ostanimo u kontaktu

Srbija

Ko će trgovcima peći kafu – neiskorišćeni kapaciteti raštrkani po Srbiji

Objavljeno

-

U Srbiji je registrovano 481 preduzeće i preduzetnik koji su posvećeni preradi čaja i kafe. Kompanija je, očekivano, manje – 170. Detaljnija analiza pokazuje da se proizvodnjom i prodajom tradicionalne pržene kafe bavi oko 180 njih. Uz toliku ponudu, reklo bi se, nema zime za robne marke, a još manje za potrošače. Samo što dva najveća proizvođača, Atlantik grupa i Štraus Adriatik, koji su se nedavno spojili, drže od 70 do 80 odsto tržišta mlevene kafe.

Svi ostali prerađivači uspeli su da zauzmu tek između nula i pet odsto prometa tradicionalne kafe. S obzirom na to koliko ih je, većina je bliža nuli.

Jedan od uslova Komisije za zaštitu konkurencije, pod kojim je dozvolila da Atlantik grupa preuzme Štraus Adriatik, je da obe kompanije ispoštuju ranije potpisane ugovore za proizvodnju kafe za potrebe trgovinskih lanaca. I da ne smeju da zaključuju nove. Narednih pet godina, koliko će Komisija nadzirati ubedljivo najvećeg igrača na tržištu, iz pogona neće izlaziti kafa „okićena“ robnom markom.

I reklo bi se da trgovci zasad ne vide problem.

„Dinamika trgovinskih lanaca je takva da uvek morate brzo da reagujete i prilagodite se okolnostima“, kaže za Forbes Srbija Olivera Ćirković iz Univereksporta. „Naše iskustvo govori da u Srbiji ima dovoljno proizvođača. Malo je artikala za koje nema dovoljno ponude“.

Verni i uz poskupljenje

U to veruje i Komisija. Njihova analiza je pokazala da samo jedan od 21 učesnika u proizvodnji tradicionalne kafe, koje su posmatrali, je potpuno iskoristio kapacitete. Za proizvodnju tako ima prostora za još najmanje 7.000 tona pržene kafe. Analizirajući navike potrošača anketom, zaključili su da većina kupaca, razočarana cenom, i dalje bi pila istu kafu. Tek bi svaki četvrti prešao na drugu vrstu ovog napitka.

„U slučaju promene cene od 10%, najveći procenat potrošača bi nastavio da kupuje isti proizvod (53%) i 19% ispitanika bi kupilo proizvod iste kategorije u drugom cenovnom rangu, dok bi samo deo ispitanika (28%) promenio kategoriju kafe“, zaključuje Komisija. „Dakle, prema ovoj analizi, čak 72% potrošača tradicionalne kafe, u slučaju promene cene od 10%, nastavilo bi da kupuje tradicionalnu kafu (istog ili drugog proizvođača) i ne bi kupilo drugi proizvod od kafe (espreso ili instant kafu)“.

Na ovu neelastičnost tražnje, kako bi ekonomisti imenovali vernost potrošača nekim proizvodima, računaju i proizvođači. Naročito kada menjaju cenovnu politiku. Nekoliko godina unazad udeo domaće kafe u prodaji u trgovinama se drži na oko 67 odsto. Lagana promena navika građana se zasad vidi u uvozu.

„Na domaćem tržištu, naročito među mlađom populacijom, sve je veća upotreba instant kafe, kapsula i espreso kafe, a što se vidi i kroz podatke o uvozu kafe“, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije. „Naime, 2018. godine učešće nepržene kafe u ukupnoj vrednosti uvezene kafe iznosio je 87%, a pržene 13%, dok u 2023. učešće nepržene kafe u ukupnom uvozu iznosio 73%, a pržene kafe 27%“.

U uvozu glavna sirova

Nepržena kafa je osnova za dobijanje pre svega domaće, mlevene, kafe.

„Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2022. godini prozvedeno je 19.446 tona kafe pržene sa kofeinom i 815 tona zamene za kafu koje sadrže kafu“, dodaju u PKS. „Ukupan uvoz kafe u 2023. godini vredeo je oko 115,7 miliona evra, a količinski oko 30.770 tona. U 2023. godini uvoz pržene kafe porastao je za oko 30% u odnosu na 2022. godinu“.

Preradom čaja i kafe u Srbiji se bavi oko 2.340 zaposlenih. Atlantik Grand i Štraus Adriatik upošljavaju oko 550 radnika. Atlantik uslužno proizvodi privatnu robnu marku za potrebe Deleza, koji je prodaje pod svojim brendom Perla. Štraus za isti lanac proizvodi domaću mlevenu kafu koju ovaj trgovinski lanac prodaje pod svojom robnom markom Premia, a za Univereksport kafu BašBaš.

S obzirom na ograničenje, pitanje je ko će naslediti ove poslove. Kako preostali igrači na tržištu, ipak, drže daleko manje delove, sasvim je verovatno da će se i poslovi podeliti na više njih.

Gde su manji proizvođači

Finansijski izveštaji iz 2022. godine potvrđuju da su Atlantik i Štraus ubedljivo najveći. Prema ukupnim prihodima, prvi sledeći proizvođač je Moravka iz Leskovca. Ostvarili su 2,13 milijardi dinara prihoda, oko 350 miliona dinara više nego u 2021. godini. Dobit je, naprotiv, bila manja – 17,7 miliona u 2022, što je oko 4,4 miliona manje nego godinu pre. I to verovatno zbog skoka cene kafe na svetskom tržištu.

Sledeći po prihodima je Rakić LTD iz Smedereva. Ovo preduzeće je tokom 2022. ostvarilo ukupan priliv od 1,1 milijarde dinara, što je oko 200 miliona dinara manje nego godinu pre. I ovaj proizvođač je više zaradio u 2021. oko 16 miliona dinara, a oko 13 miliona u 2022. godini.

Pašin farm iz Bačke Palanke je sledeći na listi „kafedžija“. Ostvario je blizu 912 miliona dinara ukupnih prihoida i dobit od skoro 30 miliona dinara u 2022. godini.

Vrlo blizu po dobiti je Čarli iz Užica. Imali su profit od 28,1 miliona u 2022. godini, dok su poslovni prihodi iznosili oko 687 miliona dinara. Julius Meinl, čuveni brend, u Srbiji je imao ukupne prihode od 641,3 miliona dinara i profit od 61,6 miliona u 2022. godini.

Da bi Atlantik ostvario staru nameru i preuzeo Štraus Adriatik morao se odreći svoje fabrike u Ledinama. Za to imaju godinu i po i još eventualno šest meseci. I ovu, kao i ostale mere, predložio je sam kupac. U Atlantiku, međutim, još nisu spremni da komentarišu je li to prevelika cena.

„Mi smo tek na ulasku u biznis, odnosno lokaciju koju smo kupili i pred nama je puno posla na integraciji, prvenstveno timova ljudi u poslovanju s kafom, a istovremeno naravno i procesa sa svime što to nosi“, kaže za Forbes Srbija Gabrijela Kasapović, direktorka korporativnih komunikacija Atlantik grupe. „Na uslovima koji su određeni kao pretpostavka za akviziciju ćemo, takođe, raditi u dogovorenim okvirima i vremenu. Ovi procesi i planiranje koje je pred nama su nam sada u fokusu, pa bismo tome i posvetili neko prvo vreme. Verujemo da svi mi u ovom kontekstu, kao privredni subjekti, menadžment i zaposleni obe kompanije, kao i tržište i potrošači, možemo biti zadovoljni ishodom ove transakcije“.

Neiskorišćenih 7.000 tona proizvodnih kapaciteta širom Srbije sada su glavni garant kupcima, i građanima, i trgovinama. Prvima da će, ukoliko ubedljivo dominantni proizvođač poveća cene preko praga tolerancije, moći da se okrenu drugom brendu. A trgovcima da će i dalje imati gde da prave „svoju“ kafu.

(Forbes Srbija)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Gradska izborna komisija odredila 1.265 biračkih mesta na izborima u Beogradu, 85 više nego na izborima 2023.

Objavljeno

-

Gradska izborna komisija usvojila je na sednici Odluku o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima za odbornike Skupštine grada raspisanim za 2. jun, prema kojoj je utvrđen broj od 1.265 biračkih mesta, što je uvećanje od 85 izbornih mesta, odnosno sedam odsto u odnosu na broj biračkih mesta na izborima 2023. godine.

Kako je saopštio gradski Sekretarijat za informisanje, prilikom sačinjavanja predloga odluke striktno se vodilo računa o preporukama iz Izveštaja ODIHR/OEBS, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Gradske izborne komisije, da se postojeća biračka mesta sa više od 1.800 birača podele na adekvatan način kako bi se navedena preporuka ispunila i unapredio izborni proces.

Navedena odluka je sačinjena na osnovu predloga opštinskih uprava gradskih opština Grada Beograda, navedeno je u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Obolelima od retkih bolesti dostupna pomoć države u iznosu od 110 hiljada dinara

Objavljeno

-

Pored sveobuhvatne podrške, kada su u pitanju lečenje, inovativne terapije i celokupna zdravstvena nega, od januara ove godine, obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama dostupna je finansijska podrška u vidu isplate jednokratne pomoći u iznosu od 25.000 dinara, kao i vaučeri za lekove i medicinska sredstva u iznosu od 35.000 dinara i vaučeri za rehabilitaciju u iznosu od 50.000 dinara, saopštilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Na ovaj način oboleli i njihove porodice mogu da dobiju najmanje 110.000 dinara. Ovakav vid podrške obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama omogućen je od kraja januara, kada je počela isplata jednokratne finansijske pomoći i dodela vaučera, kažu iz Ministarstva.

Svesna značaja podrške koju pruža obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama, država će i dalje nastaviti da radi na jačanju te pomoći, kako bi oboleli i porodice imali još kvalitetnije uslove za život, što je i osnovni cilj Grupe za podršku porodicama s decom koja su obolela od retkih bolesti i ostalima koji su oboleli od retkih bolesti, koja je nedavno formirana u okviru Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kaže se u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Profesor koji je napisao „Slučaj Vinča“ o ozračenim atomistima, spekulacijama i velikoj tajni

Objavljeno

-

N1

Šestoro jugoslovenskih atomista je ozračeno, a jedan od njih je preminuo u akcidentu koji se 1958. godine dogodio u Institutu Vinča, u tadašnjoj SFRJ. Profesor dr Goran Milašinović napisao je o tom incidentu roman „Slučaj Vinča“, prema kojem je i snimljen film „Čuvari formule“, a kako kaže za N1, bilo bi nezahvalno povezivati nuklearnu katastrofu u Černobilju koja se dogodila tri decenije kasnije, sa akcidentom u bivšoj Jugoslaviji.

„Mislim da je to poređenje preterano, možda bi poveznica mogla da bude ta što je u oba slučaja bio presudan ljudski faktor, odnosno ljudska greška. I drugo, došlo je do skrivanja događa od javnosti, najpre da se spreči panika, ali i da se ne prizna greška ljudska koja se dogodila, i u Sovjetskom Savezu, i u Jugoslaviji“, navodi profesor Milašinović.

U to vreme, to je bila velika tajna. Ipak, zanimljivo je da se o akcidentu u Vinči nije govorilo ni kada se SFRJ raspala, kada je prestao monopol Komunističke partije, a upravo su čelnici te partije u vreme nastajanja Instituta u Vinči igrali važnu ulogu.

„Spekulisalo se da je Jugoslavija želela da napravi atomsku bombu. Pošto je Vinča bila u to vreme jedini nuklearni naučni institut, to je jedino tamo bilo moguće. Moja saznanja dok sam pisao roman, govore suprotno, odnosno da se 1958. godine nije puno razmišljalo o bombi. Postoje razgovori između Rankovića, Đilasa, Pavla Savića, rukovodećih ljudi u to vreme, ali 1951. i 1952. godine o tome da Jugoslavija treba da ima atomsku bombu i da eventualno rezerve uranijuma koje postoje na Staroj planini mogu da posluže tome. Pavle Savić je bio protiv, i to je bio jedan od razloga zašto je smenjen. Od tada, dok reaktor nije pušten u rad, juna 1958. godine, samo četiri meseca pre akcidenta, ideja o atomskoj bombi značajno se značajno izmenila u Jugoslaviji. Josip Broz Tito je ušao u kurs Nesvrstanima. Niste mogli da idete u politiku Nesvrstanih i da pravite atomsku bombu u svom dvorištu. Mislim da, posebno kada je reč o akcidentu, mislim da nije bilo reč o atomskoj bombi“, ističe sagovornik N1.

Svi su imali posledice zračenja

U akcidentu je te 1958. godine ozračeno šestoro atomista. Jedan je preminuo, dok je njih petoro preživelo. Danas niko od njih više nije među nama.

„Poslednji je umro za vreme kovida, doživeo je 80 godina, takođe i ženska osoba iz tog perioda dočekala je relativnu starost. Ostali su umrli mladi, i to bi se moglo povezati sa ozračivanjem. Svi su imali posledice zračenja, a one se, nažalost, prenose s generacije na generaciju“, navodi profesor.

Doktor Milašinović nalazi se na čelu državne komisije za saradnju sa UNESCO, a kako kaže, oni se ne mešaju u to da li će neka država da pravi neku nuklearku ili neće.

„UNESCO se ne meša u to, svestan je da za osam milijardi ljudi nema dovoljno energije i hrane. Hrane i energije ima za milijardu ljudi. I čim smo ušli u taj broj, mi uništavamo prirodu, a ne možemo da se vratimo u kameno doba, da bismo živeli kao nekad. Međutim, UNESCO upozorava, sarađuje sa ministarstvima svih država, u smislu zaštite životne prirode, i to je jedna od tačaka koje su stalno u fokusu. Ali ne samo suve prirode, nego i okeana, koji se značajno zagađuju“, objašnjava doktor Goran Milašinović.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Mali najavio: Pripremni radovi za beogradski metro biće završeni tokom leta

Objavljeno

-

Nova.rs

Pripremni radovi na izgradnji metroa u Beogradu na Makiškom polju, gde će biti izgrađen depo, biće završeni tokom leta, što je pre roka koji je bio planiran za decembar ove godine, izjavio je ministar finansija Srbije Siniša Mali posle obilaska radova na posipanju terena zajedno sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem.

Mali je podsetio da su radovi počeli krajem 2021. godine i naveo da je dosta toga urađeno na toj lokaciji od 72 hektara, kao i da se pripremni radovi privode kraju pre roka, budući da je rok bio decembar ove godine, objavilo je ministarstvo.

„Već je gotovo 96 odsto nasipanja peska. Nasuto je više od milion kubika peska i počelo se sa nasipanjem drobljenog kamena“, rekao je Mali.

On je naveo i da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić potpisao aneks sporazuma za radove na projektovanju i izgradnji depoa Makiš, na Makiškom polju, u okviru gradnje beogradskog metroa, sa vršiocem dužnosti sekretara za javni prevoz Grada Beograda Radovanom Кremićem i predstavnikom kompanije „Power China“ Jang Fanom, objavilo je Ministarstvo finansija.

„Današnjim aneksom ugovora pokreću se aktivnosti na projektu depoa koji će biti izgrađen na ovoj lokaciji“, rekao je Mali.

Istakao je da će prva linija metroa imati 21 stanicu, dužinu 21 kilometar, dok će druga imati 24 stanice i dužinu 24 kilometra.

„Već naredne godine očekujemo početak velikih radova na celoj trasi prve linije metroa, kada su stanice u pitanju“, poručio je Mali i najavio kupovinu dve mašine koje će započeti iskopavanja na prvoj liniji, kako je rekao, jedna sa Makiškog polja, druga iz Mirijeva.

Do kraja 2028. završetak prve linije

Naveo je da radovi teku po planu i da će do 2028, najkasnije do 2029. godine prva linija biti završena.

Prema njegovim rečima, uveliko se radi na projektovanju druge linije metroa što bi značilo da se naredne godine može krenuti i sa radovima na toj liniji.

„Napravićemo i jedan veliki bulevar kroz samo Makiško polje. Polako ali sigurno, ova lokacija postaje jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, osim lokacije gde gradimo EКSPO i novi Nacionalni stadion. To su dve tačke koje se potpuno menjaju, koje doprinose rastu našeg BDP-a i menjaju izgled Srbije i Beograda“, rekao je Mali.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je radove po celom Beogradu sledeće godine, posebno istakavši prvi deo beogradskog gradskog voza, koji će sa metroom omogućiti da najveći deo gradskog prevoza, možda i 80 odsto, već 2030. godine bude šinski.

To znači, kako je Vesić objasnio, da će građani Beograda moći lakše i brže da se prevoze iz jednog dela grada u drugi.

„Već ove godine počinjemo da, u okviru međunarodne izložbe EXPO 2027, spajamo prvi deo našeg gradskog Beovoza od Zemun polja do Aerodroma ‘Nikola Tesla’ i EXPA, Surčina, kasnije i do Obrenovca“, rekao je Vesić.

On je najavio i proširenje beogradskog železničkog čvora, te istakao da će izgradnjom brze pruge i prema Subotici i prema Nišu biti više vozova.Predstavnik kompanije „Power China“ Liu Šakuan naveo je da se radovi na Makiškom polju u ovom trenutku obavljaju šest meseci pre roka, objavilo je ministarstvo finansija.

Beta

pročitaj više

Srbija

Objavljen prvi tender za projekat EXPO 2027

Objavljeno

-

Prvi tender za projekat EXPO 2027, za stambeni kompleks u blizini budućeg Nacionalnog stadiona, objavljen je danas na Portalu javnih nabavki. Iako je ovo javni poziv za podnošenje ponuda, procenjena vrednost javne nabavke nije objavljena, navodi Nova ekonomija.

Naručilac potražuje usluge izrade tehničke dokumentacije, kataloga, 3D modela i projekta opremanja stambenog kompleksa u Surčinu, koji će se protezati na više parcela, ukupne površine preko devet hektara, piše Nova ekonomija.

Na tom mestu, kako se vidi iz tenderske dokumentacije, planira se izgradnja stambenih zgrada sa podrumom, podzemnim garažama, prizemljem, visine (do) sedam spratova. Ukupna planirana građevinska površina je oko 160.000 kvadratnih metara.

U delu prizemlja planirani su poslovni prostori, a u okviru stambenog kompleksa oko 1.500 stanova.

Kako je navedeno, poželjna prosečna površina stana je oko 55 metara kvadratnih, a sve stanove od prvog sprata treba projektovati sa terasama.

Stambeni kompleks bi trebalo da se izgradi za potrebe održavanja specijalne Međunarodne izložbe EXPO 2027, a javna nabavka je objavljena na Portalu u okviru posebne sekcije za EXPO koja je počela sa radom juče.

Naručilac posla je za potrebe EXPO 2027 izložbe osnovano preduzeće SPV Galovica 1 d.o.o., a rok za podnošenje ponuda je 26. april ove godine.

(Nova ekonomija)

pročitaj više

U TRENDU