ostanimo u kontaktu

Srbija

Iz gubitka u dobitak od milijardu evra: Kako je EPS ostvario profit

N1

Objavljeno

-

Elektroprivreda Srbije je, nakon dve godine gubitaka, tokom 2023. ostvarila dobit od milijardu evra. U izveštaju o realizaciji trogodišnjeg plana poslovanja EPS za prošlu godinu navodi se da je poslovni uspeh u 2023. posledica više faktora, piše Danas.

Nadzorni odbor i Skupština akcionara, u liku ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, Elektroprivrede Srbije usvojio je izveštaj o realizaciji trogodišnjeg plana poslovanja EPS-a za prošlu godinu.

U 2023. godini Elektroprivreda je ostvarila rekordnu neto dobit od čak 114,6 milijardi dinara (oko 980 miliona evra), podseća Danas.

Dobit u prošloj godini dolazi nakon dve godine gubitaka. U 2022. gubitak je iznosio 72,7 milijardi dinara (619 miliona evra) i u 2021. godini 14,9 milijardi dinara (127 miliona evra).

Kako se navodi u izveštaju, šturom u poređenju sa izveštajima prethodnih godina, poslovni uspeh EPS-a prošle godine je posledica više faktora.

Pre svega, Elektroprivredi je na ruku išla izuzetna hidrologija, a takođe je imao i manje troškove nabavke eksternog uglja za termoelektrane.

A druge strane, veći prihodi su posledica i poskupljenja struje i za privredu i za stanovništvo, kao i dobiti od izvoza električne energije.

„Stabilna proizvodnja i povoljni hidrološki uslovi omogućili su da EPS prodaje viškove električne energije na berzi i slobodnom tržištu. Ostvaren je i prihod u iznosu od 34,7 milijardi dinara na ime naknade zbog sprovođenja mere ograničenja prodajne cene električne energije kojom se nadoknađuju gubici u prenosnom i distributivnom sistemu, što je značajno uticalo na visinu pozitivnog finansijskog rezultata“, navodi se u izveštaju EPS.

Poslovni prihodi kompanije su prošle godine iznosili 498,5 milijardi dinara što je 38,5 odsto više nego 2022. godine.

S druge strane, rashodi su smanjeni za 15 odsto. Najveće uštede su napravljene na troškovima materijala i energije.

Dobit iz poslovanja prošle godine iznosila je 139,5 milijardi dinara, a zahvaljujući pozitivnim kursnim razlikama čak je ostvarena i dobit iz finansiranja od 4,4 milijarde dinara.

Ostvarena je dobit pre poreza od 129,7 milijardi dinara i obračunat je porez na dobit 15 milijardi dinara.

Tek treba videti kako će država odlučiti da raspodeli dobit iz prošle godine, na dividendu ili pokriće ranijih gubitaka.

Akumulirani gubitak EPS-a iznosi 282 milijardi dinara (2,4 milijarde evra).

Uprkos pozitivnom poslovanju, dugoročne obaveze kompanije su prošle godine povećane za 25 milijardi dinara ili oko 200 miliona evra. Doduše istovremeno su smanjene kratkoročne obaveze za 10 milijardi dinara.

Poslednjeg dana 2023. godine ukupne dugoročne obaveze EPS-a iznosile su 176 milijardi dinara ili 1,5 milijardu evra.

Na dugoročne kredite u zemlji se odnosi 25 milijardi dinara (oko 200 miliona evra) i oni su smanjeni u odnosu na prethodnu godinu, dok su krediti od inostranih kreditora povećani sa 83,7 na 109,5 milijardi dinara (oko 930 miliona evra).

Obaveze po kratkoročnim kreditima su smanjene sa 51,8 na 41 milijardu dinara.

Takođe, EPS je smanjio obaveze prema dobavljačima i u zenlji i u inostranstvu. Obaveze prema domaćim dobavljačima su smanjene sa 73 milijarde dinara krajem 2022. na 50 milijardi krajem 2023. godine.

Međutim, porasle su obaveze prema državi. Po osnovi poreza na dobit prošle godine stoji dug od 17,2 milijarde dinara po osnovu prošlogodišnje dobiti.

Prošle godine EPS je ostvario i pozitivan tok gotovine.

Na početku godine raspolagali su sa 14 miljardi dinara, a završili su godinu sa 37,8 milijardi dinara.

Generator keša bile su poslovne aktivnosti, odnosno pordaja struje, dok je odliv ostvaren po osnovu invstiranja. Kompanija je prošle godine potrošila na investicije 46,4 milijardi dinara.

Knjigovodstveno investicije su iznosile 51,9 milijardi dianra, ali to je svega 45 odsto planiranog. U investicijama, sopstvena sredstva EPS-a iznosila su 33,9 milijardi dinara.

(Danas)

Srbija

Gradska izborna komisija odredila 1.265 biračkih mesta na izborima u Beogradu, 85 više nego na izborima 2023.

Objavljeno

-

Gradska izborna komisija usvojila je na sednici Odluku o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima za odbornike Skupštine grada raspisanim za 2. jun, prema kojoj je utvrđen broj od 1.265 biračkih mesta, što je uvećanje od 85 izbornih mesta, odnosno sedam odsto u odnosu na broj biračkih mesta na izborima 2023. godine.

Kako je saopštio gradski Sekretarijat za informisanje, prilikom sačinjavanja predloga odluke striktno se vodilo računa o preporukama iz Izveštaja ODIHR/OEBS, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Gradske izborne komisije, da se postojeća biračka mesta sa više od 1.800 birača podele na adekvatan način kako bi se navedena preporuka ispunila i unapredio izborni proces.

Navedena odluka je sačinjena na osnovu predloga opštinskih uprava gradskih opština Grada Beograda, navedeno je u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Obolelima od retkih bolesti dostupna pomoć države u iznosu od 110 hiljada dinara

Objavljeno

-

Pored sveobuhvatne podrške, kada su u pitanju lečenje, inovativne terapije i celokupna zdravstvena nega, od januara ove godine, obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama dostupna je finansijska podrška u vidu isplate jednokratne pomoći u iznosu od 25.000 dinara, kao i vaučeri za lekove i medicinska sredstva u iznosu od 35.000 dinara i vaučeri za rehabilitaciju u iznosu od 50.000 dinara, saopštilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Na ovaj način oboleli i njihove porodice mogu da dobiju najmanje 110.000 dinara. Ovakav vid podrške obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama omogućen je od kraja januara, kada je počela isplata jednokratne finansijske pomoći i dodela vaučera, kažu iz Ministarstva.

Svesna značaja podrške koju pruža obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama, država će i dalje nastaviti da radi na jačanju te pomoći, kako bi oboleli i porodice imali još kvalitetnije uslove za život, što je i osnovni cilj Grupe za podršku porodicama s decom koja su obolela od retkih bolesti i ostalima koji su oboleli od retkih bolesti, koja je nedavno formirana u okviru Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kaže se u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Profesor koji je napisao „Slučaj Vinča“ o ozračenim atomistima, spekulacijama i velikoj tajni

Objavljeno

-

N1

Šestoro jugoslovenskih atomista je ozračeno, a jedan od njih je preminuo u akcidentu koji se 1958. godine dogodio u Institutu Vinča, u tadašnjoj SFRJ. Profesor dr Goran Milašinović napisao je o tom incidentu roman „Slučaj Vinča“, prema kojem je i snimljen film „Čuvari formule“, a kako kaže za N1, bilo bi nezahvalno povezivati nuklearnu katastrofu u Černobilju koja se dogodila tri decenije kasnije, sa akcidentom u bivšoj Jugoslaviji.

„Mislim da je to poređenje preterano, možda bi poveznica mogla da bude ta što je u oba slučaja bio presudan ljudski faktor, odnosno ljudska greška. I drugo, došlo je do skrivanja događa od javnosti, najpre da se spreči panika, ali i da se ne prizna greška ljudska koja se dogodila, i u Sovjetskom Savezu, i u Jugoslaviji“, navodi profesor Milašinović.

U to vreme, to je bila velika tajna. Ipak, zanimljivo je da se o akcidentu u Vinči nije govorilo ni kada se SFRJ raspala, kada je prestao monopol Komunističke partije, a upravo su čelnici te partije u vreme nastajanja Instituta u Vinči igrali važnu ulogu.

„Spekulisalo se da je Jugoslavija želela da napravi atomsku bombu. Pošto je Vinča bila u to vreme jedini nuklearni naučni institut, to je jedino tamo bilo moguće. Moja saznanja dok sam pisao roman, govore suprotno, odnosno da se 1958. godine nije puno razmišljalo o bombi. Postoje razgovori između Rankovića, Đilasa, Pavla Savića, rukovodećih ljudi u to vreme, ali 1951. i 1952. godine o tome da Jugoslavija treba da ima atomsku bombu i da eventualno rezerve uranijuma koje postoje na Staroj planini mogu da posluže tome. Pavle Savić je bio protiv, i to je bio jedan od razloga zašto je smenjen. Od tada, dok reaktor nije pušten u rad, juna 1958. godine, samo četiri meseca pre akcidenta, ideja o atomskoj bombi značajno se značajno izmenila u Jugoslaviji. Josip Broz Tito je ušao u kurs Nesvrstanima. Niste mogli da idete u politiku Nesvrstanih i da pravite atomsku bombu u svom dvorištu. Mislim da, posebno kada je reč o akcidentu, mislim da nije bilo reč o atomskoj bombi“, ističe sagovornik N1.

Svi su imali posledice zračenja

U akcidentu je te 1958. godine ozračeno šestoro atomista. Jedan je preminuo, dok je njih petoro preživelo. Danas niko od njih više nije među nama.

„Poslednji je umro za vreme kovida, doživeo je 80 godina, takođe i ženska osoba iz tog perioda dočekala je relativnu starost. Ostali su umrli mladi, i to bi se moglo povezati sa ozračivanjem. Svi su imali posledice zračenja, a one se, nažalost, prenose s generacije na generaciju“, navodi profesor.

Doktor Milašinović nalazi se na čelu državne komisije za saradnju sa UNESCO, a kako kaže, oni se ne mešaju u to da li će neka država da pravi neku nuklearku ili neće.

„UNESCO se ne meša u to, svestan je da za osam milijardi ljudi nema dovoljno energije i hrane. Hrane i energije ima za milijardu ljudi. I čim smo ušli u taj broj, mi uništavamo prirodu, a ne možemo da se vratimo u kameno doba, da bismo živeli kao nekad. Međutim, UNESCO upozorava, sarađuje sa ministarstvima svih država, u smislu zaštite životne prirode, i to je jedna od tačaka koje su stalno u fokusu. Ali ne samo suve prirode, nego i okeana, koji se značajno zagađuju“, objašnjava doktor Goran Milašinović.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Mali najavio: Pripremni radovi za beogradski metro biće završeni tokom leta

Objavljeno

-

Nova.rs

Pripremni radovi na izgradnji metroa u Beogradu na Makiškom polju, gde će biti izgrađen depo, biće završeni tokom leta, što je pre roka koji je bio planiran za decembar ove godine, izjavio je ministar finansija Srbije Siniša Mali posle obilaska radova na posipanju terena zajedno sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem.

Mali je podsetio da su radovi počeli krajem 2021. godine i naveo da je dosta toga urađeno na toj lokaciji od 72 hektara, kao i da se pripremni radovi privode kraju pre roka, budući da je rok bio decembar ove godine, objavilo je ministarstvo.

„Već je gotovo 96 odsto nasipanja peska. Nasuto je više od milion kubika peska i počelo se sa nasipanjem drobljenog kamena“, rekao je Mali.

On je naveo i da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić potpisao aneks sporazuma za radove na projektovanju i izgradnji depoa Makiš, na Makiškom polju, u okviru gradnje beogradskog metroa, sa vršiocem dužnosti sekretara za javni prevoz Grada Beograda Radovanom Кremićem i predstavnikom kompanije „Power China“ Jang Fanom, objavilo je Ministarstvo finansija.

„Današnjim aneksom ugovora pokreću se aktivnosti na projektu depoa koji će biti izgrađen na ovoj lokaciji“, rekao je Mali.

Istakao je da će prva linija metroa imati 21 stanicu, dužinu 21 kilometar, dok će druga imati 24 stanice i dužinu 24 kilometra.

„Već naredne godine očekujemo početak velikih radova na celoj trasi prve linije metroa, kada su stanice u pitanju“, poručio je Mali i najavio kupovinu dve mašine koje će započeti iskopavanja na prvoj liniji, kako je rekao, jedna sa Makiškog polja, druga iz Mirijeva.

Do kraja 2028. završetak prve linije

Naveo je da radovi teku po planu i da će do 2028, najkasnije do 2029. godine prva linija biti završena.

Prema njegovim rečima, uveliko se radi na projektovanju druge linije metroa što bi značilo da se naredne godine može krenuti i sa radovima na toj liniji.

„Napravićemo i jedan veliki bulevar kroz samo Makiško polje. Polako ali sigurno, ova lokacija postaje jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, osim lokacije gde gradimo EКSPO i novi Nacionalni stadion. To su dve tačke koje se potpuno menjaju, koje doprinose rastu našeg BDP-a i menjaju izgled Srbije i Beograda“, rekao je Mali.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je radove po celom Beogradu sledeće godine, posebno istakavši prvi deo beogradskog gradskog voza, koji će sa metroom omogućiti da najveći deo gradskog prevoza, možda i 80 odsto, već 2030. godine bude šinski.

To znači, kako je Vesić objasnio, da će građani Beograda moći lakše i brže da se prevoze iz jednog dela grada u drugi.

„Već ove godine počinjemo da, u okviru međunarodne izložbe EXPO 2027, spajamo prvi deo našeg gradskog Beovoza od Zemun polja do Aerodroma ‘Nikola Tesla’ i EXPA, Surčina, kasnije i do Obrenovca“, rekao je Vesić.

On je najavio i proširenje beogradskog železničkog čvora, te istakao da će izgradnjom brze pruge i prema Subotici i prema Nišu biti više vozova.Predstavnik kompanije „Power China“ Liu Šakuan naveo je da se radovi na Makiškom polju u ovom trenutku obavljaju šest meseci pre roka, objavilo je ministarstvo finansija.

Beta

pročitaj više

Srbija

Objavljen prvi tender za projekat EXPO 2027

Objavljeno

-

Prvi tender za projekat EXPO 2027, za stambeni kompleks u blizini budućeg Nacionalnog stadiona, objavljen je danas na Portalu javnih nabavki. Iako je ovo javni poziv za podnošenje ponuda, procenjena vrednost javne nabavke nije objavljena, navodi Nova ekonomija.

Naručilac potražuje usluge izrade tehničke dokumentacije, kataloga, 3D modela i projekta opremanja stambenog kompleksa u Surčinu, koji će se protezati na više parcela, ukupne površine preko devet hektara, piše Nova ekonomija.

Na tom mestu, kako se vidi iz tenderske dokumentacije, planira se izgradnja stambenih zgrada sa podrumom, podzemnim garažama, prizemljem, visine (do) sedam spratova. Ukupna planirana građevinska površina je oko 160.000 kvadratnih metara.

U delu prizemlja planirani su poslovni prostori, a u okviru stambenog kompleksa oko 1.500 stanova.

Kako je navedeno, poželjna prosečna površina stana je oko 55 metara kvadratnih, a sve stanove od prvog sprata treba projektovati sa terasama.

Stambeni kompleks bi trebalo da se izgradi za potrebe održavanja specijalne Međunarodne izložbe EXPO 2027, a javna nabavka je objavljena na Portalu u okviru posebne sekcije za EXPO koja je počela sa radom juče.

Naručilac posla je za potrebe EXPO 2027 izložbe osnovano preduzeće SPV Galovica 1 d.o.o., a rok za podnošenje ponuda je 26. april ove godine.

(Nova ekonomija)

pročitaj više

U TRENDU