ostanimo u kontaktu

KiM specijal

Kossev: Godinu dana od Evropskog sporazuma – „od bola u ruci do Poglavlja 35“

Objavljeno

-

Na predlog Evropske unije, a po ideji Francuske i Nemačke – pre tačno godinu dana Beograd i Priština, odnosno Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti u Briselu su prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Godinu na terenu obeležila je najveća kriza od 2004. godine, piše portal Kossev.

Ovaj sporazum je trebalo da reši sva otvorena pitanja između Prištine i Beograda:

„Dobrosusedske odnose, strogo očuvanje mira, rešavanje sporova i sukoba isključivo mirnim sredstvima, suzdržavanje od pretnje ili upotrebe sile, zatim priznavanje simbola Kosova, diploma, veća prava za Srbe na Kosovu kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom…“

A umesto toga, na terenu se u poslednjih dana pamte nova podizanja tenzija naročito na Severu Kosova. Aprilski izbori na kojima Srbi nisu učestvovali, dolazak na vlast albanskih gradonačelnika, majski sukob Srba i pripadnika KFOR-a zbog ulaska novih gradonačelnika u opšine, zatim i septembarski oružani sukob Srba sa Kosovskom policijom u selu Banjska, te najzad – Uredba Centralne banke kojom se na Kosovu ukida srpski dinar.

Usled teške krize na samom terenu i vidljivo zaoštrenih odnosa Beogarada i Prištine sa jedne strane, dok je na drugoj godina započela sa međunarodnim uspesima donošenjem ovog sporazuma, u javnosti postoji svojevrsna polarizacija o tome da li se sporazum sprovodi ili ne, navodi Kossev.

Anketa koju je portal sproveo preko društvenih mreža, pokazala je da veći deo onih korisnika koji su na nju odgovorili – oseća promene u poslednjih godinu dana, ali „na gore“ i da smatra da se sporazum sprovodi.

Evropski sporazum u poglavlje 35 i de fakto priznanje

„Evropski plan je prihvaćen“, na današnji dan, kasno uveče iz Brisela je poručio Žozep Borel.

Žaba koja se mesecima, još od septembra 2022. godine, kuvala za javnost postala je gotov sporazum od 11 članova; pride, nekadašnji francusko-nemački predlog, predstavljen je Beogradu i Prištini kao „uzmi ili ostavi“.

Predsednik Srbije je potvrdio: Evropski plan de fakto novi pregovarački okvir za Srbiju. Ali i to da, kako je važno bilo da kaže: Ništa nije potpisano, ZSO završena u mesecima pred nama.

Uprkos ovim potvrdima, začudiće ga početkom ove godine, kako se za isti sporazum traži da uđe kao obaveza Srbije za poglavlje 35.

ZSO ipak i dalje nije formirana, a umesto toga na terenu je došlo do vidljive promene odnosa snaga. Sam Vučić sada sve češće poručuje da od ZSO-a praktično nema ništa, odnosno, da Priština u ovom sastavu vlasti neće da je formira.

Klima pred donošenje sporazuma u koji šira politička scena u Prištini i Beograda nije imala uvid

Iako ni javnost ni opoziciona politička scena, niti u Beogradu kao ni u Prištini, nije mesecima bila upoznata sa sadržajem samog papira koji će se pretočiti u sporazum, pred njegovo usvajanje sporazuma, početkom februara će se se, umesto uvida u sadržaj, u skupštinama Srbije i Kosova otvoriti rasprava o „misterioznom planu“, koji poslanici nisu videli.

Glavna zvezda zasedanja u Beogradu – Aleksandar Vučić, a u Prištini – Aljbin Kurti.

Frenetični usklici i aplauzi uz stojeće ovacije Srpske liste na balkonu Skupštine Srbije, predvođene Milanom Radoičićem, i SNS u skupštinskim klupama, transparenti o izdaji unutar i van skupštine, slike Olivera Ivanovića, guranje i hoškanje – ukratko je opis dvodnevnog celodnevnog rada srpskog parlamenta početkom februara.

Ustav je za mene Sveto pismo, nema predaje i kapitulacije, ali pregovaraćemo i o najlošijim papirima, poručio je u skupštini Aleksandar Vučić.

„Za mene – kao predsednika Srbije Ustav je Sveto pismo – kapitulacija i predaja nisu opcija. Ako dođe do toga da Kosovo treba da uđe u UN znam šta ću da učinim. Ne postoji izbor Vučić ili Srbija. Vučić je uvek na strani Srbije, izabraću Srbiju, a Vučić nije važan“.

To što se nekoliko dana raspravljalo o planu čiji sadržaj nije zvanično obnarodovan, nije trebalo da zabrine poslanike jer ih je predsednik utešio rekavši da 90 odsto onog što je objavljivano do tada o njemu je tačno.

I zaista, dok su zvaničnici na sve tri strane, upadljivo ćutali o sadržaju predloga, on je još od sredine septembra 2022. godine kružio u medijima, počevši od Albanian Post-a.

Nisu imali plan, ali jesu oštre kritike na račun vlasti. „Rezultati politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića apokaliptični su za državu Srbiju, tragični za njene građane, pogubni za buduće generacije i katastrofični sa aspekta naših nacionalnih interesa“, kazao je poslanik iz redova Demokratske stranke Srđan Milivojević. Ovo bi bila srž poruka opozicije.

I u Prištini se održavala posebna sednica Skupštine. Dok je Vučić svedočio o svom državništvu u Beogradu, to je u Prištini činio Kurti.

Obojica su se za svojim govornicama dotakli teme Zajednice srpskih opština.

Na Vučićeva uveravanja da o ZSO više nema „šta da se dogovara i pregovara“, premda ga plaši da druga strana i dalje odbija da je formira, Kurti je izlistao njegovih šest uslova za njeno formiranje. Iste uslove kosovski zvaničnici ponovili su i danas.

Opozicija u Prištini takođe je kritikovala Kurtija zbog francusko-nemačkog plana, i za njih je to bila svojevrsna izdaja, a naročito jer se njome prihvata ZSO. Štaviše, 2. februar 2023. godine, za njih je bio datum koji će „pamtiti kao dan kada je Kurti rešio da je prihvati“, ali da mu je problem kako to da poslanicima objasni.

I tu su takođe protestovali zbog netransparentnog sadržaja samog plana.

Možda javnost nije videla sporazum, ali da će se doneti, signali su se učitavali preko aktivnosti žive međunarodne diplomatije: pozivi najviših diplomata, zajednička pisma i Vučiću i Kurtiju posete, i susreti u Briselu i drugim mestima.

Šta se ispunilo

Evropski predlog prihvaćen je 27. februara, a konačno objavljen dan kasnije. Prvi plan-sporazum primene, poznao kao Ohridski aneks, donešen je 18. marta.

Sporazum Evropske unije i aneks o implementaciji, stupili su na snagu zajedno sa izjavom Žozepa Borelja nakon završenog sastanka u Ohridu.

„Imamo sporazum“, kazao je šef evropske diplomatije. Potpisivanja nije bilo iz „pravnih“ razloga, saopštio je dva dana po ohridskom aneksu visoki predstavnik Evropske unije Borelj.

Da će uslediti Ohridski aneks, ukazivalo je lobiranje, podrška, kao i pismo kosovskih i srpskih civilnih organizacija. Članovi pojedinih organizacija iz srpskog i kosovskog civilnog društva uputili su zajednički apel predsedniku Srbije i kosovskom premijeru da prihvate i potpišu sporazum Evropske unije.

Pokrenulo se i pitanje internacionalizacije albanskog pitanja na jugu Srbije, te je već u martu Šaip Kamberi iz Vašingtona poručio da su tamo otišli kako bi zatražili da se i njihove pitanje uključi u dijalog.

U skladu sa njim, u aprilu je usaglašena deklaracija o nestalima i narednih dana su stizale različite informacije o problematičnim terminima.

Formiran je i odbor za praćenje primene dogovora u ohridu u aprilu.

Otvaranje karata

Kao da je zapad mogao da ‘odahne’ nakon usvajanja dva dokumenta. Otvorili su karte.

Prve konkretne poruke o Kosovu kao nezavisnoj zemlji već je uputila diplomatska trojka preko pisma za Blic i Kohu: „Srbija da se pomiri sa činjenicom da je Kosovo susedna zemlja, Kosovo da zaštiti Srbe“

Od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena ubrzo smo saznali da primena sporazuma zapravo vodi ka priznanju pet država nepriznavača Kosova.

Predsednik Srbije će ubrzo demantovati: „Gde to piše, u kom sporazumu piše, pošto sam slušao i ove posrednike razne. Pa ne piše nigde. Naravno da ne piše. To je još jedna od brojnih laži i ništa više“, u emisiji „Novo jutro“ na TV Pink-u.

„Pravno-obavezujuće za Srbiju je kada stavim potpis ili pečat na nešto ili kada se sa tim usmeno saglasim“, kazao je Vucic. Poručio je da Srbija ne želi da se služi trikovima.

Uzalud. Pravni eksperti, složili su se da je usmeno prihvatanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića evropskog sporazuma o Kosovu u Briselu nezakonito, da je predsednik time prekoračio ustavna ovlašćenja i da ga zato treba razrešiti, ali i da je sporazum ipak pravno obavezujući.

Plan će ipak tokom cele godine biti predmet uglavnom osporavanja u srpskoj javnosti, uključujući i one koji su ga, kako se to navodilo i prihvatili, a odredbe o ZSO predmet osporavanja u Prištini, kao i upornih poziva da Srbija potpiše sporazum, jer je jedino kao takav validan da će ga Srbija i sprovesti.

„Imam nepodnošljiv bol u desnoj ruci, a samo tom rukom mogu da potpisujem i taj bol će da se nastavi u naredne četiri godine“, nastala je tada neformalno napoznatija Vučićeva izjava.

Godina će se završiti sa time da je, i takav nepotpisan sporazum pravno obavezujući za obe strane, navodi Kossev.

(KoSSev)

KiM specijal

Šef grčke diplomatije: Atina će biti uzdržana tokom glasanja o prijemu Kosova u SE

Objavljeno

-

Grčka će biti uzdržana tokom glasanja 16. maja u Komitetu ministara Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i neće podržati zahtev da Kosovo pristupi ovom telu, izjavio je grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetrit.

„Kao što smo radili u sličnim slučajevima u prošlosti, Grčka će se uzdržati od glasanja, drugim rečima, neće podržati zahtev Kosova da se pridruži Savetu Evrope“, rekao je Gerapetrit u intervjuu radiju „Kanal jedan“.

On je dodao da „neka od suštinskih pitanja još nisu rešena, a pre svega stvaranje Zajednice srpskih opština na Kosovu“.

„Zbog toga se naša osnovna politika nije promenila. Grčka se drži principijelne spoljne politike. Ne menjamo mišljenje dok se ne promene činjenice na osnovu kojih se donose odluke. Podstičemo dijalog Prištine i Beograda, želimo mirno rešenje sporova“ rekao je Gerapetrit.

Parlametarna skupština Saveta Evrope odobrila je ranije preporuku da Kosovo bude pozvano u članstvo Saveta Evrope. Za ovu odluku glasao je 131 poslanik, 29 je bilo protiv, 11 uzdržano.

(Srna)

pročitaj više

KiM specijal

Lajčak: Pojedinačne odluke poput ukidanja dinara koče proces normalizacije

Objavljeno

-

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je teško voditi dijalog u pravcu normalizacije, zbog čestih stagnacija i zaustavljanja procesa izazvanih pojedinčanim odlukama, poput odluke Prištine da ukine dinar kao sredstvo plaćanja.

“Trenutno je najveće pitanje kako ublažiti uticaj odluke kosovske Centralne banke o gotovinskim transakcijama. To je realnost koja je proizvod veoma niskog nivoa poverenja između dva društva, između Kosova i Srbije uopšte“, istakao je Lajčak za sarajevski N1.

On je rekao da i srpsko i albansko društvo na KiM “moraju da shvate“ da bez normalizacije odnosa nema napretka ka Evropskoj uniji.

pročitaj više

KiM specijal

Briselski sporazum potpisan na današnji dan, šta u njemu piše

Objavljeno

-

Na današnji dan pre 11 godina potpisan je Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, tzv. Briselski sporazum, koji je zaključen u Briselu, pod pokroviteljstvom EU.

Pregovore su vodili tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Vlade Kosova Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

Sporazum kojim je počela normalizacija odnosa sa Kosovom, koje Srbija ne priznaje, ima 15 paragrafa, od kojih se prvih šest odnosi na osnivanje, delokrug i funkcije planirane ZSO, a naredna tri na policiju i bezbednost, navodeći jednu policijsku snagu za celo Kosovo, uključujući severno Kosovo, nazvanu Policija Republike Kosovo.

Paragraf 11 predviđa da se opštinski izbori održavaju na celom Kosovu prema zakonu Kosova.

Paragraf 12 predviđa izradu plana implementacije i precizira datum do kada će plan biti zaključen.

Paragraf 13 obavezuje se na intenziviranje pregovora o energetici i telekomunikacijama.

Prema paragrafu 14 dogovoreno je da „nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU“.

Paragraf 15 predviđa uspostavljanje komiteta za implementaciju, uz pomoć EU.

Briselski sporazum sadrži i dokument saglasan o integraciji opština sa srpskom većinom na severu Kosova u pravni sistem Kosova, uz dve garancije:

– Sva sudska pitanja su po zakonu Kosova, ali kosovski Srbi moraju biti većina određenih sudskih veća. Veće (Okru
ni sud u Kosovskoj Mitrovici) mora da zaseda u Severnoj Mitrovici.

– Sav rad policije treba da obavlja Policija Kosova, ali regionalni komandant policije u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom mora biti kosovski Srbin izabran sa liste koju dostavljaju opštine kosovskih Srba.

Posle rata na Kosovu i bombardovanja SRJ 1999, Kumanovskim sporazumom Kosovo je stavljeno pod upravu UN u skladu sa Rezolucijom 1244. Nakon toga, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju je priznalo stotinak država članica UN, ali je takođe, posle diplomatskih aktivnosti srpskih zvaničnika određen broj država povukao svoje priznanje.

Dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU, počeo je u martu 2011. godine. Prvi Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013, dok su dve godine kasnije Kosovo i Srbija potpisali sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.

Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.

U skladu sa prvim Briselskim sporazumom, Zajednica opština sa srpskom većinom bi trebalo da bude uspostavljena na osnovu Statuta, čiju jednu verziju je 2018. izradio Upravljački tim, uz odobrenje EU na osnovu sporazuma iz 2015, ali on nikada nije predstavljen javnosti.

Prošle godine su dve strane prihvatile nemačko-francuski predlog za normalizaciju odnosa i dogovorile Aneks implementacije. Srpska strana insistira da prvo mora da bude formirana ZSO, odnosno ispunjene odredbe iz Briselskog sporazuma, da bi se nastavilo sa daljom normalizacijom, dok to kosovska strana odbija, navodeći da formiranje ZSO nije u skladu sa Ustavom Kosova.

Mada su svi rokovi predviđeni Briselskim sporazumom istekli, ZSO i dalje nije ni na vidiku.

(N1)

pročitaj više

KiM specijal

Stano: Briselski sporazum je obaveza, Priština treba da snosi posledice ako ne formira Zajednicu srpskih opština

Objavljeno

-

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je danas, povodom 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, da se sve obaveze iz tog sporazuma, kao važećeg dokumenta, moraju sprovesti i poručio da će se Priština, ukoliko ne formira Zajednicu srpskih opština, suočiti sa posledicama.

Stano je, na pitanje Tanjuga kako EU može da utiče na Prištinu da ispuni svoju obavezu da formira ZSO, kao što je predviđeno Briselskim sporazumom, i da li je to i dalje važeći dokument za Brisel, rekao da to jeste važeći dokument i naglasio da je EU, zajedno sa međunarodnim partnerima, jasno stavila do znanja Prištini da mora da formira ZSO, za koju kaže da je jedno od „ključnih i najhitnijih pitanja“ u okviru dijaloga.

„To je važeći dokument. Svi sporazumi postignuti u okviru dijaloga uz pomoć EU su važeći dokumenti, to su važeće obaveze i treba ih sprovesti. To se mora poštovati i to je nešto što stalno ponavljamo partnerima“, poručio je Stano.

pročitaj više

KiM specijal

Petković: Priština 11 god odbija da formira ZSO, nagrađena je za izbegavanje obaveza

Objavljeno

-

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković razgovarao je danas sa ambasadorima i predstavnicima zemalja Kvinte u Beogradu i sa šefom Delegacije EU u Srbiji, koje je detaljno informisao o sastanku na nivou glavnih pregovarača, koji je juče održan u Briselu, ali i istakao da se danas navršilo 11 godina kako Priština odbija da formira Zajednicu srpskih opština.

Umesto da međunarodna zajednica natera Prištinu da ispuni svoje obaveze iz dijaloga, svi svedočimo jednom potpuno nepravednom i devijantnom pristupu da se Priština zapravo nagrađuje za to što svesno izbegava svoje obaveze i što svakoga dana povlači esklatorne poteze u srpskim sredinama, rekao je Petković.

Progon srpskog naroda južno i severno od Ibra, institucionalno nasilje, ukidanje dinara i okupacija severa KiM su zapravo jedini „uslovi“ koje je Priština ispunila da bi bila nagrađena i viznom libaralizacijom, i unapređenjem statusa u Parlamentarnoj skupštini NATO, kao i sada usvajanjem izveštaja za protivpravno članstvo u Savetu Evrope, saopšteno je iz Kancelarije za KiM.

pročitaj više

U TRENDU