ostanimo u kontaktu

Biznis

Ko dobija prodajom Laste na berzi: Akcijama manja cena

Nova.rs

Objavljeno

-

Nepoznati vlasnici sada drže 15,8 odsto saobraćajnog preduzeća Lasta. Toliki udeo firme se vodi na zbirne račune Erste banke. Regulator tržišta, Komisija za hartije od vrednosti, zna ko je kupac 11,47 odsto saobraćajnog preduzeća Lasta. Za širu javnost to, zvanično, zauvek može da ostane tajna. Nezvanično, tržište nema dileme. U vlasničku strukturu Laste, baš kao i prošle godine u Lastru, ušao je konkurent -prevoznik Strela.

Kupovina akcija preko kastodi računa nije toliko neobična. Brokeri znaju da se na tranzicionim tržištima oni koriste da bi se iza njih prikrio vlasnik akcija. Banka je u obavezi da regulatoru otkrije ko stoji iza njih.

Poslednja trgovina udelima u Lasti zapravo je smanjila transparentnost vlasničke strukture. Dosad su nepoznati investitori držali 4,3 odsto. Zbirni računi Erste banke sada su drugi po veličini akcionar Laste – tik ispod Akcionarskog fonda u čijem je vlasništvu 29, 7 odsto akcija.

Bolja cena uz kontrolni paket

S obzirom na to da je u agendi Ministarstva privrede Lasta godinama na vrhu prioriteta za privatizaciju, zasad je nejasno zašto je, prilično iznenada, Beograd odlučio da izađe iz kruga vlasnika. S jedne strane, nije mimo svake logike da se prestonica otarasi nečega što ne donosi nikakav profit. Ali je jasno da bi, da su prodavali čitav državni paket, verovatno prošli bolje. Naravno, prodavci. Preko berze, reklo bi se da je lakše kupcu.

„Akcionarski fond je u vlasništvu građana, a država samo upravlja njime”, ističe Nenad Gujaničić, broker Momentum sekjuritisa. „Država može svoje udele i pakete da proda na milion različitih načina. Nema tu zakonskih ograničenja. Da li bi bilo dobro da je između države i Beograda bilo bolje koordinacije, sigurno da. Država upravlja Akcionarsklim fondom i ona će pretpostavljam objediniti sve te vlasničke udele, jer bi kontrolnim paketom trebalo da se postigne veća tražnja i bolja cena. Grad jeste formalno nezavisan, ali je neobično da je prodao svoj udeo. Bilo bi očekivano da je objedinjen i taj udeo“.

U Ministarstvu privrede očekuju da Lasta dostavi novu procenu vrednosti, jer je javni poziv još u planu. Kada je ona rađena 2019. godine došlo se do iznosa između 16 i 23 miliona evra, a u 2021. do 73 miliona evra, pre prodaje udela u Lastri. Kada bi se nova cena krojila po iznosu istrgovanih akcija, došlo bi se do toga da čitava Lasta sada vredi 11 miliona evra.

„Procena vrednosti pre prodaje na berzi nije obavezna. Zapravo bi cena na berzi, da ona radi u ozbiljnom obimu, verovatno bila najbolji pokazatelj”, pojašnjava nam Gujaničić. „U slučaju Srbije, prostignuta cena na berzi ne mora da oslikava i vrednost. Procena vrednosti je zakonska obaveza samo pirlikom ponude za preuzimanje akcija. Državni udeli su izuzeti iz ponude za preuzimanje. Procena vrednosti je samo orjentir za akcionara, kada razmatra da li da proda akcije ili ne. Najbolji parametar je tržišna cena, ali je promet slab”.

Na pitanje Forbes Srbija šta nam onda govori prodajna cene Lastine akcije od 560 dinara, Gujaničić odgovara: “Ništa”. Najjednostavije objašnjeno, kupac je bio spreman toliko da plati, a toliko je plaćana i ranije.

I zaista tokom poslednje 52 nedelje, cena akcije se kretala od 550 do 650 dinara. Istorijski najvrednija je bila 2007. godine – 4.752 dinara. Na najniže grane je pala 2012. godine. U jednom momentu se prodavala za 190 dinara.

Vlasnik odsutan

Forbes Srbija je i juče pokušao da dođe do viđenog kupca Miroslava Nikolića, ali su nam u kompaniji Srbijaeksport rekli da je ovih dana odsutan. Nikolić je još vlasnik Strele iz Obrenovca, Strele iz Uba, 60 odsto Lastre, Auto kuće Voždovac, 86 odsto Zastava prometa iz Uba, dok je njegov Koncern Srbijaeksport suvlasnik još niza preduzeća. Upućeni u stanje u saobraćajanom sektoru skreću pažnju da je Strela poslednjih godina u ekspanziji, a Obrenovčani su svedoci da njihovi autobusi špartaju ulicama opštine, skoro bez pauze.

Na listi suvlasnika Laste, pored Akcionarskog fonda i same države su još i Republički fond za zdravstveno osiguranje, PIO fond, Nacionalna služba za zapošljavanje, Smederevo, opštine Stara Pazova, Inđija i desetine manjinskih akcionara građana.

NSZ ne prodaje

Većini državnih institucija koje poseduju akcije Laste poslali smo juče upit šta oni nameravaju sa njima. Hoće li slediti primer Beograda ili ih čuvaju i dalje. Odgovorila nam je samo Nacionalna služba za zapošljavanje.

„To pitanje nismo razmatrali“, rekao nam je Zoran Martinović, direktor NSZ. „Svakako ćemo pratiti stav Vlade i nadležnog ministarstva po tom pitanju“.

Nezvanično saznajemo da u Smederevu, u mandatu prethodnog gradonačelnika Jovana Beča, o tome nije odlučivano.

Jasno je da od kupovine Laste najviše koristi može da ima konkurencija. Finansijski izveštaj za prvu polovinu prošle godine, koji je poslednji dostupan, pokazuje da je ovo preduzeće nešto malo smanjilo broj pređenih kilometara. Savladali su ih ukupno 24,65 miliona, a u istom periodu 2022. su “zgazili” 24,89 miliona.

Cirih i Đenova ispadali iz reda vožnje

Najveći pad su imali u slučaju putovanja preko granica Srbije. Prešli su 1,57 miliona međunarodnih kilometara, a godinu pre – 1,9 miliona, što je pad od 17,2 odsto. Sama Lasta ovaj pad pravda povremenim ukidanjem pojedinih polazaka ka Zapadnoj Evropi. Ispadali su najčešće sa reda vožnje za Cirih i za Đenovu.

Smanjili su obim i posebnih linija. Ostvarili su 2,29 miliona kilometara, a godinu pre 2,37 miliona. To je pad od 3,33 odsto. Rast su zabeležili u međumesnom saobraćaju. Prešli su više od šest miliona kilometara, a prethodne godine 5,7 miliona. U gradsko-prigradskom saobraćaju su bili lošiji za jedan odsto, svakako su premašili 12 miliona kilometara. Lasta ima ugovor o obavljanju gradskog prevoza sa osam gradova i opština u zemlji. Najznačajniji je Beograd sa kojim ima ugovor od 2009. godine.

Kada je reč o prihodima, oni su za 13,38 odsto veći i dostigli su 3,49 milijardi dinara.

Lasta je vlasnik ukupno 11 autobuskih stanica širom Srbije. Ukupan prihod u prvih šest meseci prošle godine od rada stanica je bio 62,26 miliona dinara. Na približno je istom nivou kao godinu pre. Osnovni izvor su provizija od prodatih karata, peronske usluge drugim prevoznicima, naplata parkinga i stanične usluge. Interesantno je da im najviše novca stiže sa obrenovačke autobuske stanice – 18,2 miliona dinara.

Lasta je na početku prošle godine uložila 106,6 miliona dinara u kupovinu 14 prigradskih autobusa.

(Forbes Srbija)

Biznis

Kako je Beograd na vodi poslovao u 2023: Nebo je granica s ovakvom zaradom

Objavljeno

-

Verovatno osokoljen dobrim poslovnim rezultatima, Beograd na vodi se oseća spremnim da zagrize još veći zalogaj i možda baš zato ne mora da čudi da je doneta odluka kojom se ovom grandioznom građevinskom projektu omogućava širenje na tri puta veću površinu nego što sada pokriva.

Kompanija Beograd na vodi doo iza sebe ima još jednu veoma profitabilnu godinu. Prema podacima novog finansijskog izveštaja za 2023. neto dobitak preduzeća koje gradi najveći stambeno-poslovni kompleks u glavnom gradu iznosio je 5,23 milijardi dinara ili gotovo 45 miliona evra.

Istina, reč je o osetnom padu profitabilnosti imajući u vidu da su u 2022. zaradili 6,97 milijardi dinara (oko 60 miliona evra), ali je i dalje veoma značajno ostvarenje. Trebalo bi imati u vidu i da je 2022. bila jedna od boljih godina za tržište nekretnina, između ostalog, zbog rata u Ukrajini.

Ako se posmatra još duži vremenski horizont, može se videti da je Beograd na vodi za poslednjih pet godina zaradio više od 145 miliona evra i upravo su prethodne dve godine ključne za ovakav rezultat.

Slabija prodaja – samo 220 miliona evra

Ukupni prihodi kompanije nisu se mnogo povećali tokom godinu dana – sa 32 na 32,7 milijardi dinara – dok su rashodi uvećani sa 23,8 na 26,5 miljardi dinara.

Najveći deo prihoda ostvaren je prodajom stanova i drugih nepokretnosti. Doduše, ta prodaja je bila manja za oko pet milijardi dinara u odnosu na 2022. ali je ipak prodato stanova i drugih nepokretnosti za 25,9 milijardi dinara (više od 220 miliona evra).

Ipak, treba imati u vidu da ova cifra sadrži vrednost prodatih nekretnina koje su završene i predate dok su na drugoj stavci evidentirani stanovi prodati u još nezavršenim objektima. Tu je slika još povoljnija. Avansi za unapred prodate stanove su prošle godine dostigli 41,7 milijardi dinara ili gotovo 360 miliona evra (značajno bolje nego u 2022. kada su primljeni avansi u iznosu od 30 milijardi).

Iz dokumentacije koja čini finansijski izveštaj može se videti i da je prošle godine Beograd na vodi povećao ulaganja u izgradnju, sa 20,1 na 22,3 milijardi dinara dok je završio nekretnine u vrednosti od 16,8 milijardi dinara.

Čime raspolaže Beograd na vodi

Ukupna imovina kojom ovaj investitor raspolaže je zabeležila osetan skok i povećana je sa 68,1 na 89,8 milijardi dinara (gotovo 770 miliona evra).

Najveći deo imovine čini obrtna imovina, posebno zalihe (ukupno 57 milijardi dinara). Najvećim delom reč je o ulaganjima u građevinske objekte namenjene prodaji koji su u fazi izgradnje (28 milijardi dinara) i avansi dati izvođačima radova od gotovo 7,5 milijardi dinara.

Najznačajniju imovinu u ovom delu zatvara gotovina. Beograd na vodi je ima u iznosu od 14,8 milijardi dinara ili 126,5 miliona evra.

Sledi stalna imovina vredna 32,5 milijardi dinara (uvećanje oko šest milijardi za godinu dana) gde je značajno izdvojiti nekretnine.

Poslednjeg dana prošle godine vrednost nekretnina u pripremi iznosila je 5,28 milijardi dinara od čega se 2,22 milijarde odnose na zemljište u pripremi, a takođe vrednost investicionih nekretnina bila je 1,42 milijarde dinara odnosno zajedno više od 6,7 milijardi (oko 57,4 miliona evra).


S druge strane, mnogo veći udeo u stalnoj imovini imaju dugoročni plasmani i potraživanja kompanije odnosno novac koji je u vidu pozajmica dat najvećim delom povezanim licima.

Ovde je pre svega reč o povezanim firmama BW Galerija i BW Kula kojima je plasirano 10 milijardi dinara. Pozajmice ovim dvema firmama u prošloj godini povećane su za gotovo tri milijarde dinara.

Od povezanih lica potražuje 7,6 milijardi dinara, a kada se tome doda i potraživanje od 7,9 milijardi dinara po osnovu finansiranja nedostajuće infrastrukture, Beograd na vodi na ovoj stavci ukupno računa na 25,6 milijardi dinara (gotovo 220 miliona evra).

Kratkoročna potraživanja su manja, ali ne i zanemarljiva – 5,68 milijardi dinara.

Dugovanja

Druga strana bilansa Beograda na vodi, ona gde se zbrajaju obaveze, možda je još interesantnija.

Na stavci dugoročna rezervisanja i obaveze stoji da Beograd na vodi duguje 14,8 milijardi dinara ili oko 126 miliona evra. I to ne bi bilo ništa neobično za jednog investitora, pogotovo u nekretnine, da zapravo ovde nije reč o dugovima za kredite.

Praktično ceo ovaj iznos je knjižen na stavci „Ostale dugoročne obaveze“, a iz dokumentacije se može saznati da se od tog iznosa 14,7 milijardi dinara odnosi na dug za obračunati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta tj. dug koji investitor ima prema Gradu Beogradu.

Nije neobičan samo visok iznos duga već i činjenica da je u odnosu na prethodnu godinu stavka „ostale dugoročne obaveze“ – duplirana.

Kada je reč o kratkoročnim obavezama (do godinu dana), uočava se da su one značajno veće – 55 milijardi dinara – ali su najveći deo toga već pomenuti avansi od 41,7 milijardi dinara primljeni od kupaca stanova.

Od preostalog iznosa ističe se dugovanje ka dobavljaču iz inostranstva koji je povezano lice, a prema kojem obaveza iznosi 4,1 milijardi dinara i obaveze po osnovu kredita prema povezanom licu u inostranstvu od 2,9 milijardi dinara.

Obaveze prema dobavljačima u zemlji koji nisu povezani sa Beogradom na vodi su „samo“ 400 miliona dinara, a prema dobavljačima u inostranstvu tek 6,9 miliona.

Poslovanje s povezanim licima

U svom poslovanju, Beograd na vodi pruža usluge povezanim preduzećima i istovremeno je korisnik njihovih usluga, navodi se u dokumentaciji i dodaje da su ti odnosi regulisani ugovorima, po tržišnim uslovima.

Firme kojima pruža usluge su BW Galerija i BW Kula dok je korisnik usluga razvoja projekta koje mu pruža firma Eagle Hills Properties LLC iz Abu Dabija.

Kakvi su rezultati tog odnosa? Od pružanja usluga firmama Galerija i Kula, Beograd na vodi je prošle godine imao prihode od 401,1 milion dinara dok je na poslovanju sa Eagle Hills Properties, ali i sa majkom firmom Eagle Hills Waterfront Investment imao rashode malo veće od jedne milijarde dinara tako da je iz ovih odnosa izašao s minusom od 614,9 miliona dinara.

Što dugoročno, što kratkoročno, Beograd na vodi od Galerije i Kule potražuje čak 22 milijarde dinara dok su obaveze prema Eagle Hills 8,13 milijardi dinara.

Ovde su uračunate i obaveze prema firmi Eagle Hills Properties, ali i prema firmi Eagle Hills Waterfront Investment koja je većinski vlasnik Beograda na vodi. Iz podataka se može videti da Beograd na vodi svojoj majci firmi duguje 2,9 milijardi dinara po osnovu dugoročnog zajma koji je uzet, a koji dospeva na kraju ove godine.

Šta je dobila država

Kako je država Srbija vlasnik trećine firme Beograd na vodi, učestvuje i u raspodeli dobiti. Tako su dva partnera u 2022. podelili 1,18 milijardi dinara dobiti u odnosu dva prema jedan tako da je državi pripala trećina ovog iznosa odnosno oko 3,3 miliona evra.

I prošle godine isplaćen je isti iznos tako da praktično država od projekta Beograd na vodi ima direktnu korist za budžet u vidu dividende od 3,3 miliona evra godišnje.

Drugi benefiti su prihodi od poreza, kao i od pratećih dažbina u procesu gradnje. Od poreza na dodatu vrednost prošle godine dobijeno je 271,9 miliona dinara (2,3 miliona evra) i taj prihod je gotovo upola manji nego u 2022. kada je iznosio 508,9 miliona.

Po osnovu poreza na dobitak knjižena je obaveza od 961,3 miliona dinara ili 8,2 miliona evra, ali je i ovaj prihod manji u odnosu na godinu pre kada je iznosi 1,24 milijardi dinara.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

NBS: Bruto devizne rezerve na kraju marta 24,94 milijarde evra

Objavljeno

-

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije bile su na kraju marta na nivou od 24.942,1 milion evra (24,94 milijarde), što je u odnosu na kraj prethodnog meseca smanjenje za 89,3 miliona evra, objavila je centralna banka.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 171,1 odsto i 6,7 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) iznosile su 20.679,0 miliona evra, i u odnosu na kraj februara smanjene su za 127,2 miliona evra.

pročitaj više

Biznis

Šefica MMF-a predviđa jači globalni ekonomski rast u 2024. od oko tri odsto

Objavljeno

-

Predviđanja su da će snažna ekonomska aktivnost u Sjedinjenim Američkim Državama i na tržištima u razvoju pomoći pokretanju globalnog ekonomskog rasta za oko tri odsto ove godine, rekla je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.

Ona je napomenula da su, prema prethodnim merenjima, ekonomske aktivnosti u svetu slabe, kao i da dug raste, što predstavlja velike izazove za javne finansije u mnogim delovima sveta, preneo je AP.

Najavljujući ekonomsku projekciju i dugoročne izglede, Georgijeva je istakla da će se, bez korekcije kursa, situacija kretati ka „mlakoj, sporoj i razočaravajućoj deceniji“.

pročitaj više

Biznis

Čadež: Industrija auto-delova i komponenti je jedan od naših najvećih izvoznika

Objavljeno

-

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da su od 20 najvećih izvoznika iz Srbije gotovo polovina proizvođači auto-delova i komponenti, kao i da 50 odsto srpskog plasmana u Nemačku, kao našu prvu izvoznu destinaciju u svetu, čini izvoz proizvoda iz sektora mobilnosti.

„U srpskoj industriji auto-delova danas posluje i snabdeva kupce u inostranstvu više od 200 kompanija, koje zapošljavaju oko 100.000 ljudi. Proizvođači automobila planiraju da u narednih nekoliko godina povećaju svoje digitalne investicije, ulaganja u softverska rešenja čak i do 25 odsto“, rekao je on otvaranju „Digital AutoTech Foruma“ događaju održanom u PKS, a posvećenom istraživanju inovacija u automobilskoj industriji.

Čadež je rekao i da veliki broj domaćih firmi već je u dobavljačkim lancima međunarodnih automobilskih kompanija, a prioritet PKS je da ih bude još više.

pročitaj više

Biznis

Prošle godine ugašeno 8.500 kompanija: Četiri načina kako likvidirati preduzeće

Objavljeno

-

Niškom preduzeću za trgovinu na veliko Reks komerc račun je blokiran pune dve decenije. Prema podacima Narodne banke Srbije, zaključno sa 29. februarom, ovo preduzeće je sa 7.406 dana neprekidne blokade prvo po „stažu“ na spisku 100 pravnih lica sa najvećim iznosima blokade koji objavljuje NBS. U proseku, broj dana u blokadi tih 100 firmi je 2.839.

Pomenuto preduzeće i dalje je vidljivo u registru Agencije za privredne registre. Njegov status je „u likvidaciji“, a zanimljivo je i što je oglas za likvidaciju objavljen još februara 2006.

Drugim rečima, ni nakon dve decenije neprekidne blokade i posle 18 godina od početka procesa likvidacije, Reks komerc nije ugašen, odnosno obrisan iz registra APR-a.

Forbes Srbija istraživao je zbog čega je to tako, odnosno zbog čega se preduzeća koja po više godina, čak i decenija, praktično ne posluju, vode kao aktivna.

Pravila za likvidaciju

Propisi koji uređuju ovu oblast kažu da se brisanje iz registra privrednih subjekata može izvršiti po četiri osnova:

  • nakon sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
  • nakon zaključenog stečajnog postupka
  • odlukom o prestanka postojanja osnivača predstavnika ili ogranka strane firme
  • usled statusne promene koja ima za posledicu brisanje iz registra

Likvidacija nekog preduzeća sprovodi se u situaciji kada ta firma ima dovoljno sredstava da izmiri sve obaveze. Drugim rečima, nakon što je namirilo obaveze prema zaposlenima i državi, odnosno zarade, poreze i doprinose, kao i kada nema nikakvog dugovanja prema svojim dobavljačima i poslovnim partnerima.

Kako piše na sajtu APR-a da bi preduzeće bilo izbrisano iz registra, ono mora, između ostalog, dostaviti i odluku skupštine tog privrednog društva o okončanju postupka likvidacije, izveštaj likvidacionog upravnika o postupku likvidacije, dokaz iz Poreske uprave ne stariji od pet dana da nema dugovanja za poreze, izjavu likvidacionog upravnika da su sve obaveze izmirene, kao i da se protiv preduzeća ne vode nikakvi postupci.

„Društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravnosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i izmirenja svih tih obaveza. Po okončanju likvidacije društvo se briše iz Registra privrednih subjekata“, piše na sajtu APR.

Likvidacija se pokreće odlukom skupštine preduzeća, odnosno odlukom vlasnika ili suvlasnika i započinje danom objavljivanja oglasa o pokretanju likvidacije. U preduzeću se imenuje likvidacioni upravnik, a ono je dužno i da poverioce obavesti o pokretanju postupka likvidacije.

U postupku likvidacije, ova odluka može biti i obustavljena, odnosno preduzeće može nastaviti sa normalnim poslovanjem, ali samo u slučaju da je prethodno namirilo sve poverioce, odnosno da nije tokom procesa likvidacije otkazalo nijedan ugovor o radu sa zaposlenima niti je otpočelo sa isplatom članovima preduzeća.

Statistika

Prema podacima APR-a, u 2023. godini je iz registra privrednih subjekata izbrisano 8.476 privrednih društava. Njih 1.862 izbrisano je nakon sprovedene likvidacije, a 5.896 nakon prinudne likvidacije, kažu za Forbes Srbija u ovoj instituciji. Takođe, 414 je ugašeno nakon sprovedenog stečajnog postupka, a 304 nakon registrovane statusne promene društva.

Iz zakonskih propisa jasno je da preduzeća sa spiska NBS godinama prolongiraju status „u likvidaciji“, jer ne izmiruju dugove koje su napravili tokom poslovanja, zbog čega je i okončanje njihove likvidacije i brisanje iz registra nemoguće, bez obzira na to što je jasno da ne posluju niti imaju nameru da namire svoje poverioce.

Likvidacija pod prinudom

Osim što sama preduzeća mogu pokrenuti postupak likvidacije, od 2017. godine, a na osnovu mišljenja Ministarstva privrede, to može uraditi i Agencija za privredne registre.

Reč je o institutu prinudne likvidacije, a ona se može pokrenuti u više od desetak slučajeva, a neki od njih su: pravosnažna odluka kojom je izrečena mera zabrane obavljanja određene delatnosti, ostanak bez zakonskog ili likvidacionog zastupnika duže od propisanog roka ili kad preduzeće ne dostavi APR-u finansijske izveštaje o poslovanju u prethodne dve godine.

Kako stoji na sajtu APR-a, pre pokretanja prinudne likvidacije, oni na svojoj internet stranici objavljuju obaveštenje o privrednom društvu u kojem su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju sa pozivom toj firmi da u roku od 90 dana od tog dana otkloni razloge koje je moguće otkloniti i registruje promene podataka u skladu sa Zakonom o registraciji.

„Nakon isteka roka od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata, u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa Zakonom o registraciji”.

Okončanje stečaja nije uslov za brisanje

U registru APR-a svakom preduzeću nad kojim je pokrenut stečaj po službenoj dužnosti se evidentira ova promena, odnosno naznačava se promena njegovog statusa.

Takođe, kada se preduzeće u stečaju proda kao pravno lice, odnosno kada se zbog toga obustavi stečajni postupak, taj prodati privredni subjekat ima pravo da zadrži pravni subjektivitet, odnosno da zadrži ime, ali dolazi do promene vlasnika, odnosno osnivača. U registru se, dakle, to preduzeće ne briše, nego se upisuje novi vlasnik.

„U slučaju prodaje strečajnog dužnika kao pravnog lica, obaveza registracije promene podataka o privrednom subjektu po ovom osnovu je na kupcu stečajnog dužnika“, piše na sajtu APR-a.

Razlozi za brisanje mogu biti i prestanak sa radom osnivača predstavništva ili organka strane firme registrovanog u Srbiji i to ukoliko je sam osnivač prestao da radi, ali i ukoliko je odlučio da ugasi predstavništvo. Uslov za brisanje iz registra APR-a je odluka o brisanju predstavništva ili odluka o prestanku postojanja osnivača, kao i dokaz iz Poreske uprave o prestajanju poreskih obaveza ne stariji od pet dana.

Preduzeće se može brisati iz registra i usled statusne promene.

Na kraju, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da APR ne može izvršiti brisanje iz registra u periodu od dobijanja obaveštenje Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, uključujući i rad poreske policije na otkrivanju poreskih krivičnih dela. Isto važi i za period kada je privrednom subjektu oduzet PIB pa do dobijanja obaveštenja da je tom subjektu vraćen PIB.

„Nakon što Poreska uprava obavesti APR da je u privrednom subjektu završena kontrola ili vraćen privremeno oduzeti PIB, može se pokrenuti procedura brisanja”, piše na sajtu APR-a.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

U TRENDU