ostanimo u kontaktu

Biznis

Još mnogo milijardi na računima: Kakvi su bili rezultati nove poslovne elite u prošloj godini

Objavljeno

-

Za 20 godina Milenijum tim pozicionirao se kao lider u građevinskoj industriji. Realizacijom velikih infrastrukturnih projekata poput Beograda na vodi, energetskih projekata gasovoda i gasifikacije gradova uradili su više od 2.500 kilometara gasovodne mreže, prečišćivače otpadnih voda, sada realizuju projekat Čista Srbija u četiri grada, a u toku su i oni za beogradski Metro, Expo 2027. i Nacionalni stadion.

Ovako je Stojan Vujko, suvlasnik kompanije Milenijum tim govorio na prošlomesečnom Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom razvoju infrastrukture u uslovima povećanih kamatnih stopa.

Na sajtu kompanije pored ovog teksta stoji i onaj da je Milenijum tim „prvi počeo sa izvođenjem radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru projekta Čista Srbija“, te da se to postrojenje gradi u opštini Svrljig.

Ni Milenijum tim, ni njegovi čelni ljudi ne kriju da kompanija učestvuje već nekoliko godina u najvažnijim i finansijski najvrednijim državnim projektima, iako su suvlasnici kompanije Stojan Vujko i Ivan Bošnjak skloni da negiraju bliske veze sa vladajućom političkom garniturom.

U nastavku teksta Forbes Srbija donosi priču o tome kako su u prošloj godini poslovale kompanije srpske poslovne elite, barem one čiji finansijski izveštaji su do ovog trenutka dostupni na sajtu Agencije za privredne registre. Koliko poslova i kojih su obezbedili na državnim tenderima u prošloj godini?

Milenijum tim

Prema bilansu uspeha, ova kompanija je u 2023. godini ostvarila gotovo 23 milijarde dinara ukupnih prihoda, što je za šest milijardi više u poređenju sa godinom pre.

Neto dobit Milenijum tima, pokazuje redovni godišnji finansijski izveštaj, povećana je za 40 odsto u odnosu na 2022. pošto je sa 1,09 milijardi skočila na 1,4 milijardi dinara.

S druge strane, iako je Vujko potvrdio da je ova kompanija učestvovala u najvažnijim infrastrukturnim projektima, poput Čista Srbija, Nacionalni stadion ili Expo 2027, prema javno dostupnim podacima ovo preduzeće u 2023. godini nije učestvovalo na tenderima.

Septembra 2022. godine je Milenijum tim poslednji put učestvovao na nekom tenderu, naručilac je bila Kancelarija za javna ulaganja, a reč je o projektu izrade tehničke dokumentacije i izvođenju radova na izgradnji Centra za rani razvoj dece i inkluziju u Beogradu. Procenjena vrednost posla bila je 4,4 milijarde dinara.

U 2023. godini, međutim, ni matično preduzeće ni njegove zavisne firme poput Mostogradnje ING, MV investmenta ili Milenijum propertisa nisu učestvovale na tenderima.

Objašnjenje bi se moglo naći u činjenici da država najvrednije i najvažnije projekte realizuje isključujući javna nadmetanja, a ova kompanija, o čemu svedoči spisak projekata u kojima je Milenijum tim učestvovao, nezaobilazan je partner u realizaciji najvažnijih i najlukrativnijih poslova.

Alta grupa

Alta Pay, jednu od kompanija u vlasništvu Davora Macure, biznismena čija imperija poslednjih godina rapidno raste i Milenijum tim povezuje ne samo gotovo identičan procenat rasta profita u prošloj godini, nego i činjenica da ih na tenderima nema kao ponuđača.

Za razliku od Milenijum tima, Alta Pay nikada do sada nije učestvovao na nekom tenderu, pokazuju javno dostupni podaci. S druge strane, sami se na svom veb sajtu hvale kako su sklopili strateško partnerstvo sa EPS-om odnosno kako zajedno realizuju projekat Uvid u račun, mogućnost elektronskog uvida u račun za utrošenu električnu energiju.

Forbes Srbija zatražio je pre nekoliko nedelja od Ministarstva unutrašnjih poslova odgovore na pitanja u vezi sa šalterima ove kompanije u policijskim stanicama u Beogradu, ali odgovor nije stigao. Tako nismo saznali da li je i na kom tenderu Alta dobila ovaj posao, pa se njene poslovnice mogu videti u policijskim stanicama.

Što se tiče poslovanja firme Alta pay, jedne od članica Macurine sve brojnije i finansijski moćnije poslovne imperije, njeni ukupni prihodi bili su u 2023. godini 1,88 milijardi dinara, što je 38 odsto više nego 2022. kada su iznosili 1,36 milijardi dinara.

Neto dobit je, s druge strane, porasla za gotovo 43 odsto, umesto 279,9 miliona dinara koliko su ostvarili u 2022. ona je godinu dana kasnije dostigla 400 miliona dinara.

Rezultati Macurine Alta banke još su impresivniji. Neto dobit ove banke 22 puta je veća u 2023. godini u poređenju sa godinom ranije. Prema podacima iz Finansijskog izveštaja, neto dobit banke povećana je sa samo 50 miliona dinara na čak 1,1 milijardu koliko je ostvareno u 2023.

Prihodi su porasli tri puta, sa milijardu dinara na 2,9 milijardi.

W.D. Concord West

Za razliku od prethodne dve kompanije W.D. Concord West zabeležio je u 2023. godini pad profita u poređenju sa 2022. Kompanija u većinskom vlasništvu Željka Drčelića koja se na svom sajtu hvali brojnim projektima koje je radila za državu, njene ustanove i institucije ostvarila je prošle godine dobit od 213,4 miliona dinara, dok je u 2022. ona iznosila 332,1 milion.

S druge strane, ukupni prihodi W.D. Concord West-a povećani su sa 12,6 milijardi na 13,9 milijardi dinara koliko su iznosili u 2023.

Ova kompanija je, prema dostupnim podacima, tokom prošle godine učestvovala na 12 tendera čija je procenjena vrednost bila 5,9 milijardi dinara, bez PDV-a.

Ovo govori da je barem polovinu prihoda kompanija ostvarila od poslova ugovorenih sa državom.

W.D. Concord West dobio je, između ostalog, februara prošle godine posao rekonstrukcije, sanacije i dogradnje objekta u kojem će biti Muzej grada Beograda, posao koji je, prema podacima sa Portala javnih nabavki, vredan pet milijardi dinara.

Takođe, među najvrednijim tenderima u prošloj godini su i rekonstrukcija Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije koju je firma Željka Drčelića dobila na tenderu Ministarstva za javna ulaganja proleća prošle godine, dok je pred sam kraj 2023. ista firma bila pobednik tendera koji je raspisao Parking servis, a tiče se radova na proširenju međunarodnog teminala 2 i izgradnji magacina na istom terminalu. Posao je kako stoji na Portalu javnih nabavki ugovoren za 439 miliona dinara sa PDV-om.

Pored Ministarstva za javna ulaganja, grada Beograda i Parking servisa, W.D. Concord West angažovali su tokom prošle godine i Republička direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao i Direkcija za robne rezerve.

Najdrastičniji finansijski uzlet u prošloj godini među kompanijama nove srpske poslovne elite, odnosno onom njenom delu koji je do ovog trenutka predao finansijske izveštaje, ostvarila je kompanija Gat iz Novog Sada. Njen jedini vlasnik je Dejan Slijepčević, biznismen koji je svojevremeno našao u prostorijama Komandno-operativnog centra BIA, iako se nije znalo čijim odobrenjem.

Njegova kompanija ostvarila je 2023. godine rast ukupnih prihoda veći od 80 odsto, pošto su oni sa 5,4 milijardi dinara skočili tokom prošle godine na 9,8 milijardi dinara.

Rast neto dobiti je još drastičnija, iznosila je 165 odsto, odnosno porasla je više od 2,5 puta u poređenju sa 2022. godinom.

U njoj je Gat doo ostvario dobit od 234,5 miliona dinara dok je godinu dana kasnije ona iznosila 621,2 miliona dinara.

Gat je prošle godine učestvovao na 18 tendera, a njihova procenjena vrednost bila je, pokazuju javno dostupni podaci, nešto veća od 10 milijardi dinara.

Slijepčevićeva kompanija dobila je aprila prošle godine od EPS-a posao izgradnje solarne elektrane Patka. Posao je, prema podacima Portala javnih nabavki, vredan 1,38 milijardi dinara.

Gat doo inače je kompanija koja najviše poslova na tenderima dobija u Vojvodini, pa je tako septembra prošle godine pobedila na javnoj nabavci Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodina, a reč je o izgradnji objekta Osnovne škole Miloš Crnjanski u Novom Sadu. Ovaj posao, ugovoren je za 2,92 milijarde dinara.

Istog meseca Gat je u konzorcijumu sa drugim kompanijama pobedio na tenderu u Leskovcu. Posao je dobijen za izgradnju kanalizacione mreže u 16 leskovačkih naselja, a posao je vredan 2,48 milijardi dinara.

Termomont

Za razliku od Concord West-a koji je tokom prošle godine ostvario rast prihoda uz pad profita, Termomont Dejana Burčula zabeležio je suprotan trend. Ukupni prihodi u toku prošle godine smanjeni su u poređenju sa 2022. godinom sa 4,8 milijardi dinara na 3,7 milijardi, ali je istovremeno neto dobit povećana sa 117,7 na 132,5 miliona dinara.

Kompanija koja je javnosti postala poznata zbog izgradnje kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, ali i najavljene izgradnje fabrike vakcina, očigledno je povećala efikasnost poslovanja pa je i uprkos smanjenju prihoda zabeležila rast profita.

I dok je ove poslove dobila direktnom pogodbom, bez sprovođenja tendera i otvorenog postupka, prema javno dostupnim podacima, Termomont je prošloj godini pobedio na osam tendera čija je procenjena vrednost bila nešto veća od dve milijarde dinara.

Septembra prošle godine dobili su od grada Bora posao izgradnje toplane u tom gradu, vredan 1,3 milijarde dinara, kao i posao izgradnje dva gasna kotla u istom gradu za koji su dobili 329 miliona dinara.

Termomont je bio pobednik i na tenderu Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja koji je raspisan u okviru projekta BIO4 kampusa i vredeo je gotovo pola milijarde dinara.

Dejan Burčul postao je javnosti poznat odmah po odluci države da se njegovoj kompaniji dodeli posao izgradnje kovid bolnica, a svoju zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dokazao je slanjem u Predsedništvo torte u obliku jedne od bolnica, čime se Vučić odmah pohvalio na instragramu.

Maneks i Južna Bačka

Matična kompanija Dragoljuba Zbiljića „iskrenog poštovaoca onoga što za Srbiju radi predsednik Aleksandar Vučić“ 2023. godinu završila je znatno slabije nego onu koja je prethodila, mada Zbiljićeva firma i dalje ostvaruje profit.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, Maneks koji je registrovan za trgovinu obojenim metalima, imao je ukupne prihode od 1,6 milijardi dinara za razliku od četiri milijarde koliko je prihodovao 2022.

S druge strane, rashodi su smanjeni tačno za milijardu dinara, tačnije sa dve na jednu milijardu, pa je Maneks zabeležio neto dobit od 642 miliona dinara, što je milijardu dinara manje nego prethodne godine, odnosno 60 odsto manje nego u 2022. godini.

Za poslovanje Zbiljićeve biznis imperije, međutim, jednako važni su i rezultati koje je ostvarilo preduzeće Energotehnika Južna Bačka, čiji je Maneks većinski vlasnik, dok trećina udela pripada mađarskoj elektroprivredi MVM.

Južna Bačka, pokazuju podaci iz finansijskog izveštaja, nastavila je da uvećava rast i prihoda i profita i tokom prethodne godine. Ukupni prihodi preduzeća bili su u 2023. godini 14 milijardi dinara, za razliku od 11,8 koliko su iznosili godinu dana ranije, dok je neto dobit porasla sa 850 na 957 miliona dinara, odnosno oko 10 odsto.

I dok Maneks, prema javno dostupnim podacima, nije učestvovao prošle godine na tenderima, u slučaju Južne Bačke bilo ih je 21 ukupne procenjene vrednosti od osam milijardi dinara.

Najvredniji posao sklopljen je sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, tender je pokrenut decembra prošle godine, posao je vredan nešto više od 1,5 milijardi dinara, a u pitanju je izrada projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Bečej.

Južna Bačka pobednik je i tendera za izgradnju TO Majevica, koji je oktobra prošle godine raspisalo preduzeće Novosadske toplane. Ugovorena vrednost posla je 1,28 milijardi dinara.

Isto preduzeće dobilo je i posao od Elektrodistribucije Srbije. Reč je o trafo stanici u Kaću, a dogovoreni posao vredeo je 909 miliona dinara.

Izuzev ovih, Južna Bačka je sama ili u konzorcijumu, između ostalih i sa još jednim Zbiljićevim preduzećem Elektromontaža Kraljevo, pobedila i na drugim tenderima, među kojima prednjače oni EPS-a i Novosadskih toplana.

Ovo preduzeće bilo je, inače, u središtu afere oko ispumpavanja vode iz kopa Tamnava koje je finansirano novcem Svetske banke nakon poplava u maju 2014. godine.

British motors i Globos osiguranje

Firme biznismena Ostoje Mijailovića nisu organizovane u holding, mada bi se tako nešto moglo zaključiti čitajući podatke sa njihovog sajta.

Najznačajnije od 15-ak preduzeća koje neposredno ili posredno poseduje Mijailović svakako je British motors koje je, prema podacima iz najnovijeg finansijskog izveštaja, ostvarilo 100 odstotni rast prihoda i povećalo dobit.

Ukupni prihodi British motors-a bili su prošle godine 5,5 milijardi dinara, što je za tačno 2,5 milijardi dinara više nego u 2022.

Ipak, neto dobit je uvećana samo za pet miliona dinara, odnosno porasla je sa 375 na 380 miliona dinara, pošto je ovo preduzeće Ostoje Mijailovića dupliralo ukupne rashode tokom prošle godine.

Prema podacima sa Portala javnih nabavki, uočava se da ova kompanija radi održavanje i servisiranje terenskih automobila MUP-a, kao i da je u prošloj godini dobila na tenderu koji je raspisao EMS posao nabavke automobila za tu državnu kompaniju vredan 12,5 miliona dinara.

Među Mijailovićevim preduzećima svakako je značajno i Globos osiguranje, ali se podaci o njegovom poslovanju u 2023. godini ne mogu još videti na sajtu APR-a.

Ono što je, međutim, javno dostupno su podaci o tenderima na kojima je Globos učestvovao tokom prošle godine. Bilo ih je 120, a njihova ukupna procenjena vrednost je gotovo 750 miliona dinara.

Najveći među njima je tender Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je Globos osiguranje dobilo u konzorcijumu sa Dunav osiguranjem, a vrednost ovog ugovora bila je 134,4 miliona dinara, piše na Portalu javnih nabavki.

S istim partnerom, Globos je dobio i posao osiguranja imovine, opreme i objekata NBS avgusta prošle godine, a ugovor je bio vredan 76,2 miliona dinara, dok je ugovor sa Srbijašumama vredeo 66,4 miliona dinara.

Globos osiguranje, a što se vidi na Portalu javnih nabavki, jedno je od vodećih osiguravajućih kuća kada su u pitanju usluge osiguranja javnih preduzeća, državnih institucija, škola, bolnica ili ustanova na lokalnom nivou.

Za nepuna četiri meseca ove godine, ova osiguravajuća kuća pobedila je ili je učesnik na gotovo 40 tendera koje su raspisale pomenute institucije i ustanove.

Finansijski izveštaji kompanija Koefik Nenada Kovača, Inkop Zvonka Veselinovića i EL&MI grupa Nikole Petrovića nisu objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre do objavljivanja ovog teksta.

(Forbes Srbija)

Biznis

Najveća preuzimanja na Beogradskoj berzi: Još malo pa nestalo

Objavljeno

-

Početak tranzicije doneo je tektonske promene u vlasničkoj strukturi domaće privrede u kojoj je do tada dominirala državna i društvena svojina, dok je tek u izvesnoj meri bio prisutan i akcionarski kapital.

Ove korporacije na papiru tek su nominalno imale karakteristike akcionarskih društava, a formu ovog oblika organizovanja obezbedio je Zakon o svojinskoj transformaciji. Kontrolni paket akcija u ovim kompanijama držali su radnici i penzioneri, ali se upravljanje ovim firmama nije bitnije promenilo – glavnu reč vodili su direktori i upravni odbori nad kojima akcionari nisu imali nikakvu kontrolu.

Takođe, nijedna od ovih kompanija tokom devedesetih nije bila kotirana na berzi, pa samim tim nije ni bilo moguće da se preko tržišne cene akcija uspostavi indirektna kontrola poslovanja.

Nakon petooktobarskih promena i otpočinjanja istinske transformacije domaće privrede ove kompanije su činile glavne igrače na domaćem berzanskom tržištu. Njihova diversifikovana vlasnička struktura i niska cena akcija bila je više nego atraktivan mamac kako domaćim kapitalistima, tako i međunarodnim kompanijama.

Izlaskom ovih firmi na Beogradsku berzu otpočela je faza berzanskog trgovanja koja se može definisati kao reprivatizacija u kojoj su nominalno privatizovane firme dobijale nove, većinske vlasnike. U suprotnosti sa svojinskom transformacijom, Zakon o privatizaciji iz 2001. godine predvideo je pronalaženje strateškog partnera kompanijama samim činom privatizacije (70 odsto vlasništva) pa su ova preduzeća listom imala neveliki značaj za berzansko poslovanje.

Reprivatizacija – nova akumulacija kapitala

Domaći berzanski ambijent početkom ovog stoleća možda bi najbolje mogao da se sagleda kroz prizmu državnih obveznica stare devizne štednje. Kako bi se vratilo poverenje u domaći finansijski sistem, koje je totalno kolabiralo tokom 90-ih godina prošlog veka, država je emitovala obveznice stare devizne štednje na ime depozita „zamrznutih“ u državnim i paradržavnim bankama i propalih uloga u pojedinim piramidalnim štedionicama.

Prinosi (zarade) na ove obveznice na početku njihove kotacije na Beogradskoj berzi i vanberzanskom tržištu išli su i do 30 procenata što jasno sugeriše kako su tek vrednovane akcije domaćih kompanija koje su se na tržištu pojavljivale u prvim godinama razvoja berze.

Nisko vrednovanje kompanija bilo je naravno i posledica slabe tražnje na čijoj su strani, pored potencijalnih strateških partnera, stajali tek retki portfeljni investitori. Društvo u kojem do juče na momente ni novac nije imao vrednost, a građani varani raznim vrstama finansijskih mahinacija poput hiperinflacije i piramidalnih štedionica, nije moglo da iznedri ni približno značajan broj portfeljnih investitora koji bi se zainteresovao za akcije najpoznatijih domaćih kompanija.

S druge strane, igrom slučaja (koji je bio sve samo ne slučajan), regulativa oko formiranja investicionih fondova je ostala dugo u fioci pa su sa tržišta faktički uklonjeni ovi potencijalno veliki institucionalni investitori koji su svojom masivnošću mogli podići cenu akcija najpoznatijih domaćih kompanija.

Povrh ovoga, u prvim godinama berzanskog poslovanja nije postojao zakon o preuzimanju pa bi trgovanje akcijama gotovo u potpunosti zamrlo kada bi novi većinski vlasnik stekao kontrolni paket akcija. Potom bi usledio oštar pad cene akcija, što je dodatno podsticalo manjinske akcionare u drugim kompanijama da požure sa prodajom papira koje su ionako, uglavnom, stekli bez novčane nadoknade.

Koliko je ovaj period konsolidacije vlasništva u akcionarskim društvima bio divlji pokazuje i nemoć države da umili sve kompanije koje su privatizovane po zakonu o svojinskoj transformaciji da se pojave na berzanskom tržištu.

Svemoćni direktori koji su mimo berzanske kotacije kontrolisali sve tokove u ovim preduzećima mogli su jednostrano da odbiju mogućnost izlaska na berzu kako bi predupredili eventualnu promenu vlasničke strukture. Tada su počele da se pojavljuju prve veće korporativne afere na domaćem tržištu pa su pojedine kompanije dobile većinskog vlasnika, a da nijednog dana nisu provele na berzanskom tržištu (najpoznatiji primer punionica „Knjaz Miloš“).

Berzanski bum

Privatizacija i reprivatizacija nekoliko najvećih domaćih kompanija iz atraktivnih delatnosti (pivare, cementare, duvanska industrija) izazvale su prave akcionarske „zlatne groznice“ u kojima su vlasnici akcija inkasirali novčane iznose o kojima su mogli samo da sanjaju. Ovi događaji povećali su atraktivnost berzanske trgovine, a doprinos generalnom rastu cena akcija osim preuzimanja kompanija dao je i dolazak sve većeg broja portfeljnih investitora i iz zemalja regiona (najaktivniji su bili slovenački, austrijski i hrvatski investitori).

Uporedo, jačala je i berzanska regulativa pa se pojavio kao samostalan akt Zakon o preuzimanju koji je nudio zaštitu manjinskim akcionarima po ugledu na regulativu koja postoji u zemljama sa tržišnom privredom.

U inicijalnoj godini ovog zakonskog akta sprovedeno je preuzimanje najveće kompanije sa Beogradske berze koja je činila okosnicu trgovanja u prvim godinama tržišta. Preuzimanje farmaceutske kompanije Hemofarm od strane nemačke Štade sprovedeno je po ceni koja je bila 20-30 puta veća od cene akcija u prvim godinama trgovanja što slikovito pokazuje evoluciju vrednovanja ove vrste imovine u svega nekoliko godina.

Preuzimanje vredno skoro pola milijarde evra značilo je i da će se gomila novca vratiti na tržište pa je ovaj događaj iz sredine 2006. označio početak pravog buma u trgovanju akcijama na Beogradskoj berzi. U narednih godinu dana reperni indeks tržišta, Belex15, utrostručio je vrednost što je faktički značilo da su brojne kompanije uvećale svoju vrednost i više od 4-5 puta.

Dominantne kompanije na berzanskom tržištu u to vreme bile su banke koje su činile više od polovine indeksne korpe. Bankarsko tržište na početku tranzicije beležilo je pravu ekspanziju te su visoke stope rasta kredita privukle brojne igrače iz regiona da učestvuju u privatizaciji domaćih banaka. Ove banke na vrhuncu tržišta prodavane su i po trostruko većoj ceni od njihove knjigovodstvene vrednosti što je uticalo i na visoka vrednovanja banaka kotiranih na Beogradskoj berzi. Tako je tada najveća domaća banka pod državnom kontrolom, Komercijalna, dostigla vrednovanje od preko milijarde evra, a visoke valuacije nisu izostale ni kod manjih zajmodavaca na domaćem bankarskom tržištu.

Hlađenje pregrejanog tržišta donela je svetska finansijska kriza 2008. godine, a poslednja veća kompanija koja je preuzeta u zadnji čas po parametrima koji će dugo ostati nedostižni bila je osiguravajuća kuća DDOR koju je italijanska Fondiaria platila skoro dva puta njene godišnje bruto premije. Sama činjenica da se ovo preuzimanje vredno skoro 300 miliona evra desilo na početku 2008. godine u kojoj je domaća berza izgubila na vrednosti 75 procenata govori na čijoj strani u postizanju ove velike transakcije je stajala sreća.

Kolaps tržišta i brojne anomalije

Veliki pad domaće berze sam po sebi nije bio preveliki problem s obzirom na to da su se sa oštrim korekcijama tokom svetske ekonomske krize suočavala i najpoznatija, zrela finansijska tržišta. No, ovdašnji problem bio je druge prirode – pad berze razotkrio je brojne anomalije koje su bile zamaskirane obiljem kapitala koji je zapljusnuo mlado tržište.

U takvim okolnostima manjinski akcionari nisu mogli da nastave da sanjaju svoje snove, ali svakako nisu mogli ni da naslute golgotu koju će preživeti u narednom periodu. Istina, bilo je i svetlih primera, pa je tako jedan od pionira berzanske trgovine, Sintelon, preuzet u jeku krize 2009. godine za oko 337 miliona evra od multinacionalne kompanije Tarkett koja je odavno upravljala ovim proizvođačem podnih obloga.

Period egzodusa investitora sa Beogradske berze domaći i strani kapitalisti iskoristili su da što jeftinije preuzmu preostale kompanije u kojima ne postoji dominantan akcionar ili do kraja konsoliduju vlasništvo u firmama koje odavno vode. Osim porozne zakonske regulative i slabih institucija na ruku im je išla i promena praga za prinudni otkup akcija koji je 2012. godine spušten sa 95 na 90 procenata što je multiplikovalo preuzimanja imovine manjinskih akcionara po ceni koja bi se teško mogla opisati kao fer vrednost.

Istina, bilo je slučajeva gde su manjinski akcionari i dobro prošli poput preprodaje kompanija između inostranih investicionih fondova (Imlek i Bambi). Kupovina AIK banke od strane MK grupe na oko trećine njene knjigovodstvene vrednosti predstavlja verovatno najjeftinije veće preuzimanje na domaćem tržištu, ne računajući rane faze njegovog tranzicionog razvoja. Ovoj oceni ide u prilog i činjenica da je novi većinski vlasnik u bliskoj budućnosti skoro celokupnu vrednost transakcije isplatio kroz dividende ove banke.

Poslednja banka koja je ostala na berzanskom tržištu, Komercijalna, prodata je tokom pandemije, 2020. godine, da bi se čitav proces sproveo u narednih godinu-dve dana. Inicijalna cena bila je na oko 80 odsto njene knjigovodstvene vrednosti, a i potonje uvećano vrednovanje na skoro pola milijarde evra ostalo je daleko od njene rekordne valuacije iz 2007. godine.

Poslednji dani

Već godinama Beogradska berza lagano odumire sa izuzetno niskim prometima, a i ono malo kompanija koje je kotirano na tržištu uveliko ima većinskog vlasnika ili dominantnog akcionara. Početak ove godine uneo je malo živosti u trgovanju nakon što je većinski vlasnik Tehnogasa, nemački Messer, odlučio da pokuša krajnju konsolidaciju vlasništva u ovom proizvođaču tehničkih gasova koji kontroliše još od 1997. godine.

Ova kompanija poznata po dobrom imidžu među investitorima s obzirom da nikada nije bila sklona prevarnim radnjama (doduše, nije ni odmakla previše od ispunjavanja skromnih zakonskih obaveza) zabeležila je nagli rast vrednosti od početka godine od oko 60 procenata. Iako je ponuđena cena akcionarima od 25.000 dinara najviši nivo akcija još od “zlatne” 2007. godine nijedan profesionalni investitor nije prihvatio ponudu pa je Messer mimo očekivanja prikupio tek 3,5 odsto dodatnih akcija i povećao vlasništvo na 85,6 procenata.

Činjenica da ponuda nije do kraja uspela jer nije dostignut prag od 90 odsto teško može biti velika uteha preostalim akcionarima u ovoj kompaniji. Njeno vrednovanje i nakon ovogodišnjeg velikog rasta cene umnogome kaska ne samo za svetskim pandanima (vidi sliku) nego i prema regionalnim transakcijama u kojima je sam Tehnogas imao učešća.

Tako je ova beogradska kompanija Meserov biznis u Sloveniji 2018. godine platila više nego duplo skuplje u poređenju sa nedavno završenom ponudom (7,1x očekivanog EBITDA). Jasno je da će manjinski akcionari teško dosegnuti ovu cenu, ali ostaje im nada da će se izboriti za realnije vrednovanje svoje imovine. Naročito ukoliko i Messer ne krene dobro poznatim putem ovdašnjih kapitalista koji prečesto nisu prezali sredstva u procesu dostizanja praga za prinudno istiskivanje manjinskih akcionara.

Autor: Nenad Gujaničić, Momentum securities

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Srbija Ziđin Majning: Zaposleni su ključ uspeha, oko 90 odsto njih su srpski državljani

Objavljeno

-

Kineski predsednik Si Đinping boraviće 7. i 8. maja u poseti Srbiji, tokom koje će, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dvojica predsednika, između ostalog, razgovarati i o projektima ubrzanog razvoja u saobraćaju, energetici i rudarstvu.

Nedavno je predsednik Vučić ukazao da su kineske kompanije u Srbiji najveći izvoznici, a među njima i Srbija Ziđin Majning koja beleži dobre poslovne rezultate.

Udeo rudnika u Boru, sa proizvodnjom od 240.000 tona bakra godišnje, čini 24 odsto ukupne proizvodnje Ziđin Majning Grupe, a iz ogranka ove kineske kompanije u Srbiji kažu da dobri poslovni rezultati ne bi bili mogući bez zaposlenih kojih je trenutno više od 1.200, pri čemu gotovo 90 odsto njih čine srpski državljani i lokalno stanovništvo.

pročitaj više

Biznis

Da li će biti srušen hotel Slavija i šta Matijević planira za novi kompleks u centru grada

Objavljeno

-

Nova.rs

Kompanija u vlasništvu porodice „Matijević“ pre nekoliko meseci kupila je hotel „Slavija“, a radovi na rekonstrukciji trebalo bi da krenu već do kraja godine. To u izjavi za Nova.rs navodi Zoran Matijević, jedan od suvlasnika te kompanije, koji kaže da će zatražiti subvencije od države, ali da im je najvažnije da što pre dobiju neophodne dozvole.

On za Nova.rs otkriva i kako će izgledati novi kompleks u centru grada.

U januaru ove godine kompanija „Matijević“ i zvanično je postala vlasnik hotela „Slavija“, kojeg je platila oko 24,9 miliona evra, a tenderu je bila jedini ponuđač.

Nije iznenađenje što je ova firma, koja je deo mesne industrije, ušla „u trku“ za ovaj kompleks u centru glavnog grada. Matijevići su i pre kupovine u svom vlasništvu već imali pet hotela. Neki od njih se nalaze Novom Sadu, neki u Beogradu, a vlasnici su i jednog hotelskog objekta u Zrenjaninu.

Javnost sada zanima i šta će biti sa čuvenim hotelima na Slaviji, koji su izgrađeni pre više od pola veka.

U izjavi za Nova.rs Zoran Matijević navodi da su u toku pripreme za rekonstrukciju i da je njegova kompanija u postupku traženja neophodnih dozvola za radove na tom kompleksu.

„Radovi će krenuti verovatno do kraja godine“, nada se sagovornik.

On za „Novu“ otkriva da će na Slaviji biti otvorena dva hotela:

„‘Slavija lux’ će biti hotel sa četiri zvezdice. Kula će biti poslovna zgrada, dok će u delu objekta koji je većim delom u Makenzijevoj ulici biti otvoren hotel sa tri zvezdice“, kaže Matijević.

Napomenuo je i da bi svi radovi trebalo da se završe do 2027. godine, odnosno pre specijalizovane izložbe Expo 2027.

„Što se tiče rušenja, njega neće biti, jer je statika svih zgrada u odličnom stanju“, navodi on.

Imajući u vidu da je plan da sve bude završeno pre izložbe EXPO 2027, pitali smo ga i da li planira da zatraži subvencije od države, koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić.

„To bi nam baš značilo. Verovatno ćemo pokušati kada svi projekti budu gotovi. Naravno da je svaka pomoć dobrodošla. Na kraju, to je novac poreskih obveznika, a mi smo jedni od većih“, rekao je Matijević.

Sagovornik portala ipak podvlači da bi najveća pomoć bila da ne čekaju previše na dobijanje svih neophodnih dozvola.

Inače, Matijevići su pokušali da kupe hotel „Slavija Lux“ (danas „Slavija Garni“) još 2018. godine i to u postupku koji je pokrenuo javni izvršitelj, ali je prodaja poništena pošto je Privredni sud u Beogradu utvrdio da prethodno mora da se pravosnažno odluči postoji li dug „Slavije“ prema firmi Fil Šar.

Šta će biti sa nesuđenom glavnom autobuskom stanicom u Novom Sadu?

Osim hotela, Matijevići su skoro kupili još jedan objekat koji je u jednom trenutku bio u centru pažnje javnosti. Oni su se tako u junu 2021. godine domogli autobuske stanice „ATP Vojvodina“ u Novom Sadu za 2,23 miliona evra. Reč je o stanici koja je u dogovoru sa gradom Novim Sadom, u vreme kada je na njegovom čelu bila Maja Gojković, bila planirana za glavnu autobusku stanicu. Do toga međutim nikad nije došlo.

Govoreći o planovima za taj objekat i parcelu, koja se takođe nalazi na atraktivnoj lokaciji, Zoran Matijević kaže da ona ostaje u stanju u kakvom je trenutno.

„Trenutno je u zakupu više zakupaca. Stvarno je velika šteta što nije dobila prvobitnu namenu, a to je da bude međugradska autobuska stanica“, kaže Matijević.

(Nova.rs)

pročitaj više

Biznis

Šta treba znati pre ulaganja u investiciono zlato

Objavljeno

-

Zlato postaje sve češća investicija širom sveta, u aprilu ove godine žuti metal je probio sva očekivanja i dostigao najveću cenu u istoriji – 2431 dolar za jednu uncu, što je oko 78 dolara za jedan gram.

Razlog za ovaj nivo interesovanja za zlato je to što se ono definiše kao “investicija sigurnog utočišta”. U periodima geopolitičke nesigurnosti, ekonomske krize i visoke inflacije zlato se javlja kao čuvar vrednosti. Tenzije između svetskih sila, konflikti u Ukrajini i pojasu gaze, visoka inflacija, slab dolar i slaba svetska ekonomska slika – sve utiče na cenu. Centralne banke, privatni investitori i pojedinci širom sveta se okreću žutom metalu.

Ali nisu svi informisani o ovoj temi. Mnogi ne znaju šta razlikuje investiciono zlato od “običnog” zlata ili od nakita. Mnogi i dalje misle da je zlato investicija koju samo bogati mogu da priušte. Iz tog razloga, hajde da vidimo šta je investiciono zlato.

Šta je investiciono zlato?

Prvo je bitno definisati šta je investiciono zlato.

Od ovog metala proizvodi se mnoštvo proizvoda i za svakim od njih postoji posebna ponuda i tražnja (samim tim i formiranje cene) i tretiraju se na različite načine od strane zakona. To je od velike važnosti kao što ćemo videti.

Investiciono zlato je zakonski definisana aktiva. Da bi se klasifikovao kao investiciono zlato, jedan proizvod mora ispunjavati određene kriterijume. Na prvom mestu, on mora biti u obliku zlatne poluge, kovanice ili zlatne pločice. Pogledajmo ostale uslove za svaki pojedinačni slučaj.

Investiciona zlatna kovanica

Da bi se tretirala kao investiciono zlato, zlatna kovanica mora:

  • biti iskovana (tj. proizvedena) nakon 1800. g.;
  • biti ili je bila zakonito sredstvo plaćanja u zemlji porekla;
  • imati čistoću od minimum .900 (21,6 karata);
  • se prodavati po ceni koja nije više od 80% veća od spot cene zlata koje sadrži.

Kovanice koje datiraju pre 1800. godine smatraju se istorijskim predmetima i kulturnom vrednošću. Njima se može trgovati kao numizmatičkim zlatom ukoliko poseduju neophodne dokumente propisane za svaku zemlju posebno.

Definitivno najpopularniji zlatnik u Srbiji je dukat Franca Jozefa. Ovaj dukat proizvodi Austrijska kovnica (Munze Osterreich) i on ima dugu istoriju i tradiciju u krajevima biše Austro-Ugarske monarhije.

Dobar primer zlatne kovanice kao zakonskog platežnog sredstva je Bečka filharmonija. Ova jako popularna austrijska kovanica nosi nominalnu vrednost od 100 evra i može biti korišćena kao zakonsko sredstvo plaćanja u Austriji. Što znači da vi sa ovom kovanicom možete platiti račun ili porez u Austriji.

Iako je vrednost Filharmonije kao investicionog zlata neuporedivo veća nego njena vrednost kao zakonitog sredstva plaćanja. U trenutku pisanja članka cena ovog zlatnika je skoro 263 000 dinara, a ukoliko se koristi kao platno sredstvo njime će moći da se kupi roba i usluge za samo 100 evra.

Mnoge kovanice kao što su dukat Franca Jozefa ili Bečka filharmonija dolaze u različitim veličinama što omogućava likvidnost i kupovinu sa manjim budžetom.

Investiciona zlatna poluga ili pločica

Budući da zlatna poluga predstavlja određenu količinu zlata dobijenu livenjem ili kovanjem zlata, za nju nema toliko zahteva.

Čistoća poluge ili pločice treba da bude minimum .995 (23,88 karata). Ova čistoća predstavlja zakonski minimum, ali gotovo sve moderne poluge proizvedene od strane renomiranih proizvođača (kao na primer Švajcarski Valcambi, Argor-Heraeus ili PAMP) imaju čistoću 999.9. Na samoj poluzi se navode težina, čistoća, proizvođač, serijski broj, dok samo pakovanje sadrži sertifikat autentičnosti.

Težina investicionih poluga može značajno varirati – na primer, zlatne pločice od 1 gram, do poluga od 12,5 kilograma (400 unci) koje uglavnom stoje u trezorima centralnih banaka. Ove poslednje su standard prilikom međubankarskog plaćanja i često se mogu videti na filmovima.

Manje zlatne poluge od 1g, 2.5g ili 5g čini zlato pristupačnom investicijom i za manje budžete.

Svi nabrojani kriterijumi ukazuju na to da je zlato usko definisana kategorija investicije. Ovi kriterijumi su standardizovani širom sveta i iz tog razloga je investiciono zlato svetski prepoznatljiva investicija s kojom možete bilo gde trgovati.

Ulaganje u zlato predstavlja formu dugoročne štednje, koja je prosta i pristupačna i za početnike koji nikada ranije nisu investirali.

(Promo)

pročitaj više

Biznis

Prihoduju najviše u Srbiji, a štede na porezu i to – sasvim legalno: Kako zakon ide naruku bogatima

Objavljeno

-

Svi građani Srbije koji su 2023. prihodovali više od 4,27 miliona dinara, moraju da podnesu i plate godišnji porez na dohodak najkasnije do 15. maja. Ko se od njih dosetio da tokom prošle godine deo ostvarenih prihoda uplati u neki od postojećih alternativnih investicionih fondova u Srbiji, mogao je svoju poresku osnovicu da – prepolovi i tako značajno da smanji porez koji će sada platiti. I to – sasvim legalno, koristeći zakonsku poresku olakšicu. Ova olakšica važi čak i kada se novac uloži u fond u decembru, a podigne odmah u januaru, posle svega nekoliko dana „investiranja“.

U proseku oko 30 hiljada domaćih građana je proteklih godina imalo obavezu plaćanja poreza na dohodak građana koji se odnosi na godišnja primanja veća od tri prosečne plate. Poreska stopa na zaradu preko tog iznosa iznosi 10 procenata, odnosno ako primanja premašuju šest prosečnih plata oporezuju se stopom od 15 procenata.

Međutim, poreska osnovica se, kako za portal N1 objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum sekjuritis – može prepoloviti kupovinom investicionih jedinica alternativnog investicionog fonda u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez.

„Ova vrsta poreske olakšice dobro je došla pre svega manjem broju obveznika čija primanja značajno prevazilaze neoporezivi deo godišnjih primanja, premda je koristi sve veći broj poreskih obveznika nevezano za visinu godišnje poreske obaveze“, ističe Gujaničić.

On ukazuje da je ova vrsta posticaja „prilično nezgrapno formulisana“.

Uplate u decembru, podignu u januaru

„Pa je, faktički, moguće da poreski obveznik ulaganje u alternativni fond sprovede krajem godine, a da posle novogodišnjih praznika povuče svoj ulog i time ostvari poresku olakšicu. Ovim kratkoročnim ulaganjem na dobitku je poreski obveznik, svakako i alternativni fond koji naplati izlaznu proviziju, dok se ne može govoriti o bilo kakvom smislenom podsticaju za razvoj ove klase finansijskih instrumenata“, ističe Gujaničić.

Ova poreska olakšica, tačnije – poreski kredit kako se zvanično zove – predviđena je Zakonom o porezu na dohodak građana.

„Obvezniku koji izvrši ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, priznaje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50 odsto ulaganja izvršenog u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana…“, stoji u članu 89a Zakona.

Sporna odredba

Gujaničić navodi da ova zakonska odredba nije sporna samo sa aspekta da se poreska osnovica može prepoloviti ulaganjem na par dana u alternativne fondove, već i usled selektivnosti u odabiru podsticaja.

„Moglo bi se komotno postaviti pitanje zašto onda ne stimulisati građane da kupuju akcije domaćih kompanija koje su kotirane na Belexu, ili recimo domaćih kompanija u kojima je država dominantan akcionar? Naravno da bi ovakve odredbe bile podjednako besmislene odnosno u službi favorizovanje jedne klase imovine ili određenih učesnika na tržištu“, navodi naš sagovornik.

Jedina pravedna poreska olakšica je, kaže, ona koja važi za sve učesnike na tržištu – „poput nulte stope poreza na kapitalne dobitke prilikom kupovine državnih obveznica, bilo da su denominovane u evrima ili dinarima“.

„Za razvoj tržišta kapitala bi, primera radi, imalo smisla kada bi se ukinuo porez na kapitalnu dobit kod kupovine akcija, s obzirom da su usled malog broja investitora svakako zanemarljivi iznosi koje država od ove mere prihoduje“, zaključuje Gujaničić.

Koliko ima alternativnih investicionih fondova u Srbiji

Prema podacima Komisije za hartije od vrednosti u Srbiji posluju tri alternativna investiciona fonda otvorenog tipa, u koje mogu da ulažu zainteresovani građani kupovinom investicionih jedinica.

To su Rajfajzen alternative, Intesa invest alternative i Vista rica invest.

(N1)

pročitaj više

U TRENDU