ostanimo u kontaktu

Svet

Ko je zaista Bernar Arno, najbogatiji čovek na svetu, i zašto sada kreće borba petoro dece za nasleđe

Objavljeno

-

Od 1. februara 2024. najbogatija osoba na svetu je Bernar Arno, izvršni direktor francuske grupacije luksuznih proizvoda LVMH čija je vrednost procenjena na više od 200 milijardi dolara. Kako je nastala imperija i ko će je naslediti?

Ilon Mask više nema laskavu titulu koja običnim smrtnicima deluje prilično nadrealno – najbogatiji čovek na svetu. Nekoliko meseci pre Forbsove objave, Bernar Arno kao da je napravio malu uvertiru sopstvenom uspehu iza kojeg kaskaju i Mark Zakerberg, Džef Bezos, Amansio Ortega, Leri Pejdž i mnogi drugi. Prvi čovek imperije luksuzne robe LVMH (Luj Viton, Moet, Henesi) stajao je tik uz Ajfelov toranj, pred velikim brojem zvanica i novinara.

Povod je bila objava ove kompanije da će ta grupacija obezbediti 150 miliona evra za sponzorisanje Olimpijskih igara u Parizu ove godine, i da će njegova juvelirska kuća Šoume dizajnirati olimpijske medalje. Nije sporno ni koja alkoholna pića će se točiti na manifestacijama pod okriljem Olimpijade, kao ni da će kompanija Sefora biti zadužena za štafetu Olimpijske baklje. Sport je danas poligon za iskazivanje moći dominacije i trijumfa, iza koga u ovom slučaju stoji 210 milijardi dolara (u trenutku objave teksta, njegovo bogatstvo naraslo je na 231 milijardu dolara po Forbes listi u realnom vremenu i sve više odmiče Masku), tako je uostalom bilo i na Svetskom fudbalskom prvenstu kada je Hublot, deo francuskog konglomerata bio oficijelni sponzor za vreme.

Tokom više od 30 godina Arno je pretvorio LVMH u najvredniju kompaniju u Francuskoj, koja ima poslovanje u 81 zemlji. Njegovi brendovi krem su svetskog luksuza – Luj Viton, Kristijan Dior, Tifani, Dom Perinjon. Novac je doneo moć, a ona poštovanje, i premijera i predsednika najvećih svetskih državnika. Moć je toliko velika da sigurno i nadilazi veliku većinu država, samo je njena suptilnost drži van radara.

Sekao je vrpcu u novoj fabrici Luj Vitona u Teksasu sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom i sastajao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, visokim kineskim zvaničnicima. Jednom prilikom je izgovorio „mi smo kao Henri Kisindžer, nismo tu da se slažemo ili ne slažemo oko političkog aspekta zemlje u kojoj poslujemo“. Tu su dakle da zarađuju novac, nije hteo da doda Arno.

Njegova umetnička kolekcija (procenjena na milijarde evra) posramila bi i etablirane svetske muzeje, kao i Fondacija Luj Viton. Pre nego što se zapitamo ko će ovu imperiju da nasledi, moramo da se prisetimo kako je ona uopšte nastala.

Imperija i druga strana medalje

Arno je rođen u gradiću Rubeu, 1949. godine. Biznis je prvi put video u građevinskoj kompaniji Ferret-Savinel, koju je vodio njegov otac Žan, a osnovao njegov deda, koji ga je vodio na gradilište. Iako se ne tako davno smatralo da je ogromna većina bogatstva u svetu nasleđena, prema nacionalnoj studiji o milionerima iz 2023. samo 21% milionera je dobilo neki vid nasledstva. U slučaju Arnoa epitet „old money“, stari novac, ipak ima punu težinu.

Kada je Arno imao 28 godina, otac ga je preusmerio na tržište nekretnina, a ubrzo nakon toga se preselio u Nju Rošel, Njujork, što je procenjeno kao daleko plodnije tle za biznis i krupni kapital od tada socijalističke Francuske. Amerika je Bernara vrlo brzo oblikovala, i on se pronašao u agresivnom pristupu spajanja kompanija i njihovim akvizicijama. Nepotvrđena je glasina da ga je na povratak u Pariz ponukao njujorški taksista koji mu je rekao „da ne zna ime francuskog predsednika, ali da zna za Dior!“

Kockice su se spojile, francuska vlada je želela da se oslobodi bankrotiranog tekstilnog konglomerata koji je uključivao i Dior. Arno ga je kupio za jedan franak, otpustivši 9.000 ljudi i zadržavši samo Dior, koji mu je pomogao da kasnije finansira preuzimanje „aždaje luksuza“ LVMH 1989. godine (u vlasništvu su se nalazili i Živanši, Kenzo, Dom Perinjon). Njegov stil je šokirao klupski svet francuskog biznisa, gde je postao poznat kao „Vuk u kašmiru“, a kao takav je verovatno nesvesno postao i „kum“ ekranizovanom „Vuku sa Vol Strita“.

LVMH koji sada poseduje 75 brendova, od 1995. krenuo je da kupuje kao na traci, pa su te godine (pre toga kupljeni Kenzo i Berluti) delovi konglomerata postali modne kuće Selin, Mark Džejkobs, Emilio Pući, Loro Piana, Fendi, alkoholna pića Belvedere, Glenmorandži, Krug, juveliri Tifani (16 milijardi dolara, najveći posao u sektoru luksuza) i Bulgari. Guči i Ermes su mu iskliznuli kroz prste nakon mučnih javnih bitaka.

Poslednjih godina LVMH se proširio na luksuzno hotelijerstvo i ugostiteljstvo – Siprijani u Veneciji, 21 Club u Njujorku, restorane u okviru Tifanija i Diora, koktel bar Moet u Parizu.

Dok mu se poslovni svet klanja, za obične Francuze je persona non grata, jer radnička Francuska i dalje čuva slobodarske i izvorno levičarske tekovine u kojoj su žuti prsluci i narodni bunt bili realni, dok u mnogim zemljama gde je situacija daleko gora nisu.

Kada je predsednik Emanuel Makron prošle godine najavio podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 64 godine, demonstranti su gotovo intuitivno krenuli na lice Makronovog establišmenta kako su ga mnogi opisali. Upali su u sedište LVMH, paleći dimne bombe. „Ako Makron želi da pronađe novac za finansiranje penzionog sistema, trebalo bi da dođe ovamo da ga pronađe“, rekao je tada sindikalni lider Fabijen Viledju za CNN.

„Francuska nije zemlja koja je motivisana poslovnim uspehom, za razliku od Sjedinjenih Država“, izjavio je jednom prilikom Arno, navodeći da u Americi može normalno da se šeta, pa i u Kini gde je imao status rok zvezde prošle godine.

Kasniji pokušaji naglašavanja ekonomskih doprinosa kompanije, otvorenih radnih mesta, skoro šest milijardi evra poreza Francuskoj državi, u očima javnosti su i dalje jeftina kupovina indulgencija i gotovo kikiriki za Arnoa.

U Francuskoj za njega nema šetnje bez gomile telohranitelja.

Deca i poređenja sa serijom HBO-a „Naslednici“

Detinjstvo njegove dece kao da je bila priprema za vođenje carstva luksuza, zbog čega su i završili najprestižnije škole u Francuskoj. Ne još doduše, jer je pre dve godine Arno ubedio upravni odbor da podigne starosnu granicu za obavezno penzionisanje izvršnog direktora i predsednika sa 75 na 80, stvarajući paralelno korporativnu strukturu koja obezbeđuje kontrolu LVMH njegovoj deci, pa tako svako dete ima po 20% akcija koje ne mogu da prodaju u narednih 30 godina bez jednoglasnog odobrenja odbora.

Iako penzija nije realnost ove godine kako je prvobitno trebalo da bude, to nije zaustavilo spekulacije koje će dete obučeno uglavnom u mornarsko ruho odela Dior, osim ćerke Delfin biti novi čelnik kompanije. Otud i pravljenje atmosfere buduće drame nalik na onu u seriji „Naslednici“ koja se emituje na televiziji HBO. Francuski mediji puni su naslova koji upoređuju Arnoove i samog Bernara sa porodicom Roj, odnosno Loganom iz popularne serije.

Najstarije dete je ćerka Delfin (48), predsednik i izvršni direktor Kristijan Diora i član izvršnog odbora LVMH. Antoan (46) ne samo da je zadužen za imidž i održivost kompanije, već je i izvršni direktor brenda muške odeće Berluti, predsednik italijanske luksuzne kuće Loro Piana, izvršni direktor Kristijan Diora S.E. i član odbora LVMH. Oboje su deca iz prvog Arnoovog braka, sa En Devavrin, o kojoj se malo toga zna.

Troje dece dolaze iz drugog braka sa Elen Mersije, kanadskom koncertnom pijanistkinjom: Aleksandr (31) je izvršni potpredsednik za proizvode i komunikacije u Tifaniju, Frederik (28) je izvršni direktor kompanije Tag Heuer, dok je Žan (24), direktor satova Luj Vitona.

Biznis i samo biznis

Rube je nekada bio tekstilni gigant u severnoj Francuskoj. Kako su dolazile nove generacije industrijalaca, poslovi su nestajali, a novac se delio naslednicima. Arno je bio svedok tih finanijskih lomova, i dobro ih je upamtio, a lekciju je naučio i za svoju decu.

Nije to neka viša matematika, ukoliko deca dobiju previše bez po muke, epilog je izvestan, pre ili kasnije, to znamo i mi smrtnici. U slučaju Arnoovih kasnije, s obzirom na to koliko Bernar ima novca. Diplomiravši na francuskoj elitnoj politehničkoj školi, Arno je usavršavao matematičke veštine svoje dece svaki put pred porodičnu večeru.

U intervjuu Njujork Tajmsu njegov sin Antoan se prisetio „da dobijanje manje od savršene ocene na ispitima za Bernara nije bilo prihvatljivo“, slično svedoćenje o tinejdž poslovnim drilovima izneo je za Business of Fashion i Jan Rodžers, bivši glavni digitalni službenik u LVMH-u.

Cela Francuska je svedočila odlascima tada desetogodišnje Delfin sa ocem u Diorove prodavnice. Bernar je svako svoje dete upario sa mentorom koji ih je uvodio u posao. Delfin i Antoan su karijere započeli na pozicijama početnika (Delfin je čak prodavala parfeme), dok su troje najmlađih daleko brže dobili odgovornije funkcije.

Citat: U svojim javnim nastupima Arno uvek insistira da njegov glavni cilj nije profit već poželjnost, žudnja za njegovim proizvodima. I taj cilj ostavlja u amanet svojim naslednicima uz uslov da tako bude minimum narednih 50 godina. Reč poželjnost najpopularnija je u kompaniji.

Krilatica „para na paru ide“ kod Arnoovih ima smisla i kada je šira porodica u pitanju. Delfin je udata za milijardera Havijer Nila, dok je Aleksandr oženio Žerladin Gijo uz prisustvo Bijonse i Džej Zija, koja je i sama vlasnica brenda asesoara Destre. Sin Antoan je oženio rusku manekenku Nataliu Vodianovu.

Bernar Arno je u intervjuu Njujork Tajmsu o nagađanjima ko će ga naslediti bio izričit, odbacivši poređenja sa HBO „Naslednicima“.

Nije obaveza da jedno od moje dece bude naslednik“, a sa takvim stavom su u javnosti istupili i sami naslednici.

Deluje da ovako uspešan čovek teško može da pogreši, koju god odluku da donese, posebno imajući u vidu da je Aleksandr, koji je karijeru otpočeo u Americi i firmi Mekinsi već sklapao poslove sa Bijonse, Džej Zijem i nemačkim proizvođačem aluminijumskih kofera Rimovom, koji su kompaniji doneli bogatstvo, a isto važi i za Delfin i Antoana. Budućnost im je svima svakako svetla, čak i ukoliko bogatstvo ne ostane na sadašnjih više od 200 milijardi.

(Forbes Srbija)

Svet

Otkrivene tajne Titanika: Zašto je broj čamaca za spasavanje smanjen?

Objavljeno

-

Pre 112 godina, 15. aprila, luksuzni prekookeanski brod Titanik sa sobom je odneo 1.500 života, a njegova olupina i dalje leži na dnu ledenog Atlantika.

Američki animator Džered Oven je pre godinu dana na Jutjub platformi postavio digitalnu predstavu broda iz svih uglova, tačno onako kako je izgledao pre nego što je isplovio iz Sautemptona pre 112 godina. Ovaj video je otkrio mnoge do sada nepoznate detalje.

„Ovo je sve dizajnirano ručno, za mene je to neverovatno inženjerstvo i umeće“, rekao je Oven. Prilikom kreiranja prikaza, Oven je koristio brojne izvore, uključujući National Geographic, „Titanic“‘ izdanje serije knjiga Haines Manual , a zatim se oslanjao na program za kreiranje 3D sadržaja kako bi sve prikupljene informacije oživeo.

Razlog manjka čamaca za spasavanje

Njegov video prikazuje svih 10 paluba Titanika, uključujući palubu za čamce na samom vrhu. Deo razloga za nedostatak čamaca za spasavanje bio je i taj što dizajneri nisu želeli da prenatrpaju palubu broda i tako zakrče pogled na Atlantik putnicima prve klase.

Poznato je da Titanik nije imao dovoljno čamaca za spasavanje koji bi mogli da spasu 2.224 duše na brodu. Da jeste, moglo bi biti spaseno mnogo više stotina – ako ne i svi – živoia koji su izgubljeni te noći, piše Daily Mail.

Titanik je imao ukupno 20 čamaca za spasavanje, koji su zajedno mogli da prime 1.178 ljudi, nešto više od polovine ukupnog broja putnika (iako dva od ovih čamaca nisu bila iskorišćena kada je brod potonuo).

Posmatrajući plan Titanika, čamci za spasavanje su se uglavnom držali na oficirskom šetalištu prema prednjem i šetalištu druge klase.

U međuvremenu, šetalište prve klase bilo je skoro potpuno oslobođeno od čamaca za spasavanje, što znači da su putnici prve klase mogli da šetaju i dive se čistom pogledu na Atlantik sa obe strane.

Iako se sada čini nezamislivim, polazna tačka Titanika je očigledno bila njegova veličina i luksuz, a ne sigurnost.

Još jedna zanimljiva činjenica je da su na Titaniku zapravo postojala dva velika stepeništa, oba ograničena samo na putnike prve klase. Daleko veličanstvenije bilo je prednje veliko stepenište, koje je bilo ukrašeno rezbarenom hrastovom zidnom pločom sa satom u sredini – mesto gde se Džek i Rouz susreću u hit filmu Džejmsa Kamerona iz 1997. godine.

Ovaj brod je krasio luksuz, kao što su teretana, tereni za skvoš, tursko kupatilo, teretana i prvi bazen na brodu. Titanik je bio „kraljevski parobrod“, što znači da mu je britanska monarhija legalno naručila da nosi pisma i pakete.

Prema podacima Nacionalnog poštanskog muzeja Smitsonijan, na brodu se nalazilo između šest i devet miliona predmeta namenjenih za Njujork. Sva Titanikova pošta je izgubljena kada je brod potonuo oko 2:20 ujutro, dva sata i 40 minuta nakon što je udario u ledeni breg.

Video bi mogao da bude koristan australijskom milijarderu Klajvu Palmeru, koji je obećao da će rekonstruisati čuveni brod po procenjenoj ceni od milijardu funti. Titanik II, koji treba da bude spreman za plovidbu do 2027. godine, oponašaće specifikacije originalnog broda, uključujući moderne navigacione i bezbednosne sisteme, prenosi Klix.

Ostaci Titanika sada leže na dnu okeana oko 350 nautičkih milja od obale Njufaundlenda u Kanadi. Međutim, stanje ove osetljive olupine se tako brzo pogoršava pod vodom da bi mogla potpuno nestati u narednih 40 godina.

(klix.ba, Daily Mail, N1 Beograd)

pročitaj više

Svet

Mikelanđelov crtež prodat za 200.000 dolara na aukciji u Njujorku

Objavljeno

-

Kvadrat koji je na požutelom papiriću nacrtao renesansni genije Mikelanđelo prodat je za 201.600 dolara, što je 33 puta više od procenjene vrednosti, objavila je aukcijska kuća Christie’s.

Pronađen na poleđini okvira, mali crtež popraćen pismom Mikelanđelovog poslednjeg direktnog potomka prvo se procenjivao na između 6.000 i 8.000 dolara.

Ali, njujorški Christie’s objavio je da je komad prodat za „33,6 puta veći iznos od najniže procene“, bez otkrivanja bilo kakvih pojedinosti o kupcu.

Mali crtež prikazuje mramorni blok s reči „simile“, odnosno „slično“ na engleskom. Veruje se da je nacrtan dok je Mikelanđelo radio na slavnom svodu Sikstinske kapele, rekao je stručnjak aukcijske kuće Christie’s agenciji AFP u januaru.

Uz crtež je i pismo koje je napisao Kozimo Buonaroti 1836. godine, u kojem nudi delo svog „slavnog pretka Mikelanđela“ ser Džonu Bauringu, posle guverneru Hongkonga, čiji se potpis pojavljuje na dnu papira.

Stručnjaci Christie’s pronašli su slovo i dijagram pričvršćene na poleđini drugog crteža koji je desetinama godina bio u privatnoj zbirci, saopštila je aukcijska kuća.

Iako ga nije potpisao Mikelanđelo, Christie’s je naveo da je istraživanje potvrdilo da je mali crtež delo velikog italijanskog umetnika.

Smatra se da je manje od 10 Mikelanđelovih dela u privatnom vlasništvu, tvrdi Christie’s, a većina se nalazi u muzeju Casa Buonarroti u Firenci.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Preko 15 članova porodice Kenedi podržaće Bajdena na dolazećim izborima

Objavljeno

-

Više od 15 članova poznate porodice bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija podržaće kandidaturu za reizbor predsednika SAD Džozefa Bajdena.

Ovim potezom će pokušati da umanje legitimitet kandidature Roberta Kenedija Mlađeg, sina rođenog brata bivšeg predsednika Džona Kenedija, prenosi Rojters.

„Mogu samo da zamislim koliko bi neverovatne laži i ponašanje Donalda Trampa užasnule mog oca Roberta Kenedija“, rekla je Keri, sestra Kenedija Mlađeg, i dodala da se njen otac zalagao za „jednakost, ljudska prava i slobodu od straha, baš kao što danas radi predsednik Bajden“.

pročitaj više

Svet

Borelj: Zemlje EU moraju da hitno pošalju Ukrajini protivraketne sisteme

Objavljeno

-

 Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao je danas ministre spoljnih poslova Grupe sedam (G7) da preduzmu brze, konkretne korake za obezbeđivanje više sistema protivvazdušne odbrane Ukrajini, upozoravajući da bi nastavak odlaganja mogao da preokrene rat u korist Moskve.

Bez više raketnih sistema protivvazdušne odbrane „Patriot“ koji bi je zaštitili od ruskih napada, elektroenergetski sistem Ukrajine će biti uništen, upozorio je Borelj, preneo je AP. 

„Nijedna zemlja ne može da se bori bez struje kod kuće, u fabrikama, na prvoj liniji fronta“, istakao je on na marginama sastanka ministara inostranih poslova G7 u italijanskom letovalištu Kapri.

pročitaj više

Svet

Kako je veštačka inteligencija pomogla Amazonu da uštedi ambalažni otpad težak kao 7.750 putničkih aviona

Objavljeno

-

Gigant u maloprodaji izgradio je sopstveni model kako bi smanjio ambalažni otpad. Podaci kompanije pokazuju da sada pomaže u smanjenju barem 500.000 tona ambalaže godišnje.

Amazon svakog dana šalje 20 miliona paketa u 19 zemalja, što zahteva ogromnu količinu papira, kartona i plastične ambalaže. Pronalaženje efikasnog načina pakovanja svih tih predmeta dobro je za životnu sredinu i za profit.

Zato je 2019. godine Amazon pokrenuo sopstveni patentirani model veštačke inteligencije kako bi smanjio otpad od ambalaže. Rezultat: pet godina kasnije, pomaže mu u uštedi barem 500.000 tona ambalaže godišnje, prema podacima kompanije. To je otprilike jednako težini 7.750 aviona Boing 737.

„Ovo nam omogućava da donosimo odluke u velikom obimu“, rekla je Kajla Fenton, viša menadžerka u Amazonovom timu za inovacije u ambalaži, za Forbes. „To je definitivno primer gde se održivost i poslovanje mogu lepo uskladiti“.

Da bi se nosili s obimom, istraživači u Amazonu izgradili su AI model, koji nazivaju Motor odlučivanja o pakovanju, kako bi predvideli najefikasniji izbor ambalaže – osiguravajući da, na primer, set tanjira dobije čvrstu kutiju dok će ćebe biti bez nje.

Model koristi obradu prirodnog jezika i tekstualne podatke o svakom predmetu iz njihove onlajn prodavnice, uključujući osnovne informacije poput naziva i opisa proizvoda. Takođe prikuplja povratne informacije iz povrata i recenzija proizvoda, uključujući informacije o proizvodima koji su stigli oštećeni. Sve te podatke kombinuje sa fotografijama snimljenim prilikom dolaska predmeta u skladište Amazona. Te fotografije daju kompaniji detalje o tačnim dimenzijama svakog predmeta i snimaju slike iz više uglova, pomažući joj da odredi najbolji način pakovanja.

Vremenom, model je dodao više nijansi u identifikaciji specifičnih predmeta tako da, na primer, lični predmeti poput odraslih pelena neće biti poslati bez ambalaže kako bi se uštedelo na materijalu, a proizvodi koji imaju jake magnete dobijaju dovoljno zaštite kako ne bi ostali zaglavljeni na trakama.

Velike količine podataka su ključna prednost

U radu iz 2021. godine, istraživači iz Amazona Prasant Mejapan, naučnik sa doktoratom iz atmosferskih nauka sa Univerziteta u Ilinoisu, i Metju Bejls, fizičar koji je zadužen za mašinsko učenje u Amazonovom timu za korisničko iskustvo, napisali su da je kombinovanje podataka kako vizualnih tako i tekstualnih poboljšalo performanse modela za čak 30%.

Upotreba veštačke inteligencije za donošenje odluka o pakovanju neobično je, rekao je Euhark Li, asistent profesor na Školi za ambalažu Univerziteta u Mičigenu. „Mislim da je Amazon na čelu primene veštačke inteligencije s aspekta pakovanja jer imaju puno podataka“, rekao je. „Druge kompanije nemaju toliko podataka„.

Fenton je rekla da Amazon, koji ima prodaju od 575 milijardi dolara, trenutno koristi AI model širom Severne Amerike i Evrope, i radi na njegovom proširenju u Indiji, Australiji i Japanu. Odbila je da navede datum kada će međunarodno širenje biti završeno, ali je napomenula da će to zahtevati da se AI model nauči novim jezicima i uključi proizvode specifične za ta tržišta.

Amazon je saopštio da je njihov model pomogao da smanji više od dva miliona tona ambalaže između 2015. i 2022. To je povećanje od 500.000 tona od poslednjeg puta kada je gigant objavio smanjenje količine ambalaže 2021. godine. Tada je izvestio da je uštedeo više od 1,5 miliona tona od 2015. godine. Amazon ne otkriva koliko tona ambalažnog materijala koristi svake godine, što otežava utvrđivanje koliko je AI model značajno smanjio njegovu ukupnu upotrebu ambalaže.

Stručnjaci kažu za Forbes da su sva smanjenja pozitivna. „Mislim da je to značajno,“ rekao je Dejvid Feber, partner u kompaniji Mekinsi fokusiran na ambalažu. Rafael Auras, profesor održive ambalaže na Školi za ambalažu Univerziteta u Mičigenu, rekao je da je to impresivna količina koju je jedna kompanija smanjila, ali je problem toliko rasprostranjen da to jedva ima uticaja. „Postoji velika prilika ne samo za Amazon već za celu industriju da koristi veštačku inteligenciju kako bi smanjila otpad od ambalaže“, rekao je.

Korišćenje veštačke inteligencije u Amazonu nije samo u vezi sa otpadom ili održivošću, naravno, već i sa troškovima. U svom najnovijem godišnjem izveštaju, kompanija detaljno opisuje kako traži „da smanji promenjive troškove po jedinici“, uključujući biranje pravilne ambalaže.

Plastična ambalaža je poseban problem za Amazon. Plastika je teška za recikliranje, a nedavni izveštaj CalPIRG-a je otkrio da plastični otpad iz Amazona koji je ostavljen u prodavnicama (kako je zahtevano za sve te plave i bele plastične omote) retko stiže do centara za reciklažu.

Amazon je u oktobru najavio da će njegovo skladište u Iklidu, Ohajo, zameniti plastičnu ambalažu recikliranim papirnim i kartonskim materijalima kao deo višegodišnjeg napora da svoju distributivnu mrežu odvikne od plastike. AI model je pomogao da napravi tu promenu tako što je odredio koje stavke mogu sigurno ići u papirne vreće – novu vrstu ambalaže koja je 90% lakša od čvrstih, kartonskih kutija istih dimenzija – a koje i dalje trebaju čvršće opcije, rekla je Fenton.

Dodala je da je prelazak na papirnu i kartonsku ambalažu sada završen u skladištu u Ohaju, ali je odbila da navede ciljni datum kada će se Amazonova druga skladišta u SAD-u odreći plastike. U Evropi, gde će nova regulativa uskoro zabraniti jednokratnu plastičnu ambalažu, Amazon je zamenio svoje plastične dostavne vreće i vazdušne jastuke papirnim i kartonskim materijalima.

Amazon je rekao da je njegov cilj postizanje neto nulte emisije ugljenika do 2040. U svom najnovijem izveštaju o održivosti, za 2022. godinu, kompanija je rekla da je smanjila emisije ugljenika za 0,4%, dok je prodaja povećana za 9%, delom i zbog dostavljanja 145 miliona paketa širom sveta pomoću svoje flote koja premašuje 9.000 električnih vozila. Izbor ambalaže takođe može indirektno uticati na emisije (i troškove) jer što su paketi manji, to više može stati u jedno vozilo. „Uticaj smanjene ambalaže oseća se u samoj ambalaži i u transportu manjih i pravilno dimenzioniranih paketa do kupaca“, rekla je Fenton.

Ali da bi se potpuno smanjio uticaj svih tih paketa koji se dostavljaju potrošačima, smanjenje otpada je samo jedan deo. Drugi, možda teži izazov, biće naterati fabrike papira koje ih snabdevaju kutijama i vrećama da ih proizvode na održiv način.

Novi propisi o održivosti ambalaže mogu pružiti podsticaj. Feber iz Mekinsija je rekao da više od 700 propisa u 59 zemalja cilja održivost ambalaže, uključujući između 50 i 100 na državnom i lokalnom nivou u Sjedinjenim Američkim Državama. „Pravi proboji u održivosti i troškovima“, rekao je, „doći će kada svi delovi lanca snabdevanja budu sarađivali“.

Ejmi Feldman, novinarka Forbes

pročitaj više

U TRENDU