Na 55. Međunarodnom salonu automobila, koji se na Beogradskom sajmu održava do 28. marta, prvi put se na posebnom štandu predstavlja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Na štandu Ministarstva u hali broj 2, predstaviće se javna preduzeća “Putevi Srbije” i “Koridori Srbije”, kao i Agencija za bezbednost saobraćaja, koje će, svaka u svom domenu, predstaviti posetiocima sajma sve usluge koje nude, ali i ukazati na značaj odgovornog ponašanja u saobraćaju.

Tako će, navodi se u saopštenju Ministarstva, kroz različite video spotove, flajere, knjige, ali i kratke i zanimljive edukativne forme, svi posetioci moći da se informišu kako o pogodnostima koje nude javna putarska preduzeća, tako i načinima na koje mogu da sačuvaju svoj i tuđe živote u saobraćaju.

Predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Pokreta slobodnih građana i Dveri izneli su večeras različite stavove o evropskom planu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, od direktnog prihvatanja i odbijanja, do podrške politici aktuelne vlasti.

Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović je u emisiji „Takovska 10“ na Radio-televiziji Srbije (RTS) ocenio da je zabluda da nešto nije potpisano i da nije postojala politička obaveza Srbije.

„Činjenica je da je dogovor prihvaćen usmenim putem i da je postao politički obavezujuć za Srbiju“, kazao je Grbović i dodao da je to postalo deo pregovaračkog procesa ulaska Srbije u EU.

Prema njegovim rečima, politička dilema trenutno je da li Srbija želi da nastavi evropski put.

„Ukoliko želimo da nastavimo, znamo šta su uslovi. Hajde ta to uradimo što pre, da skupimo političku hrabrost i donesemo važne političke odluke“, kazao je Grbović.

Dodao je da smatra da Srbija treba da bude u društvu zemalja i nalik zemljama u koje odlaze neki njeni građani, ali i da je legitimno da neko misli da Srbiji nije mesto u tom političkom prostoru.

„Ali imaju obavezu da kažu kako ćemo mi nadoknaditi sve one koristi koje smo imali od saradnje sa zemljama EU“, rekao je on.

Grbović je kazao da sadržina sporazuma nije onakva kakva bi Srbija želela da bude, ali ocenio da je on „logičan epilog jednog tridesetogodišnjeg procesa razvlašćivanja i rastakanja državnosti Srbije na prostoru Kosova i Metohije“.

Ocenio je da se Srbija trenutno bavi onim što niko ne traži od nje – priznanjem nezavisnosti Kosova, kao i članstvom Kosova u UN, što prema njegovim rečima nije u njenoj moći.

Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović je ponovio da je protiv tog sporazuma i pozvao građane na protest koji organizuje “Državotvorni blok” u petak, 24. marta u 12.44 koji će biti organizovan širom Srbije.

On je ocenio da je Vučić usmeno prihvatio sporazum EU, iako ga je Savet za nacionalnu bezbednost krajem 2022. godine ocenio neustavnim, tvrdeći da je Vučić time „prekršio ustav i prihvatio sporazum koji je priznanje lažne države Kosovo“.

„Do normalizacije se ne može doći kršenjem ustava, priznavanjem pasoša i svih nacionalnih dokumenata, teritorijalnog integriteta i suvereniteta lažne države Kosovo“, naveo je Obradović.

Prema njegovim rečima, do normalizacije se može doći nepotpisivanjem i neprihvatanjem ničega što „nameću“ NATO i Zapad dok traje sukob u Ukrajini.

Dodao je da treba ići ka zakonu o suštinskoj autonomiji, da treba albansku nacionalnu manjinu tretirati kao sastavni deo Srbije, ići ka reintegraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Srbije i vratiti pregovore u Savet bezbednosti UN.

Odgovarajući na to što je Obradović pomenuo priznavanje kosovskog pasoša, član predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik skupštine Srbije Vladimir Orlić je kazao da ga Srbija do sada nije prihvatala „niti će da ga prihvata tek tako“.

Upitan šta smatra pod normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, kao odgovor je naveo „ono o čemu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio više puta“.

„To je da ćemo da razgovaramo sa ljudima iz Prištine, da razgovaramo o onim stvarima koje su najvažnije za svakodnevni život ljudi, o olakšavanju tog života, ali i relaksacije odnosa između Srba i Albanaca tako da nema tenzija i sukoba“, rekao je Orlić.

Prema njegovim rečima, te stvari su životna pitanja i o njima žele da razgovaraju, jer je to dobro za sve.

Ponovio je i Vučićeve reči da ništa što se tiče priznanja nezavisnosti Kosova ne dolazi u obzir, kao ni ništa što se tiče članstva u UN, odnosno organizacijama i agencijama koje pripadaju UN.

Govoreći o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, članica predsedništva Socijalističke partije Srbije (SPS) Snežana Paunović je kazala da je vidi kroz prizmu zaštite građana srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji.

„To bi trebalo da znači da manastir Devič ne bude zaključan 24 časa, da Pećka Patrijaršija ne strahuje od trovanja ribe u sopstvenom ribnjaku, da građani slobodno kreću i ne strepe da li će ih neko pretući, apsolutna prava na sigurnost, prava svojinu, elementarnog ljudskog prava da živite tamo gde ste se rodili“, ocenila je Paunović.

Prema njenim rečima, to je normalizacija, a sve drugo je „zloupotreba“ tog termina u dnevno-političke svrhe kojoj su skloni i neki u Beogradu i albanska većina u Prištini.

Upitana da li ima poverenje da će plan biti sproveden pravedno, kazala je da se nada, ali da „odavno ne veruje u ono što Priština preuzme kao obavezu“, ali da trenutno treba insistirati na tome.

„Sada mi se čini da je pritisak na njih jači, ne intenzitetom, već da su svi zvaničnici prepoznali tu manipulaciju Prištine ili su samo odlučili da ne budu deo nje, pošto su do skoro bili“, ocenila je je ona.

Upitani da li će ići na konsultacije kod predsednika Vučića oko tih planova, Grbović je kazao da do sada nisu dobili poziv, ali da na razgovore u Predsedništvo neće ići.

Dodao je da bi otišao na kolegijum skupštine Srbije na kome bi Vučić prisustvovao, ukoliko bi on bio zakazan.

Obradović je naveo da Vučić pravi konsultacije „nakon što je sve prihvatio i počeo da primenjuje“, dodajući da „nemaju šta da razgovaraju o kapitulaciji koja se desila u Briselu u Ohridu“.

„Tražimo nove izbore da SNS, SPS i Dragan Đilas kandiduju svoju novu politiku priznanja Kosova i Metohije kao nezavisne države, da se neće protiviti ulasku takozvanog Kosova u međunarodne institucije, što piše u sporazumu, što oni ne mogu da negiraju, što je činjenica, što svi znaju, što ćute o tome“, kazao je Obradović.

Na pitanje da li će biti nove posebne sednice, Orlić nije precizirao, ali je pomenuo da je Vučić dolazio svaki put kada je bio pozvan.

Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU jer nema istinskog napretka bez usaglašavanja sa ostatkom kontinenta na kom živimo, ocenio je danas potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Goran Petrović.

On je na tribini SSP u Negotinu ocenio da je Srbiji potreban nov društveni sistem u kom su demokratija i socijalna pravda dostupni najvećem broju ljudi, u kom se poštuju Ustav i zakoni i gde postoji vladavina prava i pravde “a ne partijska kleptokratija”.

“Zato se mora odblokirati put ka Evropskoj uniji, a to znači da moramo uskladiti spoljnu politiku sa EU”, naveo je Petrović a prenela SSP.

Član Predsedništva SSP Branko Miljuš ocenio je da u Srbiji danas “pravda ne postoji” što kako je naveo, dokazuje odluka Upravnog suda da ministru finansija Siniši Malom bude vraćen doktorat kog je prethodno Senat Univerziteta u Beogradu poništio kao plagijat.

“Mi danas živimo u državi u kojoj je profit investitora važniji od života i zdravlja ljudi. Dokazi za to su mrtvi radnici u halama, ogromno zagađenje koje takođe ubija i odbijanje da naplatimo porez na ekstra profit Naftne industrije Srbije koja se bogati, jer nam naplaćuje najskuplje gorivo u regionu”, naveo je Miljuš.

Vazduh je u Beogradu i ovih dana bio veoma zagađen. Kvalitetom vazduha, merenjem i uzrocima zagađenja bavi se i Mašinski fakultet. Prema rezultatima iz njihove laboratorije, individualna ložišta su veći izvor zagađenja od toplana na gas i manje štetna goriva, ali i od saobraćaja.

Rano ujutru i noću i dalje je hladno, pa grejemo iako su temperature porasle. I nije problem to što grejemo – već šta ložimo. Prema podacima sajta igair.com, Beograd je pre dva dana bio šesti najzagađeniji grad na svetu, a uzrok treba tražiti u individualnim ložištima, tvrde na Mašinskom fakultetu.

Otpadne gume, ulja, najlošija goriva

“I dalje je broj domaćinstava koja imaju svoja ložišta ogroman. Ono što je nažalost veliki problem, to je da je da li zbog siromaštva, da li zbog nebrige, neobrazovanja, neznanja prosto ljudi o opasnostima koje postoje, ljudi i dalje lože velike količine otpada, otpadnih ulja, otpadnih guma, najlošija goriva koja nađu…“, kaže Aleksandar Jović, profesor Mašinskog fakulteta.

Koliko će vazduh biti zagađen zavisi i od atmosferskih uslova. Kada ne duva vetar, štetne čestice se duže zadržavaju u nižim slojevima atmosfere, pa ih udišemo.

Stručnjaci kažu da su individualna ložišta veći izvor zagađenja od toplana koje rade na gas i manje štetna goriva, ali i od saobraćaja u Beogradu, i da nije svaki oblak dima koji vidimo opasan.

“Vrlo često vi ustvari vidite oblak vodene pare, u kojima su zagađujuće komponente daleko ispod graničnih vrednosti, ali to što neko emituje manje od graničnih vrednosti, ne znači da u nekoj životnoj sredini u prostoru neće uzrokovati velike probleme i obrnuto, čak i nekada prekoračenja emisija ne moraju trenutno da naprave problem u životnoj sredini, zato što u tom trenutku na primer duva jak vetar, pa će ga brzo odneti negde”, ističe Jović.

U dopisu koji smo dobili od Sekretarijata za zaštitu životne sredine piše da je, zbog činjenice da je u Beogradu vazduh treće kategorije, izrađen akcioni plan sa merama i aktivnostima koje će biti sprovođene u cilju smanjenja zagađenosti vazduha.

Formirana je i radna grupa za praćenje realizacije plana za poboljšanje kvaliteta vazduha u Beogradu, ali nisu mogli da obezbede sagovornika koji bi govorio o svemu tome.

Dušan Todorović, vanredni profesor Mašinskog fakulteta kaže da nije lako, a pogotovo nije lako u kratkom vremenskom roku intervenisati i napraviti takve intervencije.

“Upravo je to ono što pričamo o zameni fosilnih goriva sa novim izvorima energije, upravo je to podizanje energetske efikasnosti, upravo je to uvođenje različitih sistema za prečišćavanje dimnih i otpadnih gasova. Prosto, to zahteva neki vremenski period, iako prosto možemo da naslutimo kakvo će zagađenje biti, to ne znači da možemo da prestanemo da se grejemo ili vozimo”, dodaje Todorović.

Možda promene nisu moguće, uslovno rečeno, preko noći, ali su neophodne, jer zagađenje utiče na zdravlje svih.

Poverenje ne uliva ni to što nadležni šalju pisane odgovore, a ne mogu da obezbede sagovornike koji bi odgovorili na sva naša pitanja.

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak najavio je da će u okviru narednog koraka u dijalogu pozvati u Brisel glavne pregovarače obe strane, Petra Petkovića i Besnika Bisljimija, kako bi se razgovaralo o koracima implementacije onog što je dogovoreno.

U intervjuu za Euronjuz Srbija i Radio Slobodna Evropa Lajčak je predočio da pitanje implementacije u osnovi sada pada na nivo glavnih pregovarača, a na pitanje da li u budućnosti postoji potreba za susretom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljibina Kurtija, Lajčak odgovara da su potrebna oba nivoa.

“Lideri se slažu o strateškom putu napred, a glavni pregovarači razgovaraju o detaljima implementacije u skladu sa onim što su se dogovorili lideri. Proces se zaista odvija na oba nivoa. Dakle, vrlo je logično da o tome kako implementirati ono što je dogovoreno u Briselu, 27. februara i u Ohridu, 18. marta, sada razgovaraju dva glavna pregovarača i eksperti”, rekao je Lajčak.