ostanimo u kontaktu

Srbija

Kako izgleda svet rada u očima radnika na početku i kraju karijere: I kakav bi zaposleni bio ČetGPT

Objavljeno

-

Tržište rada pretprelo je usled tehnoloških promena, pandemije, ekonomskih i demografskih kriza značajne promene. Zarada i dalje prednjači kao glavni motiv zaposlenih u odabiru radnog mesta, ali više nije presudni.

Forbes Srbija razgovarao je sa dvojicom zaposlenih, jednim na početku i drugim na kraju radnog veka, šezdesetčetvorogodišnjim Zvezdanom Damjanovićem, građevinskim inženjerom i Aleksandrom Brdarevićem, kontrolorom na tehničkom pregledu automobila koji ima 23 godine.

Koliko se njihov odnos prema radu razlikuje? Kako gledaju na kolegijalnost i solidarnost među kolegama? Razmišljaju li o danu kada bi radnike mogli da ih zamene roboti? Kako gledaju na budućnost rada i kakve promene očekuju?

Kako doživljavate posao i današnje zaposlene? Kakav je odnos radnika prema obavezama i odgovornosti na poslu?

Zvezdan: Svaki posao radio sam maksimalno stručno, odgovorno i potpuno posvećeno. Trudio sam se da svaki zadatak obavim stručno. Samo takav rad donosi rezultat. Jeste se svet rada promenio, napredovala je tehnologija, pojavila su se sredstva koja značajno ubrzavaju procese, pristup informacijama je brži, ali moj odnos prema poslu je isti. I dok god budem zdravstveno sposoban neću prestajati da radim, jer još uvek imam dosta energije.

Aleksandar: Moj radni dan traje osam sati i dok sam na poslu, maksimalno sam mu posvećen. Što je moj poslodavac uspešniji i što više imamo klijenata, to je i meni bolje, pa sam motivisan da radim odgovorno i da ne zabušavam, ali u okviru radnog vremena. Kada se tih osam sati završi, bavim se svojim privatnim životom. Trudim se da te segmente striktno razdvojim.

Šta je danas zaposlenom važno pri odabiru posla? Da li je to i dalje samo zarada ili i radno okruženje, poslodavac, atmosfera na poslu?

Zvezdan: Svako od nas kada bira posao, trudi se koliko je god moguće da uskladi zaradu, vrstu posla, atmosferu i okruženje. Trudio sam se, i danas to radim, da pozitivno utičem na atmosferu na poslu, odnosno na odnos sa kolegama, jer uvek je svima prijatnije kada je atmosfera dobra. Izazov je sve ove ciljeve uskladiti, nisam siguran da je to uvek moguće, ali treba pokušati. Nekada je, činjenica je, bilo više druženja među kolegama, u mom slučaju na gradilištima, danas je toga mnogo manje. Ovo nije kritika na račun mlađih kolega, i mi smo kada smo bili mladi, želeli sve i odmah. To je prirodno, smiriće se kako budu stariji i iskusniji.

Aleksandar: Zarada je ubedljivo najvažniji motiv, svi mi radimo kako bismo zaradili novac koji nam je neophodan za život. Odnos sa kolegama je svakako važan, prijatnije je i lepše raditi ukoliko je atmosfera u kolektivu dobra, ali kada se to ne dešava i kada ne mogu sa nekim da pronađem zajednički jezik, distanciraću se i raditi svoj posao.

Kako gledate na promenu posla? Šta su motivi za promenu radnog mesta?

Zvezdan: Posao sam menjao kada osetim zasićenje ili kada firme počnu finansijski da „štucaju“, odnosno ukoliko ujutru kada ustanem osetim da nemam volju da idem na posao.

Aleksandar: Posao menjam ili kada dobijem neku finansijski bolju ponudu ili kada smatram da me poslodavac ne poštuje, u smislu ne ispunjava dogovore koje smo postigli. Moja generacija, u poređenju sa generacijom mojih roditelja je sklonija da češće menja posao, ukoliko stvari ne funkcionišu kako treba. Utisak mi je da su stariji ipak skloniji da ostaju na nekom radnom mestu, iako su nezadovoljni gotovo svim, i platom i odnosom poslodavca, uslovima rada, atmosferom na poslu.

Ima li danas solidarnosti i kolegijalnosti na poslu? Ima li svesti o važnosti stalnog radnog mesta i značaju doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje?

Zvezdan: I jedno i drugo je jako važno za zdravo okruženje na poslu, a u takvom okruženju svi postižu rezultate shodno svojim sposobnostima i odgovornosti. Kroz radni vek sam se svega nagledao, sebičluka, dodvoravanja šefu, podmetanja nogu, toga uvek ima i biće.

Za pet meseci odlazim u starosnu penziju, ali ne razmišljam da se penzionišem. S obzirom na visinu penzija nastaviću da radim. Veći deo radnog staža sam radio za minimalac dok sam ostatak plate primao na ruke. Nažalost, na te stvari nismo mogli da utičemo.

Aleksandar: Meni su solidarnost i kolegijalnost važni i verujem da su važni i većini zaposlenih. Podrazumeva se da u jednom kolektivu postoji elementarna kolegijalnost u smislu da odmenimo jedni druge, da se nađemo na usluzi neiskusnima, da se solidarišemo ukoliko je nekome od kolega potrebna neka pomoć…

Što se penzije i doprinosa tiče, meni je to bitno kod odabira posla. Uvek bih se pre odlučio za poslodavca koji celokupnu zaradu isplaćuje na račun nego za onoga koji nudi i nešto veću platu, ali polovinu daje na ruke. Ne razmišljaju, nažalost, danas svi tako. Imam poznanike koji se polakome za većom platom, ni o čemu drugom ne razmišljaju. Nemaju dana radnog staža i ne razmišljaju šta će biti kada budu stari, od čega će da žive kada odu u penziju. Moj stav je da od toga što ne uplaćuje doprinose, koristi ima samo poslodavac, svi mi drugi smo na gubitku.

Šta mislite o radu od kuće?

Zvezdan: To je odlična stvar za one poslove koji se mogu na taj način obavljati. Ali i taj rad zavisi od toga koliko možete da obezbedite sebi mir i da se koncentrišete. U mojoj struci to nije moguće. Jedno vreme sam radio u firmi gde nije bilo važno da se sedi već da se posao završi, a zatim čovek ima slobodu i za neke druge stvari.

Aleksandar: Imao sam ponude za posao od kuće, ali shvatio sam da to nije za mene. Nemam ništa protiv rada od kuće, ali nisam tip kojem bi to prijalo. Posle nekoliko dana provedenih kod kuće, moram da izađem. Ja lično volim da imam rutinu i obavezu. Siguran sam da bi me rad od kuće ulenjio, jer bih da mogu da biram da li da ustanem u 7h ili 9h, izabrao da ustanem u 9h. Ako odlaziš na posao, nemaš taj izbor i meni to odgovara. Ne mislim da je za posao normalno da se kolege koje godinama rade u istoj kompaniji ne poznaju, to dosta remeti radne odnose.

Kako gledate na budućnost rada? Plašite li se robota? Očekujete li da će radnicima biti bolje ili gore?

Zvezdan: Dosta poslova će biti automatizovano, radnici će obavljati samo one poslove koji se ne mogu automatizovati. Veštačka inteligencija me ne plaši jer ceo ljudski vek tehnologija je napredovala. Poslednjih 70 godina imamo nagli razvoj tehnologije u svim oblastima. Kada je pušten prvi film ljudi su mislili da ide voz na njih. Vremenom je film postao normalan. Svi pronalasci tokom istorije su bili strah da će preuzeti posao ljudi, pa se to nije desilo. Samo je pomoglo ljudima da savladuju sve teškoće u radu. Sada smo došli na visoki nivo razvoja tehnologije koja samo omogućava da se gomila poslova završava brže. Ali sve novatorije na kraju neće moći bez ljudi. Tako da je normalno da su vremenom došli i roboti.

Aleksandar: Ne plašim se budućnosti, odnosno robotizacije. Uvek će biti poslova koje roboti neće moći da rade i u tom smislu niko ko je spreman da radi, da uči i da se prilagođava ne bi trebalo da strahuje. Pre tri decenije se verovalo da je 2020. godine automobili leteti, pa i dalje se voze po ulici, i dalje imamo veliki broj starih dizel motora.

ChatGPT kao radnik

Da si zaposleni, kako bi doživljavao rad i kako bi se odnosio prema poslu, odgovornosti i obavezama?

Kao priliku da značajno doprinesem, profesionalno napredujem i sarađujem sa drugima u pravcu zajedničkih ciljeva. Svojim obavezama pristupio bih predano, nastojeći da ih ispunim najbolje što mogu i prema standardima koji se od mene očekuju.

Šta bi ti bilo važno kod odabira posla, zarada, atmosfera, okruženje, poslodavac?

Nekoliko faktora bi mi bilo važno: plata i beneficije, atmosfera i kultura, ravnoteža između posla i privatnog života, mogućnosti za razvoj karijere, reputacija i vrednosti kompanije, kvalitet rukovođenja i upravljanja.

Koliko bi često menjao posao? Šta bi bili motivi za promenu posla?

To bi zavisilo od različitih faktora, uključujući lične ciljeve u karijeri, zadovoljstvo poslom, mogućnosti rasta i uslove na tržištu. Generalno, želeo bih da pronađem ravnotežu između boravka u kompaniji dovoljno dugo da bih dao značajan doprinos i stekao dragoceno iskustvo, a istovremeno bih bio otvoren za nove mogućnosti koje su bolje usklađene sa mojim ciljevima i težnjama koje se razvijaju.

Koliko bi ti bila važna solidarnost i kolegijalnost? Da li bi razmišljao penziji i značaju doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje?

Da sam zaposleni, solidarnost i kolegijalnost bi mi bili veoma važni. Solidarnost i kolegijalnost među saradnicima doprinose pozitivnom radnom okruženju, dok je pristup penzijama i zdravstvenim beneficijama od suštinskog značaja za dugoročnu finansijsku sigurnost i blagostanje. Oba faktora bi imala veliku težinu u mojim razmatranjima prilikom procene mogućnosti za posao. Što se tiče penzija i zdravstvenih beneficija, oni bi mi svakako bili važni faktori. Planiranje odlaska u penziju i obezbeđivanje pristupa zdravstvenoj zaštiti su suštinski aspekti ukupnog finansijskog i ličnog blagostanja.

Da si zaposleni, da li bi voleo da radiš od kuće?

Da sam zaposlen, rad od kuće bi bio opcija koju bih svakako razmotrio i cenio, u zavisnosti od prirode posla i mojih ličnih okolnosti. Mogućnost rada od kuće, bilo povremeno ili redovno, može pružiti dragocenu fleksibilnost i doprineti opštem zadovoljstvu poslom.

Kako vidiš budućnost rada? Da li očekuješ da će radnicima biti u budućnosti lošije ili bolje? Da li bi te da si zaposleni plašila veštačka inteligencija, roboti i vreme tehnoloških promena?

Budućnost posla će verovatno biti okarakterisana stalnim tehnološkim napretkom, promenom demografije, dinamikom radnog mesta koja se razvija i promenama društvenih očekivanja. Ključno će biti u tome kako društvo i kreatori politike odgovore na ove izazove, osiguravajući da se koristi od tehnološkog napretka ravnopravno dele i da radnici imaju podršku i resurse koji su im potrebni da se prilagode i napreduju na tržištu rada koji se menja.

Kao AI, ne doživljavam strah na način na koji ljudi doživljavaju, ali razumem zabrinutost koju neki ljudi mogu imati u vezi sa uticajem veštačke inteligencije, robota i tehnoloških promena na budućnost rada.

(Forbes Srbija)

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU