Iako cena sirove nafte na svetskim berzama pada već punih mesec dana, u prvom redu zbog recesije i bankarske krize u Sjedinjenim Američkim Državama i prognoza da potražnja Kine za “crnim zlatom” neće porasti u značajnijoj meri, taj trend će se nastaviti najviše još nedelju dana nakon čega treba očekivati skok cena nafte koje bi krajem godine mogle da dostignu nivo od preko 100 dolara po barelu, smatra stručna javnost.
U ovom trenutku, fjučersi nafte tipa “Brent” za jul pali su na 74,6 dolara po barelu, što je više od četiri dolara ispod vrednosti u isto vreme prošle sedmice. Američka laka nafta WTI za junske isporuke pala je istovremeno na 70,63 dolara po barelu.
Pored odluke zemalja članica proizvođača nafte OPEK da od maja snize proizvodnju na rast cena “crnog zlata” u narednom periodu uticaće i naglo usporavanje proizvodnje nafte u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i novi paket sankcija na uvoz ruske nafte koje spremaju zapadne zemlje.
Na osnovu odluke OPEK-a o smanjenju proizvodnje nafte Saudijska Arabija je odlučila da je smanji za 500 hiljada barela dnevno, Irak na 211 hiljada barela manje, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Alžir i Oman zajedno proizvode od početka meseca više od 300 hiljada barela manje.
Rusija, članica OPEK +, takođe je odlučila da do kraja godine proizvodi pola miliona barela naftne dnevno manje. Inače, članice OPEK + obezbeđuju oko 40 odsto ukupne svetske proizvodnje sirove nafte.
Svoju odluku o smanjenju proizvodnje nafte zemlje – članice OPEK-a obrazložile su predostrožnoću u slučaju naglog pada potražnje na svetskom tržištu.
Na rast cena nafte dodatno će uticati i to što proizvodnja nafte u Sjedinjenim Američkim Državama koja je brzo rasla u prva dva meseca 2023. godine kao odložen odgovor na visoke cene i povećanje bušenja koje je karakterisalo veći deo prošle godine nakon izbijanja ukrajinske ratne krize, naglo opada. Kao razlog za to navodi se da nedavni pad cena nafte ograničava eksploataciju i otvaranje novih bušotina.
Broj naftnih bušotina 28. aprila pao je na 591 sa najviših 627, prema podacima servisne kompanije Baker Hughes. Američka proizvodnja sirove nafte i kondenzata pala je za 53.000 barela dnevno u februaru u odnosu na prethodni mesec, prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA).
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i drugi saveznici Ukrajine spremaju se da uvedu još jednu rundu sankcija zbog vojne intervencije Moskve u toj zemlji kako bi ograničili trgovinu ruskom naftom. Najnovija runda kazni imaće za cilj da zatvori postojeće “rupe” u sankcijama uvedenim na ruski izvoz. Očekuje se da će planovi biti objavljeni na samitu G7 koji će se održati u drugoj polovini ovog meseca u Japanu.
Jedanaesti krug predloga sankcija nastojaće da smanji praksu tajnih transfera s broda na brod, koji uključuju pretovar ruske nafte s jednog broda na drugi usred okeana, izvan kontrole regulatornih tela. Ti brodovi su primećeni da okreću svoj automatski identifikacijski sistem (AIS), takođe poznat kao „zamračenje“, pre nego što su se vratili u luku iz koje su došli, što implicira transfer s broda na brod. Paket sankcija biće usmeren na brodove koji isključuju svoj automatski identifikacioni sistem.
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović za Danas kaže da su svi nabrojani potezi povučeni jer su veliki igrači na tržištu nezadovoljni trenutnim cenama nafte i da na tako pokušavaju da ih podignu na veći nivo.
– Zemljama koje su značajni proizvođači nafte nikako nije u interesu da njena cena na berzama bude niska. Naprotiv, cilj im je da ona bude što veća te ograničavaju proizvodnju nafte kako bi to uzrokovalo povećanje njene cene na tržištu. I to je ono što će se upravo desiti u narednom periodu. Na trenutne berzanske cene nafte pored tržišnih elemenata uticaj imaju i oni netržišni, odnosno sankcije koje su uvedene Rusiji zbog vojne intervencije u Ukrajini. Naime i taj embargo zapadnih zemalja utiče na manju ponudu na tržištu i obara cenu nafte. Kad se analizira aktuelna situacija, jasno je da do kraja godine sledi povećanje cena sirove nafte – objašnjava naš sagovornik.
S obzirom na to da se maloprodajna cena goriva u Srbiji ne formira na osnovu cena nafte već cene naftnih derivata na regionalnom tržištu a da Vlada Srbije zbog ekonomske krize ograničava najviše maloprodajne cene benzina vozači u našoj zemlji mogu da očekuju poskupljenje ako rast cena nafte potraje duže vreme. Treba naglasiti da korekcija ne bi mogla da nastupi odmah već koji mesec kasnije dok trgovci ne istroše zalihe goriva koje su kupili po nižim cenama.
Međunarodna agencija za energetiku saopštila je da smanjenje proizvodnje nafte gura njene cene i stopu inflacije na gore, a kompanija Ristad enerdži smatra da će smanjenje proizvodnje podići cene nafte na više od 100 dolara po barelu do kraja godine.
Srbijapre 4 d
Srbijapre 5 d
Srbijapre 4 d
Srbijapre 5 d
Srbijapre 5 d
Srbijapre 2 d
Hronikapre 6 d
Srbijapre 5 d