Svet
Katar: Hamas dao „inicijalnu pozitivnu potvrdu“ dogovora o primirju sa Izraelom
Objavljeno
pre 4 meseca-
Objavila:
Magdalena IvanovićKatarsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Hamas dao „incijalnu pozitivnu potvrdu“ o predlogu kojim bi se izraelski taoci oslobodili, a borbe u Pojasu Gaze prekinule na određeno vreme.
Dodaje se da je Izrael pristao na dogovor, potvrđujući izveštaje da je „Jerusalim dao zeleno svetlo na pregovorima u Parizu u nedelju“ (o taocima), navodi Tajms of Izrael.
Izraelski ratni kabinet trenutno drži sednicu na ovu temu.
Međutim, izraelski kanal 13 je citirao visokog izraelskog zvaničnika koji negira da je išta odobrio Jerusalim.
Zvaničnik Hamasa: Nismo dali odgovor na pariski predlog o primirju i taocima
Hamas je dobio predlog, dogovoren nedavno u Parizu, o prekidu vatre u Pojasu Gaze i oslobađanju talaca, ali još nije dao svoj odgovor, rekao je večeras medijski savetnik političkog biroa tog islamskog pokreta.
„Mi kažemo da trenutna faza pregovora je na nultoj tački i u isto vreme, ne možemo da kažemo da smo postigli sporazum“, rekao je savetnik Taher al-Nono za Rojters.
Katarsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je nešto ranije da je Hamas dao „incijalnu pozitivnu potvrdu“ o predlogu kojim bi se izraelski taoci oslobodili, a borbe u Pojasu Gaze prekinule na određeno vreme.
U kreiranju predloga u Parizu učestvovali su Mosad, CIA, Katar i Egipat.
Alžir predložio nacrt rezolucije SBUN o hitnom prekidu vatre u Pojasu Gaze
Alžir je predložio nacrt rezolucije Savetu bezbednosti UN kojom traži hitan humanitarni prekid vatre između Izraela i Hamasa, i u kojoj se takođe “odbacuje prisilno raseljavanje palestinskog civilnog stanovništva“.
U nacrtu se takođe zahteva od svih strana da se pridržavaju međunarodnog prava i poziva na pun, brz, bezbedan i nesmetan humanitarni pristup celom Pojasu Gaze, prenosi Rojters.
Agencija navodi da još nije poznato kada će se glasati o nacrtu rezolucije, za čije usvajanje je potrebno najmanje devet glasova, i da stalne članice SAD, Britanija, Kina, Rusija ili Francuska ne ulože veto.
SAD i Izrael se protive prekidu vatre, verujući da bi to koristilo samo palestinskoj militantnoj grupi Hamas.
Kameron: Britanija bi mogla da prizna palestinsku državu
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron izjavio je danas da bi Britanija mogla zvanično da prizna državu Palestinu nakon prekida vatre u Gazi i pre ishoda višegodišnjih pregovora između Izraela i Palestinaca o rešenju dve države, preneo je AP.
“Do priznanja ne može doći na početku procesa, ali ne mora da bude ni na samom kraju. To bi moglo da bude nešto o čemu bismo razmišljali u okviru procesa, dok zaista napredujemo ka rešenju“, rekao je Kameron i dodao da je palestinskom narodu potrebno omogućiti da vidi bolju budućnost i “budućnost u sopstvenoj državi“.
“Ta perspektiva je apsolutno vitalna za dugoročni mir i bezbednost u regionu“, ocenio je Kameron.
Dodao je da prvi korak ka tome mora biti “pauza u borbama“, koja bi na kraju postala “trajni i održivi prekid vatre“.
Izraleski ministar: IDF ubio 10.000 palestinskih boraca u Gazi
Izraelske snage su uništile Hamasovu brigadu u Kan Junisu na jugu Gaze tokom gotovo četvoromesečnog rata u kome je ubijeno 10.000 palestinskih boraca i isto toliko ranjeno, rekao je danas izraelski ministar odbrane Joav Galant.
„Ostvarujemo naše misije u Kan Junisu, a stići ćemo i do Rafe i eliminisati terorističke elemente terora koji nam prete“, rekao je Galant, prenosi Rojters.
Sukob u Gazi počeo je posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, u kome je ubijeno oko 1.200 ljudi, a oteto 240.
Izrael je nakon toga pokrenuo vazdušne udare na Pojas Gaze, a potom i kopnenu ofanzivu.
Hamas: Broj stradalih Palestinaca u Gazi od 7. oktobra premašio 27.000
Broj Palestinaca ubijenih od početka izraelske operacije u Pojasu Gaze premašio je 27.000, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja Gaze, koje kontroliše Hamas.
„Od 7. oktobra prošle godine broj poginulih u izraelskoj agresiji porastao je na 27.019, a ranjeno je 66.139 osoba“, navodi se u saopštenju ministarstva, prenosi TASS.
Dodaje se da je u prethodna 24 časa ubijeno 118 osoba, dok je 190 ljudi povređeno.
Iz Hamasa napominju da se mnoga tela i dalje nalaze pod ruševinama.
Izraelska vojska: Ubijene desetine militanata u Gazi u poslednja 24 časa
Izraelska vojska je saopštila danas su njene trupe ubile desetine militanata širom Pojasa Gaze u sredu, dok su izraelski vojnici izveli kopnene i vazdušne napade na grad Kan Junis, piše Rojters.
Vojska je saopštila i da se borbe nastavljaju u severnoj i centralnoj Gazi, gde su 162. divizija, 401. oklopna brigada i pešadijska brigada Nahal ubile desetine operativaca Hamasa i izvršile racije na lokacijama koje pripadaju ovoj palestinskoj grupi.
NYT: Nova Bajdenova doktrina usmerena ka priznanju palestinske države
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena razvija novu doktrinu koja uključuje dosad neviđene napore da se odmah krene sa stvaranjem demilitarizovane, ali održive palestinske države, piše kolumnista „Njujork tajmsa“ Tomas Fridman.
Prema njegovim rečima, taj plan bi uključivao neki oblik američkog priznanja demilitarizovane palestinske države na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, koji bi nastao tek kada Palestinci razviju kredibilne institucije i bezbednosne sposobnosti kako bi takva država bila održiva i ne bi mogla da ugrozi Izrael.
Ta nova „Bajdenova doktrina“ takođe bi obuhvatila jačanje veza sa Saudijskom Arabijom, uz normalizaciju veza između Rijada i Jerusalima, kao i održavanje oštrog vojnog stava prema Iranu i njegovim saveznicima.
„Ako nema tako velike, hrabre doktrine, kriza u regionu će metastazirati na načine koji će ojačati Iran, izolovati Izrael i ostaviti u dronjcima američku sposobnost da utiče na događaje“, smatra Fridman i ukazuje da je Hamasov masovni napad 7. oktobra na Izrael naterao Bajdenovu administraciju na temeljno preispitivanje pogleda na Bliski istok.
Izveden novi napad jemenskih Huta na američki kontejnerski brod u Adenskom zalivu
Jemenski pobunjenici Huti saopštili su da su njihove pomorske snage izvele operaciju protiv američkog kontejnerskog broda u Adenskom zalivu, nekoliko sati nakon ispaljivanja raketnog projektila na razarač „Graveli“ američke ratne mornarice.
„Gađali smo američki trgovački brod KOI sa nekoliko pomorskih raketnih projektila“, izjavio je portparol Huta Jahja Sarea, prenosi Rojters.
Kontejnerskim brodom KOI, koji plovi pod zastavom Liberije, upravlja kompanija Oceanik Services sa sedištem u Velikoj Britaniji.
U floti ove kompanije je i naftni tanker „Marlin Luanda“, koji je oštećen u raketnom napadu Huta.
Vojska SAD: Oborena raketa i tri drona koje su ispalili Huti
Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je da je američki ratni brod oborio tri bespilotne letelice i jednu protivbrodsku balističku raketu, ispaljene sa teritorije Jemena koju kontrolišu militantni Huti, uz podršku Teherana.
Raketa je ispaljena ka Adenskom zalivu oko 20:30 po lokalnom vremenu, a 40 minuta kasnije, američki brod „Karni“ oborio je tri bespilotne letelice (UAV) iranske proizvodnje u blizini, prenosi „Hil“.
CENTCOM je saopštenju dodao da nije bilo povređenih, niti štete.
Naknadno je oboreno još 10 dronova i američka vojska izvršila je napad na kopnenu kontrolnu stanicu koja pripada Hutima.
možda vam se svidi
-
Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa
-
Izraelski vojni radio: IDF počeo evakuaciju palestinskih civila iz Rafe
-
Izrael obavestio SAD o planu za evakuaciju palestinskih civila pred mogući napad na Rafu
-
Više desetina Palestinaca ubijeno danas u izraelskom bombardovanju Gaze
-
Nebenzja: Prijem Palestine u UN izjednačio bi pregovaračke pozicije sa Izraelom
-
Visoki katarski zvaničnik poziva Izrael i Hamas da se ozbiljnije posvete pregovorima o primirju
Svet
Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete
Objavljeno
pre 2 sedmice-
7. maj 2024.Objavila:
Magdalena IvanovićPoletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.
Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.
Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.
„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.
Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.
Nov datum lansiranja nije saopšten.
(Beta)
Svet
Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi
Objavljeno
pre 2 sedmice-
7. maj 2024.Objavila:
Magdalena IvanovićIndijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.
Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.
U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.
Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.
Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.
Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.
Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.
Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.
Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.
(Beta)
Svet
Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa
Objavljeno
pre 2 sedmice-
7. maj 2024.Objavila:
Magdalena IvanovićIzraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.
Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.
U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.
Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.
Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.
U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.
Operacija ograničenog obima
Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.
Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.
Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.
Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.
Neizvestan prekid vatre
Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.
Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.
Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.
Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.
(Beta)
Svet
Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike
Objavljeno
pre 2 sedmice-
7. maj 2024.Objavila:
Magdalena IvanovićSjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.
Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.
Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.
Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.
„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.
Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.
Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.
Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.
„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.
Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.
Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.
Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.
„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.
(Hina)
Svet
Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade
Objavljeno
pre 2 sedmice-
7. maj 2024.Objavila:
Magdalena IvanovićPrestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.
Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.
Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.
Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.
Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.
Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.
Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.
Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.
Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.
Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.
Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.
Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.
Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.
Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,
„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.
(Gardian)