ostanimo u kontaktu

KiM specijal

Kurti o dinaru: Ne uvodimo albanski lek ili novu dardansku valutu

Objavljeno

-

Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da su odluke Centralne banke Kosova (CBK) nezavisne i da ona samo radi svoj posao.

Kurti danas, prenosi Koha, nije govorio o zahtevima međunarodne zajednice da se odloži izvršenje uredbe CBK, prema kojoj bi od 1. februara na Kosovu trebalo da se sve isplate obavljaju u evrima i da se o ovom pitanju ne može pregovarati.

„Tako da u četiri opštine na severu postoje četiri filijale banaka i postoji 15 nebankarskih finansijskih institucija u koje se mogu slati doznake i uplate i gde se sve obavlja u evrima. Evro je valuta koja nam dolazi iz EU, nikome ne kažemo da uvodimo albanski lek ili novu dardansku valutu sa Kosova, već evro. Evro kao jedino sredstvo plaćanja i kupovine definisano je na jasno definisan način u RKS. To nije pitanje o kojem se može pregovarati“, naglasio je Kurti, preveo je KoSSev.

On je naglasio da su propisi CBK-a u skladu sa Ustavom i zakonom i poručio da treba ostaviti guvernera CBK Ahmeta da na miru radi svoj posao.

O odluci koja danas treba da bude doneta u Prištini govorila je i Vljosa Osmani.

(KoSSev, Koha)

KiM specijal

Istraživanje: Više od 83 odsto Srba sa Kosova ne veruje nijednoj partiji ni političaru

Objavljeno

-

Više od 95 odsto Srba sa Kosova smatra da tamošnja situacija ne ide u dobrom smeru, a 83,6 odsto ispitanika je reklo da ne veruje nijednoj političkoj partiji i političaru, pokazali su rezultati istraživanja „Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu“.

Više od 57 odsto ispitanika misli da će život Srba na Kosovu biti gori za tri godine, a 35 odsto kazalo je da očekuje da će situacija biti ista kao sad.

Docent sa Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić kazao je u beogradskom Medija centru na predstavljanju rezultata izveštaja da su podaci pesimistični i da je percepcija većine Srba da je život na Kosovu besperspektivan.

„Ovogodišnji rezultati su veoma pesimistični. Alarmantan je podatak da 31 odsto ispitanika ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina, a mi smo uglavnom anketirali ljude koji su mlađi i vitalni“, kazao je Surlić.

Skoro 90 odsto ispitanika sa severa Kosova kaže da je njihova ili bezbednost članova njihove porodice bila ugrožena tokom 2023. godine.

Kada je reč o informisanju, istraživanje je pokazalo da se najveći procenat Srba informiše putem tradicionalnih medija i zabeležen je porast interesovanja građana za medijsko izveštavanje o Kosovu.

Istraživanje je pokazalo i da se srpskim medijima sa Kosova više se veruje nego medijima sa nacionalnom frekvenciom iz Beograda.

Ekspert za bezbednosna pitanja Bojan Elek ocenio je da je skok osećaja Srba sa Kosova da nisu bezbedni zabrinjavajući i da taj pad poverenja ima veze sa povlačenjem Srba iz institucija.

Istraživanje je organizovala nevladina organizacija Aktiv, a sprovedeno je prošle godine u periodu od juna do avgusta.

Ukupno je u njemu učestvovalo 536 ispitanika koji su odgovarali na 36 pitanja, a metode prikupljanja podataka bile su anketiranje i intervju sa fokus grupama.

(Beta)

pročitaj više

KiM specijal

Na KiM stigao turski kontongent KFOR-a da zameni italijanske trupe

Objavljeno

-

Na Kosovo i Metohiju stigao je turski kontingent Kfora, koji će zameniti jedinicu italijanskih trupa koja je ranije bila raspoređena kao deo Rezervnih snaga dodeljenih toj misiji, saopštio je Kfor.

U saopštenju se navodi da raspoređivanje turskog kontingenta odražava „čvrstu posvećenost Kfora da nastavi da pruža sigurno i bezbedno okruženje za dobrobit svih zajednica na Kosovu i slobodu kretanja, u svakom trenutku i nepristrasno, u skladu sa svojim mandatom UN zasnovanim na bezbednosti Ujedinjenih nacija Rezolucija Saveta 1244 iz 1999. godine“.

Dodaje se da je to još jedna konkretna demonstracija kontinuiranog angažovanja NATO-a na trajnoj bezbednosti na KiM i stabilnosti širom Zapadnog Balkana.

pročitaj više

KiM specijal

EWB: Pregovaračko poglavlje o Kosovu se menja na osnovu sporazuma iz Ohrida

Objavljeno

-

Najavu da su Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) zvanično pokrenule proceduru da se izmeni pregovaračka pozicija EU za poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog sa Prištinom, tako da se u njega uključe obaveze dogovorene u Ohridu, provladini mediji predstavili su kao nove pritiske i „zamke“ za Srbiju koje dolaze iz Brisela, ocenjuje portal European Western Balkans.

U tekstu se podseća da kada je potpisala Briselski sporazum 2013. godine, srpska vlast se obavezala na normalizaciju odnosa sa Prištinom. Taj proces zvanično je postao deo pregovora Srbije u okviru Poglavlja 35, koje inače u politici proširenja uključuje sva pitanja koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugi pregovaračko poglavlje. U Zajedničkoj poziciji Evropske unije koja se tiče poglavlja 35 iz 30. novembra 2015. godine, između ostalog, navodi da će se prelazna merila za ovo poglavlje ažurirati, kako bi se pratio budući razvoj događaja u okviru Dijaloga.

Da će i dogovor postignut u Ohridu postati zvanični deo pregovaračkog okvira za pristupanje Srbije Evropskoj uniji nije nova vest. U prvom obraćanju nakon što je postignut dogovor u Ohridu, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Đuzep Borelj, rekao je 19. marta 2023. da će Brisel nadzirati poštovanje dogovora i da će on postati deo pregovaračkog procesa Srbije i Kosova na njihovom putu ka članstvu u EU.

To piše i u Aneksu za implementaciju sporazuma, koji je takođe prihvaćen kao i sporazum iz Ohrida, navodi se u tekstu.

„Strane primaju k znanju da će Sporazum i Aneks za implementaciju postati sastavni delovi odgovarajućih procesa pristupanja Kosova i Srbije EU. Strane primećuju da će facilitator (EU) odmah nakon usvajanja Sporazuma i Aneksa započeti proces izmene merila za Poglavlje 35 za Srbiju kako bi se odrazile nove obaveze Srbije koje proističu iz Sporazuma i ovog Aneksa“, piše u Aneksu, ukazuje portal European Western Balkans.

I u zaključcima samita Evropskog saveta iz decembra prošle godine, dodaje se, lideri Evropske unije pozvali su Evropsku komisiju da predloži izmene do kraja januara 2024. godine, tako da se u Poglavlju 35 nađu i obaveze koje proističu iz sporazuma iz Ohrida.

Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i članica Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU (NKEU), kaže za EWB da su predstavnici EU bili jasni tokom sastanaka sa zvaničnicima Beograda i Prištine da će primena sporazuma iz Brisela i Ohrida biti uslov i za Srbiju i za Kosovo u procesu pristupanja.

„Predlog da se u poglavlje 35 sa Srbijom uvrste obaveze iz Ohridskog sporazuma u skladu je sa opštim stavom EU da su sporazumi u okviru dijaloga Beograda i Prištine pravno obavezujući, uključujući i usmeno prihvaćene sporazume. Stoga je izvesno očekivati da će Evropska komisija insistirati na primeni sporazuma iz Ohrida i vršiti pritisak na pregovarače da ispune dogovoreno i deeskaliraju situaciju na severu Kosova“, navodi Bjeloš.

Prema pravilima pregovora za članstvo EU u poglavlje 35 svrstavaju se sva ona pitanja koje nisu obuhvaćena u 34 pregovaračka poglavlja. U slučaju Srbije od početka procesa pregovora to pitanje obuhvata normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Poglavlje 35, zajedno sa poglavljima koja se tiču vladavine prava (23 i 24) su takozvana blokirajuća poglavlja, što znači da bez napretka u ove tri oblasti, ne može biti napretka ni u ostalim oblastima.

Poglavlje 35 u slučaju Srbije podrazumeva mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To znači da su u ovom poglavlju sve one obaveze koje Srbija treba da implementira iz dogovora u dijalogu iz svih prethodnih dogovora Beograda i Prištine.

Međutim, Maja Bjeloš navodi da u poslednjih pet godina lideri u Srbiji i na Kosovu nisu bili u potpunosti konstruktivni u pregovaračkom procesu, a EU nije bila uspešan posrednik, zbog čega su Sjedinjene Države preuzele preimućstvo u procesu.

“Uprkos uticaju uticaju Sjedinjenih Država na lidere Kosova i Srbije da primene dogovorene sporazume, nisam optimista da će dijalog u konačnici doprineti boljem kvalitetu života i položaju srpske zajednice na Kosovu”, navodi Bjeloš za portal European Western Balkans.

RSE: Izmene pokušao da spreči komesar za proširenje

Iako su Mađarska, kao i 5 zemalja EU koje ne priznaju Kosovo (Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija), prihvatile francusko-nemački plan koji je prihvaćen u Ohridu, početkom godine u medijima se spekulisalo da bi Mađarska, koja inače priznaje nezavisnost Kosova, mogla da blokira promenu pregovaračke pozicije EU za Poglavlje 35.

Više izvora Radio slobodne Evrope (RSE) potvrdilo je da je to pokušao komesar za proširenje koji dolazi iz Mađarske, Oliver Varhelji, i da je to razlog zašto se kasnilo sa procesom izrade predloga o izmenama i dopunama poglavlja 35, za koji je zadužena Evropska komisija. Prema aneksu sporazuma iz Ohrida, rad na tim izmenama je trebalo da počne odmah nakon što su strane postigle dogovor u martu.

Iako je zahtev za izradu predloga došao od najvišeg političkog tela EU, odnosno Evropskog saveta, izvori su potvrdili da je Varhelji nastavio sa otporom da ispuni obavezu koja mu je dodeljena i formalnim dokumentom.

“Uprkos dva seta važnih zaključaka (na nivou ministara i lidera EU), Varhelji je išao protiv svih i pokušavao je da do poslednjeg trenutka to blokira”, rekao je jedan zvaničnik za RSE.

Kako saznaje EWB iz Saveta, u tehnički pregovori o promeni pregovarčke pozicije su u toku i očekuje se da će se ovo pitanje naći na dnevnom redu nekog od narednih sastanaka.

(European Western Balkans)

pročitaj više

KiM specijal

Koji su najveći problemi stanovnika Kosova

Objavljeno

-

Prema istraživanju „Pulsa javnosti“ koji je objavio Program UN za razvoj (UNDP) najveći problemi sa kojima se suočavaju građani Kosova su siromaštvo (28,6 odsto), nezaposlenost (19,2 odsto) i visoke cene osnovnih artikala 8,9 odsto. Slede zdravstvene usluge (8,0 odsto) i problemi urbanog prostora (3,8 odsto).

Podaci raščlanjeni po etničkoj pripadnosti pokazuju da je siromaštvo rangirano kao glavni problem kosovskih Albanaca (28,6 odsto), ali i drugih zajednica na Kosovu (29,5 odsto) dok su problemi urbanog prostora (19,5 odsto) navedeni kao glavni problem kosovskih Srba.

Dok je nezaposlenost bila drugo najbitnije pitanje za 20,2 odsto kosovskih Albanaca i 13,8 odsto kosovskih Srba, cena struja je bila na drugom mestu za 14,5 nealbanskih kosovskih zajednica.

Izveštaj je pokazao pad osećaja sigurnosti među ispitanicima, sa 79,73 odsto ispitanika koji su se tako izjasnili.

Podaci raščlanjeni po polu pokazuju da je nešto više muškaraca (80 odsto) nego žena (78,9 odsto) izjavilo da se osećaju bezbedno, kada su na otvorenom.

Istovremeno samo 37,6 odsto kosovskih Srba izjavilo je da se osećaju bezbedno, a od toga 6,2 odsto je izjavilo da se osećaju veoma bezbedno, dok je 31,4 odsto izjavilo da su donekle bezbedni.

Među Albancima 80,8 odsto izjavilo je da se oseća bezbedno, od toga 25,1 odsto se oseća veoma bezbedno i 55,7 odsto se oseća donekle bezbedno.

Što se tiče drugih zajednica, sem Albanaca i Srba, 80 odsto ispitanika je izjavilo da se oseća bezbedno, od toga 12,5 odsto se oseća veoma bezbedno i 67,5 odsto se oseća donekle bezbedno.

Istraživanje pokazuje da su građani Kosova uglavnom zadovoljni radom predsednice Vjose Osmani (56,2 odsto) u odnosu na druge visoke zvaničnike Kosova.

Podaci pokazuju da je u proseku 42,44 odsto ispitanika zadovoljno radom centralnih institucija Kosova, zadovoljstvo radom Vlade je izrazilo 41,8 odsto, a zadovoljstvo radom premijera 48,9 odsto ispitanih.

Zadovoljstvo Skupštinom je 38,7 odsto, dok je zadovoljstvo predsednikom Skupštine 52,2 odsto.

Radom sudova zadovoljno je 29,3 odsto ispitanika, dok je zadovoljstvo tužilaštvom 30 odsto.

„Puls javnosti“ je istraživanje koje se organizuje najmanje svakih šest meseci.

(Beta)

pročitaj više

KiM specijal

Stejt department: Hitno da se nastave razgovori o uredbi tzv. Centralne banke Kosova

Objavljeno

-

Američki Stejt department saopštio je da bi razgovori u Briselu o uredbi takozvane Centralne banke Kosova (CBK) kojom se brani upotreba dinara, „morali hitno da se nastave“.

Portparol Stejt departmenta rekao je, nakon sastanaka u Briselu koje je imala delegacija Beograda predvođena direktorom Kancelarije za KiM Petrom Petkovićem i predstavnici tzv. CBK sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, da je dijalog kojim posreduje Evropska unija pravi kanal za rešavanje pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, prenosi Slobodna Evropa.

„Sjedinjene Države su bile jasne u izražavanju zabrinutosti u vezi s novom regulativom“, rekao je portparol.

pročitaj više

U TRENDU