBit je u prošlosti tvrdio da je bio „potpuno apolitičan“, rekao je Oz Alaše, izvršni direktor i osnivač firme za sajber bezbednost CybSafe.

Ali grupa je takođe duboko uključena u rusku sajber-kriminalnu scenu, rekao je Кrebs. Pošto radi sa toliko različitih filijala, njegove motive je teško razaznati, rekao je Alaše za Business Insider.

„Čak i kada bi motivi organizacije bili izvan finansijskog, isto se ne može reći za sve njene partnere i podružnice“, rekao je Alaše.

Alaše je rekao da LockBitove otvorenije političke poruke – kritika Bajdena i podrška Trampu – ne treba nužno shvatiti bukvalno.

„Uvek je teško razaznati značenje poruka poput one koju je LockBit objavio u subotu. Da li je izjava o podršci Trampu autentična ili samo žele da dospeju u medije, ne znamo“, rekao je on.

Кompjuterski sistemi okruga Fulton su hakovani 27. januara, a pojedine usluge korisnicima nisu bile dostupne nedeljama.

(Business Insider)

pročitaj više

Svet

EP usvojila rezoluciju: Putin snosi „ličnu“ odgovornost za smrt Navaljnog

Objavljeno

-

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas rezoluciju kojom se navodi da ruska država i njen predsednik Vladimir Putin „lično“ snose krivičnu i političku odgovornost za smrt opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i da za to moraju odgovarati.

Evropski parlament snažno osuđuje „ubistvo Alekseja Navaljnog“ i daje punu podršku njegovoj udovici u naporima da nastavi njegovim putem.

Poslanici su upozorili da je ubistvo Navaljnog još jedan znak rastuće i sistematske represije u Rusiji i zahtevaju nezavisnu i transparentnu međunarodnu istragu njegovog ubistva kako bi se otkrila istina, osigurala odgovornost i pravda, dodaje se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Politički sistem Rusije je pod kontrolom autoritarnog režima sa raširenom korupcijom koji koristi nameštene izbore kao privid demokratije i koncentriše svu vlast u rukama Vladimira Putina, dodaje se u rezoluciji.

Poslanici pozivaju EU, njene države članice i partnere istomišljenike širom sveta da nastave sa političkom, ekonomskom i vojnom podrškom Ukrajini, jer je to najbolji odgovor na agresivnu praksu režima iz Kremlja.

Odlučujuća pobeda Ukrajine može dovesti do istinskih promena u Ruskoj Federaciji, posebno deimperijalizacije, dekolonijalizacije i refederalizacije, a sve su to neophodni uslovi za uspostavljanje demokratije u Rusiji, smatra Evropski parlament.

Rezolucija je usvojena sa 506 glasova za, devet protiv i 32 uzdržana poslanika.

(Beta)

pročitaj više

Svet

EU: Nova direktiva za „Slapp“ tužbe, uvode se dve zaštitne mere

Objavljeno

-

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su novu direktivu kojom se novinari, aktivisti i njihove organizacije štite od tužbi koje imaju za cilj smanjivanje sloboda govora, takozvanih SLAPP tužbi, objavio je EU Info centar.

Evropski parlament je sa 546 glasova za, 47 protiv i 31 uzdržan, usvojio novu direktivu, kako bi se osiguralo da pojedinci i organizacije koji rade na pitanjima od javnog interesa, kao što su osnovna prava, optužbe za korupciju, zaštita demokratije ili borbe protiv dezinformacija, dobiju zaštitu EU od neosnovanih i uznemirujućih tužbi.

Zaštitne mere će se primenjivati na sve prekogranične predmete, osim kada su i tuženi i tužilac iz iste zemlje EU kao i sud ili kada je predmet relevantan samo za jednu državu članicu.

Poslanici Evropskog parlamenta su obezbedili da žrtve budu snažnije zaštićene uvođenjem dve zaštitne mere – prevremenog odbacivanja ako je slučaj neosnovan, i mogućnosti da se od tužioca traži da plati procenjene troškove postupka, uključujući pravno zastupanje okrivljenog i naknadu štete.

Ako tuženi zatraži prevremeno izuzeće, na tužiocu je da dokaže da postoje razlozi za nastavak postupka.

Sud, takođe, može da izrekne druge kazne podnosiocima zahteva, koji su često političari, korporacije ili lobi grupe, poput toga da im naloži da plate odštetu za štetu, navodi se u obrazloženju.

Kako bi se izbegla „kupovina nadležne institucije“, odnosno kada podnosilac zahteva izabere jurisdikciju u kojoj su mu šanse za uspeh najveće, nova pravila obezbeđuju da presude trećih zemalja u neosnovanim ili uvredljivim postupcima protiv pojedinaca ili institucija iz EU neće biti priznate.

Direktiva će stupiti na snagu dvadesetog dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU, a države članice imaće dve godine da prenesu pravila u svoje nacionalne sisteme, dodaje se.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Evroposlanici kritikuju odnos Srbije prema Rusiji, uticaj na region i nepoštene izbore

Objavljeno

-

Evropski parlament usvojio je rezoluciju o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije u 2023. godini u kojoj je izrazio zabrinutost zbog odbijanja Srbije da se priključi sankcijama protiv Rusije i destabilišućeg uticaja srpskih vlasti na region.

Izraženo je i žaljenje zbog toga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na izborima u decembru „sistematski zloupotrebljavao institucije i medije“, zbog čega izbori nisu bili u skladu sa međunarodnim standardima i nisu održani pod fer uslovima.

U rezoluciji se izražava „izrazita zabrinutost zbog efekta prelivanja ruske agresije na Ukrajinu, posebno na južno susedstvo (EU), šire područje Mediterana, južni Kavkaz, centralnu Aziju i Bliski istok“.

Izražava se „žaljenje zbog malignog ruskih uticaja, hibridnog rata i kampanje dezinformacije u tim regionima i poziva na veći angažman i podršku EU“.

EP u dokumentu, koji je sastavio spoljnopolitički odbor EP (AFET), konstatuje da se većina država Zapadnog Balkana uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“.

Beogradu je upućen poziv da to što pre takođe učini, „posebno imajući u vidu da je Srbija jedna od jako malog broja evropskih zemalja koje se nisu priključile sankcijama EU usvojenim kao odgovor na rusku agresiju“.

U rezoluciji se podseća da je napredak na putu u EU „moguć samo ako se zemlja koja je u pitanju uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i postigne značajan progres u sprovođenju reformi povezanih sa EU“.

Dodaje se i da ostaje „velika zabrinutost zbog destabilišućeg uticaja koje srpske vlasti imaju na ceo region“.

EP je je izrazio zabrinutost i zbog nepravilnosti i proceduralnih manjkavosti na decembarskim izborima u Srbiji, o kojima su izvestile posmatračke misije EU (I-EOM) i ODIHR.

Naglašava se da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u samoj srži njenog ulaska u EU i pozivaju kompetentna tela da sprovedu temeljitu istragu u skladu sa preporukama I-EOM, a srpsko se rukovodstvo ohrabruje da omogući konstruktivan, inkluzivan dijalog na celom političkom spektru o neophodnim reformama.

EP „žali zbog činjenice što su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji 17. decembra, zahvaljujući sistematskoj zloupotrebi institucija i medija koju je vršio predsednik (Aleksandar Vučić) kako bi stekao nepravednu i neprimerenu prednost, odstupili od međunarodnih standarda i obećanja Srbije da će održati slobodne i fer izbore“.

Poslanici navode i da se ne može smatrati ta su izbori održani pod fer uslovima i da je zapanjen izveštajima o rasprostranjenim izbornim nepravilnostima.

U rezoluciji se pozivaju i Evropska komisija i Svet EU da preduzmu mere protiv srpskih vlasti ukoliko bi se pokazalo da su one bile direktno umešane u oružani napad u Bnjskoj, na severu Kosova u septembru 2023. i na nasilje koje je izbilo na Kosovu u maju te godine, „ili ako srpske vlasti odbiju da u potpunosti sarađuju“.

Evroposlanici u rezoluciji izražavaju i ozbiljnu zabrinutost zbog izjave predsednika Srbije u kojoj je u februaru podržao moguću vojnu intervenciju Kine protiv Tajvana, suprotno politici EU koja se zalaže za status kvo u Tajvanskom moreuzu i protivi se bilo kakvim jednostranim potezima, a posebno vojnim.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putin: Besmislice su priče da ćemo napasti Evropu

Objavljeno

-

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je Rusija dokazala da je sposobna da odgovori na najteže izazove, dodajući da ona nikome neće dozvoliti da se meša u njene unutrašnje stvari, i da će nastaviti da brine o svojim demokratskim institucijama.

“Samo jedinstveni možemo da realizujemo sve što smo zamislili. Dokazali smo da je Rusija spremna da odgovori na svaki izazov“, rekao je Putin tokom obraćanja pred Federalnom skupštinom, prenosi RIA.

Putin je istakao da su se borbene sposobnosti Oružanih snaga Rusije višestruko uvećale, i da ruske snage na svim pravcima “samouvereno nareduju i oslobađaju teritorije“.

pročitaj više

U TRENDU