ostanimo u kontaktu

Biznis

Kako se utišao glas privrede: Ovo su biznismeni kojih gotovo da više nema u javnosti

Objavljeno

-

Sastanci u Nemanjinoj 11, Palati Srbija, nekada i do kasno u noć. Najistaknutiji privrednici, naročito od globalne krize 2008. godine, od države su mnogo tražili. Manje poreze, niže kamate, drugačije zakone. Jednom rečju – bolje uslove poslovanja. Vlast ih je angažovala kao savetnike, uključivala u pisanje programa, a mediji svakodnevno anketirali kako ocenjuju i šta preporučuju.

Deceniju i po kasnije, mnoge od njih nismo dugo videli niti čuli. Reklo bi se da ih nadležni, pa i novinari, sve ređe pitaju za mišljenje. Javnih sastanaka vlasti sa domaćim krupnim kapitalom, skoro da nema. A i ako se dese – nekad poznatih lica na njima nema.

Mnogi su u penziji, biznis su poverili naslednicima. Deo i dalje uspešno radi. Poneko je i osuđen.

Forbes Srbija donosi listu domaćih privrednika koji su se, manje ili više, povukli iz javnosti.

Branislav Grujić

Sasvim moguće zahvaljujući duhu današnjeg novinarstva, tek ko se na internetu raspituje o Branislavu Grujiću, naići će poslednjih godina na odrednicu da je – muž Branke Nevistić. Deceniju i po ranije bilo je teško zamisliti da je ovom privredniku potrebna apozicija. Iako posluje podjednako, ako ne i uspešnije nego tada, razlika je u prisutnosti u javnosti.

Kao član poslovnog udruženja Privrednik, osnivač i suvlasnik PSP Farman Holdinga, Branislav Grujić je branio i borio se za interese privrede. Kompanija u kojoj poseduje 50 odsto, danas ima svoje mesto u polju novih tehnologija u građevinskoj industriji. Kroz mrežu predstavništava i zavisnih kompanija Holding posluje na teritoriji Ruske Federacije, Belorusije, Ukrajine, Belgije, Italije, Velike Britanije i Srbije.

Stoje iza 200 završenih objekata. U Beogradu svi znaju za Vest 65, ali i novu železničku stanicu. Pre dve godine, posle pauze od 10, dao je intervju Nedeljniku. Komentarišići prethodnu vlast rekao je da je njen problem, između ostalog, bilo što su se najviše bojali ljudi koji rade i zarađuju.

Na pitanje da li zaista veruje da je danas bolje, Grujić je rekao: „Najvećim delom, ono za šta smo se mi u poslovnom ambijentu zalagali do 2012, danas je rešeno. Uvek ima šta da se poboljša. Uvek“.

Toplica Spasojević

Toplica Spasojević je poznat kao osnivač ITM Holdinga, koji je bio lider u distribuciji, logistici i proizvodnji. Sarađivali su sa svetski poznatim firmama i brendovima, kao što su: Soni, Najk, Žilet, Loreal, Tomi Hilfiger, Simens… Bavili su se ugljem, čelikom, petrohemijskim proizvodima, repromaterijalima i opremom za pivarsku i prehrambenu industriju.

Danas je član u tri nadzorna odbora – Farmalogistu, Đenerali osiguranju i Valjaonici bakra Sevojno. U ime privrede je prethodnih godina nebrojeno puta istupao. Ranije mnogo češće nego danas.

„Okolnosti se menjaju“, odgovara Toplica na pitanje Forbes Srbija zašto se utišao glas biznisa. „Novi su trendovi u poslovanju. Ono što je nekada bilo važno, danas više nije. Danas je važna politika i dominira čitavim sistemom. Mi smo svi van politike, nismo mnogo zanimljivi. Javna preduzeća su mnogo interesantnija i njima se bave. Politika dominira ekonomijom i verovatno se problemi rešavaju jedan na jedan“.

Aktuelna vlast je mandat, prvi, započela dijalogom sa najvećim privrednicima u zemlji. Održana su dva veća sastanka i skupovi tog tipa se više nisu ponavljali.

„Veliki zapadni sistemi dolaze direktno kod političara”, dodaje Spasojević. „Postoje i strane komore i udruženja, rade dosta profesionalno. Tu je NALED, koji je u funkciji stvaranja boljih uslova. Tu je i PKS, koji na neki način zastupa državne interese. Nezavisnih preduzetnika i biznismena je sve manje i ne mogu da ostanu nezavisni u ovakvim uslovima. Ne verujem da bi u Srbiji mogao da se stvori jedan Ilon Mask. Kopaonik biznis forum je možda poslednje mesto gde se čuje glas privrede i mladih preduzetnika. Na zapadu je politika sredstvo za uspešnu privredu, a kod nas je politika važna sebi i sama sebi svrha“.

Bogoljub Karić

Privrednik je skoro pola veka. Sa braćom je u garaži, u Peći, još 70-tih pokrenuo radionicu za izradu motika, ašova i plugova. Osnovali su firmu Tehničar, a potom Kosovo univerzum. Prerasli su u kompaniju Braća Karić, a potom u BK grupu.

Bogoljub Karić je 1998. bio ministar bez porftelja, a trku za predsednika Srbije trčao je 2004. godine ispred svoje stranke Pokret snaga Srbije. I tada je verovatno bio najglasniji zagovornik dobrog ambijenta za privredu. Poslednjih godina Karić povremeno zaintrigira javnost nekim gestom. Od matičara je 2019. zatražio da se birokratskom promenom datuma rođenja, podmladi dve decenije. Tako se on u duši oseća.

Krajem prošle godine, u novembru, Fondacija Braća Karić inicirala je osnivanje Međunarodnog komiteta Nikola Tesla, koji će raditi na promociji naprednih naučnih, mirovnih i humanitarnih ideja u svetu, a za predsednika je izabran Bogoljub Karić.

Bogoljub se zvanično povukao iz biznisa. Poslednji veliki projekat koji je BK tim najavljivao bio je Tesla grad. U 2021. su od ambicioznog projekta odustali, jer mu se protive građani, ali im i „neke neviđene sile“ ne daju da grade.

U prošle godine objavljenom Programu lokalnog ekonomskog razvoja grada Niša u delu koji se tiče direktnih investicija među kompanijama navedena je i BK Tesla. Oni su s upravom ovog grada 2020. godine potpisali Memorandum o razumevanju.

BK se provlači kroz nekoliko kompanija u registru srpskih firmi – BK Tesla, RTV BK Telekom, Astra simit… Iza svih stoji Tesla Holdings Limitid sa Kipra, ranije registrovana kao BK Tesla Holding Limitid. Bogoljub Karić, međutim, tvrdi da je prodao sve svoje biznise. I u Srbiji i u inostranstvu.

Milan Knežević

Vlasnik tekstilne kompanije Modus godinama je govorio u ime malih i srednjih preduzeća. Bio je na čelu njihove asocijacije. Poslednjih godina, međutim, od njega ni traga ni glasa. Na poziv Forbes Srbija odgovorio je da je u srećnoj penziji.

Polovinu biznisa preuzeo je sin Đorđe, a ostatak firme je i dalje u vlasništvu Milana Kneževića. Preduzeće, međutim, od jula 2020. godine više nije registrovano za proizvodnju odeće, već – izdavanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.

Đorđe Nicović

Pre svega bankar, pa biznismen. Poslovnu imperiju je počeo da gradi 90-tih godina prošlog veka posle uspešne karijere u Narodnoj banci Srbije. Bio je vlasnik Kapital banke, Irva investicija. Danas je okosnica porodičnog biznisa NicKo, ali je u rukama njegovih ćerki Vanje i Irene.

Đorđe Nicović je bio direktora Deviznog sektora u Narodnoj banci Jugoslavije. Dve decenije je radio na svetskim berzama. NBJ je napustio 1993. godine.

Iz razgovora 2003. godine vidi se da je u dve firme osnivač – Irva i NicKo, a konzorcijum čiji je bio deo, imao je većinski udeo u više od 17 firmi.

NicKo je, prema finansijskom izveštaju za 2022. godinu, suvlasnik, uglavnom većinski, u 19 preduzeća. Đorđe Nicović se povukao iz vlasništva. Iz napisa o ćerki Ireni, koja je šampionka Srbije u preponskom jahanja i ima konjički klub, saznajemo da joj otac pomaže u investiciji koju planira.

Pravi terene i dvoranu na Avali, gde će se preseliti i njen konjički klub. Otvaranje je planirano za ovu godinu.

Slobodan Vučićević

Slobodan Vučićević je krenuo sa kompanijom VS Internacional, koja se bavila trgovinom mašinama za prženje kafe, a 1994. je započeo posao trgovine sirovom kafom. Četiri godine kasnije je osnovao Grand Prom i stvorio „grand“ kafu. Osnivač je kompanije Deksiko, Tesito u BiH, preduzeća za trgovinu igračkama i Malina produkta u Požegi.

Prodajom Grand Proma postao je partner kompanije Droga Kolinska i u jednom momentu predsednik Upravnog odbora. Bio je vlasnik i Soko Štarka. U Hrvatskoj se okušao sa Turbo limačem. Ušao je i u ugostiteljstvo, gradeći kompleks na Srebrnom jezeru.

Vučićević se poslednjih godina povukao iz biznisa. Posao je preuzeo sin Nikola. Firme su pod okriljem NCA investment grupe. Najpoznatije su Deksiko i Silver lejk investments.

Vučićević je svojevremeno govorio da je učio radeći i pročitao na stotine knjiga.

„Na mene je najviše ostavila utisak knjiga „Sedam navika uspešnih ljudi“ Stivena Kovija. Platio sam je ‘92. samo 10 dolara, a donela mi je 10 miliona dolara! Naravno da nije dovoljno da knjigu kupite i pročitate, nego ih treba svakodnevno primenjivati“, rekao je za B92 .

Vojin Đorđević

Građani i potrošači nezainteresovani za bilanse kompanije Vodavoda iz Mionice, dane njihovog uspona i posrtanja mogli bi lako da prepoznaju prateći reklame na fudbalskim, košarkaškim, pa i odbojkaškim utakmicama naših reprezentacija. Kada im ide, uvek se vrate u krug finansijera najuspešnijih sportista.

Vojin Đorđević je pokrenuo proizvodnju vode 2005. sa idejom da je prodaje celom svetu. Već u 2007. voda iz Banje Vrujci je stigla do Singapura, Tajvana, Japana.

Kada je reč o Srbiji, već 2005. ovaj brend je držao 30 odsto tržišta ukupnog obima 100 miliona litara godišnje.

Uspostavio je saradnju sa poznatim košarkašem Vladom Divcem, ali se neslavno završila. Najpre je izgubio firmu, ali je ona pod drugim brendom, Laruči, završila u stečaju. Vojin je tako 12 godina pošto je osnovao Vodavodu ponovo otkupio prvobitnu punionicu. I nastavio je gde je stao.

Danas je vlasnik Vodavode njegov sin Đorđe. Njoj pripada i Gorki list i Premium likvid iz Subotice. Vojin i dalje promoviše brendove i kompanije.

Branislav Stojaković

Luksuznog Eurosalonovog prodajnog prostora, tik uz Andrićev venac, odavno nema. Zamenila ga je Arte galerija. Nema ni velikog prodajnog prostora tik uz Beogradski sajam. Zbrisao ga je Beograd na vodi. Stojaković i dalje je u biznisu. Sa suprugom Slavicom deli Eurosalon rilestejt.

Posao sa nameštajem započeo je 90-tih godina prošlog veka. Član je Poslovnog udruženja Privrednik, ali je bio i među osnivačima Pokreta privrednika Srbije. Ovo udruženje osnovano je 2011. godine sa ciljem da se bori za bolje uslove poslovanja. Prilikom formiranja, osnivači nisu isključivali ni mogućnost učešća na izborima, ali se to nije desilo. I Stojaković je tada bio najprisutniji u medijima.

Dragan Đurić

Dragan Đurić je uspeo da postane vlasnik najmanje tri veoma uspešna preduzeća – Veterinarskog zavoda u Zemunu, Optike Beograd i Nolita. Više se ne vodi kao vlasnik nijednog od njih, a blokade u kojima su govore da su daleko od svojih slavnih dana.

Najpoznatiji je kao vlasnik modne kuće Zekstra. Ona je i dalje u njegovom vlasništvu. Prema poslednjem finansijskom izveštaju broji svega 15 zaposlenih. I ova firma je u blokadi.

Osnivač i vlasnik Zekstre, preduzetništvom se bavi još od studentskih dana. Tada je poslovao sa industrijskom plastikom za velike sisteme. Proizvodnjom i kreiranjem odeće bavi se od 1991.

Kada je reč o ostalim preduzećima koje je kupio u privatizaciji, ona sada pripadaju kompaniji Savoja, u vlasništvu Bojane Roljić.

Dragan Đurić je poznat i kao dugogodišnji predsednik FK Partizan, kada je i bio prilično prisutan u javnosti, ali danas to svakako nije.

Miroslav Bogićević

Razlog povlačenje šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića je nešto drugačije prirode nego kod većine privrednika sa ove liste. Na vrhuncu moći bio je u vreme prethodne vlasti. Sa njihovim odlaskom, počinje njegov sunovrat.

Preduzeće Farmakom je osnovao 1989. godine, a ono je upravljalo apotekama. Preimenovao je firmu u Farmakom MB i počeo da se bavi trgovinom na veliko kao i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, obojenih metala i mineralnih đubriva, koje je proizvodio zajedno sa delovima Zorke.

Tokom privatizacije Farmakom MB postaje vlasnik ili suvlasnik šabačke mlekare, FAS-a, PIK „7. juli“, Guče, Livnice iz Požege, rudnika Zajača, Zorke Standard, ali i rudnika Suva ruda i Lece.

Uhapšen je 2014. zbog sumnje da je oštetio Privrednu banku Beograd. U pritvoru je proveo nešto više od pola godine, a u martu 2016. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv njega i još šest saradnika. Aprila prošle godine Viši sud u Beogradu ga je osudio na pet godina zatvora.

Farmakom MB je otišao u stečaj kao i većina njegovih firmi. Mlekara Šabac posluje, ali sa drugim vlasnikom.

(Forbes Srbija)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Najveći trgovci ne mogu da se požale na prošlu godinu: Razlika između vrednosti nabavke i prodaje i dalje osetna

Objavljeno

-

Trgovci tokom prošle godine nisu imali tako značajan rast kao u 2022. godini, ali se glavni igrači na našem tržištu ne mogu požaliti na rezultat. I dalje su svi u finansijske izveštaje upisali dobitak, kod većine je on veći nego u 2022. dok je u slučaju nekoliko njih, profit lane bio nešto manji nego godinu pre.

Forbes Srbija je proverio bilanse uspeha osam naših najvećih trgovinskih lanaca. Podaci za Lidl i Aman još nisu dostupni, pa lista nije stigla do 10 najvećih.

Redosled ovih igrača nije se menjao u odnosu na prethodnu godinu. Svako drži sličan odnos prihoda i profita. Tokom 2023. niko nije nikoga prestigao. Valja imati na umu da je godišnja inflacija u Srbiji bila 7,6 odsto. Za toliko su prihodi mogli da rastu da su samo nju pratili.

Delez i dalje prvi

Prvi na listi i po prihodima, pa i dobiti je i ovog puta – Delez. U 2022. on je bio i na listi i najvećih i najprofitabilnijih srpskih kompanija. Tada su uspeli da povećaju dobit 2,3 puta u odnosu na prethodnu godinu.

U 2023. su ukupne i poslovne prihode povećali za oko 21 milijardu dinara, nešto više od 15 odsto. Ostvarili su 155,47 milijardi dinara poslovnih prihoda (uz oko tri milijarde finansijskih i ostalih prihoda).

Finansijski izveštaji trgovaca daju podatak o tome koliko ih je koštala nabavka prodate robe. U slučaju Deleza 106,1 milijardu dinara. Od njene prodaje su prihodovali 153 milijarde dinara.

Kada se računica završi, ostvarili su neto dobit od 7,7 milijardi dinara. Čitavu milijardu više nego u 2022. To je, takođe, rast od oko 15 odsto.

Unovčavaju nekretnine

Merkator S je ostvario nešto manji rast poslovnih prihoda. Sa 91,2 milijarde dinara iz 2022. otišli su na 102 milijarde dinara, što je nepunih 12 odsto dok su ukupni povećani sa 92 na 103,7 milijardi.

Od prodaje robe su naplatili 100,8 milijardi dinara, a na nju su potrošili 73,8 milijardi dinara. Pa, ipak, dobit su duplirali. Sa 788 miliona, dostigli su 1,65 milijardi dinara.

„Na dan 31. decembra 2023. godine kratkoročne obaveze Društva premašuju iznos njegove obrtne imovine za 16,39 milijardi dinara“, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj Merkator S. „Društvo planira da u predstojećem periodu nastavi sa trendom jačanja likvidnosti kroz dalji nastavak procesa monetizacije nepokretnosti, pri čemu će sam proces prodaje nekretnina primarno doprineti smanjenju finansijskih obaveza u budućem periodu“.

Napominju još da su u proteklom periodu unapredili likvidnost preduzimanjem niza mera – kroz optimizaciju troškova zakupa, optimizaciju obrtnog kapitala posebno u delu koji se tiče upravljanja zalihama i poboljšanja efikasnosti naplate potraživanja. Društvo se oslanja na mogućnost dobavljača da isporučuju robu sa odloženim rokovima plaćanja.

„U martu 2024. godine, Društvo je otpočelo sa operacijama u novom distributivno-logističkom centru ukupne površine sa mezaninima 66.700 kvadrata. Objekat je uzet u operativni najam. Sa ovim skladištem Društvo planira da podigne procenat centralnog snabdevanja maloprodajne mreže sa 42% na preko 85% ukupnih volumena distribuiranih kroz maloprodajnu mrežu“, vidi se iz napomena.

Ove godine bez promena

Poslovni prihodi Univereksporta su porasli sa 31,1 milijarde u 2022. na 37,7 milijardi dinara prošle godine, što je oko 20 odsto. Sličan rast ostvarili su i ukupni prihodi koji su premašili 38 milijardi. Od prodaje robe su naplatili 37,25 milijardi dinara, a ona ih je koštala 27,35 milijardi dinara. Ipak, dobitak je nešto manji. Univer je u 2023. godini upisao neto dobit od 836,1 milion, a godinu ranije 871,6 miliona dinara.

„Društvo je iskazalo neto dobitak u iznosu od 836.144 hiljada dinara, dok su kratkoročne obaveze Društva veće od njegove obrtne imovine za 3,7 milijardi dinara. Kratkoročne obaveze Društva sadrże kratkoročne obaveze za lizing u iznosu od 1,4 milijardi dinara. Ove obaveze su značajno povećałe razliku izmedu obrtne imovine i kratkoročnih obaveza, dok iz njih ne proističe obaveza plaćanja. Iz pozitivnog novčanog toka koji proističe od dobrog poslovnog rezultata nesmetano se vrši izmirivanje kratkoročnih obaveza, što dovodi do smanjenja dana vezivanja obaveza prema dobavljačima. Očekivani nivo profitabilnosti u 2024. godini biće isti ili veći u odnosu na 2023. godinu“, navode u Univeru uz izveštaj.

Prosečno vreme naplate potrażivanja u 2023. godini iznosi 23 dana. Obaveze prema dobavljačima na kraju 2023. godine iskazane su u iznosu od 6,9 milijardi dinara.

„Prosečno vreme izmirenja obaveza prema dobavljačima u 2023. godini iznosi 53 dana, a u toku 2022. godine 51 dan“.

Neko je i smanjio dobit

Metro keš end keri je povećao poslovne prihode sa 30,6 na 35,4 milijarde dinara, što je rast od oko 15 odsto dok su ukupni prihodi bili neznatno veći – 35,8 milijardi. Prihodi od prodaje robe su iznosili 35,2 milijarde, a koštala ih je 30,2 milijarde dinara.

Profit se, ipak, skoro istopio. Sa 286,8 miliona dinara u 2022. godini spali su na 21,4 miliona dinara.

Iz finansijskog izveštaja se vidi i ko je glavni kupac u njihovim radnjama. To su pre svega ugostitelji. Oni su kupovali za 13,6 milijardi dinara, trgovci za 12,5 milijardi, a ostali za oko devet milijardi dinara.

DIS je sledeći na listi lanaca po poslovnim prihodima. Tokom 2023. godine postigli su 27,4 milijarde dinara poslovnih prihoda, što je skoro tri milijarde više nego godinu pre. Drugih prihoda nije bilo u značajnijoj meri tako da su ukupni iznosili 27,7 milijardi.

Od prodaje robe su naplatili oko 25 milijardi dinara, ali i još 1,7 milijardi od prodaje proizvoda i usluga. Robu su platili 21,6 milijardi dinara. Profit je 472 miliona dinara. Godinu pre je bio 439 miliona dinara.

Po poslovnim prihodima, sledeći na listi je Gomeks – iznosili su 22 milijarde dinara. Godinu pre su bili nepunih 19 milijardi dinara. Ukupni prihodi su bili za oko 150 miliona dinara veći.

Od prodaje robe je stiglo 21,9 milijardi dinara, a roba je koštala 15,5 milijardi dinara. Neto dobitak je dostigao 518,7 miliona dinara, dok je godinu pre bio 449,5 miliona dinara.

Veropulus je u Srbiji ostvario 8,7 milijardi dinara poslovnih prihoda u 2023. godini. To je oko 2,2 milijarde više nego godinu pre. Ukupni su dostigli 9,19 milijardi dinara. Od prodaje robe je stiglo 7,5 milijardi dinara, a nabavna vrednost te robe je bila 5,78 milijardi dinara. Postigli su neto dobit od 583,1 milion dinara, dok je godinu pre bio 482,1 milion dinara.

Domaća trgovina je odmah do. Ostvarili su 8,2 milijarde poslovnih prihoda, oko 1,6 milijardi više nego u 2022. godini. Iako su ukupni prihodi bili gotovo identični, ukupni rashodi kompanije su bili za gotovo 300 miliona veći od poslovnih rashoda.

Prodaja robe je donela 8,16 milijardi dinara, a koštala je 5,56 milijardi dinara. Na kraju pišu profit od 173,8 miliona dinara, što je 76 miliona više nego godinu pre.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Šta su ortačka i komanditna društva i koliko ih ima u Srbiji

Objavljeno

-

Stvarno su ortaci. Verovatno i u privatnom životu, ali na poslu – garantovano. Tako i rade. Odluke donose zajedno, zaradu dele na ravne časti. Svako ima pravo da zastupa ostale. I pred poverioce izlaze u punoj snazi – ne samo poslovnom, već i ličnom imovinom. I pored mnogih prednosti, a možda baš zbog njih, tek ortačka društva nisu omiljen način organizovanja posla u našoj zemlji.

Oni su u gotovo zanemarljivom broju zastupljeni među više od 138.000 privrednih društava u Srbiji. Ortačkih trenutno posluje 634. Komanditnih je još manje – 113 aktivnih. To pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

Nije teško naslutiti zašto je osnivanje društava ograničene odgovornosti znatno lagodniji i poželjniji način poslovanja. Glavni razlog je upravo – ograničena odgovornost.

„Glavni razlog zašto se osnivači češće odlučuju za osnivanje društva kapitala, od kojih je najčešće društvo sa ograničenom odgovornošću – doo, u odnosu na društva lica, ortačko i komanditno društvo, leži u odgovornosti članova“, nema dileme advokat Valentina Stanković (Momčilović) iz Advokatske kancelarije Momčilović Stanković. „Kod ortačkog društva, ortaci su neograničeno solidarno odgovorni za obaveze ortačkog društva i to celokupnom svojom imovinom“.

Kako je u komanditnim društvima

Slično je i od komanditnog društva. To je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan, koji je naziva komplementarom, odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva, a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga. To je komanditor.

„Iz navedenog vidimo da u ortačkom društvu svi članovi, odnosno u komanditnom svi članovi-komplementari odgovaraju za obaveze društva svojom imovinom. To dalje u praksi znači da u slučaju prinudne naplate duga ortačkog ili komanditnog društva, poverilac može da traži namirenje iz imovine tog društva, ali i iz lične imovine – sredstva na ličnom računu, nepokretnosti koje ovi članovi poseduju“, pojašnjava Valentina Stanković.

S druge strane, situacija da član društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva, odgovara ličnom imovinom je – vrlo retka. Članovi, odnosno akcionari, odgovaraju samo do visine uloženog odnosno unetog udela. Lični posed može da strada samo u izuzetnim situacijama.

„To se dešava u slučajevima koje propisi predviđaju kao osnov za probijanje ove „zaštitne barijere““, kaže Valentina. „To je situacija probijanja pravne ličnosti ili odgovornost kontrolnog člana društva s ograničenom odgovornošću i kontrolnog akcionara akcionarskog društva u slučaju prinudne likvidacije kompanije“.

Poverenje, ali i dobar ugovor

DOO kao forma poslovanja, osim ograničenja odgovornosti članova, popularna je i zbog jednostavnog osnivanja. Sada je to moguće i onlajn. Na ruku ide i izuzetno nizak minimalni prag osnovnog kapitala – 100 dinara.

Pretpostvalja se da između ortaka postoji veliko poverenje. Često su članovi porodice ili prijatelji. Odluke, po pravilu, donose jednoglasno. Uvek postoji mogućnost da su u osnivačkim aktom predvideli i drugačiji scenario. Ortačko društvo nema organe, već svi ortaci upravljaju zajedno. Zastupanje i upravljanje se može poveriti jednom ortaku. Specifična je situacija i u slučaju nasleđivanja. Ukoliko nije aktom predviđeno drugačije, preminulog člana u društvu nasleđuju ostali ortaci.

„Ključ uspešnog poslovanja kod ortačkog i komanditnog društva jeste adekvatan ugovor o osnivanju koji reguliše situacije poput nasleđa udela preminulog ortaka, odnosno komplementara/komanditora“, napominje Valentina Stanković. „U slučaju smrti ortaka ili komplementara, njegov udeo se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, ukoliko nešto drugo nije uređeno ugovorom o osnivanju ortačkog društva“.

Ukoliko je ugovorom određeno da će društvo nastaviti da posluje sa naslednicima preminulog ortaka/komplementara, onda će se primeniti pravilima o nasleđivanju. Naslednici mogu sa time da se ne saglase. Onda se udeo ortaka/komplementara srazmerno raspoređuje na preostale članove društva.

Brže donose odluke

Pa, opet, mora postojati određene prednosti zbog koje poslovni saradnici odlučuju da se organizuju baš kao ortaci.

„Glavna prednost ovih vrsta privrednih društava se ogleda u fleksibilnom upravljanju. Budući da su ortačka i komanditna društva često manja i agilnija od većih korporacija, mogu lakše prilagoditi svoje poslovanje promenama na tržištu i brže reagovati na nove prilike ili izazove, a postupci promena u poslovanju su pojednostavljeni u odnos na recimo doo“, odgovara nam Valentina Stanković.

Kada se sumira, najveći nedostatak je upravo stepen odgovornosti.

Advokati po zakonu

„Takođe je za osnivanje ove vrste društva preporučljiv visok stepen poverenja i povezanosti između članova, jer je i redovno upravljanje društvom jednako podeljeno“, napominje Valentina. „Za određene vrste podsticaja i subvencija, ovi oblici poslovanja nisu podobni, te i to treba imati na umu prilikom donošenja odluke o formi društva. Ipak, veliki broj ovih osetljivih pitanja je moguće regulisati u korist članova, adekvatnim i kvalitetnim ugovorom o osnivanju, koji je temelj uspešnog i dobrog poslovanja“.

Kada se pogleda presek najvećih, gledano po prihodima, ortačkih društava, vidi se da su česta među advokatima. Tako je silom zakon. Zakon o advokaturi predviđa da se više advokata organizuje kroz advokatsku kancelariju ili advokatsko ortačko društvo. Mnoge od većih advokatskih kancelarija su upravo ortačka društva. Među najuspešnijim ortačkim društvima je i dosta uvozno-izvozno orijentisanih trgovaca.

Svega desetak najuspešnijih ortačkih društava ima više od 10 zaposlenih. Ubedljiva većina ih ima manje. Najčešće do pet radnika.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Da li će nam od kraja godine biti jeftiniji krediti u evrima: Kada bi kamatne stope mogle da padnu

Objavljeno

-

Evropska centralna banka mogla bi već u junu, prema mišljenju finansijskog konsultanta Vladimira Vasića, da “popusti kaiš” i spusti kamatnu stopu, zbog značajnog usporavanja privrednog rasta u EU, “bez obzira šta se bude dešavalo u svetu”. „Očekujem da se taj talas na naše tržište prelije pred kraj ove godine ili početkom sledeće, u smislu obaranja kamatnih stopa kada je reč o evrima“, kaže Vasić. Profesor ekonomije Veroljub Dugalić, pak, smatra da su prognoze, zbog situacije na Bliskom istoku, kao i rusko-ukrajinskog rata – neizvesne. “Ekonomija ne može da bude izolovana od političkih događanja, veoma zavisi od političke situacije”, ukazuje Dugalić.

I Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije zadržale su protekle nedelje svoje kamatne stope na istom nivou. NBS najavljuje skoro vraćanje inflacije u okvire cilja. Istovremeno, raste cena nafte i zlata na svetskom tržištu, imamo nove sukobe na Bliskom istoku, rat u Ukrajini ne jenjava…

Sagovornici portala N1 saglasni su da na inflaciju u Srbiji značajno utiču spoljni faktori koji su van naše kontrole, ali ne dele mišljenje kada je reč o prognozi početka smanjenja kamatnih stopa.

“Mnogo je toga što utiče na nas, a da mi nismo u prilici da utičemo na te situacije, događaje i promene”, kaže za portal N1 profesor ekonomije Veroljub Dugalić.

Činjenicu da se Iran uključio u rat na Bliskom istoku Dugalić ocenjuje veoma ozbiljnom.

“Ne možemo da predvidimo u kom smeru će sukob Izraela i Palestine ići. S druge strane, ne jenjava ni rat u Ukrajini, a Ukrajina je bila žitnica Evrope sa nepreglednim poljima pšenice, suncokreta i kukuruza – rat je izazvao poremećaj na tržištu hrane”, ukazuje Dugalić.

On pominje da ne treba zaboraviti ni “velike pare koje se daju za naoružanje u Srbiji sa nejasnim ciljem”.

“Ako bismo mogli da predvidimo sa sigurnošću šta će se tamo dešavati, onda bismo sa velikom izvesnošću mogli da predvidimo i šta će se ovde dešavati sa inflacijom. Inflacija se u Evropi smiruje, to je tačno. Ali, naša privreda je vrlo osetljiva na promene koje se dešavaju u Evropi, ali i van nje. Prognoza je vrlo neizvesna. Mi u velikoj meri zavisimo od toga. Ne možemo da budemo izolovano ostrvo. Tako da je prognoza o kretanju inflacije, a time i kretanju kamatnih stopa – neizvesna”, navodi Dugalić.

Uz to, on ističe i političku situaciju u Srbiji i problem sa izborima, ali i pitanje usvajanja Rezolucije o Srebrenici, što će potencijalno uticati na pogoršanje odnosa sa državama u regionu.

“Ekonomija ne može da bude izolovana od političkih događanja, veoma zavisi od političke situacije”, navodi on.

Iz svega ovoga, kaže, proističe pitanje kretanja inflacije i kamatnih stopa.

„Torba para za kesu namirnica“

“Znate kako se kaže: Inflacija je kad poneseš veliku torbu para a kupiš namirnice koje stanu u jednu kesu. To je inflacija – vidi se po džepu”, kaže Dugalić.

Sagovornik portala N1 se osvrnuo i na trošak za EXPO 2027, koji je za sada 17 milijardi evra.

“Tih 17 milijardi evra je trećina našeg spoljnog duga, a utrošiće se bez ikakve kontrole, po leks specijalisu”, naveo je on.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić takođe ukazuje da, kada je reč o kretanju inflacije i pitanju pada kamatnih stopa – mnogo toga ne zavisi od nas.

„I onda je suština procenjivanja daleko nezvesnija, nego kada imamo neku mirniju situaciju u svetskim okvirima. Ali, kada pričamo o evru i evropskoj ekonomskoj politici – sve zavisi od brojnih faktora. U Evropi imaju značajno usporavanje privredne aktivnosti na 0,3 odsto za ovu godinu projektovano, eventualno 0,4 procenta, što je jako malo za privredu kao što je EU. Tu postoje brojni faktori, nije to od juče – starosna struktura, populacija, procenat investicija itd. Vidite da je Folksvagen, koji je izvozio u Kinu, sad počeo iz Kine da uvozi osnovu za proizvodnju električnih vozila. Tu su i sukobi na relaciji Rusija-Ukrajina što znači da nema više jeftinih energenata”, nabraja Vasić.

Ipak, kaže da mu se čini da će EU morati da “popusti kaiš”.

„Verovatno u junu će Evropska centralna banka spustiti kamatnu stopu da bi narod počeo da troši, da bi se nešto desilo, jer – privreda staje, a sutra ćete biti na kolenima”, objašnjava Vasić.

A to je, dodaje, problem recesije.

“Kad padnete na kolena je jedno, a kad se pružite po podu celom težinom to je druga priča – tada ne možete da se vratite tako lako. Mislim da je to jedan od ključnih razloga zbog kojih će Evropa morati da popusti kaiš, bez obzira šta se dešavalo u svetu. Moraće, takođe, da rešavaju druge strukturne probleme – Kinezi će nas ‘pojesti sve’ u smislu konkurencije, ako se ne probudimo, a dubok nam je san, uključujući EU”, upozorava Vasić.

On navodi da Kina tehnološki “brzo trči” i da je to realnost.

Hrana i energenti

“U tom smislu je poruka da mi jesmo mala ekonomija sa 6,5 miliona stanovnika. Ako možemo da smanjimo zavisnost od energenata – što je jako teško u kratkom roku i zato se pominje ta nuklearna energija, pošto je potrebno neko vreme da se elektrane naprave. Nama EU jeste najveći spoljno-trgovinski partner sa kojim imamo najveći uvoz i izvoz i dosta zavisimo od toga šta se zbiva kod njih“, kaže on.

On bi, dodaje, mnogo toga u Srbiji posvetio poljoprivredi.

“Uvek pominjem Holandiju, koja je od mora ‘otela’ 18 odsto teritorije, a druga su zemlja na svetu po izvozu poljoprivrednih proizvoda, a mi svi na Balkanu imamo dovoljno zemlje, ali nešto nam fali da primenimo to što oni primenjuju. Da sam ‘negde neko’ – ja bih ‘prepisivao’ upravo od njih. Sve se vrti oko energetike i poljoprivrede, odnosno hrane”, ističe Vasić.

Kamatne stope na evre i dinare

Vladimir Vasić kaže da bi zaduženi u evrima mogli da očekuju umanjenje kamatnih stopa već na leto.

“Mislim da bi u junu, julu ECB mogla u prvoj tranši da spusti vrednost kamatne stope za 0,25, a do kraja godine još jednom za 0,25, a da smanjenje u 2025. bude još 1,5 tokom cele godine, ukoliko se ne desi ništa drastično”, ističe on.

Za dužnike u Srbiji je to značajno, pošto je više od 90 odsto stambenih kredita u Srbiji indeksirano u evrima.

“Očekujem da se taj talas na naše tržište prelije pred kraj ove godine ili početkom sledeće, u smislu obaranja kamatnih stopa kada je reč o evrima. Siguran sam da će i NBS da prati ovaj ritam smanjenja referentnih kamatnih stopa ECB, jer nam je EU najveći spoljno-trgovinski partner. I naša inflacija ide na dole“, navodi Vasić.

(N1)

pročitaj više

Biznis

Evropski investicioni fond zaključio ugovore sa bankama, 250 miliona evra za Srbiju

Objavljeno

-

Evropski investicioni fond (EIF), deo Grupacije EIB, zaključio je ugovore o portfolio garancijama sa 11 banaka i finansijskih posrednika u privredama Zapadnog Balkana i garancije EU će omogućiti mobilizaciju oko 750 miliona evra za male biznise na ZB i 250 miliona evra za Srbiju.

Ovi ugovori finansirani u okviru inicijative Evropske unije WB EDIF „Garancije za otpornost MSP“ omogućiće lokalnim bankama i finansijskim institucijama da sačine portfolio kredita za MSP u vrednosti preko 750 miliona evra, uključujući i one koji će tek biti potpisani u prvoj polovini 2024. godine, saopštila je danas Delegacija EU u Srbiji.

Ta sredstva olakšaće pristup finansijama za male biznise i poboljšati njihovu otpornost na aktuelne ekonomske poteškoće, omogućujući proširenje poslovanja, zapošljavanje i razvoj inovacija.

pročitaj više

Biznis

Kako je Beograd na vodi poslovao u 2023: Nebo je granica s ovakvom zaradom

Objavljeno

-

Verovatno osokoljen dobrim poslovnim rezultatima, Beograd na vodi se oseća spremnim da zagrize još veći zalogaj i možda baš zato ne mora da čudi da je doneta odluka kojom se ovom grandioznom građevinskom projektu omogućava širenje na tri puta veću površinu nego što sada pokriva.

Kompanija Beograd na vodi doo iza sebe ima još jednu veoma profitabilnu godinu. Prema podacima novog finansijskog izveštaja za 2023. neto dobitak preduzeća koje gradi najveći stambeno-poslovni kompleks u glavnom gradu iznosio je 5,23 milijardi dinara ili gotovo 45 miliona evra.

Istina, reč je o osetnom padu profitabilnosti imajući u vidu da su u 2022. zaradili 6,97 milijardi dinara (oko 60 miliona evra), ali je i dalje veoma značajno ostvarenje. Trebalo bi imati u vidu i da je 2022. bila jedna od boljih godina za tržište nekretnina, između ostalog, zbog rata u Ukrajini.

Ako se posmatra još duži vremenski horizont, može se videti da je Beograd na vodi za poslednjih pet godina zaradio više od 145 miliona evra i upravo su prethodne dve godine ključne za ovakav rezultat.

Slabija prodaja – samo 220 miliona evra

Ukupni prihodi kompanije nisu se mnogo povećali tokom godinu dana – sa 32 na 32,7 milijardi dinara – dok su rashodi uvećani sa 23,8 na 26,5 miljardi dinara.

Najveći deo prihoda ostvaren je prodajom stanova i drugih nepokretnosti. Doduše, ta prodaja je bila manja za oko pet milijardi dinara u odnosu na 2022. ali je ipak prodato stanova i drugih nepokretnosti za 25,9 milijardi dinara (više od 220 miliona evra).

Ipak, treba imati u vidu da ova cifra sadrži vrednost prodatih nekretnina koje su završene i predate dok su na drugoj stavci evidentirani stanovi prodati u još nezavršenim objektima. Tu je slika još povoljnija. Avansi za unapred prodate stanove su prošle godine dostigli 41,7 milijardi dinara ili gotovo 360 miliona evra (značajno bolje nego u 2022. kada su primljeni avansi u iznosu od 30 milijardi).

Iz dokumentacije koja čini finansijski izveštaj može se videti i da je prošle godine Beograd na vodi povećao ulaganja u izgradnju, sa 20,1 na 22,3 milijardi dinara dok je završio nekretnine u vrednosti od 16,8 milijardi dinara.

Čime raspolaže Beograd na vodi

Ukupna imovina kojom ovaj investitor raspolaže je zabeležila osetan skok i povećana je sa 68,1 na 89,8 milijardi dinara (gotovo 770 miliona evra).

Najveći deo imovine čini obrtna imovina, posebno zalihe (ukupno 57 milijardi dinara). Najvećim delom reč je o ulaganjima u građevinske objekte namenjene prodaji koji su u fazi izgradnje (28 milijardi dinara) i avansi dati izvođačima radova od gotovo 7,5 milijardi dinara.

Najznačajniju imovinu u ovom delu zatvara gotovina. Beograd na vodi je ima u iznosu od 14,8 milijardi dinara ili 126,5 miliona evra.

Sledi stalna imovina vredna 32,5 milijardi dinara (uvećanje oko šest milijardi za godinu dana) gde je značajno izdvojiti nekretnine.

Poslednjeg dana prošle godine vrednost nekretnina u pripremi iznosila je 5,28 milijardi dinara od čega se 2,22 milijarde odnose na zemljište u pripremi, a takođe vrednost investicionih nekretnina bila je 1,42 milijarde dinara odnosno zajedno više od 6,7 milijardi (oko 57,4 miliona evra).


S druge strane, mnogo veći udeo u stalnoj imovini imaju dugoročni plasmani i potraživanja kompanije odnosno novac koji je u vidu pozajmica dat najvećim delom povezanim licima.

Ovde je pre svega reč o povezanim firmama BW Galerija i BW Kula kojima je plasirano 10 milijardi dinara. Pozajmice ovim dvema firmama u prošloj godini povećane su za gotovo tri milijarde dinara.

Od povezanih lica potražuje 7,6 milijardi dinara, a kada se tome doda i potraživanje od 7,9 milijardi dinara po osnovu finansiranja nedostajuće infrastrukture, Beograd na vodi na ovoj stavci ukupno računa na 25,6 milijardi dinara (gotovo 220 miliona evra).

Kratkoročna potraživanja su manja, ali ne i zanemarljiva – 5,68 milijardi dinara.

Dugovanja

Druga strana bilansa Beograda na vodi, ona gde se zbrajaju obaveze, možda je još interesantnija.

Na stavci dugoročna rezervisanja i obaveze stoji da Beograd na vodi duguje 14,8 milijardi dinara ili oko 126 miliona evra. I to ne bi bilo ništa neobično za jednog investitora, pogotovo u nekretnine, da zapravo ovde nije reč o dugovima za kredite.

Praktično ceo ovaj iznos je knjižen na stavci „Ostale dugoročne obaveze“, a iz dokumentacije se može saznati da se od tog iznosa 14,7 milijardi dinara odnosi na dug za obračunati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta tj. dug koji investitor ima prema Gradu Beogradu.

Nije neobičan samo visok iznos duga već i činjenica da je u odnosu na prethodnu godinu stavka „ostale dugoročne obaveze“ – duplirana.

Kada je reč o kratkoročnim obavezama (do godinu dana), uočava se da su one značajno veće – 55 milijardi dinara – ali su najveći deo toga već pomenuti avansi od 41,7 milijardi dinara primljeni od kupaca stanova.

Od preostalog iznosa ističe se dugovanje ka dobavljaču iz inostranstva koji je povezano lice, a prema kojem obaveza iznosi 4,1 milijardi dinara i obaveze po osnovu kredita prema povezanom licu u inostranstvu od 2,9 milijardi dinara.

Obaveze prema dobavljačima u zemlji koji nisu povezani sa Beogradom na vodi su „samo“ 400 miliona dinara, a prema dobavljačima u inostranstvu tek 6,9 miliona.

Poslovanje s povezanim licima

U svom poslovanju, Beograd na vodi pruža usluge povezanim preduzećima i istovremeno je korisnik njihovih usluga, navodi se u dokumentaciji i dodaje da su ti odnosi regulisani ugovorima, po tržišnim uslovima.

Firme kojima pruža usluge su BW Galerija i BW Kula dok je korisnik usluga razvoja projekta koje mu pruža firma Eagle Hills Properties LLC iz Abu Dabija.

Kakvi su rezultati tog odnosa? Od pružanja usluga firmama Galerija i Kula, Beograd na vodi je prošle godine imao prihode od 401,1 milion dinara dok je na poslovanju sa Eagle Hills Properties, ali i sa majkom firmom Eagle Hills Waterfront Investment imao rashode malo veće od jedne milijarde dinara tako da je iz ovih odnosa izašao s minusom od 614,9 miliona dinara.

Što dugoročno, što kratkoročno, Beograd na vodi od Galerije i Kule potražuje čak 22 milijarde dinara dok su obaveze prema Eagle Hills 8,13 milijardi dinara.

Ovde su uračunate i obaveze prema firmi Eagle Hills Properties, ali i prema firmi Eagle Hills Waterfront Investment koja je većinski vlasnik Beograda na vodi. Iz podataka se može videti da Beograd na vodi svojoj majci firmi duguje 2,9 milijardi dinara po osnovu dugoročnog zajma koji je uzet, a koji dospeva na kraju ove godine.

Šta je dobila država

Kako je država Srbija vlasnik trećine firme Beograd na vodi, učestvuje i u raspodeli dobiti. Tako su dva partnera u 2022. podelili 1,18 milijardi dinara dobiti u odnosu dva prema jedan tako da je državi pripala trećina ovog iznosa odnosno oko 3,3 miliona evra.

I prošle godine isplaćen je isti iznos tako da praktično država od projekta Beograd na vodi ima direktnu korist za budžet u vidu dividende od 3,3 miliona evra godišnje.

Drugi benefiti su prihodi od poreza, kao i od pratećih dažbina u procesu gradnje. Od poreza na dodatu vrednost prošle godine dobijeno je 271,9 miliona dinara (2,3 miliona evra) i taj prihod je gotovo upola manji nego u 2022. kada je iznosio 508,9 miliona.

Po osnovu poreza na dobitak knjižena je obaveza od 961,3 miliona dinara ili 8,2 miliona evra, ali je i ovaj prihod manji u odnosu na godinu pre kada je iznosi 1,24 milijardi dinara.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

U TRENDU