Zahvaljujući novim mamografima, koji su stigli u veliki broj gradova, preventivni i dijagnostički pregledi dojke biće dostupni svakoj ženi u Srbiji, ma gde ona živela, izjavila je danas direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić.

Ona je, nakon svečanog uručenja mamografa koji je Domu zdravlja Vračar poklonila država, istakla da je reč o najsavremenijem mamografu koji ima minimalno zračenje, a tri puta jaču rezoluciju.

“To znači da se tri puta bolje vidi svaka promena. Ima još jednu značajnu karakteristiku, a to je da ima tomosintezu koja omogućava da se vidi i najminimalnija promena”, istakla je direktorka RFZO-a.

Desetine slonova uginule su od žeđi u popularnom Nacionalnom parku Hvange u Zimbabveu, zbog suše uzrokovane klimatskim promenama, saopštio je park.

Glavni ekolog Hvangea Dafin Madhlamoto rekla je za Rojters da kroz park ne protiče nijedna veća reka i da se za snabdevanje vodom koriste bunari na solarni pogon iz kojih zbog suše ne može da se izvuče dovoljna količina vode.

Madhlamoto je istakla da su zbog klimatskih promena u parku smanjene padavine. U tom nacionalnom parku živi 45.000 slonova, a odraslom slonu je potrebno 200 litara vode dnevno.

Većina roditelja se bori sa nedostatkom sna – ali neki pingvini su smislili način da se odmore.

Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Science, gnezdeći se pingvini sa bradom spavaju više od 10.000 dnevno, piše index.hr.

Ali dremke su im kratke – oko četiri sekunde.

Istraživači iz više zemalja, predvođeni Centrom za istraživanje neuronauke u Lionu, Francuska, sproveli su studiju uzgojem pingvina sa bradom i korišćenjem daljinskog praćenja elektroencefalograma (EEG), koji otkriva promene u moždanoj aktivnosti.

11 sati dnevnog sna

10.000 spavanja od četiri sekunde dodaju 11 sati dnevnog sna, što istraživači smatraju adekvatnim snom za roditelje pingvina.

„Ako mikrosan ispunjava funkcije sna, onda bi životinje koje treba da budu budne mogle da pribegnu ovoj strategiji spavanja“, sugeriše studija.

Iako je mikrospavanje zabeleženo i kod drugih vrsta, uključujući ljude, istraživači kažu da je njihovo otkriće kod pingvina bilo neobično.

Oni veruju da bi ova vrsta spavanja „mogla da bude adaptacija da se nosi sa potrebom da ostanu budni i zaštite svoje jaje, a da i dalje imaju koristi od sna“.

Nacionalni skrining na rano otkrivanje spinalne mišićne atrofije (SMA) počeo je pre tri meseca u svim porodilištima u Srbiji i do sada je ta bolest potvrđena kod dva novorođenčeta.

Molekularni biolog Miloš Brkušanin, koji je i rukovodilac studije neonatalnog skrininga, kaže za Euronews Srbija da je do sada u svim porodilištima testirano 13.500 beba.

On je naveo da je još uvek rano izvlačiti bilo kakve statističke podatke o učestalosti pojave SMA u Srbiji. Za to je potrebno, navodi on, da prođe najmanje godinu dana skrininga. Inače, prosečna učestalost u svetu je jedna beba sa SMA na oko 8.000 novorođenčadi.

Spinalna mišićna atrofija je retka, ali teška bolest koja se manifestuje postepenom, progresivnom atrofijom mišića i gubitkom osnovnih životnih funkcija, kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje.

Testiranje na SMA radi se iz krvi bebe. Odmah na rođenju uzima se iz pete nekoliko kapi krvi i ukoliko je nalaz pozitivan rade se dodatne analize.

“Kada se u laboratoriji dobije prvi pozitivan nalaz, on se još nekoliko puta proverava dodatnim metodama. Tek kada i ponovljene analize pokažu da je nalaz pozitivan obaveštava se porodica, dete prolazi klinički pregled, uzima se novi uzorak krvi, definitivno postavlja dijagnoza i u roku od svega nekoliko dana terapija stiže do deteta”, naveo je Brkušanin.

Rana dijagnostika

Kod ovih pacijenata ključna je rana dijagnostika, dok se nisu pojavili simptomi. U Srbiji su o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) dostupna tri leka za spinalnu mišićnu atrofiju. Dostupni su “risdiplam” i “spinraza”, a od nedavno i najskuplja genska terapija “zolgensma”. Inače, danas se u Srbiji leči ukupno 100 pacijenata sa ovim oboljenjem.

“Od nedavno je i ona terapija koja je doskora važila za najskuplju na svetu postala dostupna o trošku RFZO i već dva deteta su dobila tu terapiju. Sve tri terapije su inovativne terapije, gde se direktno deluje na uzrok bolesti. Za razliku od nekadašnjih pristupa u lečenju gde smo mi tretirali simptome, pa smo zbog toga imali ograničene efekte terapije, danas direktno delujemo na uzrok bolesti i zato su efekti tih terapija odlični, da ne kažemo revolucionarni”, rekao je Brkušanin.

Koju će od tri terapije dete dobiti zavisi od kliničkih i genetičkih parametara. Brkušanin kaže da je najbolja ona koja može prva može da dođe do deteta.

“Napravljene su ogromne promene. Pre sedam godina na svetu nije postojala terapija za spinalnu mišićnu atrofiju. Prvi pacijenti sa ovom bolešću su opisani davne 1891. godine i 125 godina nije bilo terapije za ovu bolest. Prva terapija je odobrena 2016. godine. I to je toliko odjeknulo svetom, jer prvi put smo porodicama pogođenim ovom bolešću mi ponudili nekakvu nadu u bolju budućnost i izlečenje”, naveo je Brkušanin.

Uz terapiju deca zdrava

Dok nije bilo trapije deca sa dijagnozom SMA čekala su da bolest, u prirodnom toku i neminovnom progresijom, odradi svoje. Roditelji i lekari su gledali kako propadaju, ali su bili nemoćni da bilo šta promene.  

“Danas je situacija potpuno drugačija. Mi, zahvaljujući neonatalnom skriningu, otkrivamo bolest pre pojave bilo kakvih simptoma, a onda u roku od nekoliko dana dajemo i terapiju. I to je osnovni preduslov, jer terapija pre pojave prvih simptoma za njih znači izlečenje”, rekao je on.

A deca koja dobiju terapiju pre pojave simtoma rastu i razvijaju se kao njihovi zdravi vršnjaci.

Obavezan skrining program na SMA u svim porodilištima počeo je 14. septembra. Prethodno je 12. aprila, 2022. godine pokrenut pilot projekat u porodilištu Narodni front. Testiranje beba obavljano je samo uz saglasnost roditelja. Tokom pilot projekta u Narodnom frontu otkrivene su dve bebe koje boluju od SMA i stariji brata jedne od tih beba.

(Euronews Srbija)

Štitna žlezda je endokrina žlezda smeštena u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice i uz dušnik. Iako je relativno mala, oko pet centimetara, igra ključnu ulogu u regulaciji telesnih funkcija. Proizvodi hormone, poput trijodtironina (T3) i tiroksina (T4), koji kontrolišu metabolizam, rast i razvoj tela.

Ti hormoni su od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje gotovo svih organa, utičući na srčanu aktivnost, telesnu temperaturu, energiju i raspoloženje.

Štitna žlezda takođe reguliše koliko brzo ili sporo telo koristi energiju iz hrane, utičući na težinu i nivo energije. Jod, esencijalni mineral, ključan je sastojak hormona štitne žlijezde, a nedostatak joda može dovesti do problema u njenom funkcionisanju, piše Večernji list.

Štitna žlezda zahteva redovne preglede kako bi se na vreme otkrile moguće nepravilnosti ili poremećaji.

„Ultrazvuk štitne žlijezde je ključni alat koji omogućava preciznu dijagnostiku, praćenje i upravljanje različitim stanjima štitne žlezde. Redovni pregledi ultrazvukom mogu pomoći u očuvanju zdravlja štitne žlezde i pravovremenom reagovanju na potencijalne probleme“, ističe dr Doroteja Bosilj, radiološkinja Croatia Poliklinike u Varaždinu.

Ovaj je pregled od izuzetne važnosti jer omogućava detaljan prikaz štitne žlezde pa onda i otkrivanje čvorova ili promena. Takođe, ultazvukom se diferenciraju benigni i maligni čvorovi, prate promene i nema izlaganja jonizujućem zračenju, što ga čini bezbednim za ponovljene preglede. Ultrazvuk štitanjče pomaže i pri vođenju terapije što je izuzetno korisno u upravljanju lečenjem i prilagođavanju terapije individualnim potrebama.

Jedan od najvažnijih aspekata ultrazvuka je rana detekcija problema sa štitnjačom. Otkrivanje nepravilnosti u ranoj fazi omogućava pravovremeno delovanje i lečenje, što može značajno da poboljša ishod.

Najčešći mitovi o štitnjači

Razumevanje istinitih činjenica o štitnjači ključno je za očuvanje zdravlja.

Ovo su najčešće greške koje specijalisti čuju:

„Ako nemate simptome, vaša štitna žlezda je u redu“

Istina je da štitna žlezda može imati problema čak i ako ne postoje vidljivi simptomi. Brojne bolesti štitne žlezde, poput Hashimotovog ili Gravesovog oboljenja, mogu napredovati bez primetnih simptoma u početnim fazama.

„Svi čvorovi na štitnoj žlezdi su opasni“

Većina čvorova na štitnjači su benigni. Tek manji procenat čvorova može biti kancerogen. Ipak, važno ih je redovno pratiti i, ako se primeti promena, treba se posavetovati s lekarom.

„Štitna žlezda utiče samo na težinu“

Sve se češće u medijima nalazi informacija da štitna žlezda utiče samo na težinu. Štitna žlezda kontroliše metabolizam, ali njeni poremećaji mogu imati utiecaj na celo telo, uključujući raspoloženje, energiju, pa čak i srčanu funkciju.

„Muškarci nemaju problema sa štitnjačom“

Dok je istina da su žene sklonije oboljenjima štitne žlezde, muškarci takođe mogu imati problema s ovom žlezdom. Zato i muškarcima trebaju redovni pregledi.

Jednom kada počnete s lekovima za štitnjaču, moraćete ih uzimati celi život“

Ovaj mit pacijente često obeshrabruje da redovno idu na preventivne preglede. To nije uvek slučaj. Različiti uzroci problema s štitnom žlezdom zahtevaju različite terapije. Ponekad se problemi mogu rišiti ili se mogu postići poboljšanja promenama u načinu života.