Iako se autizam obično dijagnostikuje u dobi od tri godine ili kasnije lekari kažu da se može pojaviti i ranije.

Poremećaj autističnog spektra (ASD) je stanje uzrokovano razlikama u mozgu i kao takvo može dovesti do problema sa društvenom komunikacijom i interakcijom, kao i specifičnim interesovanjima i ponašanjima.

Iako se autizam obično dijagnostikuje u dobi od tri godine ili kasnije, prvi znaci se zapravo mogu pojaviti u dobi od 12 do 18 meseci, a lekari kažu da se mogu pojaviti i ranije. Prema Gloucestershire-u, rana identifikacija i intervencija mogu pomoći roditeljima da razumeju potrebe svog deteta.

Ključno je zapamtiti da je autizam spektar, što znači da je svako sa autizmom jedinstven. Nekim osobama sa autizmom je potrebna minimalna podrška ili nikakva podrška, dok je drugima možda potrebna svakodnevna pomoć roditelja ili staratelja.

Znaci autizma mogu se otkriti u vrlo mladom dobu ili ne moraju postati očigledni tek kasnije u životu.

Uobičajeni rani znaci uključuju probleme sa kontaktom očima, neodgovaranje na ime ili pitanja, poteškoće u praćenju pogleda druge osobe ili upiru prstom u predmet, loše veštine pretvaranja i imitacije i probleme sa neverbalnom komunikacijom.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su istakli primere ograničenog ili ponavljajućeg ponašanja i interesovanja povezanih sa autizmom, uključujući: sastavljanje igračaka ili drugih predmeta i uznemiravanje ako se redosled promeni, ponavljanje reči ili fraza, igranje igračkama na isti način, fokusiranje na određene delove predmeta, anksioznost pri manjim promenama, opsesivna interesovanja, specifični pokreti koji se ponavljaju i neobične reakcije na određene pojave i objekte.

Do 12 meseci starosti

Prema „Healthy Children“, većina dece može odmah da pogleda u pravcu predmeta na koji roditelj pokazuje. Zatim će se osvrnuti na roditelja i oponašati njegov izraz lica, obično osmeh.

Čini se da deca iz spektra autizma ignorišu svoje roditelje, što može dovesti do brige roditelja o sluhu svog deteta. Do devetog meseca starosti možda više neće pokazivati izraze lica kao što su sreća, tuga, ljutnja ili iznenađenje ili se upuštati u jednostavne interaktivne igre kao što je imitacija.

Do 15 meseci starosti

Većina dece može da pokaže na predmete koje žele i koji su im van domašaja. Međutim, dete sa spektrom autizma može umesto toga da usmeri ruku roditelja ka predmetu bez značajnog kontakta očima. Ponekad dete može čak staviti ruku roditelja direktno na predmet.

Do 18 meseci starosti

Većina dece će pokazati na predmete koji ih intrigiraju. Često će gledati napred-nazad između objekta i roditelja kako bi se uverili da je roditelj uključen u ono što posmatra.

Međutim, deca sa spektrom autizma često pokazuju na neki objekat zato što žele da roditelj posegne za njim umesto njih, a ne zato što žele da roditelj učestvuje u iskustvu gledanja u objekat.

Do dve godine starosti

Većina dece ovog uzrasta uživa gledajući jedni druge kako se igraju, a možda čak i oponašaju jedno drugo. Deca iz spektra autizma često ne reaguju kada su drugi povređeni ili uznemireni, prenosi Klix.ba.

Od dve do pet godina starosti

Deca sa autizmom do tri godine uglavnom primećuju drugu decu i pridružuju im se u igri. Takođe, ne bave se igrom pretvaranja i igranjem uloga do svoje četvrte godine, a velika je verovatnoća da neće pevati, plesati i nastupati do pete godine.

(Klix.ba)

Prerađena pića obuhvataju široku paletu napitaka koja su prošla kroz različite procese proizvodnje. Ova pića često sadrže dodatne šećere, veštačke arome, konzervanse i druge aditive za poboljšanje ukusa, izgleda i roka trajanja.

Iako može izgledati zgodno, uživanje u prerađenim pićima može imati štetne efekte na zdravlje creva i doprineti akumulaciji visceralne masti. Dr Blen Tesfu i dijetetičar i nutricionista Lorin Haris-Pinkus otkrili su takva pića.

Energetska pića

Energetska pića, koja se često konzumiraju za brzo povećanje energije, mogu imati štetne efekte na zdravlje creva i doprineti akumulaciji visceralne masti.

Prepuna kofeina, šećera i veštačkih aditiva, ova visoko obrađena pića mogu poremetiti delikatnu ravnotežu crevnih bakterija, što dovodi do upale i problema sa varenjem.

Visok sadržaj šećera u energetskim napitcima takođe može povećati nivo šećera u krvi i podstaći skladištenje masti, posebno visceralne masti, ako se previše konzumira.

„Energetska pića mogu izazvati gastritis, upalu i dijareju. Pored toga, mogu izazvati tremu i povećati anksioznost“, kaže Haris-Pinkus za „SheFinds“.

Gazirani napici sa šećerom

Napici puni visokih količina dodatih šećera, veštačkih aroma i konzervansa, poput gaziranih napitaka, prave haos na različite načine.

Brz dolazak šećera iz ovih napitaka može izazvati nagli skok nivoa šećera u krvi, što tera telo da višak energije skladišti kao mast.

„Gazirani napici sa šećerom sadrže prekomerne količine dodatih šećera, što može dovesti do poremećaja u crevnoj mikroflori i podsticanja rasta štetnih mikroorganizama,“ kaže Tesfu.

On dodaje da „konzumacija zaslađenih napitaka može izazvati upalu creva niskog intenziteta, što doprinosi gastrointestinalnom nelagodnosti i drugim zdravstvenim problemima.

Visok unos šećera takođe je povezan sa smanjenjem raznovrsnosti crevne mikroflore, koja je ključna za zdrav probavni sistem.

Alkohol

Alkohol uključuje različite vrste, od piva i vina do žestokih pića kao što su votka i viski. Prekomerni unos može dovesti do štetnih efekata na zdravlje creva, doprineti nagomilavanju sala oko stomaka i drugim ozbiljnim zdravstvenim tegobama, upozorava lekar.

Određene vrste alkohola, posebno one sa visokim sadržajem šećera i kalorija, kao što su slatki kokteli i vino, mogu oštetiti zdravlje naših creva i podstaći upalu, što na kraju dovodi do problema sa varenjem i debljanja, prenosi City Magazine.

„Prekomerna konzumacija alkohola može da poremeti ravnotežu crevnih bakterija, što dovodi do disbioze i poremećaja rada creva. Takođe, redovna konzumacija alkohola je povezana sa povećanim rizikom od inflamatornih bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis“, zaključio je Tesfu.

(City Magazine)

Ponekad je lako prevideti štetne efekte koji mogu doći od naizgled bezopasnih proizvoda.

Međutim, ako brinemo o svom zdravlju, važno je da obratimo pažnju na ono što dodajemo u tanjir, posebno kada je u pitanju zdravlje srca.

Postoji nekoliko uobičajenih namirnica koje bi trebalo da zamenimo nekim zdravijim alternativama, prenosi Index.hr.

Dijetetičar Džesi Feder otkrio je tri namirnice koje začepljuju arterije i štetne su za zdravlje srca.

Punomasno mleko

Punomasno mleko može biti kremasto i ukusno, ali visok sadržaj masti, posebno zasićenih masti, može da izazove probleme našem srcu.

„Velika količina zasićenih masti može doprineti povećanju nivoa LDL-a ili lošeg holesterola“, kaže Feder za „SheFind“.

Poznato je da povišeni nivoi LDL začepljuju arterije, što onda doprinosi kardiovaskularnim problemima. Umesto toga, dijetetičar preporučuje da se odlučite za mleko sa smanjenim sadržajem masti ili alternativu kao što je bademovo mleko.

Sir sa visokim sadržajem masti

Iako je ukusan, sir može biti značajan izvor zasićenih masti i kalorija. Sirevi sa visokim sadržajem masti, kao što su čedar i švajcarski, mogu biti najštetniji po zdravlje našeg srca.

„Preporučujem sir sa smanjenim sadržajem masti za smanjenje kalorija, masti i zasićenih masti“, savetuje dijetetičar. Neke opcije uključuju gaudu sa niskim sadržajem masti, kozji sir ili feta sir.

Kokosovo ulje

Uprkos činjenici da se poslednjih godina reklamira kao zdrava opcija, kokosovo ulje nije toliko dobro za srce, kaže Feder.

„Umesto kokosovog ulja, preporučujem da koristite avokado ili maslinovo ulje jer imaju mnogo manje zasićenih masti“, rekao je on.

Iako kokosovo ulje može imati svoje mesto u određenim receptima, korišćenje maslinovog ulja je bolja opcija jer je bogato mononezasićenim mastima koje su zdrave za srce.

Naravno, važno je zapamtiti da svi imamo različite nutritivne potrebe i da izuzetno restriktivna dijeta može biti štetna po zdravlje na duge staze. Obično je u redu da s vremena na vreme uživate u svojoj omiljenoj hrani, prenosi Index.hr.

Međutim, donošenjem informisanih izbora i zamenom sastojaka koji začepljuju arterije zdravijim alternativama, možemo preduzeti proaktivne korake ka očuvanju zdravlja našeg srca.

(index.hr)

Japanski i australijski naučnici tvrde da ćemo sprečiti nastanak mnogih bolesti i spasti 750.000 ljudskih života godišnje ako crveno meso zamenimo plavom ribom – haringama, sardinama, inćunima.

„U Velikoj Britaniji smanjena je potrošnja crvenog mesa za osam odsto, pa se pretpostavlja da će u sledećih 26 godina biti manje srčanih bolesti i smrti od oboljenja srca i krvnih sudova čak 10 odsto“, istakli su japanski naučnici koji su studiju sproveli u 130 zemalja sveta, čiji rezultati su objavljeni u časopisu BMJ Global Health.

Ovakav koncept ishrane najviše bi imao uspeha u zemljama u razvoju.

Plava riba bogata je proteinima, nezasićenim masnim kiselinama (omega-3 masne kiseline), vitaminom D i vitaminima B kompleksa.

Omega-3 masne kiseline smanjuju nivo holesterola, čiste krvne sudove i regulišu krvni pritisak i sprečavaju nastanak tromba.

U svetu se pojedine vrste ribe slabijeg kvaliteta koriste za dobijanje ribljeg brašna i ribljeg ulja koji se dalje koriste za prehranu kvalitetne ribe – lososa i pastrmke.

„Kako bismo doprineli poboljšanju zdravlja ljudi, ali i zdravlja planete, trebalo bi da izbegavamo crveno meso i okrenemo se zdravoj i ekološki prihvatljivoj hrani“, istakli su istraživači.

U poređenju sa crvenim mesom, morski plodovi ne samo da obezbeđuju veće koncentracije esencijalnih hranljivih materija već i sprečavaju širenje nekih bolesti.

Hronične bolesti bile su uzrok 70 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu u 2019. godini, uključujući bolesti kardiovaskularnog sistema, rak creva, dijabetes i moždani udar.

Koristeći podatke o ribolovu, tim naučnika je predvideo potrošnju crvenog mesa u narednim decenijama u 137 zemalja širom sveta, sa preporukom da se plava riba koristi u ishrani kao zamena za crveno meso do 2050. godine.

Predložena promena u ishrani mogla bi da spreči između 500.000 i 750.000 smrtnih slučajeva u svetu do 2050. godine, posebno od srčanih bolesti.

Britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS) podseća da su govedina, jagnjetina i svinjetina sastavni deo zdrave ishrane. Ali ako se dnevno konzumiraju velike količine takvog mesa uz dodatak mesnih prerađevina poput šunke, slanine i usoljene govedine, rezultat može biti povećan rizik od razvoja raka creva i brojnih drugih bolesti.

Istraživači su istakli da treba ograničiti potrošnju crvenog mesa, koje izaziva velike emisije gasova staklene bašte i da je potrebno preći na zdravu i ekološki prihvatljivu hranu. Krajnji cilj je smanjenje hroničnih bolesti povezanih sa ishranom u narednim decenijama.

(RTS)

Vest da beba Sofija Markuljević boluje od spinalne mišićne atrofije (SMA) za koju je leka bilo jedino u inostranstvu i to po nezamislivoj i mnogima nedostižnoj ceni od 2,5 miliona evra ujedinila je, ali i zabrinula svojevremeno mnoge u Srbiji jer većina građana nije znala gotovo ništa o ovom oboljenju.

Sofija je pre četiri godine bila prvo dete iz Srbije koje je u Americi primilo najskuplji lek na svetu Zolgensma, i tako dobila šansu za život jer je kod ove bolesti vreme do kog će primiti lek ključno.

Ona, nažalost, nije jedino dete u Srbiji kod kojeg je ustanovljena ova bolest.

Zahvaljujući neonatalnom skriningu koji se od septembra 2023. obavlja širom zemlje o ovoj bolesti se više zna, a i na vreme može da se uoči.

Rukovodilac nacionalnog skrininga za ovu bolest je saradnik Centra za humanu molekularnu genetiku na Biološkom fakultetu u Beogradu Miloš Brkušanin. On se već nekoliko godina intenzivno bavi izučavanjem biomarkera odgovora na terapiju kod osoba sa SMA koje se u našoj zemlji leče od ove bolesti primenom inovativnih, genetički dizajniranih pristupa.

Prethodno je, pre početka nacionalnog skrininga rukovodio Studijom izvodljivosti neonatalnog skrininga za SMA, koji je sa grupom stručnjaka najpre započet u GAK Narodni front.

Značaj ranog testiranja i dobijanja dijagnoze

„Neonatalni skrining predstavlja meru prevencije bolesti čiji simptomi nisu vidljivi na rođenju, ali kod kojih je lečenje potrebno započeti pre pojave simptoma jer bi, u suprotnom, došlo do nepopravljivih oštećenja. Ovaj vid prevencije ne samo da podrazumeva rano otkrivanje bolesti, već i ranu primenu terapije, usled čega ima smisla samo kod bolesti za koje postoji terapijski pristup“, objašnjava Brkušanin za Forbes Srbija.

Sve zemlje sveta prepoznale su vrednost neonatalnog skrininga, ali ga ne sprovode u podjednakoj meri.

“U našoj zemlji se donedavno radio neonatalni skrining samo za tri bolesti – fenilketonurija, kongenitalna hipotireoza, i cistična fibroza, što je neuporedivo manje u poređenju sa zemljama u okruženju u kojima se na rođenju radi testiranje za nekoliko desetina bolesti”, objašnjava Miloš Brkušanin.

Ukazuje zato na značaj uvođenja i ovog skrininga i pojašnjava da se testiranje obavlja tako što se drugog ili trećeg dana od rođenja beba bocne u petu, odakle se na filter papir nakapa nekoliko kapljica krvi čijim se sušenjem dobija suva krvava mrlja. Iz nje je moguće uraditi analize na veći broj bolesti.

Brkušanin navodi da Biološki fakultet ima 26-godišnje iskustvo i ekspertizu u oblasti spinalne mišićne atrofije i tako predstavlja vodeću ustanovu u ovoj oblasti u našoj zemlji.

Podseća da su prve terapije za SMA postale dostupne u Srbiji 2018. godine i već tada je bilo jasno da najveći efekat postižu samo onda kada se primene pre pojave simptoma, ili što ranije, po pojavi simptoma.

Imajući u vidu prirodu same bolesti, tokom koje dolazi do nepovratnog odumiranja nervnih ćelija, sledeći ključni korak na kome je trebalo raditi bio je neonatalni skrining za ovu bolest.

“Tako smo već 2018. počeli da uhodavamo sve laboratorijske procedure, a uz podršku Udruženja SMA Srbija i Univerzitetske dečije klinike Tiršova, kao i farmaceutskih kompanija koje su u potpunosti pokrile finansijske troškove analiza”, priča. Tako je u aprilu 2022. godine otpočela Studija izvodljivosti neonatalnog skrininga za SMA u Srbiji.

Kao inicijator studije i neko ko je doktorirao na ovoj bolesti, postao je njen rukovodilac.

Cilj studije bio je da u jednom od najvećih porodilišta u zemlji, GAK Narodni front (gde se rodi i do 8.000 beba godišnje), testiraju svaku bebu čija majka potpiše saglasnost za učešće u studiji i da, u slučaju dobijanja pozitivnog rezultata, uhodaju ceo put provere rezultata, saopštavanja porodici, davanja genetičkog saveta i put davanja terapije u presimptomatskoj fazi bolesti.

Vrlo brzo po početku projekta kod dve bebe rođene u GAK Narodni front skriningom je otkrivena SMA.

„Bebe su kao potpuno zdrave odvedene kući iz porodilišta, bez ikakvih uočljivih znakova bolesti, što znači da smo im dijagnozu postavili u idealnom trenutku budući da je efekat svih dostupnih terapija najbolji isključivo ukoliko se primene pre pojave simptoma“, kaže.

One su dobile terapiju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to u rekordnom roku, oko dvadesetog dana života.

U Srbiji su o trošku RFZO dostupna tri lеka za spinalnu mišićnu atrofiju. Odnedavno i najskuplja gеnska tеrapija Zolgеnsma za koju se ranije moralo ići u inostranstvo.

Obolela deca se sada normalno razvijaju

Brkušanin priča i da je jedna od beba imala i starijeg brata od 16 meseci kod koga je naknadnim testiranjem takođe potvrđena SMA u pretsimptomatskoj fazi i kome je takođe odmah data terapija.

„Danas, gotovo dve godine po otkrivanju, sve troje dece žive bez ikakvih znakova bolesti i razvijaju se kao njihovi zdravi vršnjaci”, ponosno i srećno kaže Miloš Brkušanin.

Ističe da nema veće sreće i satisfakcije nego kada se vidi cilj svega – da će ta deca voditi neuporedivo kvalitetniji život u odnosu na to kako bi im bilo da bolest nije otkrivena.

Ideja je bila da ova vrsta skrininga zaživi širom Srbije, i posle porodilišta Narodni front je počela da se primenjuje i u Kragujevcu.

“Nakon godinu dana trajanja studije u GAK Narodni front, smatrali smo da je vreme da se studija proširi na bar još jedno dodatno porodilište van Beograda, čime bi se dodatno uhodao transport uzorka do Biološkog fakulteta i zbrinjavanje novorođenčadi koja žive u drugim gradovima, a skrining učinio dostupnim većem broju novorođenčadi. Moram da naglasim da je sve bilo zasnovano na našem ličnom entuzijazmu i da smo povećali kapacitet skrininga bez mogućnosti da u tom trenutku povećamo i broj ljudi koji u njemu učestvuju”, priča sagovornik.

Tako je Studija proširena na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac.

Testiranje sada zakonska obaveza

Od početka studije, pa sve do sada testirano je više od 10.000 beba, ali osim ova tri pozitivna slučaja, novih slučajeva bolesti, na sreću nije bilo.

“Nakon ovih revolucionarnih rezultata, čiji je značaj odjeknuo celom našom zemljom, i nakon velikog truda i uložene energije da podignemo svest o značaju ranog otkrivanja bolesti, država je prepoznala da je pravi trenutak da se uvede nacionalni skrining za SMA kojim bi testiranje postalo zakonska obaveza za svaku bebu rođenu u našoj zemlji”.

Od 15. septembra 2023. godine, kada je pokrenut nacionalni skrining za SMA uzorci iz skoro 60 porodilišta širom Srbije dostavljaju se na Biološki fakultet.

Sada je to zakonska obaveza i majke više ne moraju da daju saglasnost za ovu vrstu testiranja, što je tokom „pilot“ faze bila obaveza, već se ono automatski sprovodi uporedo sa preostala tri neonatalna skrininga.

Roditelji su, kaže, u početku različito reagovali na ovaj skrining i nisu svi to baš lako prihvatili.

“Malobrojni imaju zadršku jer misle da se na njihovoj deci primenjuje nešto što je novo i nedovoljno poznato, što samo govori da i dalje treba raditi na podizanju svesti o značaju rane dijagnoze. Srećom, ogromna većina shvata da je ova procedura u najboljem interesu deteta i da jedino na taj način dete sa SMA ima mogućnost da živi normalno. Bez skrininga i bez terapije deca sa SMA najčešće brzo gube sposobnost samostalnog žvakanja, gutanja i disanja, usled čega umiru pre navršene druge godine”, priča sagovornik Forbes Srbija.

Ističe da nije bilo nimalo lako i da je poseban izazov bio kako saopštiti roditeljima u slučajevima kad je nalaz pozitivan i da je razumljivo za mnoge to bio šok, ali u svakom slučaju je od velikog značaja da se bolest „uhvati“ na vreme i terapija dobije što pre.

Od usamljenih pojedinaca do nacionalnog skrininga

Tim na Biološkom fakultetu u ovom poduhvatu čine doktori bioloških nauka ili istraživači saradnici sa višegodišnjim ili višedecenijskim iskustvom u molekularno-genetičkim analizama. Pored toga, važni saradnici i učesnici su i pedijatri, neurolozi, neonatolozi i članovi Udruženja SMA Srbija, bez čijeg zalaganja, kontakata i aktivnosti priča o skriningu ne bi imala ovakav ishod, ističe Brkušanin.

Ukazuje ipak da je uprkos njihovom velikom iskustvu, ekspertizi i plemenitoj ideji, put do uvođenja neonatalnog skrininga bio izuzetno mukotrpan:

“Bilo je potrebno pet godina rada da od ideje i usamljenih pojedinaca dođemo do toga da cela država prepozna značaj ovog projekta i uvede ga kao obavezan test na rođenju”, kaže.

Oblast naučnog istraživanja, interesovanja i rada Miloša Brkušanina predstavlja molekularna genetika naslednih bolesti čoveka, pre svega neuromišićnih. Doktorirao je na spinalnoj mišićnoj atrofiji i amiotrofičnoj lateralnoj sklerozi i u okviru svoje doktorske teze unapredio molekularno-genetičke testove koji se u Srbiji koriste za dijagnostiku ovih bolesti.

Proteklih godina učestvovao je u većem broju naučnih projekata, kako nacionalnih, tako i bilateralnih. Osim toga, već 12 godina drži nastavu na Biološkom fakultetu u Beogradu na svim nivoima studija – osnovnim, master i doktorskim studijama.

Iako mnoge naučne oblasti u Srbiji kubure sa nedostakom kadrova on kaže da je njegov utisak da molekularnih biologa ima dosta kako na fakultetima, naučnim institutima, tako i u zdravstvenim ustanovama. To, kako kaže, ne iznenađuje jer je molekularna biologija neraskidivi deo različitih oblasti, a njene metode primenjuju se u medicini, veterini, poljoprivredi i raznim granama industrije.

Izazov je bio pomerati granice u ovoj oblasti

U vreme kada je upisao doktorske studije na molekularnoj biologiji i počeo da radi u Centru za humanu molekularnu genetiku, tema spinalne mišićne atrofije i amiotrofične lateralne skleroze mu je data i nije je sam izabrao. U tom trenutku, kako kaže, bilo je važno pomerati granice u toj oblasti i izazov mu je predstavljalo to što mu je bio poveren upravo takav zadatak.

Zbog brojnih obaveza kako u naučnom, tako i u nastavnom radu, iskreno kaže da je imao utisak da ništa ne postiže i da kasni za svojim kolegama, iako smatra da važi za izuzetno odgovornu i posvećenu osobu, a potom je i sav uložen trud ipak rezultirao uspehom.

Do sada se nije usavršavao u inostranstvu iako mu je to uvek bila i ostala želja.

“Danas imam dosta poslovnih kontakata u mnogim zemljama, a u prethodne dve godine imao sam priliku da putujem u neke od njih i da kolegama pomognem da uvedu neonatalni skrining za SMA u Belorusiji, Gruziji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj…”, ističe.

Miloš kaže da kao dete nikada sebe nije zamišljao kao naučnika, niti je bio opčinjen samo jednim zanimanjem ili jednom idejom.

„Bio sam otvoren za različita iskustva i spoznaje, posebno me je zanimala priroda i čini mi se da je upravo ta otvorenost mnoge stvari spontano privukla u moj život. Nesumnjivo je da su mojim dosadašnjim dostignućima umnogome doprineli velika disciplina, samokritičnost i analitičnost. Međutim, važan deo tog „uspeha“ zasigurno je i izražena empatija koju imam prema osobama sa retkim bolestima i želja da poboljšam kvalitet njihovog života“, priča.

Veruje da je za razvoj tog saosećanja bio ključan jedan nemili događaj iz detinjstva usled koga se i sam osetio drugačije, neretko i diskriminisano, a to je povreda koju je doživeo sa svega dve godine usled koje je izgubio vid na jednom oku.

Kaže da je za njega najvažnije da radi ono što voli i u šta duboko veruje. Podvlači i da je za bavljenje naukom ipak najvažnija ljubav i da ona nije samo posao, nego i misija i žrtva na koju svako ko ulazi u taj poduhvat svesno pristaje:

„Naučni eksperimenti često zahtevaju da po 15 sati dnevno radite, da čekate mesece i godine da biste došli do rezultata i kvalitetnih zaključaka, što je zaista mukotrpno… S druge strane, osećaj ushićenja i zadovoljstva nakon dobijanja dobrog rezultata koji je možda samo vama značajan i saznanje da ste vi i vaše istraživanje samo deo nečeg većeg donosi ispunjenje koje drugi teško mogu da razumeju. Ovaj osećaj je još veći ako rezultate svojih istraživanja možete direktno da primenite”, zaključuje na kraju razgovora Miloš Brkušanin.

(Forbes Srbija)