Srbiju će u trci za prestižnu filmsku nagradu “Oskar” za ovu godinu predstavljati film “Što se bore misli moje”, reditelja Milorada Milinkovića.

Selekciona komisiјa za odabir srpskog kandidata za nagradu ”Oskar” Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke, većinom glasova je donela odluku da јe srpski kandidat za nagradu ”Oskar” za 2023. godinu film ”Što se bore misli moјe”, reditelja Milorada Milinkovića, saopštio je Filmski centar Srbije.

Film „Što se bore misli moje“ o ubistvu kneza Mihaila Obrenovića, je političko-istorijski triler u čijem centru je zavera, koja se realno desila, rekao je za N1 reditelj tog ostvarenja Milorad Milinković.

Reditelj koji je široj publici poznat po filmovima „Mrtav ladan“ i „Čitulja za Eskobara“, publici je predstavio novo ostvarenje, uzbudljiv istorijski triler, koji govori o ubistvu kneza Mihaila Obrenovića, kao i o događajima koji su prethodili samom tragičnom činu.

Lik kneza Mihaila tumači Dragan Mićanović, a u filmu još glume i Nataša Ninković, Jana Ivanović, Miloš Timotijević, Aleksandar Srećković, Nebojša Dugalić…

Film je premierno prikazan na 58. Filmskim susretima u Nišu, a biosopska distribucija je počela 20. septembra.

Ove godine se obeležava 200 godina od rođenja jednog od najvažnijih i najtragičnijih vladara koje smo imali.

Prvi film snimljen u našim krajevima delo je jednog engleskog snimatelja, koji je snimio svečanost prilikom krunisanja kralja Petra.

Međutim, prvi igrani film snimljen je kod nas 1910. godine u Beogradu i zvao se „Karađorđe“, piše Politika.

Režirao ga je glumac Čiča Ilija Stanojević (1857–1930), koji je igrao jednu od glavnih uloga.

Inače, prvi filmovi prikazani su u Beogradu početkom juna 1896. godine.

Oko 1900. godine pojavljuju se prvi putujući bioskopi, dok se prvi stalni bioskop otvara u Beogradu 1906. godine.

(Politika)

Holivudski scenaristi, čiji je štrajk paralisao filmsku industriju gotovo pet meseci, saopštili su sinoć da su postigli načelni dogovor sa studijima koji bi im omogućio povratak na posao.

„Postigli smo načelni dogovor koji bi mogao da dovede do novog sporazuma (o zaradi)“, navodi se u pismu Sindikata holivudskih scenarista (VGA) upućenom članovima i dodaje da se dogovor odnosi na „zaštitu scenarista u svim sektorima njihovih aktivnosti“.

U pismu u čiji je uvid imala agencija Frans pres, ne navode se detalji dogovora, ali se ukazuje da se detalji razrađuju i da će konačnu reč imati članovi.

Nekoliko hiljada filmskih i televizijskih scenarista početkom maja je zatražilo bolje plate, bolje novčane nagrade za stvaranje hit emisija i filmova, kao i zaštitu od veštačke inteligencije.

Njima su se sredinom jula pridružili i glumci.

(Beta)

Na vest o iznenadnoj smrti pozorišnog reditelja Jagoša Markovića (1965-2023) od njega su počeli da se opraštaju dirljivim porukama na društvenim mrežama brojni saradnici i poštovaoci.

“Otišao je jedan od najvećih, jedan od onih koji nas je inspirisao i budio u nama ono najbolje. Otišao je baš večeras, kada je trebalo da odigramo ‘Sumrak bogova’, predstavu koju je režirao i koja nam je obasjala put nove ere BDP-a. Zauvek naš jedan jedinstveni, neponovljivi Jagoš”, kaže se na fejbuks strani Beogradskog dramskog pozorišta.

Ambasador Evropske unije Emanuel Žiofre je napisao na svom tviteru da nas je napustio “veliki srpski pozorišni reditelj”, koji je bio “velikan teatra koji će u umetnosti ostaviti neizbrisiv trag”.

(Tanjug)

Razgovor o knjizi “Slučaj Vinča”, po kojoj je Dragan Bjelogrlić snimio film “Čuvari formule” biće upriličen u subotu 23. septembra od 20 sati u Kući Đure Jakšića.

Gost tribine „Roman na filmu – Čitaj me, gledaj me“ biće upravo autor knjige „Slučaj Vinča“, ugledni kardiolog i pisac Goran Milašinović.

„Slučaj Vinča“ je prvi roman o srpskom Černobilju, nesreći u Vinči 1958. godine. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima… Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci.

Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči, Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.

U kratkom vremenskom periodu, od avgusta do kraja septembra, film koji je rađen po Milašinovićevoj knjizi imao je premijeru u Lokarnu, gde je odneo nagradu „Varajati“ za najbolji film u selekciji „Piaca Grande“, kao i nagradu „Zeleni leopard“ za film sa najupečatljivijom porukom. Nakon Lokarna, pa Sarajeva, Talina i Palm Springsa, novi film Dragana Bjelogrlića biće predstavljen u okviru glavnog programa 47. Međunarodnog filmskog festivala u Sao Paulu – jednog od najvećih i najznačajnih svetskih filmskih festivala.

(Nova.rs)