ostanimo u kontaktu

Svet

Ko je novi predsednik Argentine – „mešavina Borisa Džonsona i lutke ubice Čakija“

Objavljeno

-

Prijatelji, ali i kritičari izabranog predsednika Argentine, ultraliberalnog ekonomistu Havijera Mileja upoređuju sa njegovim kolegama – desničarskim populistima Donaldom Trampom i Žairom Bolsonarom. Drugi ovog ekonomistu “razbarušene kose” nazivaju “mešavinom Borisa Džonsona i lutke ubice Čakija”.

Međutim, kada je konsultantkinja za imidž Havijera Mileja osmislila njegovu specifičnu frizuru, imala je na umu dva potpuno drugačija muškarca: Elvisa Prislija i Marvelovog Vulverina.

„Izgleda kao Vulverin. Ponaša se kao Vulverin. On je poput anti-heroja“, rekla je Lilija Lemoan, profesionalna kostimografkinja koja je izabrana za kongresmenku, o svom savezniku protiv establišmenta tokom nedavnog intervjua u Buenos Ajresu.

Lemoan, čije je umetničko ime Lejdi Lemon, rekla je da vidi upadljive sličnosti između novoizabranog predsednika Argentine i Marvelovog lika, piše Gardijan.

„Vulverin je veoma odan i hrabar… On može da se naljuti i bude agresivan prema svojim neprijateljima – ali samo kada je napadnut. Nikada neće nekoga ubiti ili napasti bez razloga”, rekla je ona i dodala da Milej ima i svoju „mekšu stranu“.

„On je zaista divan“, rekla je Lemoan u predizbornom intervjuu, nazvavši krajnje desničarskog libertarijanca „trenutno najtraženijim čovekom u Argentini“.

Ali, to nije uvek bilo tako…

„Brine njegovo stanje uma“

Neautorizovana biografija Mileja – koji je u nedelju pobedio svog rivala na najvažnijim izborima u Argentini u poslednjih nekoliko decenija – prikazuje ga kao usamljenika koji je u detinjstvu pretrpeo roditeljsko zlostavljanje, ali i vršnjačko maltretiranje tokom 1980-ih i dobio nadimak El Loko (Ludak ).

„Više od Milejevih ideja, ono što me brine je njegovo stanje uma i emocionalna stabilnost“, rekao je autor knjige Huan Luis Gonzalez.

Ljubitelj muzike, Milej je bio pevač tribjut benda Rolling Stonesa pod nazivom „Everest“.

Lemoan otkriva da Milej uživa u muzici Boba Marlija i Verdija. „On voli operu. I peva operske pesme. Nije baš dobar – ali nemojte nikome da kažete da sam vam to rekla”, kaže.

Mnogo uspešniji od pevača Milej je bio kao medijska ličnost. Stekao je slavu kao ekonomski stručnjak u argentinskim TV emisijama u kojima je govorio o bedi inflacije, ali i „radostima tantričkog seksa“.

Šokantne izjave, psovke, pa uspeh na izborima – iza svega očajnički potez birača?

„Svaki čovek ima svoju dinamiku. U mom konkretnom slučaju, ejakuliram svaka tri meseca”, hvalio se Milej jednom prilikom u programu.

Takve šokantne izjave i Milejeva sklonost ka privlačenju pažnje uz upotrebu brojnih psovki – učinile su ga poznatim i pomogle mu da pokrene karijeru u politici pre oko pet godina.

Ultraliberalni ekonomista izabran je u Кongres 2021. kao zastupnik svoje stranke Libertad Avanza (Napredak slobode).

Na predsedničku funkciju stiže u situaciji kada je u Argentini prisutan veliki bes birača zbog korupcije i lošeg upravljanja, a zemlja se nalazi u najgoroj ekonomskoj krizi u dve decenije.

„Glasanje predstavlja očajnički pokušaj da se dobije nešto novo, pa šta god to bilo“, rekao je Benjamin Gedan, argentinski stručnjak iz Vilson centra. „Opcija koju su birači imali bila je manje više ista u postojećim katastrofalnim ekonomskim uslovima ili radikalskom kockanju na potencijalno svetlu budućnost, sa mnogo rizika od pada“.

Gedan veruje da će u Argentini biti „mnogo kajanja“ glasača ako Milej bude sledio makar i mali deo svojih ideja.

Tokom predizborne kampanje, Milej je obećao da će ukinuti argentinsku centralnu banku i dolarizovati ekonomiju, a mahao je i motornom testerom koja je trebalo da simbolizuje žestoke rezove za koje veruje da će pomoći stabilizaciji ekonomije i „istrebiti“ divlju inflaciju.

Milejeva biografija sugeriše da su neke od tih ideja možda u vezi sa činjenicom da ima pet kloniranih pasa, rase mastif, koji su nazvani po ekonomistima, uključujući Mareja Rotbarda i Roberta Lukasa. „Visoki su oko dva metra, teški su oko 100 kg… On ih naziva svojom četvoronožnom decom“, rekla je Lemoan, smejući se tvrdnjama da budući lider Argentine dobija političke savete od tih životinja.

Mnogi stručnjaci veruju da će Milej ipak biti primoran da bude umeren nakon preuzimanja vlasti sledećeg meseca i da će morati da se pomuči da sprovede u delo svoje kontroverznije predloge. Milejeva stranka kontroliše samo 38 od 257 mesta u donjem domu Argentine i osam od 72 mesta u Senatu.

Ali u nedelju uveče Milej je i nije baš pokazao da planira da odstupi od svoje vizije „druge najveće ekonomije Južne Amerike“. „Promene koje su potrebne ovoj zemlji su drastične“, izjavio je on, najavljujući planove slične Trampovim da Argentinu ponovo učini velikom.

Čak i pre nego što je bilo poznato da će Milej pobediti, Lemoan je rekla da je sigurna da će njen prijatelj – i njegovi saradnici – pobediti.

„Srećna sam jer sam to znala od početka. Lepo je znati da ste bili u pravu čak i kada niko nije verovao u to“, rekla je ona.

(N1)

Svet

Erdogan: Šanse za mir u Gazi posle humanitarne pauze izgubljene za sad

Objavljeno

-

Zbog beskompromisnog pristupa Izraela su izgubljene šanse za mir u Gazi posle humanitarne pauze – rekao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, prenela je danas televizija NTV.

„Uvek smo naglašavali da smo za trajni mir, a ne za humanitarnu pauzu… tu je postojala šansa za mir i nažalost izgubili smo tu šansu zbog beskopromisnog stava Izraela“, prenosi list Gardijan Erdoganovu ocenu.

Primirje u sukobima Izraela i palestinskog islamističkog pokreta Hamas u Pojasu Gaze je ove nedelje dvaput ;produženo. Ali posrednici nisu uspeli da nađu formulu za nastavak primirja i oslobađanje još ljudi posle sedam dana kada je Hamas oslobodio nekoliko desetina talaca: žene, decu i strance, a Izraael nešto više zatvorenih Palestinaca.

Od završetka primirja u petak ujutro, napadima Izraela iz vazduha i artiljerijom na jug Gaze nastavljen je rat koji je Hamas počeo 7. oktobra upadom svojih boraca u na jug Izraela. Za Izrael cilj rata je „uništenje Hamasa“.

Erdogan je ;novinarima po povratku iz Ujedinjenih Arapskih Emirata gde je učestvovao na Međunarodnoj konferenciji o klimi COP28, rekao da ne gubi nadu za postizanje trajnog mira u tom sukobu, ukazao da Hamas ne može biti isključen iz potencijalnog rešenja i dodao da on Hamas ne bi nazvao terorističkom organizacijom.

„Moramo da se usmerimo na rešenje s dve države“ – osnivanje palestinske uz Izrael, rekao je Erdogan u intervjuu.

Erdogan je takođe rekao da bi radi razgovora o mogućem rešenju rata u Gazi kontakt-grupa koju čine Organizacija za islamsku saradnju (OIC) i Arapska liga, posle sastanka sa vladama u Londonu, Parizu, Barseloni i sa zvaničnicima UN, posetila i SAD.

Izvori su rekli za agenciju Rojters da je Izrael obavestio nekoliko arapskih država da hoće da se posle rata s palestinske strane granice Pojasa Gaze formira „tampon-zona“ da bi se sprečili budući napadi.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Kijev: Nuklearna centrala Zaporožje noćas bila na ivici nuklearne nesreće

Objavljeno

-

Nuklearna centrala Zaporožje koja je pod ruskom okupacijom je noćas nakratko bila “na ivici nuklearne nesreće” zbog privremenog prekida snabdevanja strujom, saopštio je ukrajinski operator Energoatom.

„Prošle noći došlo je do potpunog kvara u centrali Zaporožje“, napisao je na Telegramu Energoatom i dodao da je jutros oko 07:00 sati ponovo uspostavljeno snabdevanje strujom postrojenja te isključene centrale što je nužno da se ne bi pregrejalo njeno nuklearno jezgro.

Dve električne linije koje napajaju centralu bile su prekinute, a jedna od njih tokom napada iz vazduha, naveo je ukrajinski operater.

Energoatom navodi da je takav prekid struje opasan i da je bez struje bila „na ivici nuklearne nesreće i zračenja“ u okolinu.

„Ruske okupacione snage ne brinu o bezbednosti nuklearne centrale Zaporožje“, izjavio je predsednik Energoatoma Petro Kotin i naveo da Rusi „stvaraju opasne situacije i ceo svet ucenjuju nuklearnom katastrofom i zračenjem“.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je potvrdila da je centrala bila privremeno bez struje tokom noći i da je to bio osmi takav prekid od početka napada Rusije na Ukrajinu 2022.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Pet izbora koji će oblikovati globalni poredak u 2024. godini

Objavljeno

-

Vraća li se Donald Tramp? Hoće li se neko u Rusiji usuditi da izazove Vladimira Putina? Iduće godine pola će sveta izaći na birališta, uključujući tridesetak zemalja koje će birati predsednika.

Ovo je pet izbora na koje treba obratiti pažnju:

Tramp – Bajden repriza

Desetine miliona Amerikanaca u novembru će birati 60. predsednika Sjedinjenih Država, a po svemu sudeći snage će ponovo odmeriti sadašnji predsednik Džozef Bajden i bivši Donald Tramp.

Odnese li pobedu, Bajden će obavljati dužnost predsednika do 86. godine starosti. Anketa za anketom pokazuje da većina birača misli da je prestar da bi bio vrhovni zapovednik, iako je Tramp samo četiri godine mlađi.

Čini se da će dezinformacije biti obeležje kampanje i podsetnik na prošle izbore kada su Trampove pristalice ušle u američki Kapitol pokušavajući da zaustave potvrdu Bajdenove pobede.

Pre revanša s Bajdenom, Tramp mora da osvoji nominaciju republikanske stranke i u toj je trci favorit uprkos višestrukim suđenjima koja mu vise nad glavom.

Još šest Putinovih godina?

Vladimir Putin ruski je lider poslednje 23 godine, a 2020. je izmenio Ustav tako da može ostati na vlasti do 2036, što bi značilo da bi mogao vladati duže od Staljina.

S obzirom da je rat u Ukrajini iskoristio kako bi pritvorio i ućutkao protivnike, male su šanse da će mu se iko preprečiti na putu do novog šestogodišnjeg mandata. Iako to još nije objavio, svi očekuju da će se kandidovati.

Njegov bivši protivkandidat Aleksej Navaljni služi 19-godišnju zatvorsku kaznu, a svoju kandidaturu najavio je ukrajinski ratni veteran i nacionalistički bloger Igor Girkin, ali je i on zatvoren i to na neodređeno vreme.

Evropski ispit za populiste

Više od 400 miliona birača iz 27 zemalja Evropske unije biraće 720 članova Evropskog parlamenta u junu.

Desničarski kandidati ohrabreni su pobedama evroskeptika Gerta Vildersa na izborima u Holandiji i prošlogodišnjeg trijumfa italijanske premijerke Džorđe Meloni.

Pozdravljajući Vildersovu pobedu, francuski krajnje desničarski poslanik u Evropskom parlamentu Džordan Bardela napisao je na Fejsbuku: „Dajte nam taj juni 2024.“

Najveći izbori

Gotovo milijardu Indijaca glasaće u aprilu i maju na izborima gde premijer Narendra Modi i njegova nacionalistička stranka BJP traže treći mandat.

Modijeva politička karijera i uspeh zasniva se na podršci indijskih Hindusa te, kako kažu kritičari, raspirivanju neprijateljstva prema velikoj muslimanskoj manjini u zemlji. Uprkos gušenju građanskih sloboda, Modi ulazi u izbore kao jasan favorit, a njegove pristalice mu pripisuju zasluge za jačanje položaja Indije na globalnoj sceni.

Indija je u avgustu postala tek četvrta nacija koja je spustila bespilotnu letelicu na Mesec nakon Rusije, SAD-a i Kine, a planira da pošalje čoveka na Mesec do 2040. godine.

Prva meksička predsednica?

Bivša gradonačelnica Meksika Klaudija Šejnbaum kandidovala se u ime stranke Morena aktuelnog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora koji nema pravo na novi mandat.

Njena suparnica Šočitl Galvez izabrana je da predstavlja opozicionu koaliciju „Široki front za Meksiko“. Odnese li ijedna od njih pobedu, postaće prva predsednica te zemlje s tradicijom mačizma.

U trku se nedavno uključio i mladi guverner države Nuevo Leon, Samjuel Garcia. Ankete pokazuju da je Šejnbaum favorit.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Ministarstvo zdravlja Gaze: Broj poginulih u napadima Izraela premašio 15.000

Objavljeno

-

Ministarstvo zdravlja u Gazi kojom upravlja Hamas je danas saopštilo ;da je broj poginulih u napadima Izraela premašio 15.200 i da su 70 odsto žene i deca, a da je ranjeno više od 40.000 ljudi.

Prethodni broj žrtava koji je navelo Ministarstvo bio je više od 13.300 mrtvih. Portparol ministarstva Ašraf al-Kidra nije objasnio taj oštar skok.

Međutim, Ministarstvo je od 11. novembra moglo da samo sporadično objavljuje podatke usled problema s vezama i velikih poremećaja u radu bolnica zbog rata.

Ministarstvo ne pravi razliku između civila i boraca.

Izrael je pojačao ofanzivu koju je nastavio posle jednonedeljnog primirja u ratu s Hamasom, što je izazvalo ponovnu zabrinutost zbog civilnih žrtava, čak iako su Sjedinjene Države pozvale saveznika Izrael da učini sve što je moguće da zaštiti civile.

„To će biti veoma važno u budućnosti“, rekao je državni sekretar SAD Entoni Blinken u petak posle sastanaka s arapskim ministrima spoljnih poslova u Dubaiju, završavajući svoju treću bliskoistočnu turneju od početka rata u Gazi.

Mnogi izraelski napadi u subotu bili su na oblast Kan Junis u južnoj Gazi, gde je vojska saopštila da je iz vazduha, s kopna i mora pogodila više od 50 ciljeva Hamasa.

Dan ranije je izraelska vojska bacala letke dan s upozorenjem stanovnicima da odu odatle, ali nije bilo izveštaja da se odazvao veći broj ljudi, kažu UN.

„Nema gde da se ode“, rekao je Emad Hajar koji je pre mesec dana pobegao sa suprugom i troje dece iz severnog grada Beit Lahije da potraži utočište u Kan Junisu. „Proterali su nas sa severa, a sada nas teraju i s juga“, dodao je on.

Izraelska vojska je saopštila da je pojačala napade na severu i širom Pojasa Gaze pogodila više od 400 ciljeva.

Izrael kaže da gađa operativce Hamasa i za civilne žrtve okrivljuje tu organizaciju, optužujući je da deluje u naseljima. Izrael je saopštio da je 77 njegovih vojnika poginulo u kopnenoj ofanzivi na severu Gaze i tvrdi da je ubio hiljade boraca Hamasa, bez pružanja dokaza za to.

Oko dva miliona ljudi – skoro celokupno stanovništvo Gaze – stisnuto je na jugu te teritorije, gde je Izrael pozvao ljude da se presele na početku rata i upozoravao da će produžiti kopneni napad. Pošto nisu u mogućnosti da odu u severnu Gazu ili susedni Egipat, njihov jedini spas je da se kreću unutar tog područja od 220 kvadratnih kilometara.

Kao odgovor na pozive SAD da zaštiti civile, izraelska vojska je objavila mapu gde mogu biti, ali je ona zbunjujuća jer ;Gaze deli na stotine numerisanih, nasumično iscrtanih parcela, ponekad preko puteva ili blokova zgrada, i traži od stanovnika da saznaju broj svoje lokacije u slučaju eventualne evakuacije.

„U publikaciji se ne precizira gde ljudi treba da se evakuišu“, navela je Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih pitanja na palestinskoj teritoriji i dodala da je nejasno kako bi oni koji žive u Gazi pristupili mapi kad nemaju struje i uz stalne prekide telekomunikacija.

Susedni Egipat je izrazio zabrinutost da bi obnovljena ofanziva mogla naterati Palestince da pokušaju da pređu na njegovu teritoriju. U saopštenju kasno u petak, egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da je prisilno premeštanje Palestinaca „crvena linija“.

Očekuje se da će potpredsednica SAD Kamala Haris koja je u subotu u Dubaiju na klimatskoj konferenciji COP28, predložiti liderima iz regiona da se „glasovi Palestinaca stave u centar“ planiranja narednih koraka za Pojas Gaze posle rata, navodi u saopštenju Bela kuća. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena naglašava potrebu za eventualnim rešenjem sa dve države – koegzistiranjem Izraela i palestinske države koja bi bila osnovana.

Obnovljena neprijateljstva su takođe povećala zabrinutost za 136 talaca koji su, prema izraelskoj vojsci, i dalje u zatočeništvu Hamasa i drugih ekstremista pošto je 105 talaca oslobođeno tokom primirja. Za porodice preostalih talaca, kolaps primirja bio je udarac za nadu da bi njihovi najmiliji mogli biti oslobođeni. Izraelska vojska saopštila je u petak da je potvrdila smrt još četiri taoca, čime je ukupan poznat ;broj ;mrtvih porastao na sedam.

Tokom primirja, Izrael je oslobodio 240 Palestinaca iz svojih zatvora. Većina oslobođenih sa obe strane bile su žene i deca.

Od nastavka neprijateljstava u petak, nijedan konvoj pomoći ili isporuka goriva nisu ušli u Gazu, a humanitarne operacije unutar Gaze su uglavnom obustavljene, navodi UN.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izrael se povukao iz pregovora o primirju

Objavljeno

-

The Week

Izrael se povukao iz pregovora o primirju sa Hamasom, saopšteno je iz kabineta premijera Benjamina Netanjahua.

Izrael je opozvao svoj tim pregovarača iz Katara nakon što je “došao u ćorsokak u pregovorima”, navodi se u saopštenju koje je objavila kancelarija premijera Netanjahua.

“Teroristička organizacija Hamas nije ispunila svoj deo sporazuma, koji je uključivao povratak svih žena i dece koji su držani kao taoci, a u skladu sa spiskom koji je poslat Hamasu i koji su oni odobrili“, navodi se u saopštenju.

Pregovarači su bili iz izraelske obaveštajne agencije Mosad, a u saopštenju se navodi da je šef agencije Dejvid Barnea taj koji je opozvao tim.

Uz pomoć stranog posredovanja postignut je sporazum između Izraela i Hamasa koji je doveo do sedmodnevne pauze u borbi i oslobađanja izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike.

Primirje je počelo 24. novembra i dva puta je obnavljano pre nego što je okončano u petak ujutro.

pročitaj više

U TRENDU