ostanimo u kontaktu

Biznis

Koliko nas košta kad plaćamo karticama na šalterima: Kad bankomat ne liči na bankomat

Objavljeno

-

Naknada za podizanje keša na šalteru i bankomatu „tuđe“ banke spada među najveće provizije koje banka zaračunava korisniku kartica. Pogotovo kada se to čini kreditnom karticom. Međutim, postoje i naknade koje banka zaračunava prilikom plaćanja za koja smo ubeđeni da ne donose dodatni trošak. A to su situacije kada, na primer, karticom plaćamo račune na šalteru menjačnica, pošta, platnih institucija, jer nam se to posmatra upravo kao – podizanje keša sa „tuđeg“ bankomata.

Mnogi građani se neprijatno iznenade kada shvate da im je banka skinula po nekoliko stotina dinara na ime podizanja gotovine na bankomatu druge banke, iako taj bankomat nisu ni videli, a kamoli podigli novac na njemu.

Ali jesu platili karticom račune u menjačnici, banci, pošti… I to provlačeći ili prislanjajući karticu na takozvani POS terminal – onaj koji ima svaka benzinska pumpa, prodavnica, restoran, i gde im se nikada ne zaračunava provizija kada tako plaćaju benzin, hranu, odeću ili ručak.

Problem je što, kada se taj POS terminal nalazi na šalteru u pošti, banci, menjačnici ili bilo kojoj drugoj finansijskoj instituciji u kojoj građani mogu da plate svoje račune – on ima funkciju bankomata i svako plaćanje karticom na njemu smatra se isključivo podizanjem gotovine. A tek nakon toga se tom „gotovinom“ plaćaju pomenuti računi.

Dodatni problem je, međutim, što često ni sami radnici za šalterom ne znaju za naplatu provizije, pa korisnicima ne ukazuju da će imati dodatni trošak.

Neke od pomenutih institucija su ova obaveštenja okačile na svom sajtu, poput Pošte Srbije koja to, doduše, vodi pod stavkom „isplata gotovine platnim karticama preko POS terminala“, pa iz naziva usluge nije jasno da se odnosi i na plaćanje računa.

„Pošta Srbije ne pruža usluge plaćanja računa platnim karticama, već se sve transakcije tretiraju kao isplata gotovine. U poštama se ne obavlja usluga plaćanja platnim karticama, jer je to moguće isključivo u trgovačkoj mreži, već se sve transakcije tretiraju kao isplata gotovine platnim karticama. Korisnicima je olakšano da sa tim novcem (delimično ili u celosti) odmah obave i plaćanje računa. Da li će i koliko, takva transakcija biti opterećena provizijom zavisi od banke izdavaoca kartice i njenog tarifnika“, stoji na sajtu Pošte.

Koliko zaračunavaju banke

Prema tarifnicima prvih pet banaka sa najvećom aktivom u Srbiji – a to su, prema podacima NBS: Inteza, OTP, Rajfajzen, Unikredit i NLB Komercijalna banka – provizije za podizanje gotovine na bankomatu druge banke kreću se od jedan odsto za debitne kartice do tri odsto za kreditne kartice, dok se minimalni iznosi provizija kreću u rasponu od 60 dinara za Dina karticu do 250 dinara za ostale.

Pojedine banke izdvajaju kao posebnu naknadu za podizanje gotovine na šalterima druge banke, i tu se provizije kreću do čak 350 dinara.

Godišnji izveštaji

Koliko bankama godišnje platimo na ime raznih naknada saznaćemo do kraja februara. Uglavnom sve banke do tada svojim klijntima pošalju godišnje izveštaje o naplaćenim naknadama.

Na tom spisku će se, osim pomenutih provizija na ime podizanja keša sa bankomata i šaltera „tuđih“ banaka, nalaziti i mesečne naknade za održavanje tekućih računa, kao i naknade za sve dodatne usluge – sms servisa, mobilnog bankarstva i slično, ali i zaračunate zatezne kamate za odlazak „u minus“.

(N1)

Biznis

Beleks15 na najvišem nivou od maja prošle godine

Objavljeno

-

Beleks15 porastao je prošle nedelje 2,6 odsto, najviše od maja 2023. godine, saopštila je danas brokerska kuća Momentum Securities.
Ukupan promet u skraćenoj trgovačkoj sedmici zbog praznika iznosio je 204,1 milion dinara ili 1,7 miliona evra.
Reperni indeks tržišta, Belex15 pogurao je nastavak uzlaznog trenda akcija Messer Tehnogasa čija je cena skočila skoro 20 odsto, nakon što su investitori nastavili da kupuju tu hartiju na bazi špekulacije o mogućnoj konsolidaciji vlasništva.
Akcija Tehnogasa je na kraju nedelje vredela 21.871 dinar, što je najviša vrednost ove akcije od 2007. godine. Cena te akcija je od početka godine porasla 38 odsto i dostigla posle dužeg vremena 80 odsto njene knjigovodstvene vrednosti i tržišnu kapitalizaciju od 22,7 milijardi dinara ili 193,5 miliona evra.

Cena akcije Dunav osiguranja je posle dužeg vremena pala ispod nivoa od 900 dinara, uz promet od 7,2 miliona dinara. Od početka godine cena te akcije je u minusu skoro pet odsto, nakon što je prošle godine oslabila 12 odsto.
Među akcijama sa najvećim prometom bila je akcija Metalca, realizovan je promet od 6,2 miliona dinara, na nepromenjenoj ceni od 1.550 dinara.
Cena akcije Naftne industrije Srbije se spustila na psihološku granicu od 800 dinara, uz promet od šest miliona dinara.
Akcijama Jedinstva iz Sevojna ostvaren je promet od 5,8 miliona dinara, uglavnom po ceni od 7.010 dinara. Ta kompanija je izvestila o prilično dobrim rezultatima u četvrtom kvartalu i poslovnoj 2023. godini. Nekonsolidovani neto dobitak porastao je prošle godine 31 odsto na 312,7 miliona dinara, dok je samo u četvrtom tromesečju kompanija zabeležila profit od 126,7 miliona dinara.

Beta

pročitaj više

Biznis

Mirjana Miletić: Očekuje se da ECB od sredine godine smanjuje referentnu kamatnu stopu

Objavljeno

-

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Mirjana Miletić izjavila je danas da se očekuje da kamate na evroindeksirane kredite slede politiku Evropske centralne banke, za koju se predviđa da će sredinom ove godine ući u ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što bi prema sadašnjim procenama moglo da iznosi 75 baznih poena.

„Očekujemo da će se to preliti i na evroindeksirane kredite, odnosno smanjenje kamatne stope na ovu vrstu kredita“, rekla je ona odgovarajući na novinarska pitanja na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Dodala je da se, kada je reč o našoj monetarnoj politici, primenjuje princip opreznosti, koji podrazumeva da će se sve odluke dobro odmeravati i navela da je dobro što se inflacija smanjuje u skladu sa očekivanjima, pa čak i brže nego što se očekivalo.

pročitaj više

Biznis

Vrednost direktnog platnog prometa Srbije sa Crnom Gorom iznosi pet miliona evra

Objavljeno

-

Direktni platni promet između Srbije i Crne Gore, od njegovog uspostavljanja u decembru prošle godine, iznosio je oko pet miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

„Kada je reč o vrednosti transakcija koje su realizovane u Međunarodnom kliring sistemu između Crne Gore i Srbije, od 11. decembra 2023. godine, zaključno sa 6. februarom 2024. godine, za 37 radnih dana u sistemu, vrednost realizovanih transakcija iznosila je 5.099.777,56 evra, pri čemu se uočava trend rasta, iako je mogućnost direktnog platnog prometa nedavno uvedena“, rekli su iz NBS-a za Forbes Crna Gora.

Vrednost transakcija realizovanih u sistemu između Bosne i Hercegovine i Crne Gore iznosila je 68.852 evra.

Iz Centralne banke BiH za Forbes su rekli da se radi o četiri transakcije.

Direktni platni promet između Crne Gore i ostalih zemalja regiona prekinut je nakon obnove nezavisnosti Crne Gore 2006. godine. Iako su u septembru 2007. centralne banke Crne Gore, Srbije, BiH potpisale sporazum o međunarodnom kliringu pod pokroviteljstvom NBS promet je uspostavljen samo između Srbije i BiH.

Crna Gora je ostala van ovog sistema plaćanja jer, kako su više puta rekli iz Centralne banke Crne Gore, crnogorske poslovne banke nisu bile zainteresovane  za uspostavljanje direktnog platnog prometa, a plaćanja su obavljana posredstvom stranih korespondentskih banaka.

Nakon što je Universal Capital banka iz Podgorice iskazala interesovanje za učešće u Međunarodnom kliring sistemu između Crne Gore i Srbije, uspostavljen je direktni platni promet sa Srbijom i BiH.

„Prema informacijama koje smo dobili od banke učesnice sa teritorije Crne Gore, omogućavanje direktnog platnog prometa sa Republikom Srbijom imalo je značajan odjek među klijentima, pri čemu interesovanje klijenata za ovakav način plaćanja raste. S obzirom na značaj sistema i prednosti koje on donosi, nadamo se da će u narednom periodu i druge banke iz Crne Gore pokazati interesovanje za priključenje u sistem“, kazali su iz NBS-a.

Podsećaju da je Narodna banka Srbije operator Međunarodnog kliring sistema u devizama, koji omogućava realizaciju transakcija u evrima tokom istog dana u kojem je transakcija inicirana.

„Sistem omogućava i izvršavanje transakcija po značajno povoljnijim uslovima u odnosu na alternativni način izvršavanja transakcija – posredstvom korespondentskih banaka, što zahteva i dodatno vreme za izvršavanje transakcije i naravno trošak koji će i te banke da naplate, a koji se preliva na građane i privredu. Sistem je omogućio da se ova plaćanja vrše mnogo brže i uz, još jednom ističemo – značajno niže troškove“, rekli su iz NBS-a.

Navode da u sistemu učestvuje 12 banaka sa sedištem u Srbiji (od ukupno 20 banaka koje posluju u Srbiji), Narodna banka Srbije, sedam banaka koje posluju na teritoriji Bosne i Hercegovine, a 11. decembra 2023. godine uključila se i prva banka sa teritorije Crne Gore – Universal Capital Bank Podgorica.

„Na ovaj način omogućen je direktan platni promet između Srbije, BiH i Crne Gore, ali su i uključenjem prve banke iz Crne Gore u sistem obezbeđeni tehnički, pravni i organizacioni preduslovi za lakše uključenje potencijalnih novih učesnika sa teritorije ove države u sistem. Imajući u vidu prednosti koje sistem nudi, kao i da se banka nedavno uključila u sistem i da aktivno radi na promociji servisa, u narednom periodu možemo očekivati dalje povećanje obima plaćanja“, kazali su iz NBS-a.

Biljana Matijašević, Forbes Crna Gora

pročitaj više

Biznis

Srbiju među zemljama sa najnižim platnim jazom prema polu u Evropi

Objavljeno

-

Platni jaz između žena i muškaraca za 2018. godinu iznosio je 8,8 odsto, što znači da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto, a taj podatak svrstao je Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca.

Učešće žena sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih žena (18 odsto) malo je veće od učešća muškaraca sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih muškaraca (17,8 odsto).

pročitaj više

Biznis

Bitkoin nastavio izuzetan rast i skočio za 5,47 odsto na 44.000 evra

Objavljeno

-

Bitkoin je danas u 15.00 časova na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens u poslednja 24 sata porastao za 5,47 odsto na 44.047,99 evra.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 25,89 milijardi evra.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na nivou 72 u kategoriji „pohlepa“.

pročitaj više

U TRENDU