ostanimo u kontaktu

KiM specijal

Kako je novinar BBC-ja „preslišavao“ Kurtija o Banjskoj, životu Srba na Kosovu, ukidanju dinara

N1

Objavljeno

-

„Želeli su novi rat, ali se nije dogodio i uspeli smo da eliminišemo trojicu terorista“, ovako je kosovski premijer britanskom novinaru BBC-ja ukratko opisao šta se dogodilo u Banjskoj 24. septembra prošle godine, kada se grupa naoružanih Srba predvođena Milanom Radoičićem sukobila sa Kosovskom policijom, prenosi KoSSev.

BBC je objavio dokumentarni podkast u kojem su, između ostalog, obrađene teme uvođenja uredbe CBK kojom se dinar izbacuje iz platnog prometa na Kosovu, zabrane uvoza robe iz Srbije i posledice istih na građane i instutucije u većinski srpskim sredinama. Dotakli su se na kratko i nereda ispred opštinske zgrade u Zvečanu maja meseca prošle godine, kao i dešavanja u Banjskoj četiri meseca kasnije, kada je došlo do sukoba oružane grupe Srba i pripadnika Kosovske policije, prenosi KoSSev. 

„Gonjeni od strane policije, naoružani ljudi predvođeni lokalnim političarem zabarikadirali su se u manastiru pre nego što su pobegli“, navodi novinar BBC-ja u dokumentarnom podksatu.

Kaže da se odmah nakon tog 24. septembra podigla sumnja za umešanost Srbije, ali i podseća na navode srpskog predsednika koji je to demantovao.

Međutim, ukazujući na veliku zaplenu naoružanja i opreme u Banjskoj, BBC konstatuje da to „podržava navode kosovskog premijera da bi Srbija mogla da pravi probleme“.

„Zaplenili smo vojnu opremu i naoružanje u vrednosti od preko pet miliona evra i sve je proizvedeno u Srbiji. Mislim da su želeli novi rat, ali se nije dogodio i uspeli smo da eliminišemo trojicu terorista“, kazao je kosovski premijer za BBC.

Međutim, Kurti navodi da je „posledica to što je više desetina njih uspelo da pobegne“.

„Oni su danas u Srbiji“, navodi kosovski premijer.

„Zašto ste ih pustili da pobegnu, opkolili ste ih“, upitao ga je novinar.

„Imali smo veoma veliki i dug perimetar, nismo želeli da nijedan metak policije završi u zidovima Srpskog pravoslavnog manastira. Cena koju smo platili je to što su oni uspeli da pobegnu“, tvrdi Kurti.

„Dinar pripada prethodnom veku i Miloševiću“

Kurti je za britanski BBC ujedno govorio o pitanju dinara, odnosno uvođenju uredbe CBK kojom se ova valuta isključuje iz platnog prometa.

Kaže da je „teško pratiti“ novac koji Beograd isplaćuje Srbima na Kosovu za plate i druga primanja.

On je britanskom novinaru ujedno kazao da Kosovo, u skladu sa Ustavom, može da koristi samo jednu valutu.

„Dinar pripada prethodnom veku i Miloševiću, tako da ako Srbija voli dinar, ne može nama da ga nametne“, kazao je kosovski premijer.

„Vi živite već 20 godina sa dinarom, isto kao i sa evrom. Bio je deo vaše ekonomije i funkcionisalo je“, poručio mu je novinar.

Kurti se, sa druge strane, ponovo požalio na to što je pre donošenja uredbe primenjivana praksa uvođenja dinara na Kosovo fizičkim putem, odnosno kombi vozilima, kako kaže, „u vrećama“.

„Moramo da se borimo protiv mogućnosti finansiranja terorizma, tako da, moramo da znamo ko šalje novac, kome i iz kog razloga“, kazao je Kurti.

„Ovo je prilično prazna apoteka“

Novinar BBC-ja tokom posete Kosovu obišao je severni deo Kosovske Mitrovice gde je propratio februarski protest Srba na glavnom šetalištu, upravo zbog odluke Centralne banke Kosova o izbacivanju dinara iz platnog prometa, prenosi KoSSev. 

O problemima sa kojima se Srbi suočavaju usled donošenja ove odluke, odnosno nemogućnosti da na Kosovu podignu svoje plate, razgovarao je sa nastavnicom u Goraždevcu.

U svom dokumentarnom podkastu osvrnuo se i na zabrane uvoza robe iz Srbije na Kosovo, ali i na nedostatak lekova u bolnici i apotekama u severnom delu Mitrovice.

„U bolnici u Mitrovic zalihe lekova polako nestaju. Prošle godine je kosovska vlada zabranila uvoz robe iz Srbije, uključujući njihove uglavnom jeftinije lekove. Doktori šalju pacijente u privatne apoteke da kupe lekove, ali, kao što sam se uverio, situacija tamo nije mnogo bolja“, kazao je ovaj novinar.

„Ovo je prilično prazna apoteka“, konstatovao je nakon što je obišao jednu od njih.

„Većina srpske manjine prihvata Kosovo kao svoju zemlju“

„Većina pripadnika srpske manjine prihvata Republiku Kosovo kao svoju zemlju. Sa druge strane, Beograd ih zlostavlja i to moramo da sprečimo“, naveo je kosovski premijer, Aljbin Kurti, u intervjuu za BBC.

Novinara BBC-ja kazao je Kurtiju da „njegovi prijatelji“ EU i SAD tvrde da je doveo do eskalacije situacije odlukom o tablicama, preuzimanjem opštinskih zgrada uz upotrebu sile na Severu, te da je ujedno „odbo da ispuni kosovsku obavezu da proširi samoupravu Srba“.

Kurtijev odgovor na to bio je da Srbi na Kosovu imaju najveća prava od svih manjina u Evropi.

„Srbi na Kosovu imaju svoj jezik kao zvanični širom cele teritorije, na svim nivoima administracjie. Takođe imaju 10 rezervisanih mesta u parlamentu, tako da imaju najobimnija prava u Evropi kao manjine“, kazao je.

Sa druge strane, još jednom je rekao da Kosovo „mora da se bori protiv mogućeg finansiranja terorizma“.

„Mora postojati transparentnost“, zaključio je.

Uz podsećanje na Kurtijeve ranije tvrdnje da neće ništa učiniti što bi doprinelo eskalaciji situacije, novinar je upitao Kurtija „da li je tačno da je vaša agenda da učinite živote, naročito Srbima na Kosovu, tako teškim da jednostavno odluče da odu“.

„Većina srpske manjine prihvata Republiku Kosovo kao svoju zemlju. Sa druge strane, moramo da sprečimo da ih Beograd zlostavlja“, odgovorio mu je Kurti.

Poručuje da na Kosovu postoji „vladavina prava za sve“

„Moja vlada ne predstavlja opasnost po Srbe sa Kosova, ne možemo da dozvolimo nijednom pojedincu ili grupi da postanu jači od države. Država je vladavina prava za sve“, kazao je Kurti.

(KoSSev)

KiM specijal

Albanian post: Francuska tražila da Savet Evrope odloži odluku o članstvu Kosova

Objavljeno

-

Francuska je u ponedeljak uputila demarš zemljama članicama Saveta Evrope u kojem se traži odlaganje odluke o prijemu Kosova u Savet Evrope zbog neispunjenja obaveze formiranja Zajednice srpskih opština, objavio je albanski portal Albanian post pozivajući se na diplomatske izvore.

U Strazburu bi danas trebalo da se održi poslednji sastanak ambasadora pre sastanka ministara, koji bi 16. i 17. maja trebalo da donesu konačnu konačna odluka o prijemu Kosova u ovu međunarodnu organizaciju, piše Albanian post. Portal navodi da prema njihovim saznanjima, ambasadori zemalja članica Saveta Evrope pitanje članstva Kosova neće staviti na dnevni red majskog ministarskog sastanka.

Razlog je to što Kosovo nije preduzelo nijedan korak ka formiranju Zajednice srpskih opština.

Agencija Beta je u ponedeljak objavila da iz objavljenog dnevog reda sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope, koji će se održati 16. i 17. maja, proizilazi da se neće odlučivati o Kosovu.

„Iako nemački stav do sada nije bio jasan, sada se čini jasnim da i Nemačka zauzima stav da Kurtijeva vlada mora da preduzme konkretne korake po pitanju Asocijacije da bi dobila članstvo u Savetu Evrope. Francuska, Nemačka i Italija već su na stanovištu da se članstvo Kosova u Savetu Evrope može odložiti do trenutka kada Vlada Kosova dokaže svoju posvećenost sprovođenju Asocijacije slanjem nacrta Ustavnom sudu“, objavio je Albanian post.

Portal dodaje da ovakav pristup nije podržala Velika Britanija, koja smatra da pitanje Zajednice srpskih opština ne treba mešati sa članstvom u Savetu Evrope.

„Uprkos epilogu sastanka, postoji tehnička mogućnost da se Kosovo nađe na dnevnom redu nekoliko dana pre ministarskog sastanka. Jasno je, međutim, da se to neće desiti u nedostatku vidljivog napretka ka implementaciji Asocijacije od strane Kurtija“, zaključuje albanski portal.

Francuski predsednik Emanuel Makron i kosovski premijer Aljbin Kurti razgovarali su telefonom 23. aprila. Kako je saopšteno iz Makronovog kabineta, francuski predsednik je pozvao Kurtija na punu primenu sporazuma iz Brisela i Ohrida.

„Međutim, takođe u kontekstu zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope, on je podvukao značaj koji Francuska pridaje brzom i nepovratnom napretku u implementaciji Zajednice opština sa srpskom većinom“, objavilo je francusko predsedništvo u saopštenju.

(N1)

pročitaj više

KiM specijal

Pahor: Imam ideju za nastavak dijaloga Beograda i Prištine

Objavljeno

-

Bivši predsednik Slovenije Borut Pahor najavio je da će njegova kancelarija i Ministarstvo spoljnih poslova najverovatnije naredne nedelje Briselu proslediti njegovu kandidaturu za mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine.

Pahor je u intervjuu za RTV Slovenije rekao da ima niz ideja kako da se osveži ili oživi dijalog između Beograda i Prištine koji je trenutno u zastoju. Smatra da Slovenija, kao i on sam, imaju status „jednog poštenog posrednika“.

Pahor je rekao da se za moguću funkciju priprema „veoma pažljivo i odgovorno“ i dodao da mu podrška koju uživa u Sloveniji mnogo znači.

Bivši predsednik Slovenije je tokom međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu prošlog meseca ponovo izrazio želju da stupi na ovu poziciju, a podržao ga je i premijer Robert Golob.

Nedavno je najavio da radi na nacrtu za nastavak dijaloga i u cilju koordiniracije sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom, državama članicama EU i zemljama Kvinte, uključujući SAD, Britaniju, Francusku, Italiju i Nemačku.

Specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine imenuje visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, ali konačnu odluku donose lideri EU

pročitaj više

KiM specijal

Petković: Kurti mi godinu dana, protivno svim sporazumima, zabranjuje ulazak na KiM

Objavljeno

-

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je danas da mu već godinu dana prištinski režim na čelu sa privremenim premijerom Aljbinom Kurtijem sprečava da poseti prostor KiM protivno svim sporazumima, a posebno sporazumu o zvaničnim posetama.

„Ja sam svoju posetu najavio na vreme, u skladu sa svim procedurama, iako smo nedavno u Briselu ponovo pokrenuli to pitanje. Zaista je neodrživo da na takav način Kurti krši sporazum o zvaničnim posetama. Ponovo su se oglušili o sve dogovore i na jedan odvratni način mi ponovo zabranili ulazak na prostor KiM“, rekao je Petković za TV Pink povodom zabrane da za Vaskrs prisustvuje ponoćnoj liturgiji u manastiru Visoki Dečani.

Dodao je nije dobio nikakvo obrazloženje za zabranu i da je mejl sadržao samo jednu rečenicu u kojoj je navedeno da mu je zabranjena poseta.

pročitaj više

KiM specijal

Petković o zabrani ulaska na Kosovo: Radilo se o poseti za praznik koji nosi poruke mira

Objavljeno

-

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je, govoreći o zabrani Prištine da na Uskrs ide na Kosovo, da se radilo o poseti za praznik „koji sam po sebi nosi poruke mira, ljubavi i razumevanja, među ljudima dobre volje, bez obzira na veru ili naciju“.

„I upravo te poruke sam želeo, zajedno sa našim narodom, da uputim iz Visokih Dečana“, naveo je Petković u saopštenju i dodao da mu je „bezumna politika Prištine to onemogućila“.

Petković je čestitao Uskrs svim pravoslavnim vernicima, posebno srpskom narodu na Kosovu, uz poruku da se svi okrenu miru, zajedništvu i čovekoljublju i učine sve da „praznična radost bude čista i potpuna, kako bi istinski svedočili Hristovom Vaskrsenju“

„A Kosovo i Metohija, doveka kao deo Srbije, ostaje naše pamćenje, naše saborno odredište, gde čuvajući naša ognjišta i naše svetinje mi danas temeljimo našu budućnost“, naveo je on.

Dodao je da poruke Uskrsa podsećaju da je „u dubokim istorijskim brazdama srpskog imena, kroz našu vekovnu istoriju, zapisano suprotstavljanje nepravdi i nasilju, koje se sprovodilo, a sprovodi se i danas, nad našim nacionalnim identitetom, imenom, i našom svetom prvoslavnom verom“.

„Na našoj svetoj kosmetskoj zemlji danas je ugroženo sve što je srpsko, ali upravo tu, na tim prostorima, začet je i iznedren neprolazni plod našeg večnog nacionalnog i državnog dostojanstva i naše nepokolebljive odlučnosti da sve što je naše branimo i sačuvamo mirnim putem, oslanjajući se na snagu zajedništva i odlučnosti da se suočimo sa svim savremenim i budućim izazovima“, ocenio je Petković.

(Beta)

pročitaj više

KiM specijal

Lajčak: Vučić i Kurti imaju mandate za donošenje teških odluka

Objavljeno

-

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurtiimaju mandate za donošenje teških odluka u sklopu dijaloga.

„Vučić i Kurti imaju mandate za donošenje teških odluka… EU je uradila sve što je mogla, ali ne možemo da želimo normalizaciju više od Kosova i Srbije“, rekao je Lajčak u intervjuu za list Nova i dodao da je sveobuhvatni sporazum ključan za pridruživanje EU.

Prema njegovim rečima, sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa je cilj dijaloga i ključni deo njegovog mandata.

„To je takođe ključni uslov za dve strane da se na kraju pridruže EU. Moja želja je bila da idemo do kraja i završimo proces sveobuhvatnim pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji. To nije bilo moguće, ali takođe želim da podvučem da smo prešli dalek put“, rekao je Lajčak, koji 31. avgusta završava mandat kao specijalni izaslanik EU za dijalog.

Lajčak je rekao od Beograda i Prištini zavisi postizanje dogovora o konačnom sporazumu.

„Proces je u njihovom vlasništvu i govorimo o njihovoj budućnosti. Obe strane imaju evropske integracije kao strateški prioritet i napredak u normalizaciji njihovih odnosa je od suštinskog značaja za napredak ka EU“, rekao je on i dodao da i Srbija i Kosovo znaju da moraju postići sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji.

Prema njegovim rečima, Kosovo i Srbija moraju da ulože dodatni napor i dovedu proces do kraja.

„Mi možemo savetovati, predlagati i pomoći na svakom koraku na tom putu i ​​to i radimo. Ipak, na kraju, dve strane su te koje treba da normalizuju svoje odnose“, dodao je Lajčak.

Prema njegovim rečima, odgovornosti strana su jasne.

„Na Kosovu je da pokrene proceduru za osnivanje Zajednice srpskih opština i prihvati evropski nacrt statuta, a na Srbiji je da paralelno ispunjava svoje brojne obaveze, počevši od priznavanja simbola Kosova, dokumenata i institucija, što je predviđeno planom redosleda poteza primene sporazuma“, rekao je specijalni izaslanik.

Prema njegovim rečima, obe strane i njihova konstruktivnost će se meriti isključivo na osnovu napretka, a ne na osnovu postupaka ili javnih izjava druge strane.

„Lopta je u dvorištu Srbije i Kosova, a mi čekamo da počnu da ispunjavaju dogovoreno“, dodao je Lajčak.

On je rekao da mu je želja da Zapadni Balkan uspe i konačno postane deo EU, jer region tu pripada – geografski, ekonomski, kulturno.

Prema njegovim rečima, novi fond za rast Zapadnog Balkana takođe je jasan signal posvećenosti EU da integriše region u EU.

„Ne govorimo samo o šest milijardi evra novca poreskih obveznika EU, već i o postepenom pristupanju EU“, dodao je Lajčak, koji je imenovan za ambasadora EU u Švajcarskoj i stupa na tu dužnost 1. septembra.

Ime naslednika Lajčaka na mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine neće se znati pre formiranja Evropske Komisije posle izbora za Evropski parlament u junu. Jedan od kandidata je bivši predsednik Slovenije Borut Pahor.

(Beta, Novine “Nova”)

pročitaj više

U TRENDU