ostanimo u kontaktu

Srbija

Mnogi se vraćaju u Srbiju, ali se ipak više odlazi: Kvalifikovanih radnika nema dovoljno

N1

Objavljeno

-

Država želi da vrati ljude iz inostranstva, jer se pored smanjenja broja stanovnika Srbija suočava i sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Ministarka za brigu o porodici i demografiju poručuje sa Kopaonik biznis foruma da su povratnici prioritet, isto je sredinom februara poručio i predsednik. Statistika opominje da i do 60.000 ljudi godišnje ode preko granice.

Kao što su mnogi probali, dizajnerka tekstila Anja iz Zrenjanina pre oko četiri godine otišla je sa suprugom u Nemačku.

„Nisam imala poznanstva, nisam imala vezu da se zaposlim na neko manje-više lepo mesto. Sve što možeš da nađeš u Srbiji je prodavačica u marketu ili radnik u tri smene. Sa fakultetskom diplomom nisam baš to želela. U tom trenutku kada sam tražila posao, pošto je muž šofer – te mu skinu deo plate, te mu ne plate celu platu, kažu biće sledeći mesec“, priča Anja Soponjai.

Sa druge strane, porodica Mitrović vratila se u Novi Sad nakon 10 godina života u Kanadi.

„Vratili smo se zbog dece, boljeg kvaliteta njihovog života, a samim tim i našeg života. Radila sam kao personal shopper, kupovala sam dizajnersku garderobu za žene koje nisu išle u kupovinu. Pre odlaska u Kanadu, imala samo svoj salon lepote. Vidim da to jako lepo radi ovde. ko god da se bavi zanatima, mislim da nema problem da se vrati u Srbiju i da radi“, kaže Jelena Mitrović.

Mnogo je primera iseljenika i povratnika, ali, kada se podvuče crta – Srbija je ipak zemlja iz koje se odlazi. Sa srpskim pasošem najčešće se ide na zapad, sa radnom dozvolom ili bez nje.

Na internetu i mnogo diskretnih oglasa. Obezbeđeni smeštaj, prevoz, a plata po dogovoru.

Ili drugim rečima rad na crno – i to za negovateljice starijih osoba, čuvanje dece, a uz to najčešće u paketu idu I kućni poslovi. Najviše u zemljama sa velikom dijasporom poput Nemačke I Švajcarske. Sve vrste građevine i majstorisanja u Nemačkoj, Norveškoj, Švedskoj. Proizvodnja voća, povrća I cveća u Austriji ili rad u tehnološkim pogonima u slovačkim fabrikama.

Srbiju je za 20 godina napustilo 14 odsto stanovništva, ili godišnje od 30.000 do 60.000 – procenila je Svetska banka 2022. godine.

„Poslednji popis pokazuje da raste kontingent 65+, oni koji se već prirodno povlače sa tržišta rada, a deficit je u radno sposobnom kontingetu. Iako to izgleda malo čudno, dosta mladih traži posao, mi pričamo da neće biti radne snage, a to nas, zaista, vrlo brzo čeka“, kaže Milica Vesković Anđelković, profesorka Filozofskog fakulteta.

„Nedostaju u velikoj meri zanatlije svih profila, počevši od građevine, pa na dalje, medicinske sestre, lekari doktori, elektro i mašinski inžinjeri i naravno IT stručnjaci“, kaže Miloš Turinski sa Infostuda.

Kvalifikovanih radnika nema dovoljno, dok je prema statističkom zavodu gotovo 290 hiljada ljudi nezaposleno. Zbog toga je privreda u problemu.

„Prioritet svih naših aktivnosti je da se naši ljudi, koji su prethodnih godina u potrazi za poslom otišli, vrate, jer se ovde otvara sve veći broj radnih mesta i investicije su veće“, kaže ministarka Darija Kisić.

„U Srbiju se u poslednjih sto dana vratila 21.000 ljudi iz država regiona, Evrope, pa čak i iz Kanade. Kako se u Srbiji povećavaju plate i prilike, tako se ljudi vraćaju, ali i dalje nemamo dovoljno radne snage“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić u februaru.

Država obećava pomoć i dobro je da se ljudi iz dijaspore vraćaju sa svojim znanjem, iskustvom i kapitalom, kažu sagovornici N1. Ipak, to neće rešiti problem.

„Ne možemo mi kao Nemaka, jer ne možemo da pružimo ono što može da pruži Nemačka. Ali, dugoročno gledano, ako odstranimo sve ideologije, plašim se da nećemo imati drugo rešenje nego da regrutujemo radnu snagu u zemljama u kojima je više nego obimna i da je uposlimo kod nas“, kaže Vesković Anđelković.

„Moramo da razmišljamo i u pravcu prekvalifikacije i dokvalifikacije svih tih ljudi koji su na birou i koji nemaju posao, jedino tako možemo sa našim ljudima popuniti ta radna mesta koja vape za radnom snagom. Sa druge strane, promocije tih zanatskih zanimanja prema mladima“, ističe Turinski.

Gde god bili – radnici traže kvalitetan život.

„Neka ti mesečno ostane 300 evra, opet ti je ostalo nešto. Dok platiš struju, stan, dok platiš hranu i to ne jedeš parizer. Jednostavno, gledam gde mi se više dopada. Ovde mogu da kažem da mi je zdravstvo super, da je red, rad i disciplina“.

„Imamo ljude koji su 30-40 godina živeli tamo i sve napustili, došli za kvalitetom, da bolje organizuju život ovde i materijalno nije presudilo“:

Veliki izazov za Srbiju biće kada se jednom pridruži Evropskoj uniji. To se već može videti na primeru Hrvatske koja je zabeležila još veći odliv radne snage.

(N1)

Srbija

Anketa: Više od trećine građana svakodnevno se suočava sa štetnim navikama i porocima

Objavljeno

-

Više od trećine građana Srbije svakodnevno se suočava sa štetnim navikama i porocima, poput nezdrave ishrane, zavisnosti od ekrana, pušenja ili alkohola, ali o tome ne razgovaraju sa svojim lekarima, zaključak je ankete koju je sprovelo Udruženje Roditelj u okviru projekta “Bolje navike”, saopšteno je danas.

Direktorka Udruženja Gordana Plemić rekla je da se čak 82,4 odsto ljudi sa kojima su razgovarali ne savetuje sa svojim lekarom o usvajanju boljih navika i unapređenja zdravlja.

Iz toga bi se moglo zaključiti da isti ti ljudi za svoje zdravstvene probleme „konsultuju sa doktorom Guglom“, rekla je Plemić.

Ona je istakla kako je informacije koje se tiču zdravlja važno dobiti od stručnjaka, a ne sa interneta.

Promena loših navika predstavlja težak zadatak za čak 46,5 odsto anketiranih, uprkos postojanju volje da se ovaj problem reši, dok svaki peti ispitanik tvrdi da za promenu navika nema vremena, navodi se u saopštenju.

Udruženje Roditelj pokrenulo je inicijativu za unapređenje zdravlja i životnih navika i pozvalo medicinske stručnjake da svojim iskustvom pomognu u pronalaženju adekvatnih rešenja za rastući problem borbe sa različitim vidovima zavisnosti.

„Problem zavisnosti nije samo problem pojedinca, nego problem cele zajednice i društva u kome živimo. Bez obzira da li u našoj porodici ili našem okruženju postoji osoba koja se bori sa zavisnošću ili ne, ne smemo okretati glavu“, naglasila je Plemić.

Ona je dodala da su poroci koji razaraju naše porodice naš zajednički problem i ocenila da je zbog toga potrebno da se pokrene javna debata na nacionalnom nivou, da se naprave planovi, programi i strategije iza kojih ćemo stati svi, država, zajednica, stručnjaci i svaki pojedinac.

Udruženje Roditelj sprovelo je anketu u saradnji sa medicinskim stručnjacima i građanima.

(FoNet)

pročitaj više

Srbija

Tomislav Momirović: Trgovci će sve više upotrebljavati podatke o kupcima i AI u maloprodaji

Objavljeno

-

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas da će u budućnosti kroz proces digitalizacije trgovci sve više upotrebljavati grupe podataka o kupcima, veštačku inteligenciju i „machine learning“ na nivou maloprodaje kako bi povećali prihode i zadovoljstvo potrošača.

On je otvarajući konferenciju „Budućnost trgovine“ koju je organizovala Privredna komora Srbije (PKS) i Color Media Communications, pod pokroviteljstvom Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine rekao da, prema istraživanju Centra za digitalnu transformaciju PKS, više od 70 odsto kompanija planira da investira u digitalne tehnologije kako bi unapredile odnose sa kupcima.

„Da bi se veštačka inteligencija koristila na pravi način, trgovci i proizvođači treba da, više nego ikada, dele podatke i zajedno rade na inicijativama usmerenim ka potrošačima, a resorno ministarstvo će uvek biti tu uz vas da bude podrška“, rekao je Momirović.

pročitaj više

Srbija

Brnabić: Beogradski i lokalni izbori 2. juna

Objavljeno

-

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je odlučila da prihvati zahteve opozicije okupljene oko koalicija Srbija protiv nasilja i NADA i da svi preostali lokalni izbori i beogradski izbori budu održani 2. juna.

Ona je rekla da će lokolane izbore raspisati u nedelju.

Na konferenciji za medije u Skupštini Srbije, Brnabić je rekla da će to zahtevati izmenu Zakona o lokalnim samoupravama člana 35.

pročitaj više

Srbija

Veselinović i Grbović: Bojkot beogradskih izbora ne bi bio dobro rešenje

Objavljeno

-

Jedan od vođa Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ocenili su da bojkot beogradskih izbora ne bi bio dobro rešenje za opoziciju i izrazili očekivanje da do toga neće doći.

Veselinović smatra da u ovoj situaciji bojkot u klasičnom smislu i poruke „nemojte da izađete na izbore“ i kampanja koja kaže „ostanite kod kuće“ ne bi doprinelo rezultatu koji je potreban društvu.

„Ako se ide ka tome da se izbori ne dese, što ne bih nazvao aktivnim bojkotom, već određenom vrstom građanske neposlušnosti, to jeste mogućnost o kojoj smo kao Zeleno levi front, ali i ostali u opoziciji pričali i pričamo, ali se nadam da do tog scenarija neće doći zato što on svakako vodi daljoj konfrontaciji građana sa građanima“, ocenio je Veselinović za novi broj nedeljnika „Vreme“.

pročitaj više

Srbija

Advokatska komora Srbije: Postupanje RGZ-a nezakonito i štetno za advokaturu

Objavljeno

-

Advokatska komora Srbije smatra da je postupanje Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji je nedavno objavio liste profesionalnih korisnika, među kojima su i advokati, sa najvećim brojem rešenih predmeta, podnetih i odbijenih zahteva, nezakonito i neizmerno štetno za advokaturu koja je Ustavom Republike Srbije definisana kao samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći.

U saopštenju Advokatske komore Srbije navodi se da je ocena rada advokata isključivo u njihovoj i nadležnosti advokatskih komora u njenom sastavu, kao samostalnih i nezavisnih organizacija advokata u specifičnim postupcima predviđenim propisima koji regulišu advokatsku profesiju.

Ističu da niko drugi, pa ni RGZ, ne sme da vrednuje rad advokata, a pogotovo ne da javno objavljuje rang liste na kojima se pod punim imenom i prezimenom advokati karakterišu kao uspešni ili neuspešni.

pročitaj više

U TRENDU