ostanimo u kontaktu

Svet

Kako se računa materijalna šteta od bilo kog rata

Objavljeno

-

Kolika je cena rata u Ukrajini? Kakva bi bila šteta od ratova u drugim zemljama? Jedna nova studija nudi odgovore…

Do 2026. samo će Ukrajina zbog ruske invazije izgubiti ekvivalent od oko 120 milijardi dolara ekonomskog učinka. Šteta kapitala, odnosno na materijalnoj imovini kao što su mašine, sistemi i fabričke zgrade još je veća – gotovo bilion dolara, piše DW.

To proizlazi iz studije koje su nedavno objavili istraživači s Kilskog instituta za svetsku ekonomiju (IfW) i Univerziteta u Tibingenu.

Ekonomski teret trećih zemalja, dakle onih koje nisu uključene u rat, takođe je značajan. Prema studiji, one će izgubiti oko 260 milijardi dolara u ekonomskom učinka u roku od pet godina (2022-2026). Od toga oko 70 milijardi dolara otpada na zemlje EU – a 15 do 20 milijardi dolara samo naNemačku.

Istorijska saznanja

Studija se bazira na analizi istorijskih podataka koji pokrivaju više od 150 ratova od 1870. godine. Iz toga istraživači iz Kila izvlače različita saznanja, recimo koliko prosečno pada bruto domaći proizvod za pet godina rata ili koliko raste inflacija.

„Računica se bazira na troškovima ‘tipičnih’ ratova među državama u prošlosti. U zavisnosti od trajanja i intenziteta rata, zamislivi su manje ili više ozbiljni scenariji, tj. ishodi sukoba“, kaže Jonatan Federle, glavni autor studije.

„Efekti koje izračunavamo i prenosimo na druge zemlje prvenstveno uzimaju u obzir trgovinske veze uzrokovane geografskom blizinom i veličinom dotične privrede u kojoj izbija rat“, dodaje Federle.

Šta ako… Tajvan, Iran

Koristeći podatke i parametre, istraživači daju i procene o ekonomskoj šteti hipotetičnih ratova, dakle ratova koji se nikada nisu ni dogodili.

Uzmimo za primer Tajvan: Kina tvrdi da je to ostrvo deo njene teritorije i stalno preti da će to izboriti silom, ako bude bilo potrebno.

U Tajvanu bi „tipičan rat“ koji bi trajao pet godina rezultirao gubicima globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,2 biliona dolara. S obzirom na to je ta zemlja usko povezana s kompletnom globalnom ekonomijom kroz svoju industriju čipova, istraživači IfW naglašavaju da bi stvarni troškovi rata mogli da budu i znatno veći.

Ili na primer Iran: ako bi Islamska Republika postala poprište rata, cena u smislu izgubljenog BDP za globalnu privredu mogla bi da iznosi do 1,7 biliona dolara tokom petogodišnjeg perioda. Iran trenutno nije toliko uključen u svetsku trgovinu, delom zbog sankcija. Istraživači IfW zato pretpostavljaju da su njihove procene verovatno na gornjoj granici stvarnih troškova.

Besplatno dostupan mrežni računarski alat

Istraživači iz Kila razvili su aplikaciju koja je besplatno dostupna na internetu – za izračunavanje štete od raznih ratova. Pre upotrebe, obaveštavate se da se brojevi baziraju na istorijskim prosecima i da se odnose samo na ekonomske troškove u smislu BDP-a i osnovnog kapitala.

Upozorenje ima za cilj da upozna korisnike s ograničenjima istraživanja, naime da je prenos istorijskih vrednosti u budućnost samo uslovno precizan.

„Ali generalno, računice još jednom pokazuju kolika je ekonomska vrednost mira i koliko je rat na sopstvenom tlu katastrofalan u svakom pogledu“, kaže predsednik IfW Moric Šularik, sumirajući rezultate studije. Njegov zaključak glasi: jačanje sopstvene vojne snage i uverljiva politika odvraćanja, zbog kojih su spoljni napadi manje verovatni, imaju smisla – i iz ekonomske perspektive.

(DW)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Tekst Rezolucije o Srebrenici: Šta se proglašava, a šta se osuđuje

Objavljeno

-

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani saopštio je u Skoplju da je ta zemlja jedan od kosponzora rezolucije UN kojom se poziva da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrnici 1995. i pozvao zemlje članice UN, a posebno Srbiju da je podrže.

Osmani je na konferenciji za novinare u Skoplju pročitao tekst rezolucije koju je, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Skoplju, do sada podržalo više od 17 zemalja, među kojima su Slovenija, Italija, Lihtenštajn, Irska, Finska, Holandija, Albanija, Turska, Jordan, Malezija, Čile, Novi Zeland i druge.

Rezolucija pod nazivom „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“ treba da bude predstavljena Generalnoj skupštini UN 17. aprila, a o njoj će se glasati 2. maja.

Tekst rezolucije glasi:

Odlučuje se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i da se svake godine obeležava.

Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.

Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici.

Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i dostojanstvene sahrane i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici.

Pozivaju se sve zemlje da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde.

Poziva se generalni sekretar UN da uspostavi informativni program UN „Genocid u Srebrenici i UN“ započinanjem aktivnosti u sklopu priprema za obeležavanje 30. godišnjice, 2025, i dalje zahteva od generalnog sekretara da skrene pažnju na rezoluciju svim državama članicama UN, organizacijama iz sistema UN i organizacijama civilnog društva.

Pozivaju se sve države članice UN , organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući komemoracije i aktivnosti, posebne memorijale i odavanje počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Svetska banka: Raste jaz između bogatih i siromašnih zemalja

Objavljeno

-

U više od polovine od 75 najsiromašnijih zemalja sveta, uprkos njihovom važnom potencijalu u sirovinama i aktivnoj mladoj populaciji, BDP po stanovniku 2023/2024. godine raste sporije nego u bogatim zemljama što povećava nejednakost – saopštila je Svetska banka.

Za trećinu tih zemalja, BDP po stanovniku je sada niži nego pre pandemije kovida-19, piše u izveštaju koji je Svetska banka objavila danas o zemljama koje bi mogle da imaju koristi od poklona ili zajmova Međunarodne razvojne asocijacije (IDA) – ogranka Svetske banke, pod povoljnim uslovima.

„Dobrobit tih zemalja je neophodna za dugoročni prosperitet sveta. Tri današnje ekonomske sile – Kina, Indija i Južna Koreja bile su zemlje koje su profitirale od zajmova IDA“ – podsetio je glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil u saopštenju.

On je rekao da su sve tri zemlje prosperirale, učinile su da nestane ekstremno siromaštvo i poboljšale su slove života.

Zemlje koje finansira IDA danas imaju uz međunarodnu pomoć potencijal da učine isto, dodao je on.

U nekim zemljama situacija je još kritičnija sa stepenom ekstremnog siromaštva osam puta većeg od svetskog proseka. Gotovo 25 odsto stanovništva u tim zemljama živi sa manje od 2,15 dolara na dan, a 90 odsto ljudi suočenih sa glađu ili neuhranjenošću u svetu, koncentrisano je u tim zemljama koje se uglavnom nalaze u podsaharskoj Africi, kao i u istočnoj ili južnoj Aziji.

U izveštaju se predlaže da se pojača doprinos međunarodnih finansijskih institucija da im pomogne i saradnja u vezi s glavnim svetskim pitanjima kao što su klimatsko zagrevanje koje posebno pogađa te zemlje, kao i znatno povećanje finansijske podrške.

Pomoć zemljama u razvoju, posebno onim koji su trenutno u dužničkoj krizi ili rizikuju da zapadnu u nju, biće ove nedelje u Vašingtonu među glavnim temama godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Beta

pročitaj više

Svet

Vojska SAD presrela 80 dronova i šest raketa lansiranih iz Irana i Jemena na Izrael

Objavljeno

-

Američke snage uz podršku razarača Evropske komande SAD uništile su više od 80 dronova i najmanje šest balističkih projektila usmerenih na Izrael iz Irana i Jemena u noći između subote i nedelje, saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM).

CENTCOM je u objavi na mreži X ponovio podršku Izraelu u odbrani od „opasnih akcija Irana“.

„Nastavićemo da radimo sa svim našim regionalnim partnerima na povećanju regionalne bezbednosti“, saopštila je američka vojska.

Osamdeset bespilotnih letelica čini skoro polovinu od 170 dronova za koje Izraelske odbrambene snage tvrde da ih je Iran ispalio na Izrael.

pročitaj više

Svet

Kompanija Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage

Objavljeno

-

Američki proizvođač električnih vozila (EV) Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage, navedeno je u internom dopisu kompanije u koji je Rojters imao uvid.

„Dok pripremamo kompaniju za našu sledeću fazu rasta, izuzetno je važno da sagledamo svaki aspekt kompanije radi smanjenja troškova i povećanja produktivnosti“, naveo je u dopisu izvršni direktor Tesle Ilon Mask.

On je istakao da je Tesla nakon analize troškova donela „tešku odluku“ da smanji broj svojih radnika na celom svetu za više od 10 odsto.

pročitaj više

Svet

Les: Pitanje Srebrenice koriste kao pritisak na Srbe, može imati suprotan efekat

Objavljeno

-

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les ocenio je da nastojanja da se bosanski Srbi definišu kao genocidni narod u ovom trenutku dolaze kao odgovor na njihovo protivljenje zakonu o državnoj imovini i raznim drugim izazovima cilju Zapada o centralizaciji bosanske države.

„Može se raspravljati o ispravnim i pogrešnim stvarima takve politike, ali krajnja mera da li je dobra zavisi od toga da li je efikasna. Ono što znamo jeste da poslednji put kada je to pokušano 2015. godine, taj pokušaj je propao kada je Rusija stavila veto na nacrt rezolucije Britanaca. Ovoga puta zapadne vlade pokušavaju da zaobiđu ruski (i kineski) veto podnošenjem rezolucije Generalnoj skupštini UN. Ostaje da se vidi da li imaju brojke, s obzirom na sve veće protivljenje globalnog juga“, rekao je Les za Tanjug na pitanje kako vidi nametanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

On je ocenio i da je „pitanje Srebrenice dugo korišćeno kao političko oružje kako bi se opravdala nastojanja da se bosanski Srbi potisnu u sadašnjosti tako što će se delegitimizovati njihova težnja za nezavisnošću, na osnovu zločina koji su tamo počinjeni pre 30 godina“.

pročitaj više

U TRENDU