ostanimo u kontaktu

Srbija

Ko šta prodaje iz stečaja: Geneks stan sa stanarima, a banke kreme, čizme, veš mašine

Objavljeno

-

Početkom marta biće poznato da li za stan u Geneks kuli u Beogradu ima zainteresovanih kupaca, s obzirom da ga je stečajni upravnik oglasio na prodaju, iako u njemu ima stanara. Traženje kupca za „stan sa stanarima“ nije, međutim, jedini neobični oglas za prodaju imovine u stečaju. Bilo je tu i banaka, koje su iz stečaja svojevremeno prodavale gumene čizme, opanke, kozmetičke kreme, veš mašine, kolica za kupovinu, pa i albume poznatih muzičara.

„Imovina se kupuje u viđenom stanju i može se razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije, svakim radnim danom od 9 do 14 časova“, stoji u oglasu Generaleksporta u stečaju, kojim se, između ostalog, prodaje i stan od 42 kvadrata u Geneks kuli.

Ali, pomenuti stan ima i stanare, pa nije potpuno jasno kako će potencijalnim kupcima biti omogućeno razgledanje imovine pre javnog nadmetanja zakazanog za 4. mart.

„Prilikom procene konstatovano je sledeće: da je bez pravnog osnova u stan useljeno treće lice, protiv koga je kompanija Generaleksport DP Beograd u stečaju, dana 17. novembra 2022. pokrenula tužbu radi iseljenja. Do oglašavanja ove prodaje, isto lice nije iseljeno sa svim licima i stvarima iz stana“, stoji u oglasu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Prodaja stana sa stanarima, međutim, nije jedini neobični oglas kojim stečajni upravnici pokušavaju da unovče imovinu neke kompanije ili banke.

Poznat je slučaj od pre nekoliko godine kada je Agencija za osiguranje depozita – koja je stečajni upravnik svih banaka u stečaju u Srbiji – oglasila na prodaju gumene čizme i gumene opanke iz stečajne mase Univerzal banke.

Te 2019. godine, bio je tražen kupac za ukupno 22.392 para obuće, za koju se u oglasu navodilo da je reč o „modnim ženskim i običnim čizmama“, muškim, dečjim, lovačkim, radnim. Na spisku su bili i zemljoradnički opanci, ali i 1.200 komada takozvane balerina blatar obuće – jedne vrste opanaka. Sve ovo nudilo se na prodaju pod oznakom „lager gumene obuće Tigar“.

Sličan oglas osvanuo je na sajtu Agencije za osiguranje depozita i u oktobru 2022.

U oglasu iz 2022. godine na prodaju se, između ostalog, takođe nudi lager gumene obuće proizvođača „Tigar“.

Ukupno je bilo na prodaju 14.627 pari razne vrste obuće – od ženskih, dečjih i radničkih čizama, preko  modnih i filcanih ženskih čizama, do zaštitnih i lovačkih – u ukupnoj vrednosti od 15.722.713 dinara.

U proseku – 1.075 dinara po paru obuće.

Od fijata do veš mašine

U istom ovom oglasu, Univerzal banka u stečaju prodavala je i dve različite vrste opreme za flaširanje vode, fijat punto,  opremu za štampariju, alat, pisaće mašine, rešoe, frižidere, usisivače, fotelje, čiviluke, šporete, kolica za kupovinu, muzičke linije, ventilatore, veš mašine, zavese, mašine za pakovanje novca, sef kase, bežične telefone, video nadzor, POS terminale, rutere, faksove…

Oglas o prodaji „Tigrovih“ čizama u vlasništvu Univerzal banke u stečaju ponovljen je i 17. jula 2023. godine.

Na spisku je, ovaj put, bilo 14.620 pari obuće, sedam pari manje nego godinu pre. Među obućom su opet bile ženske, dečje gumene čizme, lovačke, radne, a početna vrednost je bila neznatno niža u odnosu na prošli put, iznosila je 15.715.837 dinara.

U proseku isto kao i prošli put – 1.075 dinara za par obuće.

U Agenciji za osiguranje depozita su, prilikom prvog oglašavanja prodaje gumenih čizama 2019, naveli da je Univerzal banka postala vlasnik te pokretne imovine takozvanom zamenom ispunjenja. To bi praktično značilo da je banka, kao poverilac, od svog dužnika, na ime duga, primila nešto drugo u odnosu na ono što joj se duguje, pisale su Novosti, prenosi Kamatica.

U praksi se dešavalo da se banka sa dužnikom koji upadne u problem vraćanja kredita dogovori da se namiri preko nekih drugih pokretnih stvari, a ne na založenim mašinama. Na taj način banka može da postane vlasnik stvari koje su nespojive sa njenim poslovanjem, objasnili su u Agenciji.

A, kad banka ode u stečaj, poverioci se namirju prodajom sve imovine u vlasništvu banke.

Banka takođe može da dođe do vlasništva nad imovinom koja im se, tokom trajanja stečajnog postupka, dosudi u sudskim i izvršnim postupcima koji se pokreću kako bi se namirile od dužnika.

“Zato se dešava u praksi da se raznolika pokretna i nepokretna imovina dosuđuje poveriocima, u ovom slučaju bankama, koje će je dalje prodavati u cilju unovčenja”, naveli su tada u Agenciji za osiguranje depozita.

Dalijine kreme i Bregovićevi albumi

U arhivi Agencije za osiguranje depozita ima i drugih „neobičnih“ slučajeva.

Zanimljivo je da predmete koje teško mogu da se dovedu u vezu sa bankom u imovini koja se nudi na prodaju, ima gotovo isključivo Univerzal banka u stečaju. Ostale banke u stečaju – a ima ih još 11 – u dostupnim oglasima za prodaju imovine imaju, osim stanova, zgrada, kuća i zemljišta, gotovo isključivo službena vozila, kancelarijsku opremu, mašine za brojanje novca, sefove, kase i slično.

U junu 2016. godine je, na primer, na prodaju nuđeno, takođe iz stečajne mase Univerzal banke, 159.860 komada raznih kozmetičkih krema proizvođača „Dalija“. Startna cena bila je tri miliona dinara, što je po tadašnjem kursu iznosilo oko 24.300 evra.

Na prodaju se, u istom oglasu, nudilo još 16.300 komada CD diskova Gorana Bregovića, po početnoj ceni od 3,29 miliona dinara ( 1,64 evra ili 202 dinara po disku).

(N1)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Zavod za statistiku: Realni rast BDP Srbije u četvrtom kvartalu 2023. bio 3,8 odsto

Objavljeno

-

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 3,8 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Rast BDP-a u odnosu na prethodni kvartal bio je 0,9 odsto.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Posmatrano po delatnostima, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 7,7 odsto, sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 3,4 odsto i sektoru građevinarstva, 7,4 odsto.

Posmatrano po upotrebi BDP-a u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je u svim segmentima.

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava bili su veći 2,5 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) 3,4 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države 5,9 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 5,2 odsto, izvoz robe i usluga 0,3 odsto i uvoz robe i usluga 4,2 odsto.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

RZS: U četvrtom kvartalu 2023. godine stopa nezaposlenosti 9,1 odsto

Objavljeno

-

Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je u četvrtom kvartalu 2023. godine broj zaposlenih iznosio je 2.870.200, a broj nezaposlenih 288.200, dok je stopa zaposlenosti za dati period iznosila je 50,5 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,1 odsto.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine, došlo je do povećanja aktivnosti i smanjenja stanovništva van radne snage.

U četvrtom kvartalu broj zaposlenih iznosio je 2.870.200, što predstavlja rast od 52.100 u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Broj nezaposlenih manji je za 3.600 osoba i iznosio je 288.200, što zajedno sa zaposlenim osobama čini kontingent aktivnog stanovništva od 3.158.300.

Stanovništvo van radne snage smanjeno je za 99.400 osoba i u posmatranom kvartalu činilo ga je njih 2.524.000 van radne snage, navodi RZS i dodaje da je ukupan broj stanovnika starih 15 i više godina iznosio je 5.682.300, što predstavlja smanjenje ukupnog broja za 50.900 osoba.

Stopa zaposlenosti beleži porast od 1,4 procentna poena i beleži vrednost od 50,5 odsto, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,1 odsto, što predstavlja pad od 0,3 procentna poena u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine.

Ukupan porast zaposlenosti od 52.100 osoba zabeležen je i u okviru formalne i u okviru neformalne zaposlenosti.

Ukupna formalna zaposlenost porasla je za 32.900 i u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 2.510.700 zaposlenih.

Formalna zaposlenost van poljoprivrede beleži povećanje od 42.600 osoba, dok je formalna zaposlenost u poljoprivredi smanjena za njih 9.700.

Ukupna neformalna zaposlenost iznosila je 359.400 i na međugodišnjem nivou beleži rast od 19.200, od čega njih 14.400 predstavlja povećanje neformalne zaposlenosti van poljoprivrede, a 4.700 u poljoprivredi, dodaje se u saopštenju.

(FoNet)

pročitaj više

Srbija

Zelena energija u Srbiji pre 20 godina bila „misaona imenica“, danas već živimo tada nezamislivu i daleku budućnost

Objavljeno

-

Globalna zelena tranzicija je u toku – gde god mogu, odgovorne zemlje se trude da zagađivače životne sredine zamene zdravijom alternativom.

I Srbija polako postaje „zelena zemlja“, jer procentualno gledano, trošimo više energije iz obnovljivih izvora nego Nemačka, Francuska, Italija i mnoge druge zemlje Evropske unije, navodi sajt Evrostata, a udeo u potrošnji energije iz obnovljivih izvora je u Srbiji porastao za 1,8 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Taj procenat će samo da raste, posebno sada kada je u planu kapitalni projekat, u kom Međunarodna finansijska korporacija (IFC) kreditira kompaniju Drenik ND d.o.o. iz sektora papirne industrije, sa 106 miliona evra da bi izgradila prvo veliko postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije korišćenjem biomase. Ovaj projekat će podstaći proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i pomoći Beogradu da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, navodi IFC, članica grupe Svetske banke.

Za razliku od fosilnih goriva, koja su jedan od glavnih uzročnika zagađenja, bomasa je ekološki skroz prihvatljiva, jer nju čini organska materija biljnog i životinjskog porekla, koja se u prirodnim procesima raspada i emituje gasove ugljenika. Sagorevanjem tih ostataka ne doprinosi se povećanju ukupne količine ugljenika u prirodi jer bi on svakako bio oslobođen u prirodnim procesima raspadanja materije.

Biomasu čine svi biorazgradivi delovi nusproizvoda drvne industrije, otpaci i ostaci biološkog porekla iz poljoprivrede, industrijski i komunalni organski otpad, kao i životinjsko đubrivo.

Biomasa se vekovima koristi za ogrev i kuvanje, naročito u manje razvijenim zemljama, a danas je ovaj energent sve zastupljeniji u razvijenim zemljama jer je obnovljivi izvor energije i samim tim je izuzetno važan za planetu.

Preradom biomase dobijaju se različite vrste goriva koja su ekološka alternativa za zagađivače – fosilna goriva.

Snaga novog postrojenja koje će uskoro biti napravljeno u Srbiji je oko osam megavata za proizvodnju električne energije i 16 t/sat za proizvodnju pare, a omogućiće proizvodnom pogonu u Srbiji da umesto električne energije koristi biomasu i smanji potrošnju prirodnog gasa.

(PR tekst)

pročitaj više

Srbija

NALED: Dostupnost radne snage i inflacija najveći izazovi za privredu Srbije u 2024. godini

Objavljeno

-

Dostupnost radne snage i inflacija najveći su izazovi za privredu Srbije u 2024.godini, pokazala je anketa članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonimski razvoj (NALED) iz privatnog, javnog i civilnog sektora, objavljeno je danas.

Civilni i javni sektor su nešto više zabrinuti zbog rasta tenzija i novih sukoba u Evropi i svetu, dok sami privrednici kao izazov ističu visoko opterećenje zarada porezima i doprinosima.

Unapređenje javnih finansija, borba protiv sive ekonomije i bolji uslovi za preduzetnike i inovacije trebalo bi po oceni učesnika ankete, da budu u vrhu liste prioriteta nadležnih institucija u 2024. godini kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji.

„Privreda ponovo kandiduje sivu ekonomiju kao prioritetan zadatak na kojem bi javna uprava morala da radi u 2024. Zato je važno da se nova vlada formira u što kraćem roku, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem mera iz Programa za suzbijanje sive ekonomije kao što su reforma neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a, regulisanje fleksibilnih oblika rada, jačanje kapaciteta inspekcija i podsticanje bezgotovinskih plaćanja“, rekao je predsednik Skupštine NALED-a i direktor regulatornih poslova u BAT-u Dragan Penezić.

Naveo je da su rezultati istraživanja, sprovedenog u januaru ove godine, pokazali da je 65 odsto anketiranih iz privrede zadovoljno saradnjom sa institucijama u prethodnoj godini. Kao primere najbolje prakse istakli su Ministarstvo finansija, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Poresku upravu.

„Kao ključne resore u budućoj vladi privrednici vide ekonomiju, finansije i životnu sredinu, dok civilni sektor uz ekonomiju u prvi plan stavlja obrazovanje, mlade, rudarstvo i energetiku“, rekao je Penezić.

Pozitivnu ocenu poslovnom ambijentu u 2023. godini dalo je 64 odsto ispitanika, dok 36 odsto nije zadovoljno okruženjem. U privatnom sektoru pozitivnu ocenu dalo je čak 72 odsto anketiranih, u javnom 81 odsto, dok je u civilnom taj procenat najniži – 41 odsto.

Kada je reč o očekivanjima u 2024, u privatnom sektoru svaki peti ispitanik (20 odsto) očekuje poboljšanje uslova poslovanja, a većina smatra da neće biti promena. U organizacijama civilnog društva (OCD) samo 10 odsto očekuje poboljšanje, dok je javni sektor najoptimističniji – 57 odsto smatra da će poslovni ambijent biti unapređen.

Iako vide inflaciju kao izazov, 52 odsto ispitanika očekuje njeno usporavanje u 2024,  dok 32 odsto smatra da će ostati na istom nivou kao u prethodnoj godini. Povećanje broja zaposlenih očekuje više od polovine anketiranih.

Većina anketiranih iz sva tri sektora očekuje rast prihoda u 2024, a privreda i državne institucije i više investicija.

Više od 90 odsto privrednika i 70 odsto anketiranih iz redova OCD smatra da će im se povećati prihodi u ovoj godini.

Povećanje investicija privrede očekuje više od polovine predstavnika kompanija i javnog sektora i 30 odsto civilnog. Ulaganje u inovacije očekuje 43 odsto privrednika.

Prema rezultatima istraživanja, srednja vrednost investicija anketiranih kompanija članica NALED-a u 2023. iznosila je milion evra.

Takođe, 53 odsto lokalnih samouprava koje su učestvovale u anketi navelo je da planira da uvede neke od mera podrške privredi, pretežno subvencije, odnosno podizanje zaposlenosti kroz podsticaje. Prosečan budžet anketiranih opština za privredu u 2024. iznosi oko 264 miliona dinara, odnosno 2,2 miliona evra.

U anketi članova, koju je NALED sproveo u januaru 2024. sa ciljem predviđanja trendova u poslovanju i određivanju prioriteta za ovu godinu učestvovale su 103 od 350 organizacija u članstvu NALED-a. Uzorak adekvatno reprezentuje strukturu udruženja: 47% predstavnika privrede, 43% iz javnog sektora (pretežno lokalne samouprave) i 10% iz organizacija civilnog društva.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

ODIHR objavio finalni izveštaj o izborima u Srbiji, pozitivne ocene za RIK

Objavljeno

-

Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je  zvanično finalni izveštaj o izborima u Srbiji od 17. decembra, u kome je pozitivno ocenjen proces glasanja na 93 procenta biračkih mesta od 1.208 posmatranih, kao i transparentan rad Republičke izborne komisije (RIK-a), a u cilju unapređenja izbornog procesa dato 25 preporuke za određene zakonske i proceduralne izmene pre sledećih izbora. 

ODIHR navodi i da je pre izbora, RIK izmenio 10 postojećih uputstava i usvojio dva nova, kao i da su se te izmene delimično odnosile na prethodne preporuke ODIHR-a, uključujući i one koje su usmerene na poboljšanje pristupa osobama sa invaliditetom, rešavanje gužvi i obezbeđenja tajnosti glasanja.

U izveštaju se ističe da je Republička izborna komisija radila transparentno, da je vodila i emitovala onlajn redovne sednice koje su bile otvorene za medije i posmatrače i objavljivala sve svoje odluke u roku od 24 sata na svojoj veb stranici, u skladu sa zakonom. 

pročitaj više

U TRENDU