ostanimo u kontaktu

Svet

„Još nismo postigli ciljeve u Ukrajini, SAD raznele Severni tok“: Karlson objavio intervju sa Putinom 

Objavljeno

-

Američki voditelj Taker Karlson objavio je na svom sajtu dugoočekivani intervju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a ovo je prvi intervju ruskog predsednika za zapadne medije od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prenosi Nova.rs.

Govoreći preko prevodioca, intervju je počeo tako što je Putin na Karlsonovo pitanje o ukrajinskom ratu odgovorio: „Da li imamo tok-šou ili ozbiljan intervju“, piše Nova.rs.

On je zatim Karlsonu ponudio „istorijsku pozadinu“ sukoba u regionu, pre nego što je izneo odbranu vojne akcije Rusije. Putin je rekao da želi da se situacija u Ukrajini reši putem pregovora. Prema njegovim rečima, Ukrajinci se i dalje osećaju kao Rusi, a to što se dešava je „element građanskog rata“.

„Zapad misli da su borbena dejstva u Ukrajini zauvek odvojila jedan deo ruskog naroda od drugog, ali će do ponovnog ujedinjenja doći“, poručio je Putin.

„Rusija je spremna na pregovore“

Na pitanje novinara da li je zabrinut da bi rat u Ukrajini „mogao dovesti do nečeg mnogo većeg i mnogo užasnijeg“, Putin negira da je Rusija odbila da razgovara, rekavši: „Spremni smo da pregovaramo“.

„U ovom slučaju, trebate reći sadašnjem ukrajinskom rukovodstvu da stane i sedne za pregovarački sto, poništi ovaj apsurdni dekret. Nismo odbili“, naveo je Putin.

Ruski predsednik tvrdi i da će biti „nemoguće“ poraziti moskovske trupe na bojnom polju.

„Prema mom mišljenju, to je nemoguće po definiciji. To se nikada neće dogoditi. Čini mi se da su to sada shvatili i oni koji su na vlasti na Zapadu“, naveo je Putin i dodao da će Zapad morati da „razmisli šta dalje“, ali da je Rusija spremna za dijalog.

„SAD su raznele Severni tok“

Na pitanje „Ko je digao Severni tok u vazduh?“, putin je ogovorio „Vi sigurno.“

Bivši voditelj Foks njuza u šali je naveo da je bio „zauzet tog dana“, na šta je Putin rekao: „Vi lično možda imate alibi, ali CIA nema takav alibi“.

Na pitanje da li ima dokaze da iza eksplozija stoje NATO ili CIA, Putin je rekao da „neće ulaziti u detalje“, ali da treba „potražiti nekoga ko je zainteresovan“ i ko „ima sposobnosti“.

„Rusija nema interes da napadne Poljsku, Letoniju ili bilo koga drugog“

Putin je negirao da želi da se uključi u „ekspanzionističko ponašanje“ ili da će poslati ruske trupe u Poljsku.

On kaže da će to učiniti samo ako Poljska napadne Rusiju, „jer nemamo interesa za Poljsku, Letoniju ili bilo koga drugog“.

„Protiv zdravog razuma je uključiti se u neku vrstu globalnog rata i globalni rat će dovesti celo čovečanstvo na rub uništenja. To je očigledno“, kaže ruski predsednik.

„Moskva još nije postigla svoje ciljeve u Ukrajini“

Taker Karlson pitao je Putina da li je postigao svoje ciljeve tokom rata.

„Ne. Još nismo postigli svoje ciljeve jer je jedan od njih denacifikacija“, odgovara Vladimir Putin, signalizirajući da Rusija još nije spremna da odstupi u Ukrajini.

Karlson je upitao ruskog predsednika da li bi bio zadovoljan teritorijom koju sada imaju, ali je Putin ruski predsednik izbegavao da odgovori ovo pitanje, nastavljajući da govori o denacifikaciji.

„Postoji mogućnost da SAD i Rusija obnove odnose“

To će se desiti pod uslovom da javnost u SAD razumeju da se svet menja i na to se naviknu, naveo je Putin.

“Ako se razume da se svet menja u objektivnim okolnostima, i da se tome treba prilagoditi, i to koristeći prednosti koje SAD imaju, možda se nešto i promeni“, rekao je Putin.

On je istakao da je sa pojedinim bivšim američkim predsednicima imao dobru komunikaciju.

“Imao sam dobre odnose sa Bušom mlađim, kojeg su svi gledali kao nekog seoskog momka, koji navodno ne razume mnogo, ali to nije tako. Nije bio gori od drugih političara, razumeo je šta radi. Takav odnos imao sam i sa Donaldom Trampom“, naveo je Putin.

Upitan da oceni da li odluke u SAD donosi, kako je rekao Karlson, predsednik ili vladajuće elite, Putin je rekao da “ni sam ne može da zaključi“.

„Mi nismo započeli rat u Ukrajini“

Putin kaže da je odlučio da preduzme akciju nakon što je ukrajinsko rukovodstvo „izjavilo da neće implementirati sporazume iz Minska“.

Karlson je pitao da li je Putin pokušao da razgovara sa SAD o tome.

„Stalno smo pričali o tome. Obratili smo se rukovodstvu Sjedinjenih Država i evropskih zemalja da odmah zaustave ovaj razvoj događaja, da sprovedu sporazume iz Minska“, kaže Putin.

Ruski predsenik je zatim naveo da je Ukrajina započela rat 2014. godine.

„Mi nismo započeli ovaj rat 2022. Ovo je pokušaj da se on zaustavi“, kaže Putin.

„Morali smo da stanemo u odbranu Srbije“

Putin je naveo da je Rusija morala da stane u odbranu Srbije tokom ratova 1990-ih godina jer su Srbi, kako je rekao, poseban i narod blizak Rusima.

„Čim su počela dešavanja u Jugoslaviji, Boris Jeljcin digao je glas u znak podrške Srbima. Nismo mogli da ne stanemo u odbranu Srba jer su Srbi poseban i nama blizak narod, sa pravoslavnom kulturom. To je narod koji je patio generacijama“, rekao je Putin.

On je dodao da su SAD su 1999. godine bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije prekršile međunarodno pravo.

„Time su SAD otvorile Pandorinu kutiju. Štaviše, šta je rečeno kada je Rusija protestovala i izrazila svoje negodovanje? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, ali su tada počeli da govore da je sve zastarelo“, rekao je Putin.

Inače, Putin je poslednji intervju za zapadne medije dao američkoj televiziji CNBC u oktobru 2021. godine na Međunarodnom forumu „Ruska energetska sedmica“ u Moskvi.

Karlson je u najavi za ovaj intervju, koji je naišao na kritike zapadnih medija i pre nego što je objavljen, rekao da ga je Bela kuća već dva puta sprečila da razgovara sa Putinom.

On je dodao da je uradio intervju sa predsednikom Rusije zato što je to posao novinara.

„Mi se bavimo novinarstvom. Naša dužnost je da informišemo ljude“, rekao je Karlson na video-snimku objavljenom na društvenim mrežama.

(Nova.rs)

Svet

Dve potpuno različite godine rata u Ukrajini – nastavak „zavisi od ruskih planova i ukrajinskih resursa“

Objavljeno

-

Na današnji dan 2022. godine Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu. Dve godine kasnije naznaka da će do mirovnih pregovora doći i dalje nema. Ono što je obeležilo ovaj period, prema rečima analitičara, su dve potpuno različite godine rata, a kako će teći nastavak sukoba zavisiće, navode, od nekoliko faktora.

Tog 24. februara 2022. godine ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskom obraćanju je najavio početak „specijalne vojne operacije“ u ukrajinskoj oblasti Donbas. Sa druge strane, Volodimir Zelenski poručio je da će se Ukrajina braniti.

Dve godine kasnije obojica lidera su na istim pozicijama, a kraj rata, čini se, nije ni na vidiku.

Ono što je obeležilo sukob u Ukrajini, prema rečima analitičara, su dve potpuno različite godine rata.

Prema oceni istoričara Aleksandra Životića, dve godine rata po svim karakteristikama predstavljaju potpuno odvojene faze.

„Ne zato što je to prosto hronološka podela, već zato što je prvu godinu rata obeležila mnogo veća intenzivnost samog sukoba, a mnogo značajnije međunarodne aktivnosti, dok je druga godina rata dovela do određene stabilizacije na samom frontu, usmerila međunarodne aktivnosti u nekim drugim pravcima i mnogo toga dovela pod znak pitanja“, navodi Životić za portal N1.

U drugoj godini rata pomeranja na linijama frontova su, kako dodaje, vrlo malog karaktera, ali uz ogromne gubitke i na jednoj i na drugoj strani.

„Ako to uporedite sa prethodnom godinom koju je obeležio prvo ruski napad i napredovanje prema Kijevu i na jugu, zatim povlačenje kod Kijeva, pa ukrajinsku ofanzivu u Harkovskoj oblasti gde je pod ukrajinsku kontrolu vraćena zaista velika teritorija, pa rusko povlačenje sa Hersona, odnosno na levu obalu Dnjepra, vidite koliko su to bile zamašnije operacije sa mnogo vidljivijim i bržim rezultatima. Sada je jasno da je rat ušao u jednu statičniju fazu da je te, već formirane frontove, veoma teško probiti i sa jedne i sa druge strane, osim delimično uz koncetraciju ogromnog broja ljudi i ogromne gubitke i sve masovniju upotrebu različitih vidova bespilotnih letilica što je sasvim razumljivo iz više razloga. Jedan je pre svega tehnički i tehnološki, drugi je što ih je mnogo jednostavnije upotrebljavati, mnogo su jeftiniji od vrlo skupe artljerijske municije koje je sve manje i na jednoj i na drugoj strani. Treća stvar je da je to način da se izbegnu ljudski gubici“, objašnjava istoričar.

Sličnog stava je i vojni analitičar Vlado Radulović. On za N1 kaže su prvu godinu najvećem delom obeležili „jako veliki gubici sa ruske strane, potpuno nejasni potezi ruskih oružanih snaga na terenu, veliki gubici u komandnom kadru, čak veliki broj generala koji je stradao na frontu“.

„Sve to je stvaralo prilično čudnu sliku kad je reč o oružanim snagama Ruske Federacije i završilo se uspešnim ofanzivama ukrajinskih snaga koje su oslobodile značajan deo te teritorije i čak sa određenih prostora, pre svega mislim na severni, severoistočni potez odakle su se ruske snage u potpunosti povukle“, navodi on.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, situacija se u 2023. godini značajno promenila, te da su za razliku od prve godine u drugoj godini mnogo više na terenu pokazale ruske oružane snage negoli ukrajinske.

„U drugoj godini, pak, čini se da su Rusi uspeli da izađu iz svih tih svojih pogrešnih poteza na terenu, ili pogrešnih informacija koje su imali, jer su se po svemu sudeći olako spremali da paradiraju Kijevom, nisu očekivali da će se suočiti sa snažnim otporom Ukrajinaca. Ukrajinci su počeli da trpe velike gubitke, nismo imali prilike da vidimo ukrajinske ofanzive koje bi rezultirale oslobađanjem nekih većih delova ukrajinske teritorije i sa druge strane došlo je do značajnog udara na ukrajinske oružane snage, a to je pre svega pad Soledara, ali i pad Bahmuta kao kruna. Ova dva mesta, a pre svega, pad Bahmuta u maju 2023. pokazao je da će Rusija itekako zakomplikovati situaciju na terenu“, objašnjava on.

Dodaje i da su tokom leta Ukrajinci ponovo pokušali da sprovedu ofanzivu i oslobode jedan značajniji deo svoje teritorije, ali da je ona dala gotovo nikakve rezultate.

„Pokušalo se i oko Bahmuta i u najvećem formatu pokušaj proboja Surovikinove linije na potezu Zaporoške oblasti, delom i Hersonske oblasti, međutim ta ofanziva je doživela krah“, rekao je vojni analitičar.

Ukrajini ni u 2024. godini ne ide dobro na borbenim linijama. Tako je ruska vojska zauzela Avdejevku i pokušava da probije ukrajinsku odbranu na još nekoliko tačaka. Ipak linije fronta su već duži period bez većih promena.

Da li je završetak sukoba moguć?

Uprkos uspesima na frontu, ili baš zbog toga, od Putina se ponovo može čuti da je Rusija spremna na okončanje sukoba u Ukrajini.

Ipak, sagovornici N1 saglasni su da vidljivijih naznaka brzog kraja rata nema.

„Iako postoje određene naznake da ruska strana želi da inicira pregovore, oni to žele pod svojim uslovima, ali ti uslovi koji se pominju su opet neprihvatljivi za Kijev i za njegove zapadne saveznike“, kaže Životić.

Stav Radulovića je da je jako teško dati bilo kakav konkretan odgovor na pitanje da li može doći do nekog primirja zato što, kako objašnjava, postoje dve apsolutno suprotstavljene strane po pitanju bilo kakvog mogućeg primirja.

„Ukrajinci kažu da će osloboditi svaki pedalj svoje teritorije, ranije se toj rečenici dodavala i rečenica ‘uključujući i Krim’, sada mi se čini da se Krim više ne pominje toliko, dok sa druge strane Rusija zauzima stav da je četiri oblasti koje je ona pripojila, da su to oblasti koje su prepoznate u njenom ustavu i da je to teritorija Ruske Federacije“, kaže Radulović.

Kada imate takvu situaciju, kako navodi, ne zna se oko čega bi se pregovaralo.

„Da li bi sada aktivna linija fronta bila uslovno rečeno linija razgraničenja ili ne, da li je to prihvatljivo za Ukrajince, posle svega dešavalo? Iz ove prespektive se čini nerealno da neko odluči da sedne i pregovara o miru, sa druge strane ne bi me začudilo da preko noći dođe do nekih promena jer svaki rat pa i ovaj kao što se vodi na frontu, vodi se i za nekim stolovima i kroz istoriju se dešavalo da se i strašni sukobi okončaju nakon nekog sastanka, s tim što treba imati u vidu da, u potencijalnom scenariju oko razmatranja situacija i opcija, i jedna i druga strana teže da zauzmu što bolje pregovaračke pozicije. Kad to imate onda možete da diktirate situaciju“, kaže Radulović.

Nastavak rata neminovnost?

Nastavak rata stoga se čini kao neminovnost, a nekoliko faktora imaće presudan uticaj na to, smatraju analitičari.

Za Životića to su, pre svega, volja i jedne i druge strane da nastave rat.

„Na ruskoj strani je ključna volja i odlučnost Kremlja da se nastavi pravcem kojim su krenuli. Sa druge strane, kada je Kijev u pitanju tu je pre svega volja da se nastavi sa otporom ali su u pitanju i raspoloživi resursi koji itekako zavise od odlučnosti i volje zapadnih saveznika. Za Ukrajinu je međunarodna pomoć od ključne važnosti“, kaže Životić.

I prema mišljenju Radulovića za Rusiju će od ključne važnosti biti njihovi planovi, dok će za Ukrajinu to biti resursi.

„Za Rusiju će biti važno to šta oni zaista žele i dokle i kuda žele da idu. Kada govorimo o Ukrajincima tu jedna reč opisuju sve, a to su resursi – ljudski resursi, resursi u materijalu, naoružanju i vojnoj opremi. Ukrajina se nalazi u, možda, i najtežoj situaciji do sada od početka rata, nedostaje joj munucije, naoružanja, ljudstva… Sve ovo već dugo traje i za razliku od Rusije koja, iako ima problema, nema ih u toj meri. Tako da će za Ukrajinu najveći izazov biti to da nastavi da održava kontinuitet sa svojim saveznicima u smislu dobijanja dalje podrške i pomoći i da sa druge strane vidi kako će se novo ukrajinsko vojno rukovodstvo snaći“, zaključuje Radulović.

Toga su, kako se čini, svesni i na Zapadu, odakle ne prestaju da stižu poruke da neće okrenuti leđa Ukrajini.

Tako poslednjih dana stižu i poruke iz Francuske gde je ministar odbrane Sebastijen Lekorni rekao da će Ukrajini poslati dronove-kamikaze, dok je Danska odlučila da isporuči Kijevu svu artiljerijsku municiju iz svojih zaliha.

I američki predsednik Džozef Bajden ponovo je pozvao republikance u Donjem domu Kongresa da odobre pomoć za Ukrajinu i upozorio da protivljenje zakonskom predlogu koji je usvojen u Senatu „ide naruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“ i poručio ukrajinskom kolegi da je uveren da će Ukrajini biti odobrena američka vojna pomoć od 60 milijardi dolara.

(N1)

pročitaj više

Svet

Ukrajinski šef diplomatije u UN: Ukrajina će pobediti u ratu sa Rusijom

Objavljeno

-

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba poručio je u UN onima koji ne veruju da Kijev može da pobedi u ratu sa Rusijom da će se pokazati da greše.

Kuleba koji je kasno juče govorio u Generalnoj skupštini UN uoči druge godišnjice početka ruske invazije na njegovu zemlju pozvao je države sveta da stanu uz Ukrajinu, naglasivši da će pobeda doći, kako je ukazao, „pre a ne kasnije“, ako to urade.

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija je uzvratio ponavljajući tvrdnju Moskve da ona nije počela sukob.

On je okrivio Zapad za podsticanje sukoba i optužio Ukrajinu da je alatka u geopolitičkim ambicijama Zapada, a obećao je da ruska „specijalna vojna operacija“ neće završiti dok ne budu ostvareni njeni ciljevi.

Ti ciljevi objavljeni 24. februara 2022. na dan kada su ruske trupe prešle granicu u Ukrajinu uključuju demilitarizaciju Ukrajine i osiguranje da ona ima neutralni status.

Sastanci SB i Generalne skupštine UN održani su juče i brojni evropski ministri spoljnih poslova došli su u Njujork da prisustvuju tim sastancima, među kojima britanski Dejvid Kameron, franuski Stefana Sežurne, nemačka minisstarka Analena Berbok, kao i ministri Poljske Radoslav Šikorski i Švajcarske Ignacio Kasis.

„Okupili smo se danas da ponovo potvrdimo našu solidarnost sa ukrajinskim narodom, da odamo počast onima koji su žrtvovali život da odbrane slobodu i nezavisnost Ukrajine“, piše u zajedničkom saopštenju oko 50 zemalja njenih saveznika koje je ; pred sastanak Generalne skupštine pročitao Kuleba okružen desetinom ministara i diplomata.

U obraćanju Generalnoj skupštini UN, sa 193 člana, Kuleba je podsetio da je više od 140 zemalja podržalo rezolucije u podršku Ukrajini pozivalo na povlačenje ruskih snaga. Ali, rekao je, „cilj Moskve je da uništi Ukrajinu i oni to vrlo otvoreno govore“.

Kuleba je rekao da su zemlje koje sada kažu da Ukrajina treba da pregovara sa Rusijom i okonča rat ili „loše obaveštene“ ili ne prate događaje posle 2014, kada je Rusija uzela Krim i podržala oružanu pobunu u istočnoj Ukrajini. On je podsetio da su Ukrajina i Rusija održale oko 200 rundi pregovora i sklopili 20 sporazuma o prekidu vatre.

„Svi ti mirovni napori završeni su pre dve godine kada je Rusija razorila Minski proces i pokrenula svoju invaziju u punom obimu. Zašto bi bilo ko predložio danas da bi nas sleđenje iste logike dovelo do drugačijeg rezultata“, rekao je Kuleba.

On je kazao da je plan predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u deset tačaka jedini ozbiljan mirovni predlog na stolu i pozvao druge zemlje da ga podrže. Plan predviđa proterivanje ruskih snaga, uspostavljanje specijalnog tribunala da se sudi navodnim ruskim ratni zločinima i organizovanje evroataltnskog bezbednosnog sistema sa garancijama za Ukrajinu.

Za razliku od prošle godine jučerašnji dan nije obeležen glasanjem, što se povezuje s kontekstom u kome je rat između Izraela i Hamasa u centru diplomatskih borbi u UN. U februaru 2023. je Generalna skupština UN ponovo tražila momentano povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, kada je ogromna većina od 141 zemlje glasala za rezoluciju koja je takođe pozivala na „pravedan i trajni mir“.

Ruski ambasador Nebenzija je kritikovao plan Zelenskog.

„To nije ništa drugo nego ultimatum Rusiji i pokušaj da se privuče koliko je moguće više zemalja u beskonačne sastanke oko tog utopijskog projekta po bilo koju moguću cenu“, rekao je Nebeznija.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je na sastanku Saveta bezbednosti rekao da ruska invazija Ukrajine krši Povelju UN i međunarodno pravo i da dve godine od njenog početka, rat u Ukrajini ostaje „otvorena rana u srcu Evrope“.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Ministarstvo zdravlja Hamasa: U pojasu Gaze poginulo 29.606 osoba

Objavljeno

-

Ministarstvo zdravlja Hamasa objavilo je danas da je u pojasu Gaze od početka rata između Izraela i tog islamističkog palestinskog pokreta poginulo 29.606 ljudi.

Kako se navodi, u poslednja 24 časa poginule su najmanje 92 osobe.

Od početka rata 7. oktobra prošle godine ranjeno ukupno 69.737 osoba.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Julija Navaljnaja traži od ruskih vlasti da predaju telo njenog muža radi sahrane

Objavljeno

-

Julija Navaljnaja, udovica ruskog opoziciona Alekseja Navaljnog koji je 16. februara umro u zatvoru u Rusiji, zatražila je danas od ruskih vlasti da predaju njegovo telo radi sahrane.

Julija Navaljnaja je, u video snimku objavljenom na Jutjubu, optužila ruskog predsednika Vladimira Putina da drži telo Navaljnog kao, kako je navela, „taoca“ i zbog toga dovela u pitanje hrišćansku veru ruskog lidera.

„Nijedan pravi hrišćanin nikada ne bi mogao da uradi ono što Putin sada radi sa Aleksejevim telom“, rekla je Navaljnaja.

pročitaj više

Svet

IFIMES: Eskalacija sukoba u Gazi može da dovede do novog svetskog rata

Objavljeno

-

Nakon što su se jemenski pobunjenici Huti napadima na brodove u Crvenom moru uključili u izraelsko-palestinski sukob u Gazi na strani Hamasa, stručnjaci primećuju eskalaciju, a neki od njih izražavaju bojazan da se čovečanstvo kreće prema Trećem svetskom ratu, navodi u analizi Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).

U tekstu pod naslovom „Izraelsko-palestinski sukob“ pravi se paralela trenutne situacije sa onom iz kasnih 1930-ih, uoči Drugog svetskog rata, kada su, kako se navodi, ekonomije bile u recesiji, a ljudi svoje nezadovoljstvo često izražavali štrajkovima.

IFIMES navodi da je ubrzo nakon napada Hamasa 7. oktobra na jug Izraela, američki predsednik Džozef Biden otišao u Izrael i dao uveravanja da SAD stoje uz Izrael i da Izrael ima svako pravo da se brani, a da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu to shvatio kao „otvorenu sezonu“ i nastavio sa punim vojnim napadom na Gazu.

pročitaj više

U TRENDU