ostanimo u kontaktu

Svet

Makron poručio Netanijahuu: Prisilno preseljenje stanovništva je ratni zločin

Objavljeno

-

Predsednik Francuske Emanuel Makron potvrdio je tokom telefonskog razgovora sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom svoje protivljenje ofanzivi Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na Rafu i upozorio ga da bi svako prisilno preseljenje stanovništva predstavljalo ratni zločin, saopštila je pres služba Jelisejske palate.

Makron, koji poziva na trenutni i trajni prekid vatre u Gazi, takođe, je osudio nedavne izraelske najave u pogledu naseljavanja, dok je Izrael najavio zaplenu 800 hektara zemlje u dolini Jordana, na okupiranoj Zapadnoj obali, prenela je televizija BFM.

Dok IDF od ponedeljka izvode veliku operaciju na bolničkom kompleksu Al-Čifa u gradu Gaza, gde tvrde da su ubile oko 170 boraca i obećavaju da će ostati dok ne pronađu i poslednjeg od njih, Emanuel Makron je izrazio veliku zabrinutost zbog operacija koje je izvela izraelska vojska.

Makron je ponovo naglasio da se budućnost Gaze može osigurati samo u okviru buduće palestinske države i pod odgovornošću Palestinske samouprave.

Izrael pristao na puštanje do 800 zatvorenika, Hamas će osloboditi 40 talaca

Izrael je pristao da pusti između 700 i 800 palestinskih zatvorenika, u sklopu dogovora o prekidu vatre i oslobađanju talaca koje drži Hamas u Gazi, javili su večeras izraelski mediji, citirajući izraelske zvaničnike.

Dogovoreno je da Izrael oslobodi nekoliko stotina zatvorenika, od kojih su neki osuđeni na doživotne kazne zatvora zbog ubijanja izraelskih državljana, javio je Barak Ravid sa portala Vala i analitičar Si-En-Ena.

Kako navodi Džeruzalem post, zauzvrat, Hamas će osloboditi 40 talaca.

Lapid: Plan o isključenju ultraortodoksnih Jevreja od regrutacije je prevara

Izraelski opozicioni lider Jair Lapid rekao je danas da plan premijera Izraela Benjamina Netanijahua da se usvoji zakon kojim se ultraortodoksnim Jevrejima odobrava izuzeće od regrutacije u Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) predstavlja „potpunu prevaru“.

„To je uvreda za vojnike, rezerviste, poginule i ranjene. Ovaj zakon se ne može usvojiti zbog protivljenja ministra odbrane i dvojice bivših načelnika generalštaba IDF“, rekao je Lapid. Lapid je pozvao ministre u izraelskom ratnom kabinetu, Benija Ganca i Gadija Ajzenkota, dvojicu bivših načelnika IDF-a koji su izrazili protivljenje tom predlogu, da se stavi veto na taj zakon.

Ganc je prethodno najavio da će njegova stranka Nacionalnog jedinstva napustiti koaliciju ukoliko bude usvojen zakon.

Ultraortodoksni vojno sposobni muškarci su decenijama mogli da izbegnu regrutaciju tako što su se upisivali u ješive za proučavanje Tore i dobijali ponovljeno jednogodišnje odlaganje službe dok ne dostignu starosno doba za izuzeće iz vojske.

U napadu Izraela na palestinske civile koji su čekali pomoć poginulo 19 ljudi

Najmanje 19 palestinskih civila je ubijeno u izraelskom napadu na grupu ljudi koji su čekali na humanitarnu pomoć jugoistočno od grada Gaze, saopšteno je danas iz kancelarije za odnose s javnošću ministarstva zdravstva Pojasa Gaze.

„Izraelske okupacione snage su izvršile masakr. Otvorili su vatru na grupu od više hiljada ljudi koji su čekala brašno i drugu pomoć u blizini kružnog toka Al-Kuvajt. Ubili su 19 i ranili 23 civila“, saopštila je palestinska kancelarija za medije, prenosi Al Džazira.

Navodi se da su izraelska vojska i tenkovi otvorili vatru iz mitraljeza na gladne ljude koji su čekali vreće brašna i drugu pomoć na lokaciji koja je udaljena od zone oružanih dejstava.

Mahmud Basal, portparol Odseka za civilnu odbranu u Gazi, potvrdio je da je „jaka vatra otvorena po civilima“, da su brojne žrtve prevezene u obližnju bolnicu Ahli Arab, ali mnogima je pomoć pružana i na otvorenom prostoru zbog kolapsa zdravstvenog sistema u Pojasu Gaze.

„Bilo je veoma teško povređenih, od kojih su neki ranjeni gelerima. Realnost je tragična, teška i izazovna“, rekao je Basal.

Lazarini: Izrael više neće puštati konvoje hrane UNRWA za sever Gaze

Generalni komesar Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć Palestincima (UNRWA) Filipe Lazarini izjavio je danas da je Izrael obavestio UN da više neće odobravati konvoje hrane UNRWA koji idu na sever Gaze.

„Ovo je nečuveno i namerno ometa pružanje pomoći za spasavanje života tokom gladi koju je stvorio čovek. Ova ograničenja moraju biti ukinuta“, napisao je Lazarini na platformi X (Tviter), preneo je Rojters.

UNRWA i Egipat su prošle nedelje saopštili da Lazariniju, koji je bio u poseti Kairu, izraelske vlasti nisu odbile ulazak u Gazu.

„Sprečavajući UNRWA da ispuni svoj mandat u Gazi, sat će brže otkucavati prema gladi i mnogo više (ljudi) će umreti od gladi, dehidracije i nedostatka skloništa“, istakao je Lazarini.

Ganc napušta vladu ako se ultraortodoksni Jevreji izuzmu od regrutacije

Član izraelskog ratnog kabineta Beni Ganc najavio je danas da će napustiti vladu ako u Knesetu prođe predlog zakona premijera Benjamina Netanijahua kojim se ultraortodoksnim Jevrejima odobrava izuzeće od regrutacije u Izraelskim odbrambenim snagama (IDF).

„Narod to neće tolerisati, Kneset neće moći da glasa za to, a moji saradnici i ja ne možemo da budemo deo ove vlade jedinstva ako ovaj zakon prođe“, naveo je on u saopštenju, preneo je „Džeruzalem post“.

Ocenio je da bi donošenje takvog zakona značilo „prelazak crvene linije u normalnim vremenima“, a da je tokom rata to „kao da podignete crnu zastavu preko nje“.

Ganc je dodao da u tom slučaju „nećemo moći da gledamo u oči borcima unutar naših granica i mimo njih i zamoliti ih da produže svoju službu“.

Haris nije isključila posledice po Izrael ukoliko nastavi veliku ofanzivu u Rafi

Potpredsednica SAD Kamala Haris izjavila je danas da ne isključuje da će biti posledica po Izrael ukoliko nastavi veliku kopnenu ofanzivu u gradu Rafi na jugu Pojasa Gaze gde se od borbi u drugim delovima enklave sklonilo više od milion Palestinaca.

Haris je za televiziju ABC rekla da SAD ne isključuju posledice po Izrael ukoliko preduzme veliku vojnu operaciju u Rafi, ponavljajući da Vašington smatra da bi to bila ogromna greška.

Haris je ukazala na to da Palestinci iz Rafe, u slučaju velikog izraelskog napada, nemaju gde da odu, preneo je Tajms of Izrael.

Komentarišući to što je lider demokratske većine u američkom Senatu Čak Šumer nedavno pozvao na prevremene izbore u Izraelu da bi bio smenjen premijer Benjamin Netanijahu, Haris je rekla da su SAD jasne u stavu da je na izraelskom narodu da donese odluku o tome kada će imati izbore i koga će izabrati da vodi vladu.

Gutereš: Jedini efikasan način za dostavljanje pomoći Gazi je kopnenim putem

Jedini efikasan način za isporuku velikih i dovoljnih količina humanitarne pomoći za Pojas Gaze jeste dostavljanje kopnenim putem i uključuje eksponencijalno povećanje isporuka, izjavio je danas generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Gutereš je upozorio u Kairu, nakon sastanka sa predsednikom Egipta i šefom diplomatije, da rat u Pojasu Gaze ima posledice na globalnom nivou, preneo je Rojters.

„Svakodnevni napad na ljudsko dostojanstvo Palestinaca predstavlja

krizu kredibiliteta međunarodne zajednice“, rekao je Gutereš.

Izrael izvršio vazdušni napad na uporište Hezbolaha u Libanu

Izrael je izvršio u subotu vazdušni napad na Balbeku, uporište šiitskih islamista Hezbolaha u istočnom Libanu, potvrdila su danas dva neimenovana bezbednosna izvora u Libanu.

Od početka sukoba Izraela i Hamasa, libanski grad Balbek je već treći put na meti izraelske ratne avijacije, a subotnji udari, u kojima su ranjena tri civila, ciljali su lokaciju Hezbolaha koja je već neko vreme napuštena, prenosi Tajms of Izrael.

„Izraelska ratna avijacija je ispalila pet projektila na dvospratnu naseljenu zgradu u Al-Oseiri, na periferiji Balbeka. U tom napadu su ranjene tri osobe“, potvrdio je na svom Iks nalogu lokalni zvaničnik Bashir Kodr.

Hezbolah je danas saopštio da je kao odgovor na bombardovanje grada Balbeka izvršen udar na izraelsku raketno-artiljerijsku bazu u Joavu i Kaili sa više od 60 raketa, prenosi Rojters.

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU