ostanimo u kontaktu

Biznis

Koliko je Kristofer Nolan zaradio na Openhajmeru

Objavljeno

-

Film je prihodovao skoro milijardu dolara na blagajnama i postigao veliki uspeh za svog reditelja, koji je stavio holivudsku opkladu – na sebe.

Openhajmer je ovogodišnju ceremoniju dodele Oskara transformisao iz takmičenja u krunisanje. To je redak primer uspeha i kod kritike i kod publike koji će podići karijere mnogih koji su uključeni, a reditelju Kristoferu Nolanu cementiraće status najisplativijeg autora u Holivudu.

Jedan menadžer talenata koji zastupa autore najviše klase to kaže na drugačiji način: „On je trenutno najveća filmska zvezda na svetu“.

Nolan (53) je svakako plaćen kao najveća zvezda. Forbes procenjuje da zarađuje 15% od bruto prihoda Openhajmera na blagajnama, što znači da dobija deo svakog centa koji film prihoduje čak i pre nego što studio pokrije svoje troškove. Samo od prihoda na blagajni, prodaje primeraka filma na diskovima i licenciranja prvog perioda strimovanja, Nolan će zaraditi oko 72 miliona dolara pre oporezivanja, a nakon što plati provizije svom agentu i advokatu. Ukupna zarada će nastaviti da raste kako se film ponovo prodaje striming platformama i licencira u narednim godinama.

To je novi vrhunac karijere za Nolana – često nominovanog za Oskara za režiju i scenario – koji je uspeo da napravi hit od filma koji traje tri sata, delimično snimljenog u crno-beloj tehnici, o životu teoretskog fizičara.

Čak i sa svojim težim filmskim konceptima, Nolan je uspevao da stvori spektakl koji i dalje privlači publiku u bioskope, bilo da je to ulica u Parizu koja se savija u filmu „Inception„, prolazak kroz crnu rupu u filmu „Interstellar„, ili detonacija atomske bombe u Openhajmeru. Svaki studijski film koji je producirao, od prvog partnerstva sa Vorner Brosom za film „Insomnia“ iz 2002. godine, prihodovao je barem 100 miliona dolara na blagajni, i šest od poslednjih sedam filmova – posebno poslednja dva filma o „Mračnom vitezu“ – ostvarila su prihod od više od 500 miliona dolara (sedmi, „TeneT“, objavljen je usred pandemije i ipak je imao impresivnih 350 miliona dolara).

Protivnik striminga

Ta biografija učinila je Nolana temeljem Vorner Brosa. Ali, u decembru 2020. godine, nakon što je studio objavio da će sve bioskopske premijere staviti na svoju striming uslugu istog dana, Nolan je svoje razočaranje izneo javno.

„Neki od najvećih filmskih reditelja i najvažnijih filmskih zvezda naše industrije otišli su na spavanje noć pre misleći da rade za najveći filmski studio i probudili se sa saznanjem da rade za najgoru striming uslugu“, rekao je Holivud Reporteru, dodajući: „Nisu ni svesni šta gube“.

Najznačajniji gubitnik, ispostavilo se, bio je Nolan. Kada je došlo vreme da proda svoj sledeći projekat u septembru 2021. godine, izvršni direktori kompanija Paramaunt, Soni, Univerzal i Epl su pozvani u njegovu kancelariju u Holivudu da pročitaju scenario Openhajmera – Nolan je poznat po tome što drži svoje scenarije oflajn – i daju svoju ponudu.

Sa više studija koji ciljaju na prestižni projekat, Nolan je imao osnovu da zahteva nekoliko stvari za potencijalne partnere, uključujući budžet od 100 miliona dolara za produkciju (relativno skroman po njegovim standardima), još 100 miliona dolara za marketing, potpunu kreativnu kontrolu, produženi bioskopski život, period blokade tokom kojeg studio ne bi objavljivao ništa nedeljama pre i posle njegovog filma, i 20 odsto od bruto prihoda.

Prihod od ulaznica privilegija retkih

Zarada od bruto prihoda ostaje ultimativni pokazatelj moći u Holivudu. Među glumcima, ovaj uslov u ugovorima je skoro potpuno eliminisan, osim kod malog broja starijih zvezda poput Toma Kruza (koji je uzeo procenjenih 12,5% od bruto prihoda za svoj poslednji film „Mission: Impossible“). Čak i među višestrukim filmskim stvaraocima, rezervisan je samo za najviši ešalon pouzdanih autora kada je reč o pravljenju novca – kao što su Stiven Spilberg, Džejms Kameron i Piter Džekson.

Konačno, šefica studija Univerzal, Dona Lengli, pristala je na uslove Nolana i dobila Openhajmera. Izvori kažu za Forbes da je Nolanov dogovor sa Univerzalom uključivao 15% bruto prihoda, umesto 20 koliko je tražio, iako bi razlika mogla biti i u učešću Eme Tomas, Nolanove supruge i producentskog partnera tokom 20 godina.

U slučaju dogovora o udelu u bruto prihodu, svi početni honorari su avans za učešće u poslu, ali kako bi se ostalo u predloženom budžetu, Nolan bi morao da smanji svoje garantovane honorare za režiju, pisanje i produkciju u odnosu na one koje bi inače mogao da traži. Posao koji je sklopio sa Univerzalom bio je opklada na sebe.

Film je ušao u produkciju početkom 2022. godine, a datum izlaska je bio zakazan za jul 2023. Kasnije, je Vorner Bros objavio da će pustiti svoj letnji blokbaster Barbi istog dana, što su neki u Holivudu videli kao direktan odgovor na Nolanov odlazak. Tokom razgovora za seriju „Glumci o glumcima“ Varajetija, zvezda filma „Barbi“, Margot Robi, otkrila je da je producent Čak Roven zvao da je zamoli da „Barbi“ bude premeštena na drugi datum. „Rekla sam: Mi nećemo menjati datum. Ako imate problem s nama, onda vi promenite datum“, odgovorila je Robi.

Tako je rođen „Barbenhajmer“ – pseudo-rivalitet koji su marketinški timovi svake strane pretvorili u globalni fenomen. „Barbi“ i „Openhajmer“ postali su prvi i treći film sa najvećim prihodom na svetu u 2023. godini. Openhajmer je prihodovao više od 957 miliona dolara na blagajni, a nakon što su bioskopi uzeli svojih oko 50% (taj broj bi mogao biti i samo 20% tokom prvog vikenda, ali se povećava tokom vremena), Nolan je bio spreman za ogromnu isplatu.

Kultni uticaj u Holivudu

Reditelj je sada postigao gotovo kultni uticaj nad filmskom zajednicom, koja ga vidi kao branitelja svetosti filmskog iskustva. Pre izlaska Openhajmera, Nolan je zagovarao da gledaoci film vide u IMAX-u, po mogućstvu u 70mm IMAX-u, gigantskom formatu u kojem je film snimljen (takođe, slučajno, tu je i najskuplja ulaznica).

Postao je četvrti IMAX film sa najvećim prihodom svih vremena, sa 183,2 miliona dolara ili skoro 20% od ukupnih prihoda. Slično tome, pre nego što je film postavljen da može da se gleda na zahtev i kao fizičko izdanje u novembru, Nolan je rekao da je važno posedovati film na Blu-reju „da neki zli striming servis ne bi mogao da ga ukrade od vas“. Univerzal je saopštio da su rasprodali 4K Blu-rejeve za manje od nedelju dana, pokušavajući da nadoknade tražnju.

S obzirom na ogroman uspeh Openhajmera komercijalno i kod kritike, bitka za Nolanov sledeći projekat obećava da će biti još intenzivnija. Prošle godine, Varajeti je izvestio da je Vorner Bros poslao ček sa sedam cifara, bez ikakvih uslova, kao avans protiv njegove eventualne zarade za film TeneT iz 2020. godine. Studio je takođe ponovo postavio TeneT u bioskope (IMAX, naravno), delimično da bi iskoristio talas podrške reditelju, a delimično, nesumnjivo, u pokušaju popravljanja odnosa. „Nadamo se da ćemo dobiti Nolana nazad“, rekao je Vorner Brosov direktor Majkl De Luka za Varajeti.

Kada su ga pitali kako bi mogao da izgleda sledeći dogovor Nolana, jedan vrhunski advokat u svetu zabave jednostavno je rekao: „Kakav god on želi da bude“.

Met Kreg, novinar Forbes

Biznis

Svetska banka: Novi finansijski instrumenti mogu da obezbede do 70 milijardi dolara u narednih 10 godina

Objavljeno

-

Svetska banka objavila je, na prolećnom zasedanju MMF i SB koje se danas završava u Vašingtonu, da je dobijena podrška 11 zemalja za tzv. inovativne finansijske alate koji bi mogli da obezbede do 70 milijardi dolara u periodu od 10 godina.

Te zemlje su Belgija, Francuska, Japan, SAD, Danska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, a sredstva će moći da se upotrebe za rešavanje prekograničnih izazova i unapređenje razvojnih ciljeva.

„Naporno smo radili na razvoju ovih novih finansijskih instrumenata koji povećavaju naše kreditne kapacitete, umnožavaju donatorska sredstva i omogućavaju nam da poboljšamo živote većeg broja ljudi“, rekao je predsednik Grupacije Svetske banke Ajdžaja Banga.

pročitaj više

Biznis

Amerika signalizira da se bližimo kraju rasta cena nafte i goriva

Objavljeno

-

Cene nafte su kratkotrajno skočile u petak ujutro nakon što je Izrael navodno izveo vazdušne udare na Iran, da bi zatim brzo pale pošto su iranski državni mediji umanjili njihov značaj, ali sukobi na Bliskom istoku nastavljaju da ostavljaju posledice na već rastuće cene nafte i benzina.

Sirovi Brent, kao međunarodni indikator, skočio je skoro 2% u petak ujutru na malo ispod 88 dolara po barelu, ali je pao na oko 87,50 dolara, što predstavlja marginalno povećanje od 0,5% za jedan dan.

Nacionalni indikator West Texas Intermediate takođe je porastao oko 2% u petak ujutru, nakon izveštaja o izraelskom vazdušnom udaru, iako je kao i Brent, WTI takođe opao, dostigavši malo iznad 83,50 dolara po barelu.

Portparol Američke automobilske asocijacije Endrju Gros ocenio je da međunarodni sukobi mogu dovesti do nestabilnosti na naftnom tržištu, izjavivši u četvrtak da „situacija sa ratom na Bliskom istoku i u Ukrajini drži naftno tržište na ivici“.

Iako povećanja cena nafte obično dovode do povećanja cena na pumpama, analitičari očekuju da će ti efekti na cene benzina biti odloženi, a više faktora moglo bi pomoći da cena benzina padne sa nivoa od 3,69 dolara, nacionalnog proseka ove nedelje – najviše cene od oktobra, prema GasBuddy-u.

Patrik De Han, glavni analitičar za naftu u GasBuddy-u, rekao je da očekuje da će cene benzina dostići 3,70 dolara po galonu u bliskoj budućnosti, iako dodaje da sa povratkom američkih rafinerija nafte sa redovnog održavanja i umanjivanjem efekta izraelskog napada, postoji „potencijal da se približavamo kraju“ rasta cena na pumpi.

Još jedan pozitivan znak za cene benzina bio je porast zaliha sirove nafte, koje su ove nedelje uvećane za 2,7 miliona barela, na oko 460 miliona barela, iako su i dalje šest miliona barela ispod nivoa u isto vreme prošle godine, prema Upravi za energetske informacije.

Endrju Gros takođe je procenio da bi cene benzina mogle stagnirati jer američka potražnja padne na tipično niske nivoe pred Dan sećanja. Potražnja za benzinom u SAD-u smanjila se blago sa 8,84 miliona barela u nedelji koja se završila 5. aprila na 8,81 milion barela prošle nedelje, prema podacima EIA-e, i malo je ispod nivoa na kojem je bila prošlog aprila. Gros očekuje da će nacionalna prosečna cena benzina „možda oscilirati s malim povećanjima, sa nekoliko dana bez promena, pa čak i sa nekim danima gde će doći do pada cena“ kao rezultat.

Izraelska vojska navodno je rano u petak izvela ograničene vazdušne udare u Iranu, rekli su neimenovani zvaničnici. Prijavljeni udari došli su nekoliko dana nakon što se Iran odlučio na nezapamćeni napad dronovima i balističkim raketama na Izrael nekoliko dana ranije, a za koje su izraelski zvaničnici rekli da su prouzrokovali samo manju štetu. Napad Irana bio je odmazda za izraelski vazdušni udar ranije ovog meseca na iransku ambasadu u Siriji, u kojem je poginulo najmanje 16 osoba, uključujući dva visoka vojna lidera.

Iranska državna televizija jučerašnji udar nazvala je „izraelskom i američkom medijskom propagandom.“ Izrael zvanično nije preuzeo odgovornost za bilo kakve udare na Iran. Tenzije između Irana i Izraela eskalirale su poslednjih meseci zbog raznih incidenata, uključujući vazdušne udare i napade, izazivajući zabrinutost svetskih lidera za deeskalaciju.

Brajan Bušard, novinar Forbes

pročitaj više

Biznis

Stelantisov novi električni model na fabričkim trakama u Kragujevcu već od oktobra?

Objavljeno

-

Srbija bi uskoro trebalo da se svrsta u red zemalja u kojima se proizvode električni automobili s obzirom na najavu da će do kraja tekuće godine u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu početi izrada novog modela tog tipa vozila.

Stručna javnost ističe da je svakako reč o dobroj vesti ali da treba biti oprezan u procenama, kada će zaista do toga doći, jer je reč o poduhvatu koji je još uvek pionirski ne samo na našem području već i u celom svetu, piše Demostat.

Kompanija Stelantis, koja je nastala 2021. godine spajanjem italijansko-američkog Fijat Krajslera i francuske PSA grupe, prema pisanju srpskih medija ovog meseca je u fabrici u Kragujevcu, čiji je vlasnik, počela probnu proizvodnju automobila na električni pogon a očekuje se da bi serijska proizvodnja, u punom kapacitetu u dve smene mogla da startuje u oktobru.

Prema navodima medija prvi modeli električnog automobila u Kragujevcu su već proizvedeni a reč je o primercima koji su namenjeni za takozvane “kreš” testove i ostala potrebna ispitivanja. Takođe, počelo je i njihovo testiranje na ulicama tog šumadijskog grada s obzirom na to da Stelantisova fabrika poseduje pistu za probu novih modela automobila, a glavna sigurnosna ispitivanja se obavljaju u inostranstvu. Spekuliše se da će se prvi električni automobil proizveden testirati i na ulicama Kragujevca, kako je to uobičajeno prilikom takvih provera, zaštićen u maskirnoj foliji.

Svaki model mora da prođe opsežna testiranja, kao što su sigurnosna ispitivanja, bočne udare i tako dalje. Probni model treba na ispitivanjima da dobije određeni broj zvezdica kako bi se utvrdilo da je u potpunosti siguran.

Kako je izjavio predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Saša Đorđević radnici kragujevačke fabrike automobila koji su bili na obukama u inostranstvu vratili su se u zemlju u nekoliko faza i odmah po povratku su uključeni u poslove vezane za proizvodnju novog elektičnog vozila.

Prema njegovim rečima, planirano je i otvaranje konkursa za prijem novih radnika koji će takođe proći neophodne obuke.

U ovom trenutku nije poznat taćan datum kada će prvi električni automobil proizveden u Srbiji biti predstavljen javnosti, kao ni gde će se to zbiti. Ono što treba napomenuti da će to ujedno biti i prvi električni automobil proizveden na Balkanu.

Tvrdi se da je nekoliko datuma predstavljanja javnosti tog automobila u opticaju kao i da će gotovo izvesno biti predstavljen na leto.

Podsećanja radi, moglo se čuti da će novi električni automobil u stvari biti restilizovani model Fijatovog automobila “panda” međutim kompanija Stelantis niti je to potvrdila niti je dosad obelodanila naziv novog modela.

Krajem prošle godine pojavile su se informacije da će se novo vozilo zvati “pandlina” da će se prodavati na svim kontinentima i da će imati i veći broj personalizacija za određena tržišta. Nova električna vozila proizvedena u Kragujevcu trebalo bi da koštaju oko 20.000 evra.

Inače, paralelno sa planiranim procesom proizvodnje prvog električnog automobila u Srbiji, republička Vlada je 1. februara na svojoj sednici usvojila uredbu o subvencionisanju kupovine električnih automobila.

Za tu meru država je izdvojila 170 miliona dinara.

Pravo na subvencionisanu kupovinu tih automobila imaju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobra ove godine.

Subvencije predviđene za kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla iznose 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, električnog motocikla, motocikla sa bočnim sedištem, teškog tricikla, lakog i teškog četvorocikala 500 evra, dok je najveći iznos predvi|en za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tone i iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prijavljivanje zainteresovanih za subvencije države za kupovinu električnih automobila u iznosu od 5.000 evra počelo je 12.aprila i trajaće do 31.oktobra.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i kompanije, a cilj subvencije je unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine.

– Reč je o velikom projektu i relativno novoj stvari u automobilskoj industriji ne samo kod nas nego bilo gde u svetu. To je i jedan od razloga zbog čega država subvencioniše kupovinu električnih automobila. Međutim, te subvencije svakako nisu dovoljne da bi se vozači motivisali da kupe baš ta vozila. Bez obzira što će se u Srbiji proizvoditi jeftiniji modeli električnih automobila njihova cena je još uvek prilično visoka za naše uslove, čak i sa subv encijama. Osnovni problem je taj što kod nas ne postoji infrastruktura za električne automobile, odnosno nema dovoljno instaliranih punjača baterija. To posebno odbija potencijalne kupce od namere da pazare električne automobile – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima za Stelantis bi bilo znatno isplativije da električne automobile proizvedene u Srbiji prodaje u inostranstvu gde je infrastruktura potrebna za njihovu vožnju znatno razvijenija i shodno tome postoji veće interesovanje za kupovinu takvih vozila.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da će se samo manji broj električnih automobila proizvedenih u Kragujevcu prodavati u Srbiji i da ta cifra neće biti veća od nekoliko hiljada.

– Problem je što kod nas nema infrastrukture koja bi tako nešto podržala i ne postoje uslovi za masovnu prodaju. Subvencije u tom segmentu ne mogu značajnije da doprinesu upravo zbog nedostatka punjača za baterije električnih vozila ali i zbog toga što je reč o automobilima koji su i dalje skupi. To je i razlog što se kupovina takvih vozila subvencioniše i u razvijenim zemljama. Da bi Stelantis uspeo da u određenoj meri povati uložena sredstva u izradu električnih automobila u Kragujevcu potpuno je izvesno da će ih uglavnom plasirati na strano tržište – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u datom trenutku nadležni u Srbiji ne mogu da učine gotovo ništa da pospeše prodaju električnih automobila na tržištu jer tehnologija proizvodnje takva da to još uvek nije automobili za “svačiji džep”.

(Demostat)

pročitaj više

Biznis

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala 175 miliona evra

Objavljeno

-

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala je 175 miliona evra ili za 117 odsto više nego godinu dana ranije, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju najnovijeg izveštaja o toj industriji.

Kako je kazala izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) i urednica izveštaja Kristina Janković-Obućina, taj prihod je u 2023. ostvarilo 15 gejming kompanija u Srbiji od kojih je 57 odsto razvilo originalne proizvode.

Prema njenim rečima, najznačajnija promena prošle u odnosu na 2022. godinu u gejming industriji Srbije je rast zaposlenih od čak 98 odsto, što dovodi do procene da 4.300 gejming profesionalaca radi u toj industriji u našoj zemlji.

pročitaj više

Biznis

Zakerberg prestigao Maska na Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto

Objavljeno

-

Osnivač kompanije Meta Mark Zakerberg je prestigao vlasnika Tesle Ilona Maska na aktuelnoj Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto.

Zakerbergovo bogatstvo poraslo je preko noći za 2,6 milijardi dolara na 178 milijardi dolara nakon što je Meta juče predstavila svoj novi model veštačke inteligencije Llama 3, kao i ažuriranu verzuju četbota Meta AI.

Vrednost imovine Ilona Maska je istovremeno pala za skoro četiri milijarde dolara na 170 milijardi dolara, čime je vlasnik Tesle pao na četvrtu poziciju, prenosi Blumberg.

pročitaj više

U TRENDU