ostanimo u kontaktu

Srbija

Ko je tajni kupac udela u Lasti: Oči uprte na dve adrese

Objavljeno

-

Dan posle prodaje 264.116 akcija Laste na Beogradskoj berzi jasno je samo ko je prodao, ali ne i ko je kupio udeo u ovom preduzeću. Privremeni organ Grada Beograda je pre dve nedelje doneo Rešenje kojim brokerskoj kući Dunav Stokbroker poverava prodaju gradskog udela u prevozniku. Reč je o 11,47 odsto kapitala.

Oni koji bi mogli da otklone svaku sumnju nisu odgovarali na pitanja Forbes Srbija, ni direktor Laste Vladan Sekulić, a ni Ministarstvo privrede kojem smo još pre više od nedelju dana uputili pitanja u vezi sa privatizacijom Laste.

S druge strane, sagovornici Forbes Srbija sa kojima smo nezvanično razgovarali imaju nekoliko opcija. Jedna je da je Lasta gubitaš čije akcije, pogotovo ne manjinski paket, ne želi da kupi niti jedan ozbiljan investitor pa se iza ove iznenadne transakcije krije ustvari država, koja je preuzela na sebe udeo grada kako bi ga objedinila i kasnije ponudila na tenderu.

Privatnik na mala vrata

Po drugoj pretpostavci, država nije kupac ovih akcija, već privatni vlasnik koji je zbog želje da ostane izvan radara javnosti akcije od Grada Beograda kupio preko kastodi računa jedne od banaka na domaćem tržištu. Dodatno, sagovornici Forbes Srbija imaju i ideju ko bi mogao biti novi suvlasnik – reč je o privatnom autobuskom prevozniku čiji je biznis poslednjih godina u ekspanziji.

Činjenica je, zapravo, da ima argumenata u prilog i jednoj i drugoj teoriji.

Državno preuzimanje bi bila ustvari konsolidacija vlasništva u Lasti. Najveći akcionar ovog preduzeća je Akcionarski fond – 29,7 odsto, dok Republika Srbija poseduje 13,7 odsto. Republički PIO fond drži 7,8 odsto. Suvlasnici su i Nacionalna služba za zapošljavanje, Zavod za zdravstveno osiguranje, opštine Smederevo, Stara Pazova… Objedinjavanje vlasništva bi mogla da bude priprema za privatizaciju ovog preduzeća koju nadležno Ministarstvo privrede najavljuje barem tri prethodne godine.

Podsećamo da je Lasta AD jedno od pedesetak preduzeća čiju privatizaciju nadležni najavljuju, pripremaju ali i prolongiraju poslednjih nekoliko godina. Prema podacima koji se mogu naći na sajtu pomenutog ministarstva u slučaju Laste je “moguća objava javnog poziva u toku 2024. godine”.

Sve veći gubitak

U prilog teoriji da za Lastu niko ozbiljan nije zainteresovan idu i ne baš sjajni poslovni rezultati ovog preduzeća. Prema Konsolidovanom finansijskom izveštaju za prvu polovinu 2023. godine ovaj prevoznik imao je ukupne prihode od 3,77 milijardi dinara, a rashode od 3,96 milijardi, pa je ostvaren neto gubitak 194 miliona dinara.

Situacija nije bila sjajna ni tokom 2022. godine. Ukupni prihodi bili su oko osam milijardi dinara, a rashodi 8,9 milijardi. Gubitak je iznosio 935 miliona dinara i dupliran je u odnosu na 2021. godinu.

Pet godina je bilo dovoljno da se vrednost jednog od najvećih autobuskih prevoznika u zemlji – strmoglavi. Prema procenama konsultantske kuće BDO Srbija, objavljene aprila 2019. godine, 100 odsto Laste vredelo je između 16 i 23 miliona evra. Dve godine kasnije Beokoneks je došao do 73 miliona evra. U taj iznos je ušlo i sedam miliona evra vrednosti Lastre (bila zavisno preduzeće Laste koje je 2022. godine kupila Strela Obrenovac).

Spremnost, zasad nepoznatog kupca, da svaku akciju plati 560 dinara govori da ovaj prevoznik, na tržištu kapitala, trenutno vredi tek oko 11 miliona evra. Na kraju 2022. godine Lasta je imala 2.018 radnika. Njena najveća vrednost su autobuske stanice širom zemlje, ali i profitabilne inostrane linije.

Odapeta Strela

Upravo drastičan pad vrednosti ide u prilog pretpostavci da se Lasta urušava ne bi li je neko jeftino kupio. U to veruje Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga. On, ali i drugi upućeni, veruju da na mala vrata u vlasničku strukturu Laste ulazi drugi prevoznik – i to Strela.

„Malopre sam dobio informaciju iz GSP da Beograd Streli ustupa prigradske GSP linije”, kaže Veselinović. “GSP bi trebalo da ostane samo gradski prevoz, a sve prigradske linije će dobiti Strela. Simptomatično je što se ovo dešava u trenutku kada se na berzi prodaju Lastine akcije”, dodaje Veselinović.

Podsećamo, Strela Obrenovac, koju naši izvori navode kao logičnog kupca akcija Laste, osnovana je 1981. godine. Jedini vlasnik je Miroslav Nikolić. Istovremeno Nikolić je vlasnik 99,78 odsto u sestrinskom preduzeću Strela Ub, osnovanom 1998. godine. Poseduje i Koncern Srboeksport, koji se bavi drumskim prevozom tereta.

Poslednje godine bile su uspešne za njegove kompanije. Strela Obrenovac je od 2018. godine do 2022. skoro duplirala ukupne prihode – od malo više od milijarde do 1,9 milijardi dinara. Ukupni rashodi su rasli nešto sporije – od milijarde do 1,7 milijarde dinara. Neto dobit je tako od 46 miliona dinara stigla do 186,9 miliona.

Stela Ub je od 473,4 miliona dinara ukupnih prihoda u 2018. uspela da dostigne 809,5 miliona u 2022. godini. Kada je reč o troškovima, oni su 2018. iznosili 471,9 miliona dinara, a u 2022. – 641,5 miliona. Neto dobit je bila 1,28 miliona, a u 2022. godini je bila 141,5 miliona dinara.

Grad je postao suvlasnik Laste na osnovu konvertovanja duga u kapital. U julu 2018. godine tako su “prebili” neizmirene ustupljene javne prihode u ukupnom iznosu od 123,9 miliona dinara, koji su bili obuhvaćeni Sporazumom o odlaganju plaćanja poreskog duga. Dodaje im se pripadajuća kamata. Dug je nastao zbog neplaćenog poreza na zarade.

Poznato je i kako je tokom 2022. godine zbog učestalih pritužbi stanovnika beogradskih prigradskih opština, tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić pretio Lasti tužbom, navodeći da grad svoje obaveze prema ovom prevozniku izmiruje na vreme, dok Lasta to ne čini.

(Forbes Srbija)

Srbija

Telekom Srbija pokrenuo projekat „Dečji svet je veći od ekrana“

Objavljeno

-

Telekom Srbije je, kao regionalni lider u oblasti telekomunikacija i odgovoran akter u zajednicama u kojima posluje, pokrenuo društveno odgovornu kampanju „Dečji svet je veći od ekrana“, saopštila je danas kompanija.

Cilj kampanje je da se obezbedi dodatni prostor i čuje mišljenje stručnjaka na ovu temu i time pruži podrška roditeljima i javnosti o važnosti uravnoteženog korišćenja ekrana i digitalnih uređaja u ranom razvoju dece.

Kako je navedneo, kampanja o preranom i prekomernom izlaganju dece ekranima podiže svest o jednoj od globalnih tema u oblasti dečjeg razvoja.

pročitaj više

Srbija

Konkurs za podršku inovatorima od danas do 31. maja

Objavljeno

-

U Vladi Srbije danas je predstavljen novi StarTech program „Novi krug do zvezda za inovatore: Više od milion razloga za dobre ideje u Srbiji“, koji će biti biti otvoren od danas do 31. maja. 

U periodu od 15. aprila pa do kraja maja 2024. preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu za bespovratna sredstva u vrednosti do 50.000 dolara, kao i za program ubrzanog razvoja koji ima za cilj da inovatorima olakša put do investicija i tržišta. 

Ovaj četvrti po redu konkurs za podršku inovacijama, kako je rečeno na predstavljanju, deo je šestogodišnjeg projekta koji realizuju NALED, Vlada Srbije i kompanije Philip Morris sa ciljem ubrzanog privrednog rasta i transformacije tradicionalne ekonomije u digitalnu, digitalnu, izvozno orjentisanu ekonominu zasnovanu na znanju i inovacijama.

pročitaj više

Srbija

Srbija prva u Evropi po broju preminulih od karcinoma dojke

Objavljeno

-

Narodna poslanica Tatjana Macura rekla je danas da je imala mnogo sreće nakon što joj je dijagnostifikovan karcinom i istakla da iznošenjem svog iskustva želi da apeluje na žene da odrade određene preglede.

Macura je u razgovoru za K1 televiziju iznela je svoje iskustvo rekavši da je napipala promenu u pazušnoj jami, dok je intenzivno vežbala za sportske aktivnosti.

„U tom trenutku sam mislila da sam istegla ligamente ili da se nešto dogodilo sa mišićem, pošto sam radila vežbe za gornji deo tela. Međutim, kada sam otišla u Dom zdravlja, doktorka nije mogla da ustanovi na osnovu pregleda o čemu se radi i uputila me je na ultrazvučni pregled mekih tkiva. Taj pregled, osim pregleda pazušnih jama, obuhvatao je i pregled dojke“, rekla je Macura.

pročitaj više

Srbija

Er Srbija uspostavila direktne letove na liniji Beograd – Mostar

Objavljeno

-

Srpska nacionalna avio kompanijia Er Srbija je današnjim letom (JU634) iz Beograda za Mostar uspostavila direktnu liniju između ta dva grada.

Do tog grada u Bosni i Hercegovini, srpski avio prevoznik od danas saobraća tri puta nedeljno, svakog ponedeljka, petka i nedelje. Let traje oko 50 minuta.

„Er Srbija se trudi da bude karika povezivanja Zapadnog Balkana i u tome uspeva zahvaljujući dobroj komunikaciji sa partnerima u regionu. Danas uspostavljena avio veza između Beograda i Mostara rezultat je odlične saradnje i snažne podrške koju nam je pružio aerodrom Mostar. Verujemo da će direktna avio linija doprineti snažnijem i efikasnijem umrežavanju zemalja u regionu, kao i većim mogućnostima za putovanja ka zapadnoj i severnoj Evropi. Ocekujemo veliko interesovanje putnika, naročito onih koji žele da putuju između Mostara i Evrope ili Severne Amerike, preko Beograda, glavnog čvorista nacionalne kompanije Republike Srbije“, rekao je generalni direktor Er Srbije Jirži Marek.

pročitaj više

Srbija

Profit NIS-a više nego prepolovljen, brojke za Telekom još nisu javne: Šta se desilo sa Top 10 kompanija po dobiti

Objavljeno

-

Ukupan rezultat srpske privrede u 2023. godni tek će se sabrati. Finansijski izveštaji koji se uveliko objavljuju daju nagoveštaj. Na prvi pogled, onima koji su se poslovanjem u 2022. probili na sam vrh dobitnika – prošla godina nije bila podjednako dobra.

Forbes Srbija je proverio bilanse uspeha kompanija koje su bile prve po dobitku iz 2022. godine. Za dve od 10 kompanija sa liste dobitnika Agencije za prviredne registre, finansijski izveštaji za prošlu godinu još nisu javno dostupni. Reč je o Telekomu i MK grupi.

Sudeći po brojkama, vrlo je izvesno da se, kada APR bude sumirao rezultate za 2023. godinu, neke od ovih kompanija neće ponovo naći u samom vrhu.

Pad prihoda od prodaje derivata u Srbiji za 80 milijardi

Neto dobit prvog sa liste, Naftne indsutrije Srbije, lane se više nego prepolovila. Dok su 2022. završili sa profitom od 93,4 milijarde dinara, lane su zaradili 41,9 milijardi dinara.

To je posledica pada ukupnih prihoda za više od 100 milijardi dinara, sa 506,5 na 402,7 milijardi, a lošiji rezultat ublažilo je smanjenje ukupnih rashoda za više od 40 milijardi (sa 395,7 na 352,9 milijardi).

Neto prihodi od prodaje su im se lane smanjili za blizu 96 milijardi dinara – sa 486,9 na 391 milijardi dinara. Najviše je trpela domaća prodaja derivata nafte, gde je prihod bio manji za blizu 80 milijardi dinara. S druge strane, prodali su više električne energije – 15,4 milijarde dinara, a godinu pre 9,4 milijarde dinara. Na stranom tržištu su ostvarili prihode oko 23 milijarde dinara manje nego godinu pre.

Stručnjaci objašnjavaju da je niz faktora verovatno uticao na ovakav rezultat NIS-a.

„Najpre, treba znati da se rezultati onih kriznih godina neće ponoviti. Tada su energetske firme imale rekordne godine“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku. „Moraju da uvoze naftu. U našem uvoznom miksu nikada nije dominirala ruska nafta, već kazahstanska i iračka. Pitanje je kako se sada dovijaju zbog sankcija. Cene nafte na svetskom tržištu su prošle godine bile dosta niže“.

Deo objašnjenja daje sama Naftna industrija Srbije u Napomenama uz finansijski izveštaj. Pozivaju se na pogoršanu geopolitičku situaciju, kao posledicu događaja u Ukrajini, što je doprinelo promenjivim cenama.

„Prosečna cena nafte u 2023. godini je 82,62 dolara za barel, odnosno 18% manje nego u istom periodu 2022. godine, što je uslovilo da Vlada Republike Srbije uvede kratkoročna ograničenja na prodajne cene naftnih derivata“, navodi NIS. „Nemoguće je utvrditi koliko će dugo trajati ova pojačana volatilnost. Najavljene su brojne sankcije kako bi se ograničilo poslovanje ruskih subjekata, a u takvoj situaciji, to bi moglo dodatno da utiče na poslovanje Društva“.

Zlato donelo dobar rezultat

Srbija Ziđin majning je u 2022. godini ostvario neto dobit vrednu 75 milijardi dinara. Lane su bili još bolji. Zaradili su neto 82,3 milijarde dinara. Ukupni prihodi brže su rasli od rashoda tako da su povećani sa 122 na 136,1 milijardi dinara dok su rashodi bili veći za šest milijardi.

Ovo preduzeće se bavi pre svega prodajom koncentrata bakra sa sadržajem zlata. Reklo bi se da se na njihovo poslovanje preslikala sudbina zlata.

Od prodaje proizvoda i usluga su naplatili 129,5 milijardi dinara. Njihov glavni priliv je od prodaje proizvoda i usluga zavisnim preduzećima i povezanim licima u inostranstvu – 109,4 milijarde dinara (oko 5,5 milijardi dinara manje nego godinu pre). Porastao im je, međutim, prihod od prodaje na inostranom tržištu, očigledno nepovezanim kupcima. Dostigao je 20 milijardi dinara, dok je godinu pre iznosio 4,1 milijardu dinara.

Lane su povećali i broj radnika. Došli su do ukupno 1.127 zaposlenih, a bilo ih je 846.

„Zlato je berzanska roba kojoj je cena u usponu konstantno od 2014. godine“, pojašnjava Miloš Zdravković. „Cena je rasla, nije bilo oscilacija. Nije ni stagnirala. Zlato je manje osetljivo na oscilacije. Verovatno u tome leži rezultat ove kompanije“.

Drugi Ziđin manje uspešan

Ziđin koper, s druge strane, i dalje ima značajnu dobit, ali je manja nego što je bila. Lane su ostvarili profit od 19,2 milijarde dinara, a godinu pre – 35 milijardi dinara.

Za razliku od Majninga, ovde je kretanje ukupnih prihoda i rashoda išlo drugačijom dinamikom. Rashodi su skočili za više od 30 milijardi, sa 75,3 na 108,2 milijarde dok su prihodi rasli upola brže – samo 15 milijardi.

Poslovni prihodi su im porasli 17 milijardi dinara i dostigli 119 milijardi dinara, iako su prihodi od prodaje proizvoda i usluga – pali. Računovodstveno ih je nadomestilo povećanje zaliha – za 17 milijardi dinara.

Prihodi od prodaje na domaćem tržištu su iznosili 22,8 milijardi i bili su 4,8 milijardi dinara veći. Prodaja na stranim tržištima je, međutim, pala sa 98 na 77 milijardi dinara.

Najviše novca im donosi bakar – 66,7 milijardi dinara. Godinu pre taj prihod je bio čak 40 milijardi manji. Od zlata je stiglo 10 milijardi, tri više nego u 2022. S druge strane, značajno je pala prodaja koncentrata bakra – slilo se 21,8 milijardi dinara, a godinu pre – 80 milijardi dinara.

„Cena bakra je mnogo promenjivija od zlata“, dodaje Zdravković. „To je ruda koja se koristi u industriji, građevinarstvu i zavisi od ponude i potražnje. Čim je recesija, pada mu vrednost“.

Struja u Srbiji i dalje dobar posao za Rumune

U 2022. godini su bili pravo iznenađenje u privredi Srbije. SCM Power, ćerka firma rumunske kompanije Energy Distribution Services, iako novajlija, ušla je u TOP 5 po neto dobitku. Registrovani su kao snadbevači strujom, prirodnim gasom i klimatizacijom i tada su za nepunih pola godine rada uspeli da dođu do profita od skoro 11 milijardi dinara.

I dalje imaju dvoje zaposlenih, ali su uspeli da povećaju dobit. U 2023. godini su zaradili 12,2 milijarde dinara.

Ono što je ove godine nedostajalo SCM-u je novac na stavci „ostali prihodi“. Godinu pre tu je bilo gotovo tri milijarde dinara, a prošle ništa, pa je ukupan rezultat „zavisio“ isključivo od poslovnih prihoda.

Prihodi od prodaje roba i usluga su ukupno iznosili 42,2 milijarde dinara, od čega je 35 milijardi dinara od prodaje matičnom preduzeću. Na domaćem tržištu su ostvarili prihod od 5,2 milijarde dinara. Na stranom tržištu, mimo matične firme, prodali su struju za dve milijarde dinara.

Graditelji u blagom padu

Behtel Enka ogranku Beograd je i prošla godina bila uspešna, ali značajno manje od 2022. Završili su je sa neto dobitkom 3,2 milijarde dinara, dok su godinu pre zaradili 8,9 milijardi dinara.

Društvo je angažovano na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta u dužini od 112 kilometara, na relaciji Pojate-Preljina. U prošloj godini su imali 2.801 zaposlenog radnika, a u 2022. – 2.432 zaposlena.

Finansijski izveštaj pokazuje da su im ukupni rashodi porasli nešto brže od prihoda. Dok je priliv pao sa 44,4 na 42,1 milijardi dinara, rashodi su skočili sa 33,8 na 38,2 milijarde dinara.

Stabilan energetski sistem, manja zarada

Tigar tajers je godinu završio sa profitom od 5,2 milijardi dinara, dok je godinu pre zarada bila 8,84 milijardi veća. Prihodi su im bili za šest milijardi dinara manji, ali su uspeli da smanje i rashode za skoro 3,5 milijarde dinara. Smanjen je malo i broj radnika. Lane ih je bilo 3.512, što je za 83 manje nego u 2022.

Kada je reč o telekomunikacijama, tu je zarada veća od prethodne. Jetel je dostigao neto dobitak od devet milijardi dinara, a godinu pre je iznosio 8,4 milijarde.

Zarada Elektromreže Srbije je manje nego u 2022. godini i to pre svega zahvaljujući stabilnosti sistema. U 2023. su dostigli neto dobit od tri milijarde dinara, a godinu pre – 8,1 milijardu dinara.

Prihodi kompanije su pali za više od 15 milijardi dinara (sa 58,8 na 43,1 milijardi) dok su oboreni i rashodi ali za 10 milijardi dinara.

U prihode od prodaje EMS-a najvećim delom ulaze prihodi od balansnog mehanizma i balansne odgovornosti. Iznosili su ukupno 11,3 milijardi dinara, a godinu pre 26,3 milijardi dinara. Prihodi od balansne odgovornosti zavise koliko su učesnici na tržištu bili u debalansu i svake godine se menjaju, vidi se iz pojašnjenja uz finansijski izveštaj.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

U TRENDU