Postavljanje filtera na osam velikih elektroenergetskih postrojenja spasilo bi najmanje 2.500 života godišnje i koštalo bi manje nego što je građane Srbije stajala havarija Elektroprivrede Srbije kada je sistem gotovo kolabirao, jer je sa ugljem loženo i blato ili – daleko manje od „helikopterskih para“ koje su vlasti potrošile od 2020. godine.

Prema podacima iz Programa zaštite vazduha osim spasavanja života, filteri bi na godišnjem nivou značili desetine hiljade manje oboljenja disajnih organa kod najmlađih, četvrt miliona radnih dana više.

U pitanju su postrojenja Elektroprivrede Srbije (EPS) – njih šest i Naftne industrije Srbije (NIS). One su navedene u nacionalnom Programu zaštite vazduha u Republici Srbiji (NERP – National Emission Reduction Plan). NERP je, kako se navodi, jedan od najvažnijih dokumenata javne politike, koji se fokusira na najveće pojedinačne zagađivače u sektoru energetike u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju EPS to su termoelektrane: Nikola Tesla A, blokovi A1-A3, zatim blokovi A4-A6, termoelektrana Nikola Tesla B, blokovi B1-B2, Kostolac A (blok A1), Kostolac A (A2), Kostolac B (B1-B2), a na listi je i toplana Vreoci Kolubara Prerada. Prema planu, NIS bi trebalo da postavi filtere za odsumporavanje u Atmosfersku destilaciju II, i u Energani Pančevo.

„Tih osam postrojenja shodno udelu u zagađivanju vauduha odgovorna su za najmanje 2.500 preranih smrti, to se vidi u Programu“, kaže za N1 Vladimir Đurđević, profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta.

Prema Programu zaštite vazduha u republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom ukupan broj prevremenih smrtnih slučajeva od PM 2.5 čestica i azotnih dioksida iznosi 10.467 (PM2.5 9.773, NO2 694). Ovi podaci se odnose na referentnu 2015. godinu, a broj žrtava se povećavao, pa je tako prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) u Srbiji zbog zagađenja vazduha 2021. godine umrlo gotovo 15.000 ljudi.

Osim smanjenja broja preminulih, znatno bi se umanjio i broj oboljenja, pre svega među decom ali i broj bolovanja i dana bolničkog lečenja.

Prema podacima Programa zaštite vazduha dodatni slučajevi bronhitisa kod dece do 12 godina bi u sa 22.762 slučajeva mogli da padnu na 14.431, a u zavisnosti od primena drugih mera i na 10.572 slučajeva.

Procenjeno je da je zbog izlaganja koncentracijama PM2.5 u vazduhu 2015. godine u Republici Srbiji izgubljeno više od 2,1 miliona radnih dana. U zavisnosti od mera taj broj bi mogao da padne na 1.503.675 i na minimalnih 1.101.563 dana. Četvrtina tih dana ili oko 250.000 ili oko 1.000 godina kada su u pitanju radni dani, trebalo bi da bude posledica rada filtera za odsumporavanje na velikim zagađivačima.

Prema Programu kvaliteta vazduha predviđa se ukupno smanjenje svih postrojenja i to SO2 od 90%, NO2, od oko 50%, a praškastih materije od oko 15%.

Moguće i 5.000 prevremenih smrti manje

Procena je da bi uz podatke iz 2015. godine najmanje 2.500 ljudi ostajalo živo svake godine i to po najkonzervativnijem scenariju, odnosno samo primenom mera koje su već bile na snazi kada je program pisan/usvojen (WEM – with existing measures).

„Ovih osam postrojenja može da se poveže sa oko 2.700 prevremenih smrti u Srbiji, odnosno oko četvrtinu svih prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha. Ako se pogleda najbolji scenario iz Programa WAM-C (with additional measures), to je scenario koji pretpostavlja da u Srbiji neće dolaziti do prekoračenja graničnih vrednosti – ali to ne znači da će vazduh biti čist, već ce biti u zakonskim okvirima – broj prevremenih smrti je za ovaj scenario je 5.775, što je je ujedno najmanji broj do koga možemo da dođemo po došadašnjim zakonskim pravilima“, kaže Vladimir Đurđević.

On navodi da je nemoguće isključiti zagađenje je uvek nešto emituje poput šporeta, emisije organskih i neorganskih jedinjenja sa poljoprivrednog zemljišta, saobraćaj, prekogranična zagađenost…

Još jedan razlog zašto su filteri za odsumporavanje važni po zdravlje jeste činjenica da da su sumpor dioksidi odlični za privlačenje PM 2.5 čestica.

„U našim elektranama postoje električni filteri koji skupljaju deo PM čestica. Međutim, deo njih nastaje iz sumporovog oksida, koji kao gasovi prolaze električne filtere“, navodi Đurđević.

U većini slučajeva već je trebalo da filteri budu postavljeni i aktivni, ali to nije slučaj.

„Trenutno u Srbiji samo jedna elektrana u Kostolcu ima postrojenje za odsumporavanje. Tu je još i topionica u Boru, koja nije obuhvaćena NERP-om, ali koja radi i zato u Boru nema više toliko mnogo dana sa visokim SO2, ali tamo nažalost postoje brojni drugi otrovi. Potrebno je da se implementira sve sto piše u NERP i da sve elektrane dobiju odsumporavanje. Inače, vreme za implementaciju NERP-a je već pomerano, sa 2018. na 2020, 2022. godinu“, smatra Vladimir Đurđević, profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta.

Do sada je jedini filter na navedenim postrojenja nalazi na termolektrani Kostolac B. On je pušten prvi put u rad 2022. godine, a zatim je nekoliko puta isključivan, pa puštan u pogon tokom 2023. godine bez posebnog obrazloženja. Ipak emisije zagađenja su znatno smanjene.

Početkom godine je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović-Handanović izjavila da je izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani Nikola Tesla A u završnoj fazi i da će biti puštena u probni rad do aprila 2024. godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru na pitanja N1 navodi da u NIS a.d. Novi Sad trenutno nema projekata sa ciljem smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh koji su predmet NERP-a, a da su svi planirani projekti na starim velikim postrojenjima za sagorevanje su već realizovan. U odgovoru nema podatka ministarstva o stanju u EPS.
Prema planu EPS za zaštitu životne sredine izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova (ODG) na TENT A3-A6, TENT B1-B2 i TE Kostolac A1-A2, primena primarnih mera za deNOx na TENT A4, TE Kostolac B2 iznosi ukupno 650 miliona evra.

U pitanju je suma, na primer, potrošena kada je svakom građaninu dodeljeno 100 evra tokom koronavirusa, ili za trećinu manja od milijarde, odnosno štete posle havarije na postrojenjima EPS kada je zajedno sa ugljem loženo i blato.

EPS: Postavljanje filtera će biti završeno 2025.

EPS u odgovoru za portal N1 najavljuje da će postavanje filtera biti završeno tokom 2025. godine.

Iz EPS navode da je poslednjih godina ovo Javno preduzeće uložilo više od 500 miliona evra u projekte kojima se unapređuju kvalitet vazduha, vode i zemljišta, a da je cilj najznačajnijih projekata smanjenje emisija praškastih materija, SO2 i NOx.

„Već je realizovano više projekata kojima je umanjen uticaj rada termoelektrana na životnu sredinu, kao što je recimo rekonstrukcija elektrofiltera, izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, uvođenje primarnih mera za smanjenje azotnih oksida, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstrukcije sistema za otpepeljivanje i drugo. Preduzete mere pokazale su se kao izuzetno delotvorne i merenja pokazuju dobre rezultate“, navode iz EPS-a.

Kako kažu, izveštaji o primeni NERP u prethodnom periodu su pokazali da su ukupne emisije praškastih materija i NOx ispod godišnjeg nivoa definisanog za postrojenja EPS obuhvaćena NERP-om, dok je usaglašenost sa emisijama SO2 postignuta primenom mehanizma „projekata u toku“.

„Osim smanjenja emisija SO2, puštanje u rad ovog sistema u TENT A i TENT B dovešće i do značajnog smanjenja emisija praškastih materija u vazduh. Izgradnja postrojenja za odsumporavanje na oba bloka TENT B omogućiće da se emisija sumpor-dioksida smanji oko 20 puta, sa 3.000 miligrama po kubnom metru na 130 miligrama po kubnom metru. Dodatno, postrojenje će doprineti da se emisija čvrstih čestica smanji sa 50 miligrama na ispod 10 miligrama po kubnom metru“, navode.

Govoreći o filterima u TE Kostolac B, u EPS ističu da je odsumporavanjem dimnih gasova (ODG) vlažnim krečnjačkim postupkom u i na blokovima B1 i B2, emisije SO2 smanjene su sa više od 4.000 mg/m3 na ispod 200 mg/m3.

„Radom ovog tipa sistema za ODG (vlažni postupak) pored smanjenja emisija SO2 dolazi i do dodatnog smanjenja emisija praškastih materija. Tokom probnog rada ODG u 2022. godini emisije praškastih materija bile su smanjene na prosečno 25 mg/m3. Ovo je posebno značajno, ako se ima u vidu da je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduhu, za ovu vrstu postrojenja propisana GVE od 50 mg/m3“.

Trenutno, u završnoj fazi je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova blokova TENT A3-A6 i u toku su podešavanja i testiranje opreme. Planirani rok za puštanje u rad je april 2024. godine.

„Po završetku projekta na četiri bloka TENT A (A3-A6), emisija sumpor-dioksida biće smanjena ispod 200 miligrama po kubnom metru, a emisija praškastih materija iznosiće manje od 20 miligrama po kubnom metru. Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova bokova TENT B1 i B2 je u fazi izgradnje. Planiran rok za puštanje u rad je tokom 2025. godine“, navode iz EPS.

NIS odustao od jednog filtera, u planu drugi projekat

U odgovoru Naftne industrije Srbije na pitanja N1, navode da je na postrojenju Atmosferska destilacija II urađen veći deo zahtevanog po NERP-u, ali i da se od jednog dela odustalo. Realizovani su projekti zamene mazutskih gorionika na peći BA-2101, ugradnje novog izmenjivača za zagrevanje vode za desalter FA-2154, rekonstrukcije gorionika i kanalskog razvoda vazduha na peći BA-2101.

„Od projekta rekonstrukcije refluksnih tokova na Atmosferskoj destilaciji II se odustalo nakon dodatnih analiza, ali će umesto toga biti realizovan drugi projekat sa istim ciljem „Ugradnja efikasnijih razmenjivača toplote za predgrevanje sirovine na S-2100″ čije se sprovođenje planira za period 2027. do 2029. godina. Na postrojenju Energana Pančevo realizovana je zamena gorionika na BF-9601 i nema prekoračenja emisije zagađujućih materija u vazduh“, navode iz NIS.

Oni ističu da su u 2023. godini direktne emisije CO2 smanjene za sedam odsto, a indirektne emisije CO2 za 14 odsto u odnosu na 2022. godinu.

„Važno je istaći da su emisije zagađujućih materija (SO2, NO2 i PM) iz navedenih postrojenja NIS-a u periodu od 2019. do 2023. godine bile u granicama propisanim NERP-om, odnosno da je kompanija NIS već 2021. godine postigla emisije koje su propisane NERP-om za 2027. godinu. Ističemo da se u Rafineriji nafte Pančevo kontinuirano radi na daljem smanjenju emisija zagađujućih materija u vazduh.

Četiri do šest puta veće zagađenje

Nepoštovanje usvojenih zakona i programa nije toliko neobično za Srbiju. Ipak zabrinjavajuće je u da je periodu 2018-2022 Srbija četri do šest puta premašila zagađenja na koje se obavezala potpsivanjem „Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje“.

U apsolutnim iznosima, emisije SO2 iz 14 blokova na ugalj obuhvaćenih NERP-om iznosile su 261.207 tona, dok je maksimalna vrednost za 2022. godinu u NERP-u za 18 velikih postrojenja za sagorevanje 100 postavljena na 54.575 tona sumpor dioksida.

Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u termoelektrani Morava, koja je radila skoro dvostruko više sati nego 2021. godine, ali su se njene emisije SO2 povećale četiri puta, na 33.183 tone sa 8.174 tona u prethodnoj godini. Njoj je bilo dozvoljeno da od 2018. radi najviše 20.000 sati i najdalje do kraja 2023. godine, što je ona premašila tokom 2022. godine, a radi i dalje.

Najveći emiteri SO2 u Srbiji su u 2022. godini kao godinu dana ranije ostali TE Nikola Tesla B1 i B2 sa 73.012 tone, što je više od 10.000 tona u odnosu na prethodnu godinu. Sledila je TE Nikola Tesla A4-A6 sa 68.651 tonom.101 TE Kostolac A2 je prekoračila maksimalne vrednosti 8,4 puta i emitovala je 2.410 tona, i tako je bila najveći prekršilac u zemlji u pogledu prekoračenja maksimalnih vrednosti za pojedinačno postrojenje.

Presuda protiv EPS

Sekretarijat evropske energetske zajednice pokrenuo je postupak protiv Srbije zbog kršenja „Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje“ u slučaju termoelektrane Morava, koja nastavlja da radi uprkos isteku njihovog ograničenog veka trajanja.

Zbog prekomernog zagađenja organizacija Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je tužio i dobio proces protiv Elektroprivredu Srbije, što je svakako presedan u domaćoj praksi.

„Sud je naložio da se emisije sumpor-dioksida iz navedenih postrojenja smanje u kalendarskoj godini 2023; 2024; 2025; 2026 i 2027. godini, a u skladu sa ukupnim maksimalnim vrednostima emisija koje su za ove godine utvrđene NERP-om. Sud nije odredio na koji način će EPS da smanji emisije. O svrsishodnosti ovih investicija, pre svega imajući u vidu da je bilo neophodno smanjiti emisije SO2 počev od 2018. godine, trebalo bi da se izjasne Vlada Srbije i EPS“, kaže za N1 Mirko Popović, programski dirketor RERI.

On navodi da u ovom trenutku, imajući u vidu status projekata izgradnje postrojenja za odsumporavanje, RERI ne može da pretpostavi da je EPS smanjio emisije na nivo koji je naložio sud.

Ipak iz RERI ističu da je najvažnije pitanje ne to koliko je novca potrebno EPS da se uskladi sa standardima, već koliko zagađenje iz termoelektrana košta državu i građane, što je, kako navode već dve decenije izgovor koji se olako prihvata.

„Ipak, uzdržavamo se od toga da dajemo bilo kakve ocene ili planiramo sledeće korake na osnovu pretpostavki, te se o budućim koracima ne možemo izjašnjavati pre nego što vidimo zvanične izveštaje. U skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice Republika Srbija je obavezna da o emisijama zagađujućih materija (SO2, PM, NOx) dostavi Sekretarijatu Energetske zajednice izveštaj do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. U tom smislu, tačne podatke o tome koliko je SO2 emitovao EPS u 2023. godini ćemo imati nakon 31. marta“, navodi Popović.

A zatim zaključuje: „Ukoliko se vi i ili ja, ili vaša redakcija i moja organizacija, možemo osloboditi obaveza da poštujemo zakone jer nam je to skupo, i to država prihvati, onda mogu da prihvatim da i EPS može da ne poštuje zakone a da ga niko za to ne sankcioniše. Pošto sam uveren u to da biste i vi i ja, i RERI i N1, bili sankcionisani za nepoštovanje zakona, onda ne vidim na koji način bi se moglo prihvatiti da je dozvoljeno da se bezakonje EPS-a toleriše“.

Integrisane dozvole i politička volja

Izvesno je da bi vazduh bio čistiji kada bi se listi prirodali i odžaci fabrika za proizvodnju cementa i sličnih velikih zagađivača, odnosno svih koji se nalaze na spisku velikih zagađivača i koji bi morali da imaju integrisane dozvole za svoj rad. Trenutno je na spisku 220 preduzeća, a broj izdatih dozvola je 53. Prvobitni rok bio je kraj 2020. godine, ali je on produžen za kraj 2024. godine.

Odsustvo političke volje i svesti uprkos ponavljanju da je čistiji vazduh jedan od prioriteta vlade Srbije, vidi se i u tome da se već dugo ne radi na jačanju kapaciteta kancelarije koje izdaju dozvole, ali i molba političke elite da se usklađivanje za Evropskom unijom po pitanju zagađenja dodatno odloži za najveće zagađivače.

Trenutno, ostaje nejasno kako je i pored svih dosadašnjih mera i učinjenih dela, zagađenje vazduha sve veće kao i broj onih koji prevremeno umiru, iako je jasno da se sa srazmerno koristi, malim ulaganjima moće učiniti dosta za život, zdravlje i ekonomiju.

Neka stvari trebalo bi ipak da budu jasnije posle 31. marta kada Srbija ima obavezu da dostavi izveštaj za 2023. godineo emisijama zagađujućih materija (SO2, PM, NOx) Sekretarijatu Energetske zajednice.

Odgovore na ova pitanja kao i druge nedoumice i nelogičnosti poput neslaganja brojki različitih institucija kada je u pitanju zagađenje trebalo bi da obezbedi ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali to se po pravilu ne dešava. Dok se to ne promeni, najsigurnija zaštita od zagađenja vazduha biće i nadalje vetar i kiša.

(N1)