ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Lista najposećenijih zemalja sveta u 2023. godini

Objavljeno

-

Kada se krećete kroz sve sadržaje o putovanjima na društvenim mrežama, da li vam se čini da svi idu na iste lokacije? Pa ispostavlja se da vam se nije učinilo.

Na sve nas je lako uticati i nakon što uočite prijatelja ili kreatora sadržaja kako se najbolje provodi na određenom mestu i sami poželite da odete ​​tamo?

Ovo je očiglednije nego ikada kada se posmatraju neki od trendova putovanja tokom 2023. godine, a brojke pokazuju da određene zemlje privlače mnogo više posetilaca u poređenju sa drugim.

Podaci iz najnovijeg Globalnog izveštaja o putovanjima na Svetskom tržištu putovanja otkrivaju sve što se može znati o najtraženijim zemljama na svetu. Hajde da pogledamo.

5. Ujedinjeno Kraljevstvo

Predviđa se da će Velika Britanija dočekati 37,5 miliona posetilaca do kraja 2023.

Iako se mnogi stanovnici žale na vremenske prilike, Velika Britanija ima gomilu neverovatnih mesta, od velikih gradova do čudnih sela i primorskih gradova.

Izvan glavnog grada, Liverpul je bio domaćin Pesme Evrovizije 2023, što im je sigurno pomoglo da osvoje peto mesto.

4. Sjedinjene Države

Sjedinjene Države su popularne kao i uvek. Broj turista koji biraju Sjedinjene Države za svoj odmor dostići će 41,8 miliona do kraja 2023. godine, što će je učiniti četvrtom najposećenijom zemljom na svetu.

Oni koji su posetili SAD znaće da svaka država ima svoju kulturu, a s obzirom na to da je treća po veličini zemlja na svetu, posetiocima se nudi sve od užurbanih gradova, prekrasnih planinskih venaca i nacionalnih parkova, pustinja i plaža.

3. Turska

Ove godine došlo je do monumentalnog rasta u pogledu posetilaca koji su došli u Tursku.

Poznata po tome što se nalazi između Azije i Evrope, zemlja je poznata po svojoj hrani, kulturi i arhitekturi. Egejska obala se takođe nalazi ovde i smatra se jednom od najlepših obala na svetu, dok ljubitelji istorije mogu da odluče da krenu na putovanje prema Derinkujuu, drevnom podzemnom gradu na više nivoa koji bi mogao da primi 20.000 ljudi.

Godine 2022. bilo je 50,5 miliona posetilaca koji su otišli ​​u Tursku, a ove godine je zemlja dočekala 45,5 miliona.

2. Španija

Ni ova godina nije bila izuzetak za Španiju, jer ju je već posetilo 70 miliona ljudi.

Postoje zlatne plaže i divni gradovi i mesta koja treba videti, poput Madrida, Barselone, Sevilje, Granade.

1. Francuska

Na prvom mestu nalazi se Francuska, koja se povezuje sa delikatnim pecivom, modom i umetnošću svetske klase.

Do sada ju je posetilo 72,4 miliona ljudi, a najpopularnija destinacija je glavni grad Pariz. Turisti će želeti da se slikaju ispod Ajfelovog tornja, da vide Mona Lizu u Luvru, da se zagledaju u čistu veličanstvenost Notr Dama i da se vide Jelisejska polja, ali i da posete čuvene robne kuće. Toliko je toga što možete raditi u Parizu.

(N1)

Lifestyle

Nepostojeće ostrvo Nula bez kog ne biste stigli nikuda

Objavljeno

-

Imenovanje tačke na kojoj se spajaju nulta geografska širina i dužina pretvorilo je geografski beznačajnu tačku u ostrvo, ali i postavilo matematičku tačku u Gvinejski zaliv, i dobro se poigralo granicama stvarnog i imaginarnog.

Ostrvo Nula ili Null Island nikada neće biti na listi omiljenih destinacija, pa čak ni na najmanje omiljenim. Do njega se ne može stići ni javnim ni privatnim prevozom, niko nikada nije bio na njemu i niko se nikada neće usidriti ili nasukati na njega. Međutim, ostrvo Nula nije obavijeno nikakvom mračnom tajnom, ne čuvaju ga ni vojske ni duhovi, jednostavno ne postoji, piše Punkufer.

Matematička sigurnost

Uprkos tome, ovo „ostrvo“ ima vrlo specifičnu adresu i možemo vrlo precizno pokazati njegovu poziciju na mapi. Nalazi se tačno na mestu gde se početni meridijan susreće sa ekvatorom, koji označavamo kao 0°00’00“N, 0°00’00“E ili – u sredini standardne geografske karte, u Zalivu Gvineje, oko pet stotina kilometara južno od Gane.

Imenovanje tačke na kojoj se spajaju nulta geografska širina i dužina pretvorilo je geografski beznačajnu tačku u ostrvo, ali i postavilo matematičku tačku u Gvinejski zaliv, i dobro se poigralo granicama stvarnog i imaginarnog.

Koncept ostrva nastao je ranije, ali je do široke publike došao 2011. godine, kada je ime uvršteno u sistem javnih podataka i mapa koje su razvili kartografi volonteri i GIS analitičari (GIS ili geografski informacioni sistem je računarski sistem za prostorno upravljanje podacima).

Svetski geodetski sistem 1984 (VGS84) je globalni referentni sistem za modeliranje Zemlje koji je ujedno i standard za Global Positioning Sistem ili GPS, koji prilikom geokodiranja šalje sve nepotpune, netačne ili informaciono nesavršene podatke upravo na – ostrvo Nula.

Imaginarna kartografija

Ukratko, ako koristite program za digitalnu navigaciju za traženje mesta gde bar jedna lokacija nema ništa postavljeno kao lokacija – vaš upit ide na nulu. Svi tipfeleri u nazivima ulica i poštanskim brojevima gradova koji ne postoje završavaju u Gvinejskom zalivu. GIS entuzijasti otišli ​​su korak dalje i napravili mape, nacrtali „nacionalnu“ zastavu i objavili tekstove na internetu o bogatoj istoriji ovog nepostojećeg mesta.

A ako se pitate da li možete doploviti do mesta sa koordinatama °N, 0°E – možete, ali ne smete da priđete samoj nuli, iako je jasno vidite. Naime, SAD, Francuska i Brazil su još 1997. godine postavile bove B7 za posmatranje vremena i mora u južnom Atlantiku, pod zajedničkim nazivom PIRATA – Prediction and Research Moored Arrai in the Atlantic.

Jedna od bova je usidrena na tačno 0°N, 0°E. Nosi broj 13010, ali je poznatiji pod imenom Soul. Svaki plovak je nazvan po muzičkom žanru. Možda se fizički nećete približiti kupastoj bovi Atlas (Autonomni sistem za prikupljanje temperature) koja viri skoro četiri metra iz vode, ali možete virtuelno pratiti vremenske podatke koje ona prenosi.

(Punkufer.hr)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Kandolf: Mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti danas leče imunoterapijom

Objavljeno

-

Dermatoonkolog Lidija Kandolf izjavila je da iskustva svakodnevne prakse pokazuju da mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti leče i imunoterapijom, koja nema neželjene efekte hemioterapije.

Kandolf je za Tanjug istakla da je ovakav vid terapije veoma efikasan i da može da pomogne velikom broju pacijenata, posebno ako su oni bili na redovnim kontrolama i ako su promene na koži rano otkrivene putem skenera ili ultrazvučnih pregleda.

pročitaj više

Lifestyle

Naučnici otkrili prvi potpuni fosil „zmaja“ starog 240 miliona godina

Objavljeno

-

Fosil pripada vrsti Dinocephalosaurus orientalis, koja je prvobitno identifikovana još 2003. godine.

Međunarodni tim naučnika otkrio je u južnoj Kini prvi potpuni fosil pet metara dugog vodenog gmizavaca iz perioda trijasa koji pripada vrsti Dinocephalosaurus orientalis, prenosi BBC.

Fosil je star 240 miliona godina i nazvan je „zmaj“ jer ima izuzetno dug vrat.

Fosil pripada vrsti Dinocephalosaurus orientalis, koja je prvobitno identifikovana još 2003. godine.

Dr Nik Frejzer iz Nacionalnog muzeja Škotske, koji je bio deo međunarodnog tima koji je proučavao fosil, rekao je da je to prvi put da su naučnici mogli da ga vide u celini. Po njegovim rečima, to je bila „veoma čudna životinja“.

„Imao je udove poput peraja, a vrat mu je bio duži od tela i repa zajedno“, rekao je.

Frejzer je dodao da je „dugačak i fleksibilan vrat“, sa 32 odvojena pršljena, možda pružio prednost u lovu – omogućavajući Dinocephalosaurusu orientalisu da traži hranu u podvodnim pukotinama.

Fosil je otkriven u drevnim naslagama krečnjaka u južnoj Kini.

„Ovo otkriće samo doprinosi neobičnosti trijasa“, rekao je dr Frejzer za BBC. i dodao da svaki put kada pogledaju te naslage, nađu nešto novo.

Rad koji opisuje novopronađeni fosil ove životinje objavljen je u akademskom časopisu „Earth and Environmental Science: Transactions of the Royal Society of Edinburgh“.

(Hina)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Studija: Dugotrajna upotreba najkorišćenijeg leka može da poveća rizik od moždanog udara

Objavljeno

-

Mnogi ljudi se oslanjaju na lekove protiv bolova za lečenje raznih bolesti i povreda. Uobičajeni problemi kao što su glavobolja, bol u leđima i groznica mogu se ublažiti uzimanjem tableta kao što su paracetamol i ibuprofen.

Iako su bezbedni za upotrebu prema uputstvu na pakovanju, istraživanja su pokazala da postoji rizik od redovnog uzimanja, prenosi Express.co.uk.

Ranije se paracetamol smatrao potpuno bezbednim lekom za pacijente sa visokim krvnim pritiskom. Međutim, studija iz 2022. pokazala je da dugotrajna upotreba paracetamola može da povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara kod ljudi sa hipertenzijom.

Efekat na krvni pritisak sličan je nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAID), kao što je ibuprofen, kažu istraživači.

Kao deo studije koju je sproveo tim sa Univerziteta u Edinburgu, 110 pacijenata sa istorijom visokog krvnog pritiska dobijalo je ili jedan gram paracetamola četiri puta dnevno ili odgovarajući placebo tokom dve nedelje.

Četiri grama paracetamola dnevno je rutinski propisana doza kod pacijenata sa hroničnim bolom.

Oni kojima je prepisan paracetamol imali su značajno povećanje krvnog pritiska u poređenju sa onima koji su uzimali placebo. Ovo povećanje je slično onom kod NSAIL-a i moglo bi se očekivati da će povećati rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara za oko 20 odsto. Zbog toga  je tim zaključio da pacijentima na dugotrajnim receptima za lekove protiv bolova treba dati najnižu efektivnu dozu u najkraćem mogućem roku.

„Ova studija jasno pokazuje da paracetamol, najrasprostranjeniji lek na svetu, povećava krvni pritisak, jedan od najvažnijih faktora rizika od srčanog i moždanog udara“, objasnio je profesor Džejms Dir, šef kliničke farmakologije na Univerzitetu u Edinburgu.

Profesor je rekao da lekari i pacijenti treba da „razmotre rizike naspram koristi“, posebno kada su pacijenti u opasnosti od kardiovaskularnih bolesti.

„Ukratko, pokazali smo da dvonedeljni tretman paracetamolom povećava krvni pritisak kod pacijenata koji imaju hipertenziju (visok krvni pritisak).“

Ali vodeći istraživač dr Ian MacIintar, konsultant za kliničku farmakologiju i nefrologiju u NHS Lothian, rekao je da ljudi koji povremeno koriste paracetamol ne treba da brinu.

Dok je Univerzitet objasnio da se ne radi o kratkotrajnoj upotrebi paracetamola za glavobolje ili groznicu, što je naravno u redu, ali ukazuje na novootkriveni rizik za ljude koji ga redovno uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda, obično za hronični bol“.

Studija je otkrila da nakon što su ljudi prestali da uzimaju lek, njihov krvni pritisak se vratio na nivo na početku studije, što sugeriše da ga je lek povećao.

Prema rečima stručnjaka, studija je postavljena tako da se vidi veoma mali efekat na krvni pritisak, a istraživači su bili iznenađeni kada su videli mnogo veći efekat.

Profesor Sir Nileš Samani, medicinski direktor Britanske fondacije za srce, koja je finansirala studiju, rekao je da nalazi „naglašavaju zašto lekari i pacijenti treba redovno da proveravaju da li postoji stalna potreba za uzimanjem bilo kakvih lekova“ i „uvek razmotre koristi i rizike“.

Smatra se da oko jedne od tri odrasle osobe u Velikoj Britaniji ima visok krvni pritisak. U Engleskoj je to 31 odsto muškaraca i 26 odsto žena, prenosi N1 Zagreb.

Ako ste zabrinuti za svoj krvni pritisak i bilo koji lek koji redovno uzimate, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom.

(Express.co.uk, N1 Zagreb)

pročitaj više

Lifestyle

Da li znate u kojoj životnoj dobi su ljudi najnesrećniji?

Objavljeno

-

Novo istraživanje pokazalo je u kom periodu života su ljudi najnesrećniji.

Istraživanje Dejvida Blančflauera, profesora ekonomije na koledžu Dartmut, potvrdilo je postojanje krize srednjih godina, a čini se da ona posebno pogađa ljude starije od 47 godina.

„Postoji kriza srednjih godina sa najnižim nivoom zadovoljstva oko 50. godine, što je bila i moja najniža tačka sreće. Postoje dokazi da se za većinu ljudi stvari od tada popravljaju“, rekao je on.

Blanšflauerova studija, koja je uzela u obzir pol, obrazovanje, bračni status i status radne snage, dalje podržava teoriju „krive sreće”, koja kaže da naši nivoi sreće opadaju u prvim decenijama odraslog doba, a zatim dole do dna u našim kasnim 40-im ili 50-im godinama, nakon čega ponovo raste.

Većina ljudi u kasnim 40-im je deo onoga što se naziva „generacija sendviča“. Odnosno, oni istovremeno brinu o starim roditeljima i sopstvenoj porodici.

Blanchflover je nedavno objavio dva rada koji su analizirali nivo sreće i nesreće tokom života osobe. Nakon što je pregledao podatke od otprilike 500.000 ljudi iz 132 zemlje, otkrio je da za ljude u naprednim zemljama nivo sreće počinje da opada sa 47,2 godine. U zemljama u razvoju ljudi su najnesrećniji u dobi od 48,2 godine prenosi Klix.ba.

pročitaj više

U TRENDU