Narodni pokret, čije je formiranje najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bez dileme će, ocenjuju analitičari, biti vodeća politička organizacija u zemlji, kako po broju članova, infrastrukturi tako i prema podršci birača.
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenjuje da će pokret verovatno biti stožer buduće vladajuće većine, osim u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti.
“SNS će biti glavni konstituent pokreta, verovatno kadrovski osvežen i reformisan, a moć i uticaj će se preseliti sa Aleksandrom Vučićem. Vučić je nadrastao stranku i moć će pratiti njegove selidbe, posebno ako bi podneo ostavku na mesto predsednika SNS i preuzeo glavnu poziciju u pokretu”, rekao je Klačar za Tanjug.
Klačar ne očekuje da će se stranke u velikoj meri priključivati pokretu, barem ne kratkoročno i srednjoročno, jer bi to za njih imalo više nedostataka nego koristi, konkretnije, mogle da izgube autonomiju, specifičnosti i deo birača.
“U prvoj fazi ne treba očekivati da će se ovaj pokret omasoviti. On će manje-više da obuhvati one organizacije koje gravitiraju oko vladajuće koalicije. Može se očekivati da se priključe pojedinci, javne ličnosti, intelektualci i možda neka manja politička udruženja, ali nije realno da im se priključi neka velika opoziciona stranka“, kaže Klačar.
S druge stane, primećuje da pokret ima veći koalicioni potencijal za post-izborne koalicije od samog SNS-a i da bi stranke mogle biti motivisanije da sarađuju sa pokretom u post-izbornim koalicijama pošto je programski dovoljno širok za sve stranke koje gravitiraju oko centra.
“SPS će svakako biti veoma blizak ovom pokretu, bez obzira da li će oni formalno ili ne biti konstituenti”, rekao je Klačar.
Na pitanje da li se pokret može posmatrati kao asocijacija stranaka ili novi politički subjekt, Klačar kaže da će, po svemu sudeći, Narodni pokret biti “više od koalicije, a manje od jedne velike političke organizacije”.
“Ne mora nužno da znači da će Narodni pokret sa svim konstituentima biti na jednoj listi, ukoliko se pokaže da se bolji efekat postiže ukoliko neke stranke nastupe odvojeno na primer, manjinske ili SPS”, rekao je Klačar.
Istraživanja će, kaže Klačar, pokazati da li pokret pravi neophodnu sinergiju ili je bolje da se ispoštuje specifičnost biračkog tela pojedinih stranaka.
“Vrlo je izvesno da će pokret biti već u startu definisan kao očekivana post-izborna koalicija, čak i ako neki konstituenti nastupe odvojeno na samim izborima”, smatra izvršni direktor CeSID-a.
Upitan da li bi pokret mogao da doprinese da se smanje tenzije u društvu ili da se postigne jedinstvo o važnim državnim pitanjima, Klačar kaže da je “na drugom koraku to vrlo moguće”.
“Kad kažem na drugom koraku, mislim na eventualnu post-izbornu saradnju i posle sprovedenog izbornog procesa. Na prvom koraku se odnosi između pokreta i opozicije neće bitno razlikovati jer će se svi akteri spremati za izbore što unosi tenziju, emocije i polarizaciju. Posle izbora je moguće i da se napravi relaksiranija atmosfera”, ocenio je Klačar.
Klačar smatra da je teško je praviti poređenja s prošlošću i svetom jer se o samoj strukturi pokreta i načinu delovanja još uvek malo zna, ali na osnovu onoga što je sada poznato javnosti, ne može se pronaći previše direktnih paralela sa drugim iskustvima, kako u Srbiji tako i van nje u nama važnom i poznatom okruženju.
“U Srbiji je bilo velikih koalicija i najpoznatija je svakako Demokratska opozicija Srbije koja je funkcionisala nepune četiri godine, ali je to bio ‘labaviji’ i i mekši format, nije imao jednu stožernju stranku kao što je sada slučaj sa SNS i zadržao je prilično veliku personalnu i organizacionu autonomiju”, ukazao je Klačar.
Slično smatra i analitičar Dejan Vuk Stanković koji kaže da se formiranje pokreta ne može uporediti ni sa čim iz srpske političke prošlosti.
Stanković za Tanjug kaže da ciljevi koje pokret ima su drugačiji od svega što je do sada na političkoj sceni nastalo, pa tako nije uporedivo ni sa nastankom SPS-a 90tih godina, kao ni sa različitim formama opozicionih udruživanja od DEPOS-a do DOS-a.
“Oni su nastupali sa pozicije opozicije, ovde se nastupa sa pozicije vlasti i sa dominantnim liderom koji svoju harizmu želi da reprodukuje u novom izbornom nadmetanju“, rekao je Stanković. On je ocenio i da formiranje pokreta “uvodi u zonu razmišljanja o mogućim izborima do kraja godine”.
Stanković ocenjuje da u ovom trenutku nema neke alternative koja bi bila ozbiljan konkrent pokretu, dodajući da je opozicija rascepkana, ideološki nehomogena i poprilično zavađena.
“Formiranjem pokreta u nekoj predvidivoj budućnosti može da bude nešto što daje prednost Vučiću i njegovim najbližim saradnicima u političkoj borbi. U politici nije sve predvidivo, uvek postoji i neko iznenađenje, a iznenađenje bi bilo da ta organizacija u nastajanju ne bude dominantna“, zaključio je Stanković.
Društvopre 7 d
