ostanimo u kontaktu

Srbija

Izvučena Loto sedmica u iznosu od 950.000 evra

Objavljeno

-

U 11. kolu igre na sreću Loto izvučena je “sedmica“ u iznosu od 950 hiljada evra.

Dobitni brojevi bili su 11, 39, 26, 16, 14, 6, 3, a listić koji je osvojio “sedmicu“ uplaćen je u Beogradu na opštini Stari grad.

Istovremeno su „šesticu“ u iznosu od 1.184.250 dinara osvojila tri igrača.

Srbija

Zelena energija u Srbiji pre 20 godina bila „misaona imenica“, danas već živimo tada nezamislivu i daleku budućnost

Objavljeno

-

Globalna zelena tranzicija je u toku – gde god mogu, odgovorne zemlje se trude da zagađivače životne sredine zamene zdravijom alternativom.

I Srbija polako postaje „zelena zemlja“, jer procentualno gledano, trošimo više energije iz obnovljivih izvora nego Nemačka, Francuska, Italija i mnoge druge zemlje Evropske unije, navodi sajt Evrostata, a udeo u potrošnji energije iz obnovljivih izvora je u Srbiji porastao za 1,8 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Taj procenat će samo da raste, posebno sada kada je u planu kapitalni projekat, u kom Međunarodna finansijska korporacija (IFC) kreditira kompaniju Drenik ND d.o.o. iz sektora papirne industrije, sa 106 miliona evra da bi izgradila prvo veliko postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije korišćenjem biomase. Ovaj projekat će podstaći proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i pomoći Beogradu da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, navodi IFC, članica grupe Svetske banke.

Za razliku od fosilnih goriva, koja su jedan od glavnih uzročnika zagađenja, bomasa je ekološki skroz prihvatljiva, jer nju čini organska materija biljnog i životinjskog porekla, koja se u prirodnim procesima raspada i emituje gasove ugljenika. Sagorevanjem tih ostataka ne doprinosi se povećanju ukupne količine ugljenika u prirodi jer bi on svakako bio oslobođen u prirodnim procesima raspadanja materije.

Biomasu čine svi biorazgradivi delovi nusproizvoda drvne industrije, otpaci i ostaci biološkog porekla iz poljoprivrede, industrijski i komunalni organski otpad, kao i životinjsko đubrivo.

Biomasa se vekovima koristi za ogrev i kuvanje, naročito u manje razvijenim zemljama, a danas je ovaj energent sve zastupljeniji u razvijenim zemljama jer je obnovljivi izvor energije i samim tim je izuzetno važan za planetu.

Preradom biomase dobijaju se različite vrste goriva koja su ekološka alternativa za zagađivače – fosilna goriva.

Snaga novog postrojenja koje će uskoro biti napravljeno u Srbiji je oko osam megavata za proizvodnju električne energije i 16 t/sat za proizvodnju pare, a omogućiće proizvodnom pogonu u Srbiji da umesto električne energije koristi biomasu i smanji potrošnju prirodnog gasa.

(PR tekst)

pročitaj više

Srbija

NALED: Dostupnost radne snage i inflacija najveći izazovi za privredu Srbije u 2024. godini

Objavljeno

-

Dostupnost radne snage i inflacija najveći su izazovi za privredu Srbije u 2024.godini, pokazala je anketa članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonimski razvoj (NALED) iz privatnog, javnog i civilnog sektora, objavljeno je danas.

Civilni i javni sektor su nešto više zabrinuti zbog rasta tenzija i novih sukoba u Evropi i svetu, dok sami privrednici kao izazov ističu visoko opterećenje zarada porezima i doprinosima.

Unapređenje javnih finansija, borba protiv sive ekonomije i bolji uslovi za preduzetnike i inovacije trebalo bi po oceni učesnika ankete, da budu u vrhu liste prioriteta nadležnih institucija u 2024. godini kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji.

„Privreda ponovo kandiduje sivu ekonomiju kao prioritetan zadatak na kojem bi javna uprava morala da radi u 2024. Zato je važno da se nova vlada formira u što kraćem roku, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem mera iz Programa za suzbijanje sive ekonomije kao što su reforma neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a, regulisanje fleksibilnih oblika rada, jačanje kapaciteta inspekcija i podsticanje bezgotovinskih plaćanja“, rekao je predsednik Skupštine NALED-a i direktor regulatornih poslova u BAT-u Dragan Penezić.

Naveo je da su rezultati istraživanja, sprovedenog u januaru ove godine, pokazali da je 65 odsto anketiranih iz privrede zadovoljno saradnjom sa institucijama u prethodnoj godini. Kao primere najbolje prakse istakli su Ministarstvo finansija, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Poresku upravu.

„Kao ključne resore u budućoj vladi privrednici vide ekonomiju, finansije i životnu sredinu, dok civilni sektor uz ekonomiju u prvi plan stavlja obrazovanje, mlade, rudarstvo i energetiku“, rekao je Penezić.

Pozitivnu ocenu poslovnom ambijentu u 2023. godini dalo je 64 odsto ispitanika, dok 36 odsto nije zadovoljno okruženjem. U privatnom sektoru pozitivnu ocenu dalo je čak 72 odsto anketiranih, u javnom 81 odsto, dok je u civilnom taj procenat najniži – 41 odsto.

Kada je reč o očekivanjima u 2024, u privatnom sektoru svaki peti ispitanik (20 odsto) očekuje poboljšanje uslova poslovanja, a većina smatra da neće biti promena. U organizacijama civilnog društva (OCD) samo 10 odsto očekuje poboljšanje, dok je javni sektor najoptimističniji – 57 odsto smatra da će poslovni ambijent biti unapređen.

Iako vide inflaciju kao izazov, 52 odsto ispitanika očekuje njeno usporavanje u 2024,  dok 32 odsto smatra da će ostati na istom nivou kao u prethodnoj godini. Povećanje broja zaposlenih očekuje više od polovine anketiranih.

Većina anketiranih iz sva tri sektora očekuje rast prihoda u 2024, a privreda i državne institucije i više investicija.

Više od 90 odsto privrednika i 70 odsto anketiranih iz redova OCD smatra da će im se povećati prihodi u ovoj godini.

Povećanje investicija privrede očekuje više od polovine predstavnika kompanija i javnog sektora i 30 odsto civilnog. Ulaganje u inovacije očekuje 43 odsto privrednika.

Prema rezultatima istraživanja, srednja vrednost investicija anketiranih kompanija članica NALED-a u 2023. iznosila je milion evra.

Takođe, 53 odsto lokalnih samouprava koje su učestvovale u anketi navelo je da planira da uvede neke od mera podrške privredi, pretežno subvencije, odnosno podizanje zaposlenosti kroz podsticaje. Prosečan budžet anketiranih opština za privredu u 2024. iznosi oko 264 miliona dinara, odnosno 2,2 miliona evra.

U anketi članova, koju je NALED sproveo u januaru 2024. sa ciljem predviđanja trendova u poslovanju i određivanju prioriteta za ovu godinu učestvovale su 103 od 350 organizacija u članstvu NALED-a. Uzorak adekvatno reprezentuje strukturu udruženja: 47% predstavnika privrede, 43% iz javnog sektora (pretežno lokalne samouprave) i 10% iz organizacija civilnog društva.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

ODIHR objavio finalni izveštaj o izborima u Srbiji, pozitivne ocene za RIK

Objavljeno

-

Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je  zvanično finalni izveštaj o izborima u Srbiji od 17. decembra, u kome je pozitivno ocenjen proces glasanja na 93 procenta biračkih mesta od 1.208 posmatranih, kao i transparentan rad Republičke izborne komisije (RIK-a), a u cilju unapređenja izbornog procesa dato 25 preporuke za određene zakonske i proceduralne izmene pre sledećih izbora. 

ODIHR navodi i da je pre izbora, RIK izmenio 10 postojećih uputstava i usvojio dva nova, kao i da su se te izmene delimično odnosile na prethodne preporuke ODIHR-a, uključujući i one koje su usmerene na poboljšanje pristupa osobama sa invaliditetom, rešavanje gužvi i obezbeđenja tajnosti glasanja.

U izveštaju se ističe da je Republička izborna komisija radila transparentno, da je vodila i emitovala onlajn redovne sednice koje su bile otvorene za medije i posmatrače i objavljivala sve svoje odluke u roku od 24 sata na svojoj veb stranici, u skladu sa zakonom. 

pročitaj više

Srbija

Zaštitnik građana: Nasilje ne sme da postane model ponašanja

Objavljeno

-

TV Nova

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja, da sve teži oblici nasilja među decom upozoravaju da mere i aktivnosti koje društvo i država ulažu u borbu protiv te pojave nisu dovoljne.

Pašalić je u saopštenju poručio da nasilje ne sme da postane model ponašanja, preneo je njegov kabinet.

Naveo je da je vršnjačko nasilje „veoma ozbiljan socijalni i psihološki problem današnjice“, a, kako je kazao, „sve teži oblici nasilja među decom upozoravaju da mere i aktivnosti koje društvo i država ulažu u borbi protiv te pojave nisu dovoljne“.

Ukazao je na to da vršnjačko nasilje obuhvata različite oblike agresivnog ponašanja među decom i adolescentima, od verbalnog i fizičkog nasilja, socijalnog isključivanja do nasilja putem interneta, a kako je podsetio, na žalost, dovodi i do tragičnog ishoda.

Prema njegovim rečima, ne sme se okretati glava ni od najblažih oblika nasilja i da je na svaki potrebno reagovati.

„Moramo obratiti posebnu pažnju na opasnost od zlostavljanja preko društvenih mreža, jer ga je vrlo teško pratiti, a može imati veoma ozbiljne posledice po mentalno zdravlje žrtve“, rekao je zaštitnik građana.

Zbog kompleksnosti problema, kako je kazao, „važno je imati odgovarajuće politike, usmerene prema iskorenjivanju svih oblika nasilja u društvu, kao i izgradnji sistema vrednosti zasnovanog na međusobnom poštovanju, empatiji, razumevanju i prihvatanju različitosti“.

„To podrazumeva koordinisane aktivnosti svih relevantnih institucija, uključujući obrazovne ustanove, roditelje, stručnjake i širu zajednicu“, dodao je.

(FoNet)

pročitaj više

Srbija

Profesor Instituta: Za smanjenje zagađenja u Beogradu postaviti od 3.000 do 5.000 uređaja za pročišćavanje vazduha

Objavljeno

-

N1

Da bi se smanjilo zagađenje u Beogradu, potrebno je postaviti od 3.000 do 5.000 energetski neutralnih uređaja za pročišćavanje vazduha na lokacijama na kojima se ljudi najviše zadržavaju, poput onih ispred Tržnog centra Ušće, rekao je profesor Instituta “Mihajlo Pupin” Aleksandar Rodić.

On je ukazao da bi takve uređaje trebalo postavljati na autobuskim stajalištima i na ulazima u bolnice, škole i tržne centre.

Prema njegovim rečima, svaki od uređaja pravi bezbednu zonu od 25 metara, u kojoj je upola manje zagađenje.

Rodić je objasnio da su kod TC Ušće postavljena dva uređaja za prečišćavanje vazduha koji proizvode energiju za sopstveno funkcionisanje, a da se deo energije može koristiti i za proizvodnju energije za druge potrebe.

Prvi uređaj je vetroturbina snage 1.000 vati, koja je postavljena sa zadnje strane TC Ušće, kod kula, i koristi strujanje vazduha koje nastaje usled kretanja vozila, ali i prirodne promaje i radi 24 sata.

On funkcioniše tako što uz pomoć snažnog aspiratora, koji ima protok 3.500 kubnih metara vazduha na sat, usisava vazduh u unutrašnjost uređaja, odakle ga usmerava na vodeni filter, rezervoar od 100 litara, u kojem se rotiraju i vlaže plastični diskovi.

Zagađen vazuduh se lepi na diskove i pošto se oni rotiraju, PM čestice se ispiraju u vodi.

“Taj uređaj predstavlja ispirač vode i prečišćava vazduh, koji oslobođen od PM čestica vraća u atmosferu”, istakao je Rodić.

Na vrhu uređaja postavljen je i mali solarni panel, tako da uređaj koristi i kinetičku energiju strujanja vazduha i energiju sunca.

“Ideja je bila da to budu ulične turbine koje bi se postavljale između traka autoputa, jer svako vozilo pri prolasku proizvodi vazdušni udar, koji pokreće lopatice turbina i tako se stvara energija”, naglasio je Rodić.

On tvrdi da u toku 24 sata tako može da se proizvede značajna količina energije, koja bi mogla da se usmeri na rad saobraćajne signalizacije ili nečeg drugog.

“Naša ideja je bila da ponudimo Agenciji za bezbednost saobraćaja da se postavi čitav niz tih turbina na potezu od Surčina do Sava centra, u onoj baštici između traka autoputa”, rekao je Rodić, dodajući da uređaji estetski lepo i futuristički izgledaju, što bi bila dodatna vrednost.

Drugi uređaj postavljen u podzemnoj garaži TC Ušće predstavlja električne podne prelaznice.

Prema Rodićevim rečima, prelaznice su postavljene uz “ležeće policajce” u formi malih valjaka, pa kad vozilo prođe preko njih ono zarotira valjke, koji su mehanički povezani sa električnim generatorom i pune odgovarajuće baterije, pa energija može da se šalje u mrežu ili da se koristi za ventilaciju ili signalizaciju.

“Problem aero-zagađenja u urbanim sredinama je alarmantan“, upozorio je Rodić i ocenio da ga jedino sistemaska rešenja mogu rešiti.

To podrazumeva korenite promene u energetskom sistemu države, pre svega kroz eliminaciju proizvodnje električne energije iz uglja i veći broj električnih i hibridnih vozila u velikim gradovima.

“Ipak, najveći zagađivač su individualna ložišta – kotlarnice na ugalj i mazut, kojih u Beogradu ima oko 300.000 i čine 70 odsto ukupnih zagađivača vazduha u Beogradu”, kazao je Rodić.

On smatra da uređaji postavljeni kod TC Ušće ne mogu prečistiti vazduh u potpunosti, već da eliminišu suspendovane PM 2,5 i 10 čestice.

Kako je objasnio, poenta je bila stvoriti uređaje koji će čistiti vazduh, ne koristeći „prljavu energiju“ iz elektrana sagorevanjem uglja, već zelenu energiju.

(FoNet)

pročitaj više

U TRENDU