Evropski savet šefova država i vlada Evropske unije će u četvrtak pozvati Beograd i Prištinu da sprovedu dogovor postignut u Ohridu, navodi se u nacrtu zaključka u koji je Tanjug imao uvid.

“Evropski savet pozdravlja sporazum postignut u dijalogu uz posredovanje Evropske unije o implementacionom aneksu Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije i poziva obe strane da ekspeditivno i u dobroj nameri sprovode svoje obaveze”, navodi se u nacrtu zaključka.

Borelj će obavestiti lidere EU tokom 23. i 24. marta, a nakon toga će oni usvojiti navedeni zaključak da bi ohrabrili Beograd i Prištinu da uđu u primenu sporazuma o normalizaciji.

Aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zvanično je danas predložen za predsedničkog kandidata na izborima 14. maja.

Prijavu Vrhovnom izbornom veću (YSK) podneli su predstavnici vladajuće Partija pravde i razvoja i Partija nacionalističkog pokreta, koja je deo vladajuće koalicije, javljaju RIA Novosti.

Predsednički i parlamentarni izbori u Turskoj zakazani su za 14. maj, a glavni protivnik Erdogana biće predsednik Republikanske narodne partije (CHP) Kemal Kiličdaroglu.

Srpska lista saopštila je danas, posle sastanka sa američkim ambasadorom u Prištini Džefrijem Hovenijerom, da neće učestvovati na aprilskim izborima na severu KiM, jer nisu uklonjeni razlozi zbog kojih su Srbi napustili institucije.

Dva dana pre isteka roka za prijavu političkih subjekata za učešće na izborima, koje je Priština raspisala za gradonačelnike četiri opštine na severu KiM i za odbornike u skupštinama Zvečan i Leposavić, Srpska lista je saopštila da na njima neće učestvovati.

Predstavnici Srpske liste su izneli jasan stav da naša stranka ostaje dosledna u svom stavu da neće učestvovati na predstojećim vanrednim lokalnim izborima u opštinama na severu Kosova i Metohije sve dok se ne ispune zahtevi zbog kojih smo napustili kosovske institucije, a to je formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje svih specijalnih jedinica Prištine sa severa Kosova i Metohije, kaže se u saopštenju dostavljenom medijima.

Sa Džefrijem Hovenijerom su razgovarali predsednik Srpske liste Goran Rakić i potpredsednici Dalibor Jevtić i Igor Simić.

Srbi sa severa Kosova su napustili kosovske političke institucije, ali i policiju i pravosuđe 5. novembra prošle godine. Izbori su prvi puta raspisani za 18. decembar prošle, ali su posle pritiska SAD i EU, odloženi za 23. april.

Specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da je dogovor postignut u Ohridu pre dva dana korak ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kao i da je pravno obavezujući, iako nije potpisan.

On je na onlajn konferenciji za medije istakao da je trebalo mnogo hrabrosti i vizije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija da se dođe do toga.

“Ovaj sporazum je pravno obavezujući za obe strane. Iako nije potpisan to je sporazum u svakom smislu”, rekao je on i precizirao da to znači u svakom smislu.

U francuskom parlamentu poslanici će danas glasati o dva predloga nepoverenja vladi predsednika Emanuela Makrona, nakon što je vlada zaobišla Donji dom u odluci da progura nepopularnu reformu penzionog sistema, prema kojoj se povećava starosna granica za odlazak u penziju.

Kako navodi Rojters, male su šanse da Skupština izglasa nepoverenje, ali ukoliko do toga dođe, vlada će pasti, a zakon o penzionoj reformi biće suspendovan.

Ministar finansija Francuske Bruno Le Mer ranije je ocenio da će glasanje o nepoverenju biti ”trenutak istine” za vladu.

Da bi srušili vladu, protivnicima reforme potrebna je podrška većine od 577 poslanika, a visoki zvaničnici Republikanske stranke (LR) najavili su da neće glasati za nepoverenje.

Čak i da se nepoverenje usvoji, Makronovo posrtanje u pokušajima da osvoji parlamentarnu podršku dovelo je do slabljenja njegove reformske agende, i posledično, do njegove političke snage, prenosi Rojters mišljenje stručnjaka.

”Vlada bi ostala na mestu, iako bi bila značajno oslabljena, dok bi socijalni protesti protiv reforme verovatno trajali još nekoliko nedelja, što bi moglo negativno da utiče na francusku ekonomiju”, navodi se.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, dve trećine Francuza želi da vlada padne, dok su druge ankete pokazale da je njegova popularnost pala na najniži nivo od pobune Žutih prsluka 2018/2019, koja je prerasla u širu pobunu protiv Makrona.