ostanimo u kontaktu

Svet

Koga će sve koštati ako EU oteža uvoz kineskih električnih vozila

Objavljeno

-

Evropska unija je navodno blizu uvođenja dodatnih carina na uvoz kineskih električnih automobila zbog ilegalnih vladinih subvencija, ali investitori i prognostičari ne očekuju da će to značajno uticati na prodaju.

Ako reakcija EU bude oštra, posledice bi mogle biti različite, jer bi to kratkoročno moglo da podstakne kinesku odmazdu i da ubedi njene proizvođače da dugoročno uspostave više fabrika u Evropi, što će verovatno brzo pritisnuti manje efikasne lokalne fabrike.

Potrošači bi takođe na kraju plaćali više cene.

Komisija EU najavila je prošlog novembra da će ispitati navodne subvencije kineskim kompanijama. MG, najveći kineski prodavac u Evropi, bio bi glavni predmet istrage. Komisija je objavila da je započela proces registracije koji je potreban da bi uvela retroaktivne tarife. Početni dan bio bi 7. mart, a Komisija bi mogla da počne da nameće tarife u julu.

Komisija nije nagovestila razmere mogućih naknada.

Uvozna carina na kineske sedane i SUV vozila trenutno iznosi 10%. Prošle godine kineski brendovi su u Evropi prodali nešto više od 350.000 sedana i terenaca, uglavnom električnih. MG je prednjačio sa 239.000 uglavnom električnih vozila, što je otprilike duplo više nego 2022. BID je prodao oko 16.000, ali ulaže velike napore u prodaju u Evropi i planira da izgradi fabriku u Mađarskoj.

EU se nalazi u dilemi koju sama pravi. Odlučeno je da motor sa unutrašnjim sagorevanjem mora da umre u korist električnih vozila do 2035. godine, a oni će biti eliminisani pošto se obavezne kvote za prodaju električnih vozila brzo povećavaju. Čini se da EU nije shvatila da su kineski proizvođači oko pet godina ispred Evropljana, a da su troškovi oko 30 odsto niži, navodi investiciona banka UBS.

Kao rezultat odluke EU, prognostičari smatraju da će prodaja električnih vozila dostići više od devet miliona godišnje do 2030. godine, u odnosu na oko dva miliona 2024.

Da bi ciljevi EU uspeli, mnogo jeftinija kineska električna vozila imaju unutrašnji kolosek. Više tarife bi podigle cene i kaznile Evropljane. EU bi mogla da razvodni svoje ciljeve, ali do sada nije pokazala nikakvu sklonost da ih promeni.

Investicioni istraživač Everkor ISI saopštio je da kineski proizvođači automobila imaju proizvodni kapacitet od 40 miliona vozila godišnje, a prodaju od 30 miliona, što je podstaklo energičnu potragu za novim stranim tržištima. Evercore ISI predviđa da će Kina zauzeti 10,1% evropske prodaje električnih vozila do 2030. godine, u izveštaju objavljenom u februaru.

Kineske lokalne cene električnih automobila mogu da budu i do 10.000 dolara, dok cene električnih automobila u Evropi, čak i za takozvane „pristupačne“, često počinju od oko 27.000 dolara.

Komisija EU nije rekla kolika bi mogla biti carina na kineski uvoz, ali će svaka odluka morati da odmeri šanse za bumerang efekat, navodi UBS u izveštaju.

„Umereno povećanje uvozne tarife ne bi mnogo promenilo dinamiku konkurencije. Takođe ostaje da se vidi da li će i u kojoj meri Kina reagovati podizanjem sopstvenih uvoznih carina (trenutno 10% na automobile proizvedene u EU) što bi negativno uticalo na nemačke premijum/luksuzne brendove Porše, Mercedes i BMV“, navodi UBS.

Bernstajn Riserč je saopštio da će verovatno biti uvedene dodatne tarife, ali nivo nije preciziran.

Kolika će biti nova tarifa?

„Vidimo da je velika verovatnoća da će Evropska komisija uvesti carine na neke od uvoznih kineskih električnih vozila na baterija. Ključno pitanje: Koji je broj? Ključno pitanje koje ostaje jeste visina tarifa, na koju regulacija uopšte ne aludira“, rekao je Bernštajn u izveštaju.

„Ključno pitanje za našu pokrivenost automobila biće za koje je proizvođače utvrđeno da su dobijali subvencije na štetu konkurencije. Ko i koliko će biti ključna informacija koju očekujemo u nalazima Evropske komisije“, saopštio je Bernstajn.

Povećanje carina moglo bi da uspori kinesku ekspanziju i da Evropljanima vremena da sustignu Kinu kratkoročno. Međutim, kineska odmazda mogla bi da našteti evropskim premium brendovima.

„Dugoročno bismo očekivali da će uvozne carine na kineske automobile ubrzati kinesku lokalizaciju proizvodnje u Evropi, dovodeći više proizvodnje na stagnirajuće evropsko tržište, stvarajući dugoročne prepreke (za Evropljane)“,smatraju u Bernstajnu.

SAIC-ov MG bi bio verovatna meta, a bilo kakva prepreka za njega bi pomogla konkurentima poput Stelantisa, Renoa i Folksvagena. Tesla bi takođe mogla da bude na meti jer čini oko 30% kineske prodaje u Evropi. Ako Kina podigne carine u znak odmazde, Porše bi bio najveća žrtva. Bernstajn smatra i da, ako bi uticaj carine značajno pogodio uvoz iz Kine i ako bi izgradili više fabrika u Evropi, dugoročno bi to negativno uticalo na njihove proizvođače.

Prošle godine Alianc Trejd je saopštio da bi elektromobili proizvedeni u Kini mogli koštati evropske proizvođače automobila sedam milijardi evra (7,7 milijardi dolara) godišnje izgubljene dobiti do 2030. osim ako EU ne reaguje tako što bi podigao carine, pojačao razvoj baterija i drugih tehnologija ili ubedio Kinu da proizvodi automobile u Evropi.

Nil Vinton, saradnik Forbes

Svet

Evrostat: Građani Evropske unije svoje zadovoljstvo životom ocenili ocenom 7,1

Objavljeno

-

Građani Evropske unije su u 2022. godini svoje zadovoljstvo životom ocenili u proseku ocenom 7,1, na skali od 0 (uopšte nisam zadovoljan) do 10 (potpuno sam zadovoljan), pokazuje istraživanje koje je danas objavio Evrostat.

Ocena je slabija od ocenu 7,3, koliko je bila u 2018. godini i sada je približno ista kao u 2013. godini, kada su građani EU svoje životno zadovoljstvo ocenili sa 7,0.

Ljudi su generalno više zadovoljni ličnim odnosima koje u proseku ocenjuju sa 7,8 nego stanjem svojih finansija koje ocenjuju sa 6,6.

pročitaj više

Svet

Sergej Šojgu: Gubici ukrajinskih snaga od početka specijalne operacije skoro 500.000 vojnika

Objavljeno

-

Gubici Oružanih snaga Ukrajine od početka specijalne operacije iznose skoro 500.000 vojnika, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sednici Odbora Ministarstva odbrane.

„Ukupno, od početka specijalne vojne operacije, gubici Oružanih snaga Ukrajine iznose skoro pola miliona vojnog osoblja“, rekao je Šojgu, prenela je agencija RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, kijevski režim nije uspeo da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi koju su pripremili instruktori NATO.

pročitaj više

Svet

UN: Britanska vlada da ponovo razmotri plan za deportaciju migranata

Objavljeno

-

Ujedinjene nacije su apelovale na britansku vladu da ponovo razmotri svoj plan za deportaciju migranata u Ruandu koji, kako navode, „stvara opasan presedan u svetu“.

Visoki komesar za ljudska prava Folker Tirk i visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi pozvali su britansku vladu „da preduzme praktične mere za borbu protiv neregularnih tokova izbeglica i migranata, na osnovu međunarodne saradnje i poštovanja ljudskih prava“.

Britanski parlament odobrio je noćas predlog zakona kojim se dozvoljava da tražioci azila koji su ilegalno ušli u Britaniju budu deportovani u Ruandu.

„Novi zakon ozbiljno podriva vladavinu prava u Velikoj Britaniji i postavlja opasan presedan širom sveta“, naveo je Tirk.

„Zaštita izbeglica zahteva od svih zemalja, ne samo od suseda kriznih područja, da poštuju svoje obaveze. Cilj (zakona) je da se prebaci odgovornost za zaštitu izbeglica, čime se podriva međunarodna saradnja i postavlja zabrinjavajući globalni presedan“, naveo je Grandi, u zajedničkom saopštenju.

Novi zakon je treći u nizu sve restriktivnijih britanskih zakona koji su ugrozili pristup zaštiti izbeglicama od 2022. godine, uključujući zabranu pristupa azilu ili drugim oblicima dozvole boravka za osobe koje neregularno stižu u Britaniju preko treće zemlje.

(Beta)

pročitaj više

Svet

SAD počele pregovore o povlačenju 1.000 američkih vojnika iz Nigera

Objavljeno

-

Vlasti SAD počele su pregovore sa vlastima Nigera o povlačenju američkih vojnika iz te zemlje na zapadu Afrike, saopštio je Pentagon.Te trupe služe za borbu protiv džihadističkih ekstremista u regionu Sahel kojem pripada Niger.

Vlada Nigera, koja je nastala kao rezultat državnog udara prošlog jula, odlučila je prošlog meseca da raskine ugovor o vojnoj saradnji sa SAD, i saopštila da je prisustvo američkih vojnika u Nigeru sada „ilegalno“.

Vašington je prošle nedelje konačno pristao da povuče više od 1.000 vojnika iz te zemlje i najavio slanje delegacije u Nijamej radi dogovora o detaljima povlačenja.

„Možemo da potvrdimo početak razgovora između Sjedinjenih Država i Nigera o urednom povlačenju američkih snaga“, rekao je portparol Pentagona Pat Rajder.

U razgovorima učestvuje „mala delegacija Pentagona i američke vojne komande za Afriku“, a SAD će „nastaviti da istražuju moguće opcije kako bi obezbedile da uvek budu u mogućnosti da se suoče sa potencijalnim terorističkim pretnjama“, dodao je Rajder.

U Nijameju, nigerijski ministar spoljnih poslova Bakari Jau Sangare je saopštio da je u danas imao „razgovore“ sa ambasadorkom SAD u Nijameju Ketlin Ficgibon o „pitanju odlaska vojnih trupa iz Nigera“.

Razgovor se odvijao u prisustvu Marije Baron, direktorke Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Nijameju, koja je iznela uverenje da će ta agencija „nastaviti bilateralnu saradnju“ sa Nigerom, i najavila „novi sporazum radi zamene postojećeg, koji ističe u septembru 2024.“, navodi se u saopštenju.

U Nigeru, SAD imaju veliku bazu dronova u blizini Agadeza. Njena izgradnja je koštala oko 100 miliona dolara.

Nakon državnog udara u kojem je svrgnut izabrani predsednik Mohamed Bazum, novi vojni režim je brzo zatražio odlazak vojnika iz Francuske.

Vojna hunta se politički približila Rusiji, kao i Mali i Burkina Faso, zemlje u kojima takođe vladaju vojni pučisti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Prvi rudnik Ziđin Majning Grupe danas ima 70 električnih vozila

Objavljeno

-

U Ziđinšanu, najstarijem rudniku bakra i zlata Ziđin Majning Grupe, koja je strateški partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, od ukupno 100 vozila, koliko rudnik poseduje, 70 je na električni pogon.

Ekipa Tanjuga posetila je ovaj rudnik koji se nalazi na jugoistoku Kine, u Šanghangu.

Kompanija Ziđin Majning Grupa strateški je partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, kao i prvog borskog zelenog rudnika Čukaru Peki.

Rudnik Ziđinšan otvoren je 1993. godine, mada je rudarenje na ovim prostorima počelo još pre 1.000 godina.

Mesečna proizvodnja bakra je oko 7.000 tona u koncentratu, dok se na godišnjem niovu proizvodi do 80.000 tona bakra u koncentratu.

Uz proizvodnju bakra, na godišnjem nivou dobija se i jedna tona zlata.

Na površinskom kopu trenutno radi 1.000 radnika, a ukupno na površinskom kopu i u eksploataciji radi 4.000 radnika.

Očekuje se da radni vek rudnika traje još 15 godina, a nakon toga planira se da rudnik postane turistička atrakcija ili da bude jalovište za manji rudnik koji se nalazi u blizini.

U zaštiti životne sredine rudnik koristi tri metode ozelenjavanja: sređivanje kosina, postavljanje mreža i hidrosetva.

Lajčang: Proizvodnja u Boru čini 24 odsto ukupne proizvodnje Ziđin Majning Grupe

Predsednik korporacije Ziđin Majning Grupa Zou Lajčang izjavio je danas da udeo rudnika u Boru, sa proizvodnjom od 240.000 tona bakra godišnje, iznosi 24 odsto u ukupnoj proizvodnji ove korporacije.

„Prošle godine proizveli smo više od milion tona bakra i 68 tona zlata. Mi smo prvi po proizvodnji bakra i zlata u Kini. U Boru imamo dva ogranka i oni su doprineli proizvodnji sa 240.000 tona bakra, čiji je udeo u našoj korporaciji 24 odsto“, rekao je Lajčang.

On je, tokom sedmodnevne posete novinarskih ekipa iz Srbije Kini, čiji je cilj upoznavanje modernog i zelenog rudarstva Ziđin Majning Grupe, istakao da su cene ove kompanije na berzi rasle od 12 do gotovo 20 kineskih juana.

„Trenutno smo u formiranju naših petogodišnjih planova i naravno Bor je deo tih planova. Mi ćemo u oblasti količine proizvodnje uraditi mnoge promene i neke ciljeve koje smo planirali za 2033. ostvarićemo ranije, 2028. godine“, proučio je Lajčang.

Kako je naveo, svaki od ukupno 34 rudnika koliko imaju u svetu, rade u skladu sa ekološkim standardima. „Prenosimo ekološku izgradnju u svaki rudnik koji razvijamo po najvišim standardima“, naglasio je Lajčang.

Prema njegovim rečima, rudnik u Boru je bogat resursima i još uvek se nalazi u početnoj fazi.

„Verujem da će taj rudnik imati dug životni vek, uradili smo dosta bušenja i geoloških istraživanja. Sve više resursa je pronađeno tokom istraživanja, što će produžiti njegov životni vek“, kazao je Lajčang.

Dodao je da kineska kompanija obećava zelene rudnike i na teritoriji Srbije, kao i da je sa tim već počela u rudniku Čukaru Peki.

Na pitanje koliko su zadovoljni radom tog rudnika, s obzirom da je u pitanju prvi zeleni rudnik u Srbiji, Lajčang je rekao da oni u svim rudnicima prate najviše standarde kako bi obezbedili zeleno rudarstvo.

„Verujem da ima još prostora za napredak kada je u pitanju taj rudnik“, kazao je Lajčang.

Generalni menadžer Ziđin Koper Čen Janjin rekao je da tehnologija koja se koristi u topionici u Boru identična tehnologiji koju koriste ovde u Kini.

„Na osnovu nedavne rekonstrukcija u Boru smatram da je najbitnija stvar, kad je u pitanju metalurgija bakra, da se stabilizuje ono što je novoizgrađeno“, poručio je Janjin.

Naglasio je da topionica u Kini koristi solarnu energiju i energiju vetra.

„Potrudili smo se da najsavremenijim tehnologijama smanjimo emisiju štetnih gasova i po tome smo daleko iznad nacionalnih standarda“, kazao je Janjin. Ši Longsjan zaposlio se u Ziđin Koper, pre 12 godina, nakon završetka osnovnih studija naučne metalurgije i inženjeringa.

„Šljaka se topi na 1.300 stepeni, a bakar do 1.600 stepeni. Imamo veoma jak sistem rashlađivanja, pa radnici rade na temperaturi koja je ispod 30 stepeni“, kazao je Longsjan.

Naglasio je da zaposleni imaju beneficirani radni staž, koji im omogućava odlazak u penziju pet godina ranije, ali i da nemaju tradicionalni rudarski pozdrav kao kolege u Srbiji.

Ziđin Majning Grupa ima više od 30 projekata u 16 zemlja, uključujući Srbiju, sa rudnicima u Boru i Majdanpeku. Korporacija je u odnosu na 2022. godinu imala rast profita od pet odsto.

pročitaj više

U TRENDU