ostanimo u kontaktu

Srbija

Mogućnosti veštačke inteligencije neverovatne, ali konačno rešenje i dalje „brusi“ čovek

Objavljeno

-

Na ona pitanja na koja ljudi nemaju odgovor – nema ni veštačka inteligencija. I svako ko bude nešto pravio u oblasti AI nužno će napraviti nešto – nesavršeno, kaže za portal N1 Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. AI može da, kaže Marković, generiše neočekivani raspored stvari koje smo imali u prošlosti. „Ali, to nije suštinski novo. Stvaranje neke ideje ni iz čega i dalje ostaje mesto gde čovek još nezamenljiv“, navodi naš sagovornik.

Veštačka inteligencija je, ističe Slobodan Marković – proizvod ljudi.

„Na neki način to je refleksija sveta u kojem živimo. AI je nastala kao naš odgovor na okruženje u kojem smo preplavljeni informacijama, i moramo u tome da se snađemo, a bez AI bismo u tome teško uspeli“, navodi naš sagovornik.

Ljudi su, kaže,  oduvek – od vatre i točka, preko struje do veštačke inteligencije – inovirali da bi rešili neki svoj problem.

„I svi koji su inovirali u oblasti AI hteli su da naprave nešto dobro. Imali su u vidu neki dobar ishod. E sad, naravno, kao i sa svim ostalim izumima, tu se uvek javi neko ko kaže da to može da se iskoristi za nešto loše, za neku prevaru, kontrolisanje… I tu se onda svi uzvrpolje, pa se postavi pitanje – kako ćemo to da rešimo“, kaže Marković.

I taj ciklus se, ističe, ponavlja za svaku tehnologiju koju smo imali.

Nekad automobili, danas AI

Marković podseća da smo sličan problem imali davno i sa automobilima.

Na početku nastanka automobila ljudi su, podseća, išli ispred vozila i trčeći mahali zastavicama drugim ljudima da se sklone.

„Pa su onda ograničavali brzinu automobila, da ne može da ide brže od toliko i toliko na sat. Potom su shvatili da treba postoji neki pojas u autu, pa neki vazdušni jastuk, a ne samo kočnica. I tako dalje. Tako da ćemo tu vrstu evolucije u razumevanju posledica primene veštačke inteligencije imati i sada. Međutim, ono što je različito u odnosu na neke prethodne tehnologije je to što su brzine razvoja veštačke inteligencije veoma, veoma velike“, ukazuje sagovornik N1.

To, prema njemu, samo znači da mnogo širi krug ljudi mora da se uključi u razumevanje posledica AI, i uopšte razumevanje kako da se suočimo sa tim.

Marković ističe da je neophodno da budemo mnogo brži i agilniji.

Zakoni, ističe, neće biti dovoljni da regulišu ovu oblast.

„Neće biti dovoljan ni samo jedan zakon. Na primer, ovaj okvir EU o veštačkoj inteligenciji je samo neki opšti okvir koji je baziran na riziku, tako da stvari najrizičnije po društvo, koje mogu da ostave najteže posledice, mogu detaljnije da se gledaju i regulišu, i detaljnije da se ispituju. One koji imaju manji rizik po društvo – možemo manje da gledamo“, navodi on.

Pažnja na određenim sektorima

Međutim, Marković ističe da smatra da ćemo u budućnosti morati da obratimo pažnju na različite sektore.

„Veliku ulogu u oblasti toga kako se veštačka inteligencija primenjuje u autonomnom vozilu imaće postojeće institucije kao što je Agencija za bezbednost saobraćaja. Agencija za lekove imaće veliku ulogu po pitanju kako se veštačka inteligencija koristi u medicini, jer ta institucija već ima neko iskustvo u vezi sa primenom prethodnih tehnologija u ovoj oblasti i mnogo bolje poznaje rizike“, navodi on.

Slično je, smatra i sa Direktoratom za civilno vazduhoplovstvo Srbije, koji će, na primer, moći da se bavi regulativom u oblasti AI u vezi sa letećim dronovima.

Tako da ćemo, kaže, imati niz tih sektorskih regulatora koji će biti mnogo pozvaniji da analiziraju kako će veštačka inteligencija da utiče na različite sektore i da predlože neku regulativu.

„Na sve što nas je snašlo i sa čime se suočavamo – od političkih problema, erozije poverenja u institucije, dezinformacija, globalnih konflikata, klimatskih promena, poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, inflacije i svega ostalog – sada ćemo morati da se bavimo i veštačkom inteligencijom. Ali, šta da radimo – tako nam je“, kaže naš sagovornik.

AI u biznisu danas

Tehnologija veštačke inteligencije je univerzalna – može, ističe sagovornik N1, da se iskoristi u raznim oblastima i teško je predvideti kakav će uticaj biti na neku oblast i biznis, koliko će biti širok i kojom brznom će se to odvijati.

„Uticaj AI će se odvijati različitim brzinama u različitim oblastima. Neke oblasti će da pogodi brže i temeljnije, neke manje brzo i posledice će biti manje vidljive“, kaže Marković.

Konačno rešenje brusi čovek

Veštačka inteligencija je bila i tema panela upriličenih u utorak 12. marta, na ovogodišnjem Danu internet domena Srbije pod nazivom „Budućnost je sada“.

Govorilo se, između ostalog, i o primeni AI u kreativnoj industriji.

„Pre nekoliko godina nismo mislili da će primena AI prvo da pogodi kreativnu industriju. Očekivali smo da će to biti neki manuelni poslovi, ili da će AI prvo da zameni robotizovanu proizvodnju itd. Međutim, desilo se da danas imamo nešto o čemu pre 10 godina nismo mogli ni da razmišljamo – da na osnovu tekstualnog opisa generišemo sliku, na primer. Ili da na osnovu tekstualnog opisa generišemo neku muziku. Tako da je AI pogodila pre svih možda kreativne industrije i sada se to koristi na različite načine – da, na primer, oživimo neki nacrt, neku ideju. Na panelu smo videli da korišćenje AI omogućava neki početak rada – služi da da neku skicu, pa porodi ili varira neku ideju. Međutim, od tog momenta do pojavljivanja konačnog ‘proizvoda’ na tržištu, to dalje uobličava i brusi – čovek“, ističe Marković.

I kaže da će to ostati tako još neko vreme.

„Upravo imajući u vidu karakteristike ove tehnologije – da se ona obučava na postojećim podacima i da ona suštinski reprodukuje neke prethodne obrasce, rekao bih da će to tako ostati još neko vreme. AI može da generiše neočekivani raspored stvari koje smo imali u prošlosti – da ih izgeneriše na neki novi način i mi to percipiramo kao novo. Ali, to nije suštinski novo. A generisanje neke ideje ni iz čega i dalje ostaje mesto gde čovek još nije zamenjiv“, navodi naš sagovornik.

Kako AI menja posao

Da bismo, kaže, ocenili pravi uticaj AI, morali bismo da idemo mnogo detaljije i da pričamo sa ljudima koji se bave konkretnim oblastima.

„Moramo da pričamo s ljudima koji se konkretno bave, na primer kopirajtingom, o čemu je bilo reči i na panelu, i da njih pitamo – šta se menja kod tebe, šta je zamenljivo, šta je nezamenljivo, kako ćemo školovati ljude za to što se menja – ali to nije univerzalna stvar, jer ne možemo da školujemo ljude za AI, nego da ih školujemo u toj konkretnoj oblasti. Tako da mislim da moramo mnogo dublje da zaronimo, da bismo razumeli kako AI menja posao i  kako bismo mogli da se prilagodimo. A da nove mogućnosti dolaze i da su one neverovatne – to svakako“, zaključuje Slobodan Marković.

(N1)

Srbija

Telekom Srbija pokrenuo projekat „Dečji svet je veći od ekrana“

Objavljeno

-

Telekom Srbije je, kao regionalni lider u oblasti telekomunikacija i odgovoran akter u zajednicama u kojima posluje, pokrenuo društveno odgovornu kampanju „Dečji svet je veći od ekrana“, saopštila je danas kompanija.

Cilj kampanje je da se obezbedi dodatni prostor i čuje mišljenje stručnjaka na ovu temu i time pruži podrška roditeljima i javnosti o važnosti uravnoteženog korišćenja ekrana i digitalnih uređaja u ranom razvoju dece.

Kako je navedneo, kampanja o preranom i prekomernom izlaganju dece ekranima podiže svest o jednoj od globalnih tema u oblasti dečjeg razvoja.

pročitaj više

Srbija

Konkurs za podršku inovatorima od danas do 31. maja

Objavljeno

-

U Vladi Srbije danas je predstavljen novi StarTech program „Novi krug do zvezda za inovatore: Više od milion razloga za dobre ideje u Srbiji“, koji će biti biti otvoren od danas do 31. maja. 

U periodu od 15. aprila pa do kraja maja 2024. preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu za bespovratna sredstva u vrednosti do 50.000 dolara, kao i za program ubrzanog razvoja koji ima za cilj da inovatorima olakša put do investicija i tržišta. 

Ovaj četvrti po redu konkurs za podršku inovacijama, kako je rečeno na predstavljanju, deo je šestogodišnjeg projekta koji realizuju NALED, Vlada Srbije i kompanije Philip Morris sa ciljem ubrzanog privrednog rasta i transformacije tradicionalne ekonomije u digitalnu, digitalnu, izvozno orjentisanu ekonominu zasnovanu na znanju i inovacijama.

pročitaj više

Srbija

Srbija prva u Evropi po broju preminulih od karcinoma dojke

Objavljeno

-

Narodna poslanica Tatjana Macura rekla je danas da je imala mnogo sreće nakon što joj je dijagnostifikovan karcinom i istakla da iznošenjem svog iskustva želi da apeluje na žene da odrade određene preglede.

Macura je u razgovoru za K1 televiziju iznela je svoje iskustvo rekavši da je napipala promenu u pazušnoj jami, dok je intenzivno vežbala za sportske aktivnosti.

„U tom trenutku sam mislila da sam istegla ligamente ili da se nešto dogodilo sa mišićem, pošto sam radila vežbe za gornji deo tela. Međutim, kada sam otišla u Dom zdravlja, doktorka nije mogla da ustanovi na osnovu pregleda o čemu se radi i uputila me je na ultrazvučni pregled mekih tkiva. Taj pregled, osim pregleda pazušnih jama, obuhvatao je i pregled dojke“, rekla je Macura.

pročitaj više

Srbija

Er Srbija uspostavila direktne letove na liniji Beograd – Mostar

Objavljeno

-

Srpska nacionalna avio kompanijia Er Srbija je današnjim letom (JU634) iz Beograda za Mostar uspostavila direktnu liniju između ta dva grada.

Do tog grada u Bosni i Hercegovini, srpski avio prevoznik od danas saobraća tri puta nedeljno, svakog ponedeljka, petka i nedelje. Let traje oko 50 minuta.

„Er Srbija se trudi da bude karika povezivanja Zapadnog Balkana i u tome uspeva zahvaljujući dobroj komunikaciji sa partnerima u regionu. Danas uspostavljena avio veza između Beograda i Mostara rezultat je odlične saradnje i snažne podrške koju nam je pružio aerodrom Mostar. Verujemo da će direktna avio linija doprineti snažnijem i efikasnijem umrežavanju zemalja u regionu, kao i većim mogućnostima za putovanja ka zapadnoj i severnoj Evropi. Ocekujemo veliko interesovanje putnika, naročito onih koji žele da putuju između Mostara i Evrope ili Severne Amerike, preko Beograda, glavnog čvorista nacionalne kompanije Republike Srbije“, rekao je generalni direktor Er Srbije Jirži Marek.

pročitaj više

Srbija

Profit NIS-a više nego prepolovljen, brojke za Telekom još nisu javne: Šta se desilo sa Top 10 kompanija po dobiti

Objavljeno

-

Ukupan rezultat srpske privrede u 2023. godni tek će se sabrati. Finansijski izveštaji koji se uveliko objavljuju daju nagoveštaj. Na prvi pogled, onima koji su se poslovanjem u 2022. probili na sam vrh dobitnika – prošla godina nije bila podjednako dobra.

Forbes Srbija je proverio bilanse uspeha kompanija koje su bile prve po dobitku iz 2022. godine. Za dve od 10 kompanija sa liste dobitnika Agencije za prviredne registre, finansijski izveštaji za prošlu godinu još nisu javno dostupni. Reč je o Telekomu i MK grupi.

Sudeći po brojkama, vrlo je izvesno da se, kada APR bude sumirao rezultate za 2023. godinu, neke od ovih kompanija neće ponovo naći u samom vrhu.

Pad prihoda od prodaje derivata u Srbiji za 80 milijardi

Neto dobit prvog sa liste, Naftne indsutrije Srbije, lane se više nego prepolovila. Dok su 2022. završili sa profitom od 93,4 milijarde dinara, lane su zaradili 41,9 milijardi dinara.

To je posledica pada ukupnih prihoda za više od 100 milijardi dinara, sa 506,5 na 402,7 milijardi, a lošiji rezultat ublažilo je smanjenje ukupnih rashoda za više od 40 milijardi (sa 395,7 na 352,9 milijardi).

Neto prihodi od prodaje su im se lane smanjili za blizu 96 milijardi dinara – sa 486,9 na 391 milijardi dinara. Najviše je trpela domaća prodaja derivata nafte, gde je prihod bio manji za blizu 80 milijardi dinara. S druge strane, prodali su više električne energije – 15,4 milijarde dinara, a godinu pre 9,4 milijarde dinara. Na stranom tržištu su ostvarili prihode oko 23 milijarde dinara manje nego godinu pre.

Stručnjaci objašnjavaju da je niz faktora verovatno uticao na ovakav rezultat NIS-a.

„Najpre, treba znati da se rezultati onih kriznih godina neće ponoviti. Tada su energetske firme imale rekordne godine“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku. „Moraju da uvoze naftu. U našem uvoznom miksu nikada nije dominirala ruska nafta, već kazahstanska i iračka. Pitanje je kako se sada dovijaju zbog sankcija. Cene nafte na svetskom tržištu su prošle godine bile dosta niže“.

Deo objašnjenja daje sama Naftna industrija Srbije u Napomenama uz finansijski izveštaj. Pozivaju se na pogoršanu geopolitičku situaciju, kao posledicu događaja u Ukrajini, što je doprinelo promenjivim cenama.

„Prosečna cena nafte u 2023. godini je 82,62 dolara za barel, odnosno 18% manje nego u istom periodu 2022. godine, što je uslovilo da Vlada Republike Srbije uvede kratkoročna ograničenja na prodajne cene naftnih derivata“, navodi NIS. „Nemoguće je utvrditi koliko će dugo trajati ova pojačana volatilnost. Najavljene su brojne sankcije kako bi se ograničilo poslovanje ruskih subjekata, a u takvoj situaciji, to bi moglo dodatno da utiče na poslovanje Društva“.

Zlato donelo dobar rezultat

Srbija Ziđin majning je u 2022. godini ostvario neto dobit vrednu 75 milijardi dinara. Lane su bili još bolji. Zaradili su neto 82,3 milijarde dinara. Ukupni prihodi brže su rasli od rashoda tako da su povećani sa 122 na 136,1 milijardi dinara dok su rashodi bili veći za šest milijardi.

Ovo preduzeće se bavi pre svega prodajom koncentrata bakra sa sadržajem zlata. Reklo bi se da se na njihovo poslovanje preslikala sudbina zlata.

Od prodaje proizvoda i usluga su naplatili 129,5 milijardi dinara. Njihov glavni priliv je od prodaje proizvoda i usluga zavisnim preduzećima i povezanim licima u inostranstvu – 109,4 milijarde dinara (oko 5,5 milijardi dinara manje nego godinu pre). Porastao im je, međutim, prihod od prodaje na inostranom tržištu, očigledno nepovezanim kupcima. Dostigao je 20 milijardi dinara, dok je godinu pre iznosio 4,1 milijardu dinara.

Lane su povećali i broj radnika. Došli su do ukupno 1.127 zaposlenih, a bilo ih je 846.

„Zlato je berzanska roba kojoj je cena u usponu konstantno od 2014. godine“, pojašnjava Miloš Zdravković. „Cena je rasla, nije bilo oscilacija. Nije ni stagnirala. Zlato je manje osetljivo na oscilacije. Verovatno u tome leži rezultat ove kompanije“.

Drugi Ziđin manje uspešan

Ziđin koper, s druge strane, i dalje ima značajnu dobit, ali je manja nego što je bila. Lane su ostvarili profit od 19,2 milijarde dinara, a godinu pre – 35 milijardi dinara.

Za razliku od Majninga, ovde je kretanje ukupnih prihoda i rashoda išlo drugačijom dinamikom. Rashodi su skočili za više od 30 milijardi, sa 75,3 na 108,2 milijarde dok su prihodi rasli upola brže – samo 15 milijardi.

Poslovni prihodi su im porasli 17 milijardi dinara i dostigli 119 milijardi dinara, iako su prihodi od prodaje proizvoda i usluga – pali. Računovodstveno ih je nadomestilo povećanje zaliha – za 17 milijardi dinara.

Prihodi od prodaje na domaćem tržištu su iznosili 22,8 milijardi i bili su 4,8 milijardi dinara veći. Prodaja na stranim tržištima je, međutim, pala sa 98 na 77 milijardi dinara.

Najviše novca im donosi bakar – 66,7 milijardi dinara. Godinu pre taj prihod je bio čak 40 milijardi manji. Od zlata je stiglo 10 milijardi, tri više nego u 2022. S druge strane, značajno je pala prodaja koncentrata bakra – slilo se 21,8 milijardi dinara, a godinu pre – 80 milijardi dinara.

„Cena bakra je mnogo promenjivija od zlata“, dodaje Zdravković. „To je ruda koja se koristi u industriji, građevinarstvu i zavisi od ponude i potražnje. Čim je recesija, pada mu vrednost“.

Struja u Srbiji i dalje dobar posao za Rumune

U 2022. godini su bili pravo iznenađenje u privredi Srbije. SCM Power, ćerka firma rumunske kompanije Energy Distribution Services, iako novajlija, ušla je u TOP 5 po neto dobitku. Registrovani su kao snadbevači strujom, prirodnim gasom i klimatizacijom i tada su za nepunih pola godine rada uspeli da dođu do profita od skoro 11 milijardi dinara.

I dalje imaju dvoje zaposlenih, ali su uspeli da povećaju dobit. U 2023. godini su zaradili 12,2 milijarde dinara.

Ono što je ove godine nedostajalo SCM-u je novac na stavci „ostali prihodi“. Godinu pre tu je bilo gotovo tri milijarde dinara, a prošle ništa, pa je ukupan rezultat „zavisio“ isključivo od poslovnih prihoda.

Prihodi od prodaje roba i usluga su ukupno iznosili 42,2 milijarde dinara, od čega je 35 milijardi dinara od prodaje matičnom preduzeću. Na domaćem tržištu su ostvarili prihod od 5,2 milijarde dinara. Na stranom tržištu, mimo matične firme, prodali su struju za dve milijarde dinara.

Graditelji u blagom padu

Behtel Enka ogranku Beograd je i prošla godina bila uspešna, ali značajno manje od 2022. Završili su je sa neto dobitkom 3,2 milijarde dinara, dok su godinu pre zaradili 8,9 milijardi dinara.

Društvo je angažovano na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta u dužini od 112 kilometara, na relaciji Pojate-Preljina. U prošloj godini su imali 2.801 zaposlenog radnika, a u 2022. – 2.432 zaposlena.

Finansijski izveštaj pokazuje da su im ukupni rashodi porasli nešto brže od prihoda. Dok je priliv pao sa 44,4 na 42,1 milijardi dinara, rashodi su skočili sa 33,8 na 38,2 milijarde dinara.

Stabilan energetski sistem, manja zarada

Tigar tajers je godinu završio sa profitom od 5,2 milijardi dinara, dok je godinu pre zarada bila 8,84 milijardi veća. Prihodi su im bili za šest milijardi dinara manji, ali su uspeli da smanje i rashode za skoro 3,5 milijarde dinara. Smanjen je malo i broj radnika. Lane ih je bilo 3.512, što je za 83 manje nego u 2022.

Kada je reč o telekomunikacijama, tu je zarada veća od prethodne. Jetel je dostigao neto dobitak od devet milijardi dinara, a godinu pre je iznosio 8,4 milijarde.

Zarada Elektromreže Srbije je manje nego u 2022. godini i to pre svega zahvaljujući stabilnosti sistema. U 2023. su dostigli neto dobit od tri milijarde dinara, a godinu pre – 8,1 milijardu dinara.

Prihodi kompanije su pali za više od 15 milijardi dinara (sa 58,8 na 43,1 milijardi) dok su oboreni i rashodi ali za 10 milijardi dinara.

U prihode od prodaje EMS-a najvećim delom ulaze prihodi od balansnog mehanizma i balansne odgovornosti. Iznosili su ukupno 11,3 milijardi dinara, a godinu pre 26,3 milijardi dinara. Prihodi od balansne odgovornosti zavise koliko su učesnici na tržištu bili u debalansu i svake godine se menjaju, vidi se iz pojašnjenja uz finansijski izveštaj.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

U TRENDU