ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Izolovani grad u kom svi stanovnici žive u istoj zgradi od 196 stanova

Objavljeno

-

Stanovnici grada Vitiera na posao i do prodavnica idu liftom, a priča se da neki od njih godinama nisu kročili van zgrade u kojoj žive…

Nekada davno, jedini način da se dođe do malog grada Vitiera na jugozapadu Aljaske bio je čamcem ili vozom kada su vremenski uslovi dozvoljavali. Međutim, kada je rekonstruisan železnički tunel iz Drugog svetskog rata, žitelji i posetioci su do ovog neobičnog mesta na severu mogli da stignu kolima.

Klaustrofobična za posetioce, oslobađajuća za stanovnike, vožnja tunelom je znatno olakšala život u Vitijeru. Oni koji žele da putuju njime moraju dobro da isplaniraju vreme, jer se pravac prolaska smenjuje svakih sat vremena, a oni koji žele da se vrate u grad posle 22.30 neće imati sreće. Ljudi koji spavaju u kolima nedaleko od tunela jer su propustili poslednji prelaz su tamo uobičajen prizor.

Zatvorenici Vitiera

Kada je izbila pandemija, stanovnici su se našli u još većoj izolaciji, jer je ulazak u grad bio dozvoljen samo stanovnicima i njihovim najbližim rođacima i zaposlenima u preduzećima koja tamo posluju.

Ovaj neobični grad je odvojen od ostatka sveta nemilosrdnim padavinama. Godišnja prosečna količina snega je neverovatnih 6,7 metara. Međutim, kada padne sneg, stanari ne moraju da napuštaju zgradu u kojoj žive. Zbog svega ovoga ne čudi što mnogi ukućani imaju i majice sa natpisom „Prisoner of Whittier”.

Betonska zgrada iz doba hladnog rata dom je stanova, bolnice, gradske uprave i škole. Begich Towers Condominium sa 14 spratova i 196 stanova, poznat u ovim krajevima jednostavno kao BTI, izgleda kao fatamorgana u Vitijerovom snežnom pejzažu, prenosi Punkufer.hr.

Izgrađen da preživi granatiranje, BTI se svake godine suočava sa šest meseci kiše, praćenih šest meseci snega i vetra koji duva brzinom od 80 milja na sat.

Iznutra, BTI izgleda kao bilo koji masivni stambeni kompleks u velikom gradu. Ali ako izađete u šetnju, nećete naći mnogo mesta za odlazak. Putovanje na posao tokom špica u Vitijeru znači zaustavljanje kod lifta na svakom spratu. Ali čak i kada je hladno, zaposleni mogu da nose sandale na posao.

Pre dolaska na radno mesto, roditelji se spuštaju u podrum da odvedu decu u školu kroz prolaz nalik bunkeru. U kompleksu ćete naći prodavnice, restorane, poštu, biblioteku, pa čak i crkvu.

Priča se da neki ljudi nisu izašli izvan BTI nedeljama, mesecima, a možda čak i godinama. Stanari zgrade, odnosno grada, su kao jedna velika, podjednako nefunkcionalna porodica u kojoj svi znaju skoro sve o svakome.

Neki ljudi su došli u to izolovano područje iz dalekih mesta da bi počeli iznova i zaradili novac. Ako nisu hteli da ih neko pronađe, lako su mogli da se sakriju od ostatka sveta u BTI.

„Bila sam prestravljena kada sam prvi put izašla iz tunela. Grad je izgledao kao nešto iz horor filma“, rekla je Brenda Tolman za CNN o Vitieru, takođe poznatom kao „grad sa jednim krovom“, dom za oko 200 ljudi.

Koliko god to spolja izgledalo neobično, Vitieri su se pomirili sa prirodom koja im oblikuje život. A za sreću u tom neobičnom gradu veoma je važno da stanovnici budu dobri sa sobom. Kako izgleda život u ovom gadu pogledajte u videu.

Lepota&Zdravlje

Endokrinolozi ukazuju na pojavu koja može da bude znak da naše kosti slabe

Objavljeno

-

Zdrave kosti su ključne za zdravu i bezbolnu starost i nikada nije prerano, ni prekasno da počnemo da brinemo o njima.

Kosti često oslabe i postanu lomljive bez ikakvih simptoma, a toga postajemo svesni tek kada dođe do preloma.

„Pošto je slabljenje kostiju često neotkriveno, prvi način na koji ljudi mogu da saznaju koliko su im kosti zdrave je skeniranje gustine kostiju, ili DEKSA skeniranje, koje se preporučuje za svaku ženu stariju od 65 godina, mlađe žene u riziku od razvoja osteoporoze i muškarce starije od 70 godina“, rekao je za „The Parade“ dr Heter L. Hoflih.

Endokrinolog Sara Fišman potvrđuje da je ovo važan test.

„Nažalost, osteoporoza i osteopenija su često tiha stanja. Većina ljudi ne oseća ništa u svojim kostima dok ne dođe do preloma“, upozorila je ona.

Međutim, prema rečima dr Fišman, postoji rani znak da kosti slabe, a to je skupljanje.

„Dok neki ljudi veruju da je smanjenje obima zgloba znak slabljenja kostiju, to je zapravo manje tačan znak od gubitka visine“, primetila je ona.

Šta možemo da učinimo ako su kosti slabe?

Ako želite da ojačate svoje kosti i usporite njihovo slabljenje, unosite dovoljno kalcijuma. Preporučuje se unos između 1.000 i 1.300 miligrama kalcijuma dnevno, u zavisnosti od starosti i pola. Namirnice bogate kalcijumom uključuju jogurt, obogaćeni sok od pomorandže, sardine, losos, tofu i spanać.

„Ako ne dobijate dovoljno kalcijuma samo ishranom, možete koristiti suplemente kalcijuma, u konsultaciji sa svojim lekarom“, smatra dr Hoflih.

Važan je i unos vitamina D. Ako ne provodite mnogo vremena napolju ili ne živite na mestu koje nije posebno sunčano, razmislite o uzimanju suplementa ovog vitamina. Nacionalni instituti za zdravlje preporučuju unos između 600 i 800 mikrojedinica vitamina D dnevno, u zavisnosti od starosti i pola.

I na kraju, vežbajte najmanje 30 minuta dnevno. Izaberite vežbe kao što su hodanje, trčanje, dizanje tegova ili  tenis.

„Ponekad je moguće povećati gustinu kostiju uz pomoć lekova. Postoje lekovi koji će aktivnije graditi gustinu kostiju i lekovi koji će pomoći u usporavanju destruktivnih procesa koji dovode do gubitka koštane mase“, objašnjava dr Fišman. Takođe napominje da efikasnost takvih lekova zavisi od starosti pacijenta i drugih zdravstvenih stanja, prenosi Index.hr.

pročitaj više

Lifestyle

Da li znate da postoji država s tri potpuno ravnopravna glavna grada?

Objavljeno

-

Glavni gradovi su često, mada ne uvek, najpoznatiji predstavnik svake države. Neki su poznati celom svetu, o njima se pišu knjige i snimaju filmovi, na listi su želja mnogih svetskih putnika.

Drugi su u senci poznatijih gradova u svojim zemljama ili poznatijih zemalja u susedstvu. Dakle, šta biste rekli da vas neko pita koji je glavni grad Južne Afrike? Neko će reći Kejptaun, drugi će pomenuti možda najpoznatiji grad ove zemlje Johanesburg, ali malo ko će reći pravi odgovor. I stoji da glavni grad Južne Afrike nije samo jedan, već čak tri grada dele tu titulu. To su Kejptaun, Pretorija i Blumfontejn.

Kejptaun je drugi najposećeniji grad u Africi posle Kaira

Južnoafrička Republika ima, dakle, tri glavna grada. Kejptaun (lokalno ime Kaapstad) je najveći među njima i u njemu se nalazi sedište parlamenta, odnosno državne skupštine. Država ima dva zakonodavna doma: Nacionalni savet, odnosno gornji dom sa 90 poslanika, i Narodnu skupštinu, odnosno donji dom sa 400 poslanika. Svi sede u Kejptaunu, koji je takođe drugi najposećeniji grad u celoj Africi, posle Kaira. Grad ima 3,5 miliona stanovnika i sedište je provincije Zapadni Kejp, prenosi Putnikofer.hr.

Pretorija i Blumfontejn su više od 1.000 km od Kejptauna

Pretorija se nalazi na oko 55 kilometara od Johanesburga i glavni je grad provincije Transval. U tom gradu, koji ima oko 2,4 miliona stanovnika, nalazi se izvršna vlast, pa tu sedi Vlada. Put između Kejptauna i Pretorije jedan je od najprometnijih u zemlji, a put je dugačak više od 1.300 kilometara. Ništa bliže nije ni treća prestonica Južne Afrike, do koje morate putovati oko 1.000 kilometara od Kejptauna. Blumfontejn je sedište pravosuđa i najmanja je od tri južnoafričke metropole. Ima samo 350.000 stanovnika i glavni je grad pokrajine Oranje.

Razmišljalo se da se sve funkcije premeste u jedan grad

Tri prestonice su proglašene Konvencijom o nacionalnom ujedinjenju iz 1909. godine, čiji je cilj bio pomirenje suprotstavljenih plemenskih i kolonijalnih interesa.

Najveći grad u Južnoj Africi Johanesburg tom konvencijom nije dobio titulu, iako se u njemu i dalje nalazi Ustavni sud. Poslednjih godina razmišljalo se o konsolidaciji i smeštanju svih funkcija u jedan grad, Pretoriju, ali se od toga odustalo. Glavni razlog su visoki troškovi izgradnje nove infrastrukture i strah od korupcije koji bi mogao da prati ovaj potez.

(putnikofer.hr)

pročitaj više

Lifestyle

Srpski dizajneri učestvovaće na Pariskoj nedelji mode od 26. februara do 5. marta

Objavljeno

-

Nekoliko srpskih dizajnera učestvovaće na prolećnom izdanju modne manifestacije „Paris Fashion Week“-u, koja će biti održana od 26. februara do 5. marta, najavio je danas „Serbian Fashion Week“.

„Suzana Perić, Boško Jakovljević, Nataša Perkovski Adžić i brend Alesari 2. marta osvetliće ‘La Galerie Bourbon’, bivšu rezidenciju španske kraljevske porodice, stvarajući magiju nadomak Trijumfalne kapije“, navodi se u saopštenju.

Kako je navedeno, ovaj događaj, pod patronatom „Fédération de la Haute Couture et de la Mode France“, „potvrđuje Srbiju kao jednu od samo dve evropske zemlje u zvaničnom kalendaru ovog prestižnog događaja“.

pročitaj više

Lifestyle

Zašto se u nekim državama vozi levom stranom? Sistem koji mnogima stvara nesigurnost

Objavljeno

-

Vožnja levom stranom puta može biti veliki izazov za mnoge od nas. Navikli smo da se držimo desne, oslanjajući se na ustaljene obrasce i pravila u saobraćaju.

Međutim, kada se nađemo u situaciji da je vožnja sa druge strane neizbežna, često se osećamo nelagodno i nesigurno.

Prilagođavanje vožnji levom stranom puta zahteva promenu načina razmišljanja i brze reakcije, tako da sve što smo naučili o vožnji moramo da zamenimo suprotnim principima, što može biti zbunjujuće i zahteva dodatni napor. Ali kako je sve zapravo počelo i zašto u nekim zemljama još uvek vozite levom stranom puta?

Tradicija je nastala u kolonijalnoj Britaniji

U svetu se vozilo levom stranom i to je tradicija koja je nastala u kolonijalnoj Britaniji. Kada bi vitezovi jahali na konjima, zamahovali bi mačevima desnom rukom. Stoga bi jahali na levoj strani kako bi što bolje napali svoje neprijatelje, piše Revijahak.hr.

Pošto su Britanci usvojili vožnju levom stranom, zemlje kao što su Australija, Novi Zeland, Indija i druge nacije koje su Britanci kolonizovali uglavnom voze levom stranom. Tu je, naravno i Japan.

U svetu se vozilo levom stranom do prekretnice u SAD. Bilo je to vreme severnoameričke kolonizacije i potrebe za transportom pšenice preko ogromnih prostranstava. Tada se pojavio novi vagon, koji je nazvan „Conestoga“ (po plemenu Irokeza). Težak teret vuklo je osam mazgi. Čovek koji je vozio teretni vagon jahao je na zadnjoj mazgi sa leve strane, držeći bič u desnoj ruci.

Sve više ovih vozila nateralo je vlasti u Pensilvaniji da promene i zakonom regulišu pravac kretanja. Od 1792. u Americi se vozi desnom stranom. Francuska je prva sledila američki primer jer je morala da reguliše saobraćaj. Naime, sve veći broj teretnih vagona stvarao je i haos.

Britanija, pošto je izgubila SAD nakon rata za nezavisnost, nije bila voljna da prihvati bilo kakav uticaj svojih bivših transatlantskih kolonija. Što se tiče ostatka Starog kontinenta, on se odmah uključio u novi trend, proširen Napoleonskim ratovima i velikim pokretima trupa, koji su morali da budu organizovani na putevima. Poslednje dve zemlje u Evropi koje su promenile stranu u vožnji su Švedska i Island, a bilo je to 1967. i 1968. godine.

Gde se danas vozi levom stranom puta?

Danas mnoge zemlje koriste levu stranu puta za vožnju, a neke od njih su Irska, Velika Britanija, Tajland, Japan, Australija, Malta, Barbados, Brunej, Indija… Zapravo, u Evropi postoje još četiri zemlje gde se vozi levom stranom puta. To su Velika Britanija, Republika Irska, Malta i Kipar.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Namirnica koja se dugo smatrala hranom siromašnih: Prava je riznica zdravlja

Objavljeno

-

Sočivo je namirnica čije kuvanje nije komplikovano pa ju je lako uvrstiti u jelovnik. Puna je vitamina, proteina i vlakana, a zdravstvene dobrobiti koje nudi su brojne.

Sočivo se na našim prostorima jako dugo smatralo „sirotinjskom“ namirnicom jer je uvek bilo vrlo pristupačno, pa su i najsiromašniji slojevi mogli da ga priušte u velikim količinama. Upravo ta etiketa možda je i učinila da sočivo decenijama ode u zapećak u domaćoj kuhinji, međutim, poslednjih godina mu se vraća zaslužena popularnost, piše Zadovoljna.rs.

Ako želite da se hranite zdravije, ova namirnica bi trebalo što češće da se nađe na vašem tanjiru.

1. Bogato je vlaknima

Jedna od najvećih prednosti sočiva je njegov visok nivo vlakana, koje većina ljudi ne unosi dovoljno putem ishrane.

„Sočivo je složeni ugljeni hidrat koji sadrži puno vlakana, posebno topivih vlakana. Ta se vlakna tope u vodi i stvaraju smesu sličnu gelu koja se kreće našim telom i pomaže da se uklone neke od materija povezanih s visokim holesterolom“, kaže Dženifer Henvej, nutricionistkinja.

Sočivo može da osigura vašu dnevnu dozu vlakana (26 grama) u samo pola šoljice. Vlakna u njemu takođe pomažu varenju.

2. Pomaže u regulaciji šećera u krvi

„Topiva vlakna u sočivu mogu da pomognu u ravnoteži nivoa šećera u krvi usporavanjem otpuštanja glukoze u krvotok i sprečavanjem skokova insulina“, kaže Henvej. Ovo je jedna od velikih prednosti sočiva za dijabetičare, jer pomaže u održavanju nivoa šećera u krvi. Visok sadržaj vlakana ih čini veoma zasitim što pomaže u kontroli apetita.

3. Dobar je izvor proteina

Sočivo ima više od 20 grama proteina u pola šoljice, što ga čini savršenim prilogom za ručak, pogotovo ako ste vegetarijanac ili vegan. Čak trećina kalorija iz sočiva dolazi od proteina, što ga čini trećim po količini proteina, u odnose na sve druge mahunarke ili orašaste plodove.

Sočivo ima nekoliko esencijalnih aminokiselina, a to su metionin i cistein. Ovo se lako rešava kombinovanjem sočiva sa žitaricama kao što su pirinač ili pšenica.

4. Puna je vitamina i minerala

Jedna od zdravstvenih dobrobiti sočiva je to što je poput vrlo ukusnog multivitamina: kroz njega možete uneti kalcijum, kalijum, cink i gvožđe, kao i puno vitamina B.

Ukoliko patite od hroničnog umora ili anemija, uz sočivo možete nadomestiti nedostak gvožđa, koje je odgovorno za dodatak enegije. Gvožđe stvara hemoglobin, supstancu u vašim crvenim krvnim zrncima koja im omogućava da prenose kiseonik u vaše telo.

Pola šolje kuvanog sočiva može da obezbedi 15% preporučenih dnevnih potreba za gvožđem.

5. Smanjuje rizik od određenih hroničnih bolesti

Studije pokazuju da redovno konzumiranje sočiva smanjuje rizik od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, rak i srčana oboljenja. To je zahvaljujući njihovom bogatom sadržaju zaštitnih biljnih jedinjenja zvanih fenoli – sočivo je među najbolje rangiranim mahunarkama po sadržaju fenola. Stoga ne čudi da se sočivo može pohvaliti antioksidativnim, antibakterijskim, antivirusnim, antiinflamatornim i kardio-protektivnim dejstvom.

Nutricionistkinja preporučuje da se kod kuvanja sočiva šporet ugasi nekoliko minuta ranije. Kuvajte dva-tri minuta kraće od planiranog, ugasite vatru, poklopite i pustite da se kuva na spostvenoj pari do kraja.

(zadovoljna.rs)

pročitaj više

U TRENDU