Izložba autohtonih sireva Balkana počela je danas u Beogradu, a posetioci će moći da probaju retke i neobične vrste stotine sireva malih mlekara, zanatskih proizvođača, koji se ne mogu naći u prodavnicama i u mlečnim halama pijaca.

Osnivač festivala Balkan Ćeese Festival Srba Jovanović rekao je za Tanjug da se ovaj festival održava po 15. put i da okuplja najbolje sireve iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, kao i sireve iz Francuske i Italije, koji će biti izloženi sutra, tokom drugog dana trajanja izložbe.

U restoranu “Tortilja kaza” u novosadskom tržnom centru Promenada došlo je do trovanja hranom zbog čega se više ljudi i dece javilo na infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine.

U Kliničkom centru Vojvodine su potvrdili da je došlo do trovanja hranom i da su pacijenti nakon pregleda i dobijene infuzije pušteni kući.

U ambulantu Klinike za infektivne bolesti KCV, u toku jucerašnjeg popodneva i večeri primljeno je nekoliko pacijenata sa znacima alimentarne intoksikacije, sa lakšom kliničkom slikom.

Svetski dan turske kafe obeležava se u celom svetu 5. decembra.

Turska kafa, koja je simbol užitka u Turskoj i u svetu, ima poseban dan. Peti decembar, dan kada UNESCO definiše tursku kafu kao nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva, obeležava se kao Svetski dan turske kafe.

Poreklo od zrna arabika, mleveno je za stvaranje turske kafe, koja je postala poznata širom sveta. Turska kafa je jaka i ima posebne metode pripreme i posluživanja.

Istorija kafe u Anadoliji, koja se proširila u Tursku i Evropu preko putnika iz Jemena u 15. veku, datira iz 1500-ih godina. Turska kafa, koja je u Osmanskom carstvu postala popularnija, prvo u palati, a potom i u javnosti, za kratko je vreme ostavila traga u svakodnevnom životu i proširila se u Evropi.

Turska kafa priprema se džezvi. Za jednu šoljicu turske kafe potrebno je dodati jednu šoljicu vode (morate koristiti istu šoljicu koju ćete koristiti) i jednu kašiku kafe.

Nakon dodavanja kafe ne dodaje se šećer pa morate dodati šećer pre nego što počnete kuvati.

Kada kafa počne da ključa, pustite da se pena digne, a zatim je uklonite s vatre i ona će dati puno pene. Tradicionalno, u turskoj kafi obavezno ima pene, nije prihvatljiva bez pene. Takođe je deo tradicije da Turci poslužuju kafu s čašom vode i nešto slatko, po mogućnosti turski slatkiš – lokum.

U Istanbulu turska kafa ne može da se posluži, a da nije vruća, posebna je jer se služi u fildžanima.

Iako mislimo da ne jedemo šećer, prava istina je da se on krije u mnogim namirnicama. Iako su poznati kao zdrava hrana ili se ne smatraju štetnim kao druge, postoje proizvodi koji kriju takozvani nevidljivi šećer.

Glucovibes je sastavio listu neočekivanih namirnica koje skrivaju šećer.

Prvo na listi je mleko, koje sadrži maltodekstrin. Sledi smrznuta pica kupljena u prodavnici, koja sadrži dekstrozu.

Ostala hrana uključuje krekere, žitarice za doručak, izotonična pića, kajmak, jogurt, beli hleb, puter od kikirikija, voćni sok, kobasice i majonez.

Da biste saznali da li u proizvodima koje kupujete ima šećera, pažljivo pročitajte etiketu o nutritivnim vrednostima.

Francuski hleb baget upisan je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Unesko je danas izglasao da se „zanatsko znanje i kultura baget hleba“ uvrsti na listu svetske kulturne baštine, na kojoj se već nalazi oko 600 autentičnih tradicionalnih običaja iz više od 130 zemalja sveta.

“Baget slavi francuski način života, jer predstavlja svakodnevni ritual, sastavni element obroka, sinonim za deljenje i druženje“, kaže Odri Azulej, generalna direktorka Uneska.