ostanimo u kontaktu

Društvo

Kako zaštititi decu i tinejdžere od popularnih sajber prevara?

Objavljeno

-

Žrtve mlađe od 20 godina izgubile su neverovatnih 200 miliona evra samo u 2022. godini.

Ukupan iznos novca koji su tinejdžeri izgubili na onlajn prevarama porastao je za skoro 2.500 odsto između 2017. i 2022. Žrtve mlađe od 20 godina izgubile su neverovatnih 200 miliona evra samo u 2022. godini, navodi New York Post.

Edukacija dece i mladih o opasnostima i signalima na koje treba da obrate pažnju je prvi korak u sprečavanju da postanu žrtve.

Najpopularnije prevare usmerene na decu i tinejdžere i taktike koje koriste prevaranti

„Pošalji mi sliku“: Prevare u vezi sa seksualnim iznuđivanjem porasle su za alarmantnih 20 odsto između oktobra 2022. i marta 2023.

Prevaranti su ciljali odrasle, ali tinejdžeri, posebno dečaci, postali su njihov najnoviji fokus.

Uobičajene taktike:

Prevaranti kreiraju lažne naloge na društvenim mrežama i igrama, predstavljajući se kao privlačne mlade devojke.
Počnu da ćaskaju sa tinejdžerom, pošalju mu nekoliko slika, a zatim traže golišave fotografije ili video zapise zauzvrat.

Ako ga žrtva pošalje, prevaranti zahtevaju plaćanje i prete da će objaviti inkriminišuću fotografiju ili video.

Pretnja od izlaganja izaziva veliku paniku i mnoga deca pokušavaju da plate. Nemojte čekati da o tome razgovarate sa svojom decom. Dajte im do znanja da ste tu da im pomognete ako se ovako nešto desi.

„Game over“: Roblok i Fortnite su poznata imena i među decom i među sajber kriminalcima. Obe platforme imaju sopstvenu valutu u igri, što zahteva kreditnu karticu i lične podatke povezane sa nalogom.

Uobičajene taktike:

Aplikacije i veb lokacije mogu obećati da će platiti valutu u igri u zamenu za kliktanje na lažne oglase. Oglasi sadrže malver koji pomaže prevarantima da hakuju vaš nalog.

Lažne veb stranice često tvrde da prodaju valutu u igri. Mnogi izgledaju dovoljno stvarno da zavaraju i decu i odrasle, prenosi Večernji.hr.

Brend banditi: Današnji tinejdžeri vide društvene medije kao potencijalnu karijeru. Ko ne bi želeo da zaradi samo objavljivanjem na mreži?

Uobičajene taktike:

U prevarama sa uticajnim ljudima, prevaranti se predstavljaju kao pravi brendovi i dopiru do tinejdžera obećavajući im novac ili poklone.

Oni će poslati poruku u kojoj tvrde da im se sviđa nalog žrtve i da su odlični za svoj brend – sve dok ne kupe nekoliko stvari unapred. Da, sve je to prevara.

Bezbednost na prvom mestu

Digitalni svet ponekad može biti zastrašujući i naravno želite da se cela vaša porodica njime bezbedno kreće. Ovi saveti će vam pomoći da zaštitite svoju decu od prevaranata:

– Vodite redovne razgovore o opasnostima interneta. Dajte do znanja svojoj deci da vam se uvek mogu obratiti sa sumnjivom situacijom.

– Koristite menadžer lozinki na porodičnim pametnim telefonima i računarima i omogućite dvofaktornu autentifikaciju u aplikacijama koje vaša deca redovno koriste.

– Uverite se da su profili vaše dece na društvenim mrežama privatni. Što više informacija prevaranti imaju, to bolje za njih.

– Neka telefon vašeg tinejdžera bude podešen da blokira nepoznate pozivaoce i/ili ih šalje direktno na govornu poštu.

– Za igre sa valutom, koristite poklon karticu koja se može ponovo napuniti umesto kreditne kartice.

(Večernji.hr, New York Post)

Društvo

Đukić Dejanović: Od danas na snazi promene protokola u posebnim situacijama u školama

Objavljeno

-

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da promene u postupanju u posebnim situacijama u školama, kao što je nasilje, ali i zemljotresi, požari, lažne dojave o bombama, od danas stupaju na snagu i predviđaju tačno određene obaveze zaposlenih.

Đukić Dejanović je za Radio-televiziju Srbije navela da je obavljena pristojna edukacija zaposlenih u školama o reakcijama u slučaju kriznih situacija koje se ne mogu prevideti.

Prema njenim rečima, onog momenta kada se dogodi krizna situacija, formiraju se timovi kojima će rukovoditi direktor, a u kojima će takođe učestvovati i stručni saradnici i razredne starešine.

„To je obaveza u svakoj školi, to više ne može da se prepušta individualnom pristupu i procenama“, kazala je ministarka.

Ona je navela primer za slučaj požara, gde direktor škole mora odmah da formira tim koji mora da obavesti vatrogasce, roditelje dece koja su u opasnosti, kao i da spreči traume kod dece.

„Dakle, komunikacija tog tima sa centrima za socijalni rad, sa zdravstvenim ustanovama, sa službom unutrašnjih poslova, lokalnom zajednicom, je kontinuirana za slučaj bilo koje krizne situacije, nasilja, neadekvatnog ponašanja“, kazala je Đukić Dejanović.

(Beta, RTS)

pročitaj više

Društvo

Cene školarina na 10 fakulteta više i do 20.000 dinara – neki studenti odustaju od školovanja

Objavljeno

-

N1

Poskupele su školarine na čak 10 beogradskih fakulteta od ukupno 29 za koje Univerzitet u Beogradu (UB) ima u ovom trenutku podatke. Cene će, prema informacijama sa UB, biti više od 3.000 do 20.000 dinara, prenosi reporterka N1. Studenti sa kojima samo razgovarali kažu da ovakvi udari na budžet kod nekih od njih utiču na odluku da odustanu od studija.

Još nije objavljen konačan spisak koliko će biti povećane školarine na ovih 10 fakulteta, ali se za četiri zna koliko će iznositi:

Na Fakultetu organizacionih nauka (FON) školarina se povećava sa 159.000 na 171.000 dinara, na Šumarskom sa 72.000 na 80.000, na Učiteljskom sa 108.000 na 111.000 dinara, a na Ekonomskom između 112.479 i 147.999 dinara.

Studentkinja FPN Milica Kostin izjavila je za N1 da je na tom fakultetu cena školarina između 100.000 i 110.000 dinara, u zavisnosti od smera. Za sada, kako kaže, nema najjasnijih indicija da će se cena školarina povećati, mada, prema izveštajima fakultet u poslednje dve godine beleži budžetski deficit, i nije isključeno da će se to dogoditi.

„Postavlja se pitanje da li uvek kada je državnim fakultetima potreban novac, to mora da bude nadoknađeno od strane studenata ili iz nekih drugih izvora“, navodi Kostin.

Ona je naglasila da će se posle objavljivanja odluke videti kakva će biti reakcija studenata i dodala da oni
na fakultetu već imaju međuprogram koji je između budžetiranja i samofinasiranja – tzv. „sufinansiranje“ i koji podrazumeva da u zavisnosti od toga koji uspeh imate između druge, treće i četvrte godine, imate izvesno smanjenje školarine i ako niste na budžetu.

Ipak, Kostin je u kontaktu sa kolegama sa drugih fakulteta koji su povećali školarine.

„Svakako da me pogađa. Vidim da je to domino efekat – ako se povećaju školarine, kirije su skupe, hrana skupa, postoje knjige i razni materijali koje studenti moraju da pribave i tome dodajete i školarinu. Ako je povećanje od 10.000 dinara u roku od mesec dana morate da odradite 30 dodatnih radnih sati da bi to pribavili“, kaže studentkinja.

Na pitanje da li povećanje školarine utiče na mlade da odustanu od željenih fakulteta, potvrdno odgovara.

„Naravno. Student kada krene mnogo da radi ne može da postigne, zaostaje na fakultetu. A ako radi nije redovan student. Dakle, nemamo pravo na redovno studiranje jer moramo da radimo i studiramo – i još da budemo dobri studenti“, dodaje Kostin.

(N1)

pročitaj više

Društvo

Psiholog ili psihološkinja – odlučiće Ustavni sud: Pašalić najavio pokretanje postupka

Objavljeno

-

N1

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika. Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo bi u celosti da stupi na snagu 1. juna, uključujući i deo koji se odnosi na rodno osetljivi jezik.

Pašalić je u pisanoj izjavi, povodom 21. februara, Međunarodnog dana maternjeg jezika naveo da je u Srbiji pored srpskog jezika u službenoj upotrebi 12 jezika nacionalnih manjina u 42 lokalne samouprave, a da 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima.

Naveo je da bez obzira na to da li je neko pripadnik većinskog naroda ili nacionalne manjine, treba da ima pravo da koristi svoj maternji jezik u javnim prilikama, da se obrazuje i informiše, kao i da stvara i neguje kulturu na svom jeziku.

Zaštitnik građana ocenio je da je država sa svojim zakonskim normativima u oblasti zaštite maternjeg jezika i pisma umnogome iznad evropskog standarda, ali da je isto tako važna kontinuirana saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji na unapređenju postojećih prava, kao i u iznalaženju modela nastave za poboljšanje nivoa znanja srpskog jezika dece pripadnika nacionalnih manjina.

Podsetimo, Srpska pravoslavna crkva već duže vreme vodi kamapnju protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti i rodno senzitivnog jezika, ocenjujući da je reč o „nasilnoj primeni tzv. džender ideologije i politike“.

(N1)

pročitaj više

Društvo

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila pozive za teže zapošljive, žene i osobe sa invaliditetom

Objavljeno

-

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) objavila je javne pozive za realizaciju paketa mera namenjenih dugoročno nezaposlenima u okviru projekta „Implementacija inovativnih mera aktivnog zapošljavanja i pristupa za povećanje integracije dugoročno nezaposlenih, mladih, žena, osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih grupa na tržištu rada “ – IPA 2020, objavila je NSZ.

Ove mere se sprovode u četiri filijale NSZ i to u Pančevu, Požarevcu, Jagodini i Prokuplju, a projekat finansira Evropska unija, kao vid podrške merama aktivne politike zapošljavanja.

Paket mera za dugoročno nezaposlene će se sprovoditi kroz četiri javna poziva i to za realizaciju obuka na radnom mestu uz subvenciju za zapošljavanje, zatim za subvenciju zarade za dugoročno nezaposlene osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, dodelu subvencije za samozapošljavanje, te javni poziv poslodavcima za subvenciju zarade za zapošljavanje dugoročno nezaposlenih.

pročitaj više

Društvo

Kisić: Od 2016. godine stopa fertiliteta u Srbiji raste, prirodni priraštaj je povoljniji

Objavljeno

-

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić rekla je danas da stopa fertiliteta koja računa broj novorođene dece u odnosu na ukupan broj žena u fertilnom periodu u Srbiji raste, pogotovu od 2016. godine kada je država spremno ušla u izazov borbe sa demografskim promenama.

„Iako praktično svi demografi, sve procene kažu da za procenu prvih efekata je potrebna makar jedna decenija, mi smo jako srećni što su prvi efekti počeli da se vide već u kraćem vremenskom periodu koji se pre svega ogledaju u porastu stope fertiliteta“, navela je Kisić.

Kisić je za TV Prva izjavila da ako se gleda stopa nataliteta, koja predstavlja broj rođene dece na ukupan broj stanovnika, ona je veća u odnosu na 2011. godinu.

pročitaj više

U TRENDU