ostanimo u kontaktu

Svet

Koga će sve koštati ako EU oteža uvoz kineskih električnih vozila

Objavljeno

-

Evropska unija je navodno blizu uvođenja dodatnih carina na uvoz kineskih električnih automobila zbog ilegalnih vladinih subvencija, ali investitori i prognostičari ne očekuju da će to značajno uticati na prodaju.

Ako reakcija EU bude oštra, posledice bi mogle biti različite, jer bi to kratkoročno moglo da podstakne kinesku odmazdu i da ubedi njene proizvođače da dugoročno uspostave više fabrika u Evropi, što će verovatno brzo pritisnuti manje efikasne lokalne fabrike.

Potrošači bi takođe na kraju plaćali više cene.

Komisija EU najavila je prošlog novembra da će ispitati navodne subvencije kineskim kompanijama. MG, najveći kineski prodavac u Evropi, bio bi glavni predmet istrage. Komisija je objavila da je započela proces registracije koji je potreban da bi uvela retroaktivne tarife. Početni dan bio bi 7. mart, a Komisija bi mogla da počne da nameće tarife u julu.

Komisija nije nagovestila razmere mogućih naknada.

Uvozna carina na kineske sedane i SUV vozila trenutno iznosi 10%. Prošle godine kineski brendovi su u Evropi prodali nešto više od 350.000 sedana i terenaca, uglavnom električnih. MG je prednjačio sa 239.000 uglavnom električnih vozila, što je otprilike duplo više nego 2022. BID je prodao oko 16.000, ali ulaže velike napore u prodaju u Evropi i planira da izgradi fabriku u Mađarskoj.

EU se nalazi u dilemi koju sama pravi. Odlučeno je da motor sa unutrašnjim sagorevanjem mora da umre u korist električnih vozila do 2035. godine, a oni će biti eliminisani pošto se obavezne kvote za prodaju električnih vozila brzo povećavaju. Čini se da EU nije shvatila da su kineski proizvođači oko pet godina ispred Evropljana, a da su troškovi oko 30 odsto niži, navodi investiciona banka UBS.

Kao rezultat odluke EU, prognostičari smatraju da će prodaja električnih vozila dostići više od devet miliona godišnje do 2030. godine, u odnosu na oko dva miliona 2024.

Da bi ciljevi EU uspeli, mnogo jeftinija kineska električna vozila imaju unutrašnji kolosek. Više tarife bi podigle cene i kaznile Evropljane. EU bi mogla da razvodni svoje ciljeve, ali do sada nije pokazala nikakvu sklonost da ih promeni.

Investicioni istraživač Everkor ISI saopštio je da kineski proizvođači automobila imaju proizvodni kapacitet od 40 miliona vozila godišnje, a prodaju od 30 miliona, što je podstaklo energičnu potragu za novim stranim tržištima. Evercore ISI predviđa da će Kina zauzeti 10,1% evropske prodaje električnih vozila do 2030. godine, u izveštaju objavljenom u februaru.

Kineske lokalne cene električnih automobila mogu da budu i do 10.000 dolara, dok cene električnih automobila u Evropi, čak i za takozvane „pristupačne“, često počinju od oko 27.000 dolara.

Komisija EU nije rekla kolika bi mogla biti carina na kineski uvoz, ali će svaka odluka morati da odmeri šanse za bumerang efekat, navodi UBS u izveštaju.

„Umereno povećanje uvozne tarife ne bi mnogo promenilo dinamiku konkurencije. Takođe ostaje da se vidi da li će i u kojoj meri Kina reagovati podizanjem sopstvenih uvoznih carina (trenutno 10% na automobile proizvedene u EU) što bi negativno uticalo na nemačke premijum/luksuzne brendove Porše, Mercedes i BMV“, navodi UBS.

Bernstajn Riserč je saopštio da će verovatno biti uvedene dodatne tarife, ali nivo nije preciziran.

Kolika će biti nova tarifa?

„Vidimo da je velika verovatnoća da će Evropska komisija uvesti carine na neke od uvoznih kineskih električnih vozila na baterija. Ključno pitanje: Koji je broj? Ključno pitanje koje ostaje jeste visina tarifa, na koju regulacija uopšte ne aludira“, rekao je Bernštajn u izveštaju.

„Ključno pitanje za našu pokrivenost automobila biće za koje je proizvođače utvrđeno da su dobijali subvencije na štetu konkurencije. Ko i koliko će biti ključna informacija koju očekujemo u nalazima Evropske komisije“, saopštio je Bernstajn.

Povećanje carina moglo bi da uspori kinesku ekspanziju i da Evropljanima vremena da sustignu Kinu kratkoročno. Međutim, kineska odmazda mogla bi da našteti evropskim premium brendovima.

„Dugoročno bismo očekivali da će uvozne carine na kineske automobile ubrzati kinesku lokalizaciju proizvodnje u Evropi, dovodeći više proizvodnje na stagnirajuće evropsko tržište, stvarajući dugoročne prepreke (za Evropljane)“,smatraju u Bernstajnu.

SAIC-ov MG bi bio verovatna meta, a bilo kakva prepreka za njega bi pomogla konkurentima poput Stelantisa, Renoa i Folksvagena. Tesla bi takođe mogla da bude na meti jer čini oko 30% kineske prodaje u Evropi. Ako Kina podigne carine u znak odmazde, Porše bi bio najveća žrtva. Bernstajn smatra i da, ako bi uticaj carine značajno pogodio uvoz iz Kine i ako bi izgradili više fabrika u Evropi, dugoročno bi to negativno uticalo na njihove proizvođače.

Prošle godine Alianc Trejd je saopštio da bi elektromobili proizvedeni u Kini mogli koštati evropske proizvođače automobila sedam milijardi evra (7,7 milijardi dolara) godišnje izgubljene dobiti do 2030. osim ako EU ne reaguje tako što bi podigao carine, pojačao razvoj baterija i drugih tehnologija ili ubedio Kinu da proizvodi automobile u Evropi.

Nil Vinton, saradnik Forbes

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU