ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Koliko će koštati letovanje u Grčkoj 2023: Ovo je pet najjeftinijih ostrva

Objavljeno

-

Grčka je među našim turistima najpopularnija destinacija za letovanje i svake godine ugosti oko 30 miliona posetilaca iz celog sveta. Njene predivne plaže, tirkizno more, istorijska mesta kao i gostoljubivi domaćini čine je savršenim mestom za odmor, piše Grčka Info.

Prosečne cene

Cene smeštaja u Grčkoj variraju u zavisnosti od turističke destinacije, blizine mora, vrste smeštaja, sezone i drugih faktora. Evo pregleda prosečnih cena smeštaja u Grčkoj:

Hoteli: Cena hotelskog smeštaja u Grčkoj zavisi od broja zvezdica, sezone, lokacije i ponude. U opštem slučaju, hotelski smeštaj u Grčkoj može koštati između 30 i 200 evra po noći, u zavisnosti od kategorije hotela.

Studija: Studio bez pogleda na more može se naći za oko 30-50 evra po noćenju u predsezoni i postsezoni, dok u sezoni cena može biti oko 60-100 evra po noćenju. Studio sa pogledom na more može koštati oko 50-80 evra po noćenju u predsezoni i postsezoni, dok u sezoni cena može biti oko 100-150 evra po noćenju. Cene mogu biti značajno više na ostrvima i popularnijim turističkim destinacijama kao što su Santorini i Mikonos, gde se cene studija sa pogledom na more mogu popeti i do 200-300 evra po noćenju u sezoni.

Apartmani: Cena jednosobnog apartmana u Grčkoj može se kretati od 30 do 100 evra po noći, dok cena dvosobnog apartmana može biti od 60 do 150 evra po noći. Luksuzni apartmani sa pogledom na more i privatnim bazenom su znatno skuplji i koštaju preko 300 evra po noći.

Vile: Vile su popularan izbor za veće porodice ili grupe prijatelja koji traže privatnost i više prostora. Cene vila u Grčkoj se kreću od 100 do 400 evra po noći, u zavisnosti od lokacije i veličine.

Kampovanje: Grčka ima mnogo kampova koji pružaju smeštaj u kamp kućicama ili za kampovanje u sopstvenim šatorima. Cene kampovanja u Grčkoj se kreću u proseku od 5 do 15 evra po noći, u zavisnosti od lokacije i sezone.

Napomena: Ove cene su isključivo okvirne i mogu se razlikovati u zavisnosti od mnogih faktora, kao što su sezona, popusti, dostupnost i drugi. Takođe, cene smeštaja u Grčkoj su u uvek više tokom glavne sezone (jul i avgust) u odnosu na predsezonu i postsezonu.

Da li je smeštaj skuplji na ostrvima ili u kontinentalnoj Grčkoj?

U Grčkoj postoje razlike u cenama smeštaja između ostrva i kontinentalne Grčke. Opšte je prihvaćeno mišljenje da su ostrva skuplja od kopna, ali i to zavisi od mnogih faktora, kao što su popularnost određene destinacije, sezona, vrsta smeštaja, da li je uključen doručak ili polupansion, prevoz itd.

Ostrva koja su turistički popularna, kao što su Santorini, Mikonos, Krit, Rodos i Krf, često imaju veće cene smeštaja, hrane i pića u odnosu na neka manje poznata ostrva. Takođe, zbog ograničenih resursa i viših troškova transporta, cene hrane i pića na ostrvima su obično nešto više nego na kopnu.

Međutim, postoje i ostrva koja nisu toliko popularna među turistima, a cene su im pristupačnije. Osim toga, kontinentalna Grčka takođe ima mnoge turistički popularne destinacije, kao što su Atina, pojedini delovi Halkidikija, Pilion, koje imaju cene koje se mogu porediti sa cenama na ostrvima.

Dakle, uopšteno se može reći da su cene na ostrvima u Grčkoj obično malo više u odnosu na cene na kopnu.

Koja su najjeftinija grčka ostrva?

Jeftinija i pristupačnija grčka ostrva za turiste obično su ona koja nisu toliko popularna i ne posećuju ih toliko mnogo turista. Ova ostrva mogu biti pristupačnija za smeštaj, hranu i piće, ali takođe imaju svoj šarm i lepote koje vredi istražiti. Evo nekih od najjeftinijih grčkih ostrva:

Ostrvo Evija: Evija se nalazi u blizini Atine i po površini je drugo najveće ostrvo u Grčkoj i jedno od najpovoljnijih. Evija je manje poznato ostrvo u odnosu na neka druga grčka ostrva, ali ima mnogo toga da ponudi turistima: lepe plaže, netaknutu prirodu, tradicionalna sela i arheološke lokacije.

Cene smeštaja i hrane na Eviji su obično pristupačnije u odnosu na neka popularnija ostrva u Grčkoj. U zavisnosti od lokacije i vrste smeštaja, cene mogu varirati, ali su obično niže u odnosu na ostrva kao što su Santorini, Mikonos, Krf ili Rodos.

Evija je dobro povezana sa kopnom i sa Atinom, pa je lako dostupna turistima. Takođe, ostrvo je manje posećeno u odnosu na neka druga ostrva, što ga čini idealnim za one koji traže manje gužve i žele da istraže manje poznate delove Grčke.

Ikarija: Ikarija se nalazi u istočnom Egejskom moru i ima reputaciju jednog od najjeftinijih grčkih ostrva za turiste. Na ostrvu postoji mnogo lokalnih taverni sa pristupačnim cenama hrane i pića, a i smeštaj je takođe relativno pristupačan.

Tilos: Ostrvo Tilos se nalazi u južnom delu Dodekaneza i poznato je po netaknutim pejzažima, mirnom ambijentu i pristupačnim cenama smeštaja.

Lefkada: Lefkada je ostrvo u Jonskom moru i poznato je po svojim predivnim plažama i prirodi. Cene smeštaja i hrane na Lefkadi su obično niže u odnosu na neka druga ostrva u Jonskom moru.

Tasos: Cene apartmana i studija na Tasosu se kreću za manje apartmane i studija od 30-60 evra po noćenju, a za veće od 60-100 evra po noćenju. Cene vila sa bazenom su više i kreću se od 100-300 evra po noćenju.

Cene hotela na Tasosu kreću se od od 30-50 evra po noćenju za hotel od 2 zvezdice pa sve do 150-300 evra po noćenju za hotel od 5 zvezdica.

Lifestyle

U kojoj zemlji EU je najduži životni vek, analitičari otkrili i zbog čega

Objavljeno

-

U jednoj mediteranskoj zemlji ljudi u proseku žive 84 godine, pokazuju najnoviji podaci Eurostat-a.

U Španiji ljudi u proseku žive 84 godine, pa je u toj mediteranskoj zemlji najviša očekivana životna starosna granica među 27 država Evropske unije.

Analitičari smatraju da je to zbog mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, ribom i maslinovim uljem. Takođe i zbog brojnih sunčanih dana i ugodne klime, zahvaljujući kojima stanovnici provode više vremena na otvorenome baveći se fizičkim aktivnostima.

“U mediteranskim zemljama držimo puno i do društvenog života pa izlazimo češće napolje nego ljudi u nordijskim zemljama, koje nas nadmašuju u BDP-u po stanovniku“, kaže Manuel Anguita, predsednik Španskog udruženja kardiologa.

Italija, gde ljudi žive u proseku 83,8 godina, i Malta, s očekivanom dobi od 83,6 godina, nalaze se na drugom i trećem mestu.

Prosek Evropske unije je 81,5 godina.

U Hrvatskoj, mediteranskoj i srednjoevropskoj zemlji, ljudi žive ispod tog proseka, odnosno 78,8 godina.

Manja starosna granica je u Poljskoj, Slovačkoj, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji i Letoniji, a na vrhu je Bugarska, gde život u proseku traje 75,8 godina.

Analitičari smatraju da na višu starosnu granicu Španaca utiče i što piju manje teških alkoholnih pića, što imaju solidno javno zdravstvo, nisu imali ratove decenijama i što se njihova politika nastoji da smanji broj nesreća u saobraćaju.

(Hina)

pročitaj više

Lifestyle

„Ja sam pravi kandidat baš za ovu poziciju“ – kako pisanjem CV-ja poslati takvu poruku?

Objavljeno

-

isanje CV-ja sastavni je deo apliciranja za posao. Bez obzira na to da li imate mnogo radnog iskustva, nemate uopšte ili ste studenti sa bogatim volonterskim iskustvom, psihološkinja i koordinatorka programa karijernog obrazovanja u Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu Milena Rajčević za N1 daje korisne savete koji će vam osigurati zaposlenje.

Prilikom pisanja CV-ja važno je promisliti o poruci koju želite da pošaljete. Rajčević kaže da je to „ja sam pravi kandidat baš za Vašu organizaciju i baš za ovu poziciju“. Međutim, kako do toga doći?

Promisliti unared i prilagoditi CV svakoj prijavi

Prvi korak je promisliti šta pisanjem CV-ja želite da postignete.

„Važno je razmisliti o konkursu – o poziciji i organizaciji za koju se prijavljujemo. Uvek CV prilagođavamo konkursu, on nikad nije potpuno isti… Kada znamo kakva je to organizacija i šta joj je potrebno, onda razmišljamo koliko se naš profil poklapa sa tim i kako to što se poklapa da što bolje opišemo, argumentujemo i istaknemo u biografiji“, kaže Rajičević za portal N1.

Kako navodi, prilagođavanje CV-ja svakoj prijavi je neophodno, jer su nijanse te koje odlučuju.

„Ponekad je dovoljno da vaš CV sadrži neku ključnu reč iz konkursa i da privuče pažnju regrutera. Veoma je bitno da vaš CV sadrži ključne reči iz konkursa (npr. određeni strani ili programski jezik) jer neke organizacije koriste aplikacije prilikom CV skrininga, tako da već u prvom krugu biografije kandidata koje ne sadrže te reči bivaju eliminisane“, objašnjava naša sagovornica.

Koje greške treba izbeći i kako idealna struktura izgleda?

Da bi vaš CV privukao pažnju regrutera, sagovornica N1 kaže da je neophodno izbeći sledeće greške: nejasni podaci, nepregledno izložen sadržaj, nedovoljno opisano radno iskustvo, neadekvatna fotografija, nepoštovanje obrnute hronologije i neargumentovani opisi.

Rajčević kaže da je pozitivna praksa ukoliko date nekome da pročita vaš CV i na taj način da li je razumeo sve što je napisano. „Ponekad kandidat stavi samo naziv obuke, na primer, a taj naziv može biti apstraktan ili se stavi skraćenica i slično, a regruter onda ne zna kakva je to zapravo bila obuka i šta ste tu naučili. Regruter nekad nema vremena da „gugla“ informacije zbog previše kandidata, i onda to ostaje nezapaženo, jer je nerazumljivo“, objašnjava.

Prilikom navođenja radnog iskustva, kaže da je važno navesti i detaljan opis posla. Fotografija takođe ima veliki uticaj na to da li ćete dobiti posao, ona treba da ima „belu pozadinu, blagi osmeh, adekvatnu poslovnu garderobu“ i „neka vas neko uslika, nemojte da to bude selfi“, dodaje Rajčević.

Važno je i poštovati obrnutu hronologiju. „U svakoj kategoriji obavezno navodimo vremenske odrednice, i to obrnutom hronologijom, od najskorijeg perioda ka ranijim. Ono što se skoro desilo je najrelevantnije i to se navodi prvo. Dakle – fakultet, pa srednja škola…“, objašnjava ona.

Pa, kako onda idealna struktura CV-ja treba da izgleda?

„Obavezni podaci su svakako ime i prezime, kontakt podaci, obrazovanje, radno iskustvo, veštine – jezici, rad na računaru, veštine specifične za struku, meke veštine, vozačka dozvola i slično“, dodaje naša sagovornica.

Ono što se takođe može naći u biografiji, kako navodi, jeste dodatno obrazovanje (kursevi, seminari, konferencije…), nagrade i stipendije, preporuke, interesovanja pa i hobi ako odslikava neka korisna znanja i veštine. Neki kandidati koriste i sekciju „profil“ ili „o meni“ kako bi jezgrovito istakli na početku biografije kroz dve do tri ključne rečenice ono što ih opisuje na najbolji način za datu poziciju, ističe ona.

Nemate radno iskustvo? Saveti za studente i diplomce

Međutim, šta ako nemate mnogo radnog iskustva?

Sagovornica N1 kaže: „Studenti i diplomci treba da znaju da se kao radno iskustvo računa i angažman u studentskoj organizaciji, na studentskim poslovima preko omladinske zadruge, projektni rad na fakultetu pa čak i volontiranje ako nisu stigli da steknu neko relevantnije. Tek kada stičemo ozbiljnije iskustvo, onda izbacujemo gore navedeno. Ali sasvim je u redu na početku sve to navesti, jer to govori o radnoj etici“.

S obzirom na konkuretno tržište rada, da biste sebi dali prednost na tržištu samim pisanjem CV-ja, Rajčević kaže da je važno imati definisan karijerni cilj, tj. oblast u kojoj želite da gradite ekspertizu, a zatim i da pratite dešavanja i novitete u toj oblasti. Takođe, objašnjava da je važno sebi postavljati sledeća pitanja: koja obuka ili kurs mi može pomoći da se približim karijernom cilju, koja konferencija ili seminar; da li mogu da učestvujem u nekom takmičenju na tu temu ili u nekoj aktivnosti gde ću usavršiti veštine koje su neophodne za ekspertizu u toj oblasti.

Određeni alati, kako kaže, mogu pomoći da CV ima interesantan format, međutim, tu treba oprezno birati. „Neki su besplatni, a neki se plaćaju, i pritom vas to informišu tek kada utrošite nekoliko sati za kreiranje biografije, prilikom pokušaja da je preuzmete. Jednostavni za korišćenje i besplatni su npr. MS Word, Canva, ili Europass“, navodi Milena Rajčević.

(N1)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Rani znaci autizma kod dece mogu se otkriti i pre treće godine

Objavljeno

-

Iako se autizam obično dijagnostikuje u dobi od tri godine ili kasnije lekari kažu da se može pojaviti i ranije.

Poremećaj autističnog spektra (ASD) je stanje uzrokovano razlikama u mozgu i kao takvo može dovesti do problema sa društvenom komunikacijom i interakcijom, kao i specifičnim interesovanjima i ponašanjima.

Iako se autizam obično dijagnostikuje u dobi od tri godine ili kasnije, prvi znaci se zapravo mogu pojaviti u dobi od 12 do 18 meseci, a lekari kažu da se mogu pojaviti i ranije. Prema Gloucestershire-u, rana identifikacija i intervencija mogu pomoći roditeljima da razumeju potrebe svog deteta.

Ključno je zapamtiti da je autizam spektar, što znači da je svako sa autizmom jedinstven. Nekim osobama sa autizmom je potrebna minimalna podrška ili nikakva podrška, dok je drugima možda potrebna svakodnevna pomoć roditelja ili staratelja.

Znaci autizma mogu se otkriti u vrlo mladom dobu ili ne moraju postati očigledni tek kasnije u životu.

Uobičajeni rani znaci uključuju probleme sa kontaktom očima, neodgovaranje na ime ili pitanja, poteškoće u praćenju pogleda druge osobe ili upiru prstom u predmet, loše veštine pretvaranja i imitacije i probleme sa neverbalnom komunikacijom.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su istakli primere ograničenog ili ponavljajućeg ponašanja i interesovanja povezanih sa autizmom, uključujući: sastavljanje igračaka ili drugih predmeta i uznemiravanje ako se redosled promeni, ponavljanje reči ili fraza, igranje igračkama na isti način, fokusiranje na određene delove predmeta, anksioznost pri manjim promenama, opsesivna interesovanja, specifični pokreti koji se ponavljaju i neobične reakcije na određene pojave i objekte.

Do 12 meseci starosti

Prema „Healthy Children“, većina dece može odmah da pogleda u pravcu predmeta na koji roditelj pokazuje. Zatim će se osvrnuti na roditelja i oponašati njegov izraz lica, obično osmeh.

Čini se da deca iz spektra autizma ignorišu svoje roditelje, što može dovesti do brige roditelja o sluhu svog deteta. Do devetog meseca starosti možda više neće pokazivati izraze lica kao što su sreća, tuga, ljutnja ili iznenađenje ili se upuštati u jednostavne interaktivne igre kao što je imitacija.

Do 15 meseci starosti

Većina dece može da pokaže na predmete koje žele i koji su im van domašaja. Međutim, dete sa spektrom autizma može umesto toga da usmeri ruku roditelja ka predmetu bez značajnog kontakta očima. Ponekad dete može čak staviti ruku roditelja direktno na predmet.

Do 18 meseci starosti

Većina dece će pokazati na predmete koji ih intrigiraju. Često će gledati napred-nazad između objekta i roditelja kako bi se uverili da je roditelj uključen u ono što posmatra.

Međutim, deca sa spektrom autizma često pokazuju na neki objekat zato što žele da roditelj posegne za njim umesto njih, a ne zato što žele da roditelj učestvuje u iskustvu gledanja u objekat.

Do dve godine starosti

Većina dece ovog uzrasta uživa gledajući jedni druge kako se igraju, a možda čak i oponašaju jedno drugo. Deca iz spektra autizma često ne reaguju kada su drugi povređeni ili uznemireni, prenosi Klix.ba.

Od dve do pet godina starosti

Deca sa autizmom do tri godine uglavnom primećuju drugu decu i pridružuju im se u igri. Takođe, ne bave se igrom pretvaranja i igranjem uloga do svoje četvrte godine, a velika je verovatnoća da neće pevati, plesati i nastupati do pete godine.

(Klix.ba)

pročitaj više

Lifestyle

Mesto u Srbiji o kojem je pisala i Nacionalna geografija – nepogrešiva ideja za praznike

Objavljeno

-

U neposrednoj blizini planina Zlatibor i Zlatar, na četiri sata od Beograda, nalazi se jedna od najčešće pominjanih destinacija u našoj zemlji.

 Specijalni rezervat prirode Uvac nadaleko je poznat po svojoj lepoti. Njegovo glavno obeležje pored beloglavog supa su i meandri Uvca. Ovo mesto iz godine u godinu posećuje sve više turista u potrazi za lepim pogledom i dobrim slikama.

Teško je rečima i opisati prizor koji vas sačeka na vidikovcima koji krase ovaj rezervat prirode. Njih je više, tačnije tri, ali na koji god da se popenjete, nećete se pokajati.

Sa svakog vrha pruža se pogled na neverovatan pejzaž koji krase krivudavi meandri reke Uvac.

Ukoliko dodatno uspete da uslikate i beloglavog supa, vaš put će biti više nego uspešan. Šanse za to su sada veće nego ranije jer je ova ugrožena vrsta ptica uspela da na Uvcu osnuje svoj dom, pa se nemojte iznenaditi ako vidite i nekoliko desetina supova kako zajedno lete iznad vas.

Uvac je najbolje posetiti tokom proleća zbog bujne prirode koja počinje da se budi. Dodatno, tokom proleća su temperature prijatnije, što će vam sigurno značiti da znate, pošto je do vidikovca potrebno neko vreme pešačiti, piše City Magazine.

Sve su češće organizovane grupne pešačke ture koje vode usponom do vrha planine. Možete se odlučiti za onu dnevnu, ili noćnu, kada se nakon pešačenja čeka izlazak sunca na jednom od najlepših mesta u Srbiji.

(City Magazine)

pročitaj više

Lifestyle

Naučnici napravili dijamant za 150 minuta:Prirodi potrebne milijarde godina

Objavljeno

-

Naučnici su uspeli da naprave dijamant za samo 150 minuta iako je dobro poznato da su za prirodne dijamante potrebne milijarde godina, ekstremni pritisci i temperature duboko pod zemljom.

Nova naučna metoda zasnovana je na mešavini tečnih metala, a rezultat procesa je nastanak veštačkog dijamanta za nekoliko minuta. Ovakvi dijamanti nastaju na temperaturi od 1.025 stepeni Celzijusa, pri vrednosti pritiska od jedne atmosfere, koji je ekvivalent pritisku koji osećamo na nivou mora, piše Science alert, a prenosi RTS.

Tim koji stoji iza inovativnog pristupa, predvođen istraživačima sa Instituta za osnovne nauke u Južnoj Koreji, uveren je da se proces može ubrzati kako bi se napravila značajna razlika u proizvodnji sintetičkih dijamanata.

Pretvaranje ugljenika u tečni metal koji se koristi za proizvodnju dijamanta nije novost, Dženeral Elektrik je koristio ove procese još pre pola veka koristeći rastopljeni sulfid gvožđa.

Ti procesi su i dalje zahtevali pritiske od 5–6 gigapaskala i dijamantsko „seme“ za koje bi ugljenik mogao da se zalepi.

„Otkrili smo metod za uzgajanje dijamanata pri pritisku od jedne atmosfere i na umerenoj temperaturi korišćenjem legure tečnog metala“, naveli su istraživači u studiji.

Smanjenje pritiska je postignuto korišćenjem pažljivo odabrane mešavine tečnih metala: galijuma, gvožđa, nikla i silicijuma. Unutar grafitnog kućišta napravljen je vakumski sistem koji je veoma brzo zagrevao, a zatim hladio metal dok je bio izložen kombinaciji metana i vodonika.

Ovakvi uslovi omogućavaju da se atomi ugljenika iz metana šire u rastopljeni metal, delujući kao seme za dijamante. Posle samo 15 minuta, mali fragmenti dijamantskih kristala ekstrudirali su iz tečnog metala ispod same površine, dok je dva i po sata ekspozicije proizvelo neprekidan dijamantski film.

Iako se koncentracija ugljenika koji formira kristale smanjila na dubini od samo nekoliko stotina nanometara, istraživači očekuju da se proces može poboljšati uz nekoliko korekcija..

Prilagođavanja i stalne korekcije će potrajati, a istraživanje ovog procesa je još uvek u ranoj fazi, naučnici veruju da je ovo metod sa mnogo potencijala.

Proces koji se trenutno koristi za stvaranje većine sintetičkih dijamanata traje nekoliko dana i zahteva mnogo veće pritiske. Ako se optimizuje, ova nova tehnika bi mogla značajno da ubrza i olakša proizvodnju sintetičkih dijamanata.

(RTS)

pročitaj više

U TRENDU