ostanimo u kontaktu

Svet

Izrael traži dodatne sankcije Iranu; Grosi: Zabrinut sam da bi Izrael mogao da gađa iranske nuklearne objekte

Objavljeno

-

Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac rekao je danas da je apelovao na pojedine države da uvedu sankcije na iranski raketni program i proglase Iransku revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom, nakon direktnog iranskog napada na Izrael prošlog vikenda.

„Pored vojnog odgovora na ispaljivanje projektila i dronova, vodim diplomatski napad na Iran“, naveo je Kac na društvenim mrežama.

Kac je rekao da je poslao pisma na adrese 32 države i razgovarao sa brojnim kolegama, pozivajući ih da „uvedu sankcije iranskom raketnom programu i proglase Revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom, kako bi se zaustavio i oslabio Iran“, preneo je Rojters.

„Moramo sada zaustaviti Iran, pre nego što bude kasno“, rekao je Kac. Izrael je rekao da će odgovoriti na iranski napad raketama i dronovima tokom vikenda, usled poziva saveznika koji su rekli da treba izbeći eskalaciju konflikta na Bliskom istoku.

Grosi: Zabrinut sam da bi Izrael mogao da gađa iranske nuklearne objekte

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je da je zabrinut da bi Izrael mogao da gađa iranske nuklearne objekte, ali je dodao i da će se inspekcije IAEA u iranskim nukelarkama danas nastaviti.

Grosi je, na pitanje da prokomentariše mogućnost izraelskog vazdušnog napada na iranske nuklearne objekte, rekao da su u IAEA „uvek zabrinuti za takvu mogućnost“ i apelovao na „maksimalnu suzdržanost“, prenosi Rojters.

Načelnik izraelskog generalštaba Herci Halevi rekao je u ponedeljak da će Izrael odgovoriti na iranski napad izveden u noći između subote i nedelje, koji je, kako ja Teheran naveo, pokrenut u znak odmazde za napad na iranski konzulat u Damasku 1. aprila, za koji Iran optužuje Izrael.

Grosi je dodao da je Iran u nedelju zatvorio nuklearne objekte zbog „bezbednosnih razloga“ i da je IAEA, iako su oni otvoreni u ponedeljak, držala svoje inspektore dalje od nuklearki „dok ne vidi da se situacija potpuno smiruje“. „Nastavljamo u utorak. Ovakav razvoj dešavanja nije imao uticaj na naše aktivnosti vezane za inspekcije“, rekao je Grosi.

Inspektori IAEA redovno posećuju glavne nuklearne elektrane u Iranu. Teheran tvrdi da je njegov nuklearni program miroljubiv, ali zapadne sile optužuju Iran da pokušava da napravi nuklearnu bombu.

Zvaničnici SAD očekuju da će potencijalni izraelski odgovor Iranu biti limitiran

Američki zvaničnici očekuju da bi potencijalni odgovor Izraela na iransko raketiranje te zemlje u subotu uveče mogao da bude limitiran i da bi se najverovatnije radilo o napadima na iranske vojne snage i proiranske grupe van Irana, izjavila su četvorica neimenovanih američkih zvaničnika za NBC njuz.

Američka procena je bazirana na razgovorima između zvaničnika SAD i Izraela, koji su vođeni pre nego što je Iran ispalio više od 300 dronova i raketa na Izrael, dodaje američka medijska kuća.

Američki zvaničnici su rekli da nisu obavešteni o konačnoj odluci Izraela o tome na koji način će odgovoriti i da li su se opcije promenile nakon napada tokom vikenda.

Takođe, rekli su da nije jasno kada bi moglo da dođe do izraelskog odgovora, dodajući da bi mogao da se desi u bilo kom trenutku. Izraelski ratni kabinet održao je u ponedeljak uveče sednicu na kojoj se razgovaralo o vojnom odgovoru Izraela na napad Irana, ali bez izazivanja sveopšteg rata.

Ministri spoljnih poslova Kine i Irana razgovarali o tenzijama između Izraela i Irana

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je sa iranskim kolegom Hoseinom Amirom Abdolahijanom povodom tenzija između Izraela i Irana.

Abdolahijan je obavestio Vanga o iranskoj poziciji povodom izraelskog napada na konzulat Irana u Damasku, rekavši da Savet bezbednosti UN nije adekvatno reagovao na ovaj napad i da Iran ima pravo da se brani kao odgovor na kršenje suvereniteta zemlje, prenosi agencija Sinhua.

Ocenjujući da je trenutna regionalna situacija vrlo osetljiva, Abdolahijan je istakao da je Iran spreman da pokaže suzdržanost i da nema nameru da dalje dovodi do eskalacije situacije.

Vang je rekao da Kina snažno osuđuje i čvrsto se protivi napadu na konzulat Irana u Damasku, nazivajući ga ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava i neprihvatljivim.

Kina je uzela u obzir iransku izjavu da je preduzeta akcija protiv Izraela bila ograničena i da je predstavljala samoodbranu kao odgovor na izraelski napad na iranski konzulat u Siriji, rekao je Vang.

Dodao je da Kina poštuje to što Iran nije ciljao regionalne i susedne zemlje i što se kontinuirano zalaže za dobrosusedske odnose.

Vang je rekao da je trenutna situacija zapravo posledica eskalacije konflikta u Gazi i da je sada hitan zadatak implementacija Rezolucije 2728 Saveta bezbednosti što je pre moguće, postizanje prekida vatre i okončanje borbi u Gazi, efikasna zaštita civila i sprečavanje daljeg pogoršanja humanitarne katastrofe.

Kina želi da održi komunikaciju sa iranskom stranom i zalaže se za sveobuhvatno, pravedno i trajno rešenje palestinskog pitanja, rekao je Vang, navodi Sinhua.

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU