ostanimo u kontaktu

Svet

Kompanije, oprez! Ovakve će biti cene nafte, gasa, bakra, aluminijuma i drugih sirovina sledeće godine

Objavljeno

-

Svetska banka predviđa da će sledeće godine cene sirovina pasti u proseku za četiri odsto, nakon pada od 24 odsto ove godine. Goldman Saks (Goldman Sachs), međutim, veruje da ulaganje u sirovine donosi dobre prinose.

Cene roba zabeležile su ove godine najveći pad od pandemije, ali su ostale na visokom nivou, prema agregatnom indeksu cena robe Svetske banke. Ovi padovi će se ublažiti 2024. godine, ali će indeks i dalje pasti za četiri odsto, predviđa ova finansijska institucija u izveštaju s kraja novembra.

Očekuje se da će se cene energenata, gde nafta igra glavnu ulogu, smanjiti za pet odsto, navodi Svetska banka. Metali i prehrambene sirovine takođe će zabeležiti pad cena u 2024. Slab privredni rast sledeće godine usporiće tražnju.

Nepoznat je uticaj geopolitičkih rizika. Intenziviranje sukoba na Bliskom istoku uticalo bi na cene nafte i drugih energenata, a trgovinska ograničenja bi mogla da podignu cene prehrambenih proizvoda, ocenjuje Svetska banka.

Goldman preporučuje ulaganje

S druge strane, investicioni gigant Goldman Saks preporučuje da se ulaže u sirovine. Njihovi analitičari predviđaju prinos od 21% u narednih 12 meseci u novembarskom izveštaju, pri čemu su veće cene energije i industrijskih metala pokretale ovaj rast.

U Goldman Saksu se klade na postepeno popuštanje stroge monetarne politike američke i evropske centralne banke. To bi takođe trebalo da omogući snažniji privredni rast i time podrži tražnju za sirovinama.

Proverili smo kakve su prognoze kretanja cena ključnih sirovina u kategorijama energenata, metala i hrane.

OPEK protiv OECD

Cene sirove nafte padaju od kraja septembra, uprkos smanjenju proizvodnje OPEK+. Visoke rezerve nafte u razvijenim zemljama, loše prognoze privrednog rasta i pooštreni finansijski uslovi donose manju tražnju za crnim zlatom.

Vest Teksas Intermidiejt (VTI), jedna od svetskih referentnih stopa, pala je sa više od 90 dolara po barelu u septembru na sadašnjih 70 dolara.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i Međunarodna agencija za energetiku (IEA) – glavni prediktori cena nafte – dale su u novembru prilično različite prognoze tražnje u 2024. OPEK očekuje povećanje od 2,25 miliona barela dnevno, uglavnom zbog Kine.

IEA, s druge strane, predstavlja stav razvijenih zemalja, koje su najčešće među glavnim uvoznicima nafte. Oni su u poslednjoj prognozi za narednu godinu spustili očekivani rast tražnje sa milion barela dnevno na 880.000 barela dnevno.

IEA vidi „održivo manju potražnju“ za naftom u razvijenim zemljama OECD-a zbog rastuće prodaje električnih vozila i zelene tranzicije.

Naravno, u interesu zemalja članica OPEK-a je da imaju veću tražnju, što znači i višu cenu, dok bi zemlje uvoznice radije imale manju tražnju, a time i nižu cenu. Razlika između ove dve procene iznosi više od procenta svetske dnevne potrošnje nafte.

Prema Goldman Saksu, cena nafte 2024. godine će se kretati između 70 i 100 dolara po barelu. Svetska banka predviđa da će ovogodišnje cene u proseku biti 84 dolara za barel, a sledeće godine 81 dolar. Očekuje se da će smanjenje proizvodnje zemalja OPEK-a biti delimično nadoknađeno većom proizvodnjom u zemljama koje nisu članice izvozne grupe.

Cene gasa u Evropi su malo niže

Očekuje se da će zbog manje tražnje evropske cene prirodnog gasa 2024. pasti za dodatnih četiri odsto. Ove godine su pali za 68 odsto, napominje Svetska banka, posle energetske krize izazvane prošle godine prekidom isporuke gasa gasovodima iz Rusije.

Evropa je ruski gas zamenila uvozom tečnog prirodnog gasa (LNG). EU ulazi u novu zimu sa značajnim zalihama. Skladišta gasa širom kontinenta su popunjena skoro 93%, prema Gas Infrastructure Europe (GIE). Cene gasnih fjučers ugovora na holandskoj TTF berzi kreću se oko 40 evra po megavat satu.

U 2024. godini očekuje se i pad cena prirodnog gasa i LNG-a u SAD – za 20, odnosno sedam odsto, navodi Svetska banka.

Industrijski metali će biti jeftiniji

Nakon projektovanog pada od 12 odsto u 2023. godini, očekuje se da će cene industrijskih metala poput bakra, nikla, olova i cinka sledeće godine pasti za još pet odsto zbog manje potražnje. Svetska banka očekuje poboljšanje tek 2025.

Agencija za kreditni rejting Fič objavila je sličnu prognozu prošle nedelje. U izveštaju, analitičari su napisali da bi cena bakra na Londonskoj berzi metala mogla da padne za dva odsto sledeće godine na 8.600 dolara po metričkoj toni. Očekuje se da će ruda gvožđa pasti do osam odsto na 111 dolara po toni, dok se očekuje da će cink pasti za oko 29 odsto na 2.550 dolara po toni.

Istraživačka agencija BMI, s druge strane, ima pozitivne izglede za kalaj, aluminijum, bakar, olovo, čelik, koksni ugalj i rudu gvožđa. Zbog viška ponude na tržištu predviđaju samo pojeftinjenje nikla i cinka. Rast cena će inače biti nizak zbog usporavanja globalnog ekonomskog rasta, kažu oni.

Svetao izuzetak

Plemeniti metali, posebno zlato, trebalo bi da prođu bolje 2024. godine, predviđa Fič (Fitch). Očekivano smanjenje stope u SAD sledeće godine moglo bi da pomogne podizanju spot cena za 11 odsto na 1.900 dolara po unci.

Cena zlata je obično obrnuto proporcionalna vrednosti dolara i prinosu na američke trezorske obveznice. Nedavni signali američkih Federalnih rezervi o ublažavanju monetarne politike doveli su do toga da pre nekoliko dana cena zlata nakratko skoči na rekordni nivo od 2.135 dolara po unci.

Niže cene hrane uz stabilno snabdevanje

Cene prehrambenih sirovina su prošle godine pale za oko šest odsto, pokazuju podaci Svetske banke. Među njima su presudne cene žitarica poput pšenice i kukuruza.

Poboljšanje globalne ponude žitarica pomoglo je da se ublaže neki od rizika. Među njima se ističu prekršeni sporazum Ukrajine i Rusije o izvozu ukrajinskog žita iz crnomorskog regiona i zabrana izvoza pojedinih vrsta pirinča najvećem izvozniku ove sirovine Indiji.

Očekuje se da će cene u poljoprivredi 2024. pasti za još dva odsto zbog visokih zaliha, predviđa Svetska banka. Uprkos višku ponude, rizik od nestašice hrane ostaje visok, upozorava se u izveštaju banke.

Litijum će biti znatno jeftiniji

Očekuje se da će cene litijum karbonata u Kini, najvećem proizvođaču i potrošaču ovog ključnog materijala za zelenu tranziciju, nastaviti da padaju sledeće godine, prenosi Rojters.

Ove godine cene su već naglo porasle za oko 77 odsto. Prošle nedelje su dostigle najniži nivo u dve godine od 115.500 juana (15.000 evra) po metričkoj toni. Naredne godine kineski litijum bi mogao da pojeftini za dodatnih 30 odsto i dostigne cenu od 80.000 juana (10.400 evra) po toni.

Razlog je rast ponude litijuma. Ovo nadmašuje rast potražnje za materijalom koji se, između ostalog, koristi u baterijama za električna vozila. Globalna ponuda litijuma skočiće za 40 odsto 2024. godine, prema prognozama UBS banke.

Proizvodnja se povećava u Latinskoj Americi i Australiji, kao i u Africi, piše Rojters. Očekuje se da će sledeće godine višak u snabdevanju iznositi 12 odsto. Ove godine je bilo četiri odsto.

Jan Artiček, novinar Forbes Slovenija

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU