ostanimo u kontaktu

KiM specijal

Međunarodna krizna grupa: KiM prošle godine napustilo više od 10 odsto Srba, tenzije porasle od dolaska Kurtija

Objavljeno

-

Više od 10 odsto Srba napustilo je KiM prošle godine zbog stalnog pritiska Prištine, navedeno je u izveštaju Međunarodne krizne grupe „Ka normalnim odnosima između Kosova i Srbije“, uz ocenu da su tenzije na KiM porasle od dolaska na vlast premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

Međunarodna krizna grupa ukazuje da odlasci ubrzavaju već postojeći trend i procenjuje da je do jedne trećine Srba otišlo u poslednjih osam godina.

Kako se navodi, u 2015. godini broj Srba na KiM bio je procenjen na 145.000, a do 2023. godine pao je na manje od 100.000. 

Dodaje se da, iako su tačni brojevi nepoznati zbog bojkota Srba na poslednjem popisu 2011. godine, srpske vlasti kažu da je još 13 odsto Srba napustilo KiM tokom prošle godine. 

U izveštaju se ističe da Kurtijeva vlada od stupanja na dužnost podiže tenzije u četiri opštine na severu KiM gde su Srbi većina.

Međunarodna krizna grupa ocenjuje da je odbijanje Prištine da dodeli veću autonomiju Srbima jedan od dva glavna razloga za tenzije sa Beogradom, a da je drugi odbijanje Beograda da prizna nezavisnost Kosova. 

Prema izveštaju, Beograd i Priština su ostvarili „oblik preklapanja suvereniteta na severu KiM“ i Beograd je obezbeđivao obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, a Priština provođenje zakona i sudstvo, ali je Kurti, kako se naglašava, na sever KiM poslao teško naoružanu policiju, uveo embargo na srpsku robu, potisnuo srpske institucije i zabranio upotrebu srpske valute. 

Priština je 2021. godine počela da sprovodi svoju vlast na severu KiM tako što je rasporedila velike, militarizovane specijalne policijske snage, što je dovelo do bojkota i masovnih ostavki Srba na funkcijama u prištinskim institucijama, ukazuje Međunarodna krizna grupa. 

Međunarodna krizna grupa smatra da će broj Srba na KiM verovatno opadati i u apsolutnom i u relativnom smislu, bez obzira na to šta se dešava u dijalogu Beograda i Prištine, ali da će stopa promena skoro sigurno zavisiti od nivoa tenzija, od percepcije bezbednosti i od politike.

Krizna grupa navodi da je tvrdila da je najbolji put ka dobrim odnosima Beograda i Prištine kompromis kojim, kako je navedeno, „Srbija prihvata nezavisnost Kosova u zamenu da Kosovo srpskoj manjini da značajnu samoupravu“, ali ukazuje da demografske promene izazvane političkim tenzijama rizikuju da se stanovništvo Srba na KiM „smanjuje do tačke u kojoj autonomija može postati nepraktična“.

Dodaje se da bi Priština možda pozdravila ovu demografsku promenu, ali da je u najboljem interesu Prištine da Srbi ostanu i da imaju priliku za samoupravu, 

Međunarodna krizna grupa smatra da bi EU trebalo da ohrabri Prištinu da preusmeri rad policije u severnim opštinama na zadovoljavanje potreba zajednice i da specijalne jedinice ne bi trebala da koristi u svakodnevnom radu policije, kao i da bi na sever KiM trebalo da pošalje više policajaca koji govore srpski jezik. 

Međunarodna krizna grupa takođe smatra da Priština treba da radi na tome da se zadovolje potrebe srpske manjine na severu KiM, posebno u zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i školovanju i da bi, ako to ne može da se uradi u okviru delimične autonomije o kojoj se raspravljalo za opštine sa srpskom većinom, EU i države članice trebalo da „pritisnu strane da razviju alternativne načine za postizanje istog cilja“.

Takođe se ocenjuje da EU treba da ohrabri Prištinu da ublaži svoje oštre bezbednosne mere na severu, uključujući povlačenje specijalne policije, a na Srbiju da, kako je navedeno, „izvrši pritisak“ da u potpunosti sarađuje u naporima, uključujući one od strane KFOR-a, da zatvori administrativnu liniju za, kako je navedeno, „krijumčarenje oružja“.

KiM specijal

Gabrijel Eskobar: Zabrinuti smo što Priština podriva dijalog

Objavljeno

-

SAD se nadaju da će predstavnici Prištine prisustvovati sastanku u Briselu 27. februara na kojem bi se raspravljalo o situaciji posle izbacivanja dinara iz platnog prometa, kaže Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan.

Eskobar je u intervjuu za Glas Amerike ponovio da je Amerika zabrinuta što je “Kosovo ne tretira kao partnera”, i dodao da je problematičan način na koji je vlada Aljbina Kurtija promenila politiku o platnom prometu, a ne sama politika, o čijoj se primeni i ranije razgovaralo.

Na pitanje da li osim oštre retorike, ima nekih praktičnih posledica po Kurtijevu vladu, Eskobar kaže da ne želi da ulazi u to šta su sve posledice, ali ističe da izjave američkih zvaničnika o tome jasno govore.

pročitaj više

KiM specijal

Forum za bezbednost i demokratiju: Rasvetliti incident u Banjskoj

Objavljeno

-

Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) apelovao je danas na nadležne institucije da učine sve kako bi se rasvetlile sve okolnosti incidenta koji se dogodio 24. septembra 2023. godine u Banjskoj i da se u istrazi utvrdi na koji je način grupa Milana Radoičića došla do oružja koje je korišćeno u tom incidentu, saopštio je FBD.

Taj forum traži i da se u skladu sa zakonom sankcionišu ne samo neposredno odgovorni za incident u Banjskoj već i sve one grupe i pojedinci koji su pomagali u formiranju i naoružavanju Radoičićeve grupe.

Forum za bezbednost i demokratiju upozorio je da bi propust da se učini takav apsolutni minimum u vezi sa rasvetljavanjem incidenta u Banjskoj mogao da ima ozbiljne implikacije po dalju budućnost kandidature Srbije za članstvo u Evrospkoj uniji.

„Srbija bi rizikovala da i ona sama, kao država koja ne sankcioniše delovanje paravojnih formacija na svojoj teritoriji, ali ni na teritoriji pod kontrolom Kfora, u očima međunarodnih partnera bude percipirana kao bezbednosna pretnja ne samo u lokalnim već i u širim okvirima“, saopštio je FBD.

(FoNet)

pročitaj više

KiM specijal

Stano: Lajčak pozvao Beograd i Prištinu na sastanak 27. februara, ponašanje Bisljimija nedopustivo

Objavljeno

-

Portparol Evropske komisije Peter Stano potvrdio je danas da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak pozvao Beograd i Prištinu na sastanak 27. februara u Briselu kako bi se razgovaralo o uredbi centralne banke u Prištini o ukidanju dinara i nazvao „nedopustivim“ ponašanje glavnog pregovarača Prištine Besnika Bisljimija nakon optužbi koje je izneo protiv Lajčaka.

„Nadamo se da će gospodin Bisljimi ceniti napore umesto da nepravedno optužuje zvaničnike EU. Takvo ponašanje je nedopustivo“, naveo je Stano u pisanoj izjavi, koju je prosledio pojedinim medijima, a prenosi prištinski Reporteri.

Stano je dodao da u pozivnom pismu Lajčaka nije određeno ko treba da predstavlja Beograd i Prištinu na sastanku i naveo da je prepušteno stranama da o tome odluče, dodaje Koha.

pročitaj više

KiM specijal

Ulutaš: Kfor posvećen naporima međunarodne zajednice za trajnu bezbednost na KiM

Objavljeno

-

Kfor je posvećen naporima međunarodne zajednice za trajnu bezbednost širom KiM i regiona, saopštio je komandant mirovne misije NATO snaga na KiM general-major Ozkan Ulutaš tokom sastanka sa šefom Kancelarije EU u Prištini Tomašom Sunijogom, ambasadorima zemalja članica EU i šefom Euleksa, general-majorom Đovanijem Pjetrom Barbanom.

„Razmenjena su mišljenja o nekoliko tema, uključujući aktivnosti Kfora, saradnju Kfora sa kosovskom policijom i Euleksom i njegove tekuće bezbednosne napore u podršci dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU“, navedeno je u saopštenju Kfora na Fejsbuku povodom sastanka.

Ulutaš je istakao nepokolebljivu posvećenost Kfora da podrži sve napore međunarodne zajednice, za stabilnost i bezbednost na KiM i za mir u regionu

pročitaj više

KiM specijal

Šef Euleksa: Situacija na KiM mirna, ali krhka

Objavljeno

-

Šef Euleksa Pjetro Barbano izjavio je da je situacija na Kosovu i Metohiji mirna, ali još uvek krhka.

„Videli smo da situacija može vrlo lako da se pogorša, kao što se, nažalost, dogodilo tokom septembra, sa ozbiljnim napadom u Banjskoj“, rekao je Barbano za A2 njuz.

Dodao je da Euleks nema mandat da sprovodi istragu o incidentu u Banjskoj, rekavši da je to pitanje u nadležnosti prištinskih institucija.

pročitaj više

U TRENDU