ostanimo u kontaktu

Srbija

Mogućnosti veštačke inteligencije neverovatne, ali konačno rešenje i dalje „brusi“ čovek

Objavljeno

-

Na ona pitanja na koja ljudi nemaju odgovor – nema ni veštačka inteligencija. I svako ko bude nešto pravio u oblasti AI nužno će napraviti nešto – nesavršeno, kaže za portal N1 Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. AI može da, kaže Marković, generiše neočekivani raspored stvari koje smo imali u prošlosti. „Ali, to nije suštinski novo. Stvaranje neke ideje ni iz čega i dalje ostaje mesto gde čovek još nezamenljiv“, navodi naš sagovornik.

Veštačka inteligencija je, ističe Slobodan Marković – proizvod ljudi.

„Na neki način to je refleksija sveta u kojem živimo. AI je nastala kao naš odgovor na okruženje u kojem smo preplavljeni informacijama, i moramo u tome da se snađemo, a bez AI bismo u tome teško uspeli“, navodi naš sagovornik.

Ljudi su, kaže,  oduvek – od vatre i točka, preko struje do veštačke inteligencije – inovirali da bi rešili neki svoj problem.

„I svi koji su inovirali u oblasti AI hteli su da naprave nešto dobro. Imali su u vidu neki dobar ishod. E sad, naravno, kao i sa svim ostalim izumima, tu se uvek javi neko ko kaže da to može da se iskoristi za nešto loše, za neku prevaru, kontrolisanje… I tu se onda svi uzvrpolje, pa se postavi pitanje – kako ćemo to da rešimo“, kaže Marković.

I taj ciklus se, ističe, ponavlja za svaku tehnologiju koju smo imali.

Nekad automobili, danas AI

Marković podseća da smo sličan problem imali davno i sa automobilima.

Na početku nastanka automobila ljudi su, podseća, išli ispred vozila i trčeći mahali zastavicama drugim ljudima da se sklone.

„Pa su onda ograničavali brzinu automobila, da ne može da ide brže od toliko i toliko na sat. Potom su shvatili da treba postoji neki pojas u autu, pa neki vazdušni jastuk, a ne samo kočnica. I tako dalje. Tako da ćemo tu vrstu evolucije u razumevanju posledica primene veštačke inteligencije imati i sada. Međutim, ono što je različito u odnosu na neke prethodne tehnologije je to što su brzine razvoja veštačke inteligencije veoma, veoma velike“, ukazuje sagovornik N1.

To, prema njemu, samo znači da mnogo širi krug ljudi mora da se uključi u razumevanje posledica AI, i uopšte razumevanje kako da se suočimo sa tim.

Marković ističe da je neophodno da budemo mnogo brži i agilniji.

Zakoni, ističe, neće biti dovoljni da regulišu ovu oblast.

„Neće biti dovoljan ni samo jedan zakon. Na primer, ovaj okvir EU o veštačkoj inteligenciji je samo neki opšti okvir koji je baziran na riziku, tako da stvari najrizičnije po društvo, koje mogu da ostave najteže posledice, mogu detaljnije da se gledaju i regulišu, i detaljnije da se ispituju. One koji imaju manji rizik po društvo – možemo manje da gledamo“, navodi on.

Pažnja na određenim sektorima

Međutim, Marković ističe da smatra da ćemo u budućnosti morati da obratimo pažnju na različite sektore.

„Veliku ulogu u oblasti toga kako se veštačka inteligencija primenjuje u autonomnom vozilu imaće postojeće institucije kao što je Agencija za bezbednost saobraćaja. Agencija za lekove imaće veliku ulogu po pitanju kako se veštačka inteligencija koristi u medicini, jer ta institucija već ima neko iskustvo u vezi sa primenom prethodnih tehnologija u ovoj oblasti i mnogo bolje poznaje rizike“, navodi on.

Slično je, smatra i sa Direktoratom za civilno vazduhoplovstvo Srbije, koji će, na primer, moći da se bavi regulativom u oblasti AI u vezi sa letećim dronovima.

Tako da ćemo, kaže, imati niz tih sektorskih regulatora koji će biti mnogo pozvaniji da analiziraju kako će veštačka inteligencija da utiče na različite sektore i da predlože neku regulativu.

„Na sve što nas je snašlo i sa čime se suočavamo – od političkih problema, erozije poverenja u institucije, dezinformacija, globalnih konflikata, klimatskih promena, poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, inflacije i svega ostalog – sada ćemo morati da se bavimo i veštačkom inteligencijom. Ali, šta da radimo – tako nam je“, kaže naš sagovornik.

AI u biznisu danas

Tehnologija veštačke inteligencije je univerzalna – može, ističe sagovornik N1, da se iskoristi u raznim oblastima i teško je predvideti kakav će uticaj biti na neku oblast i biznis, koliko će biti širok i kojom brznom će se to odvijati.

„Uticaj AI će se odvijati različitim brzinama u različitim oblastima. Neke oblasti će da pogodi brže i temeljnije, neke manje brzo i posledice će biti manje vidljive“, kaže Marković.

Konačno rešenje brusi čovek

Veštačka inteligencija je bila i tema panela upriličenih u utorak 12. marta, na ovogodišnjem Danu internet domena Srbije pod nazivom „Budućnost je sada“.

Govorilo se, između ostalog, i o primeni AI u kreativnoj industriji.

„Pre nekoliko godina nismo mislili da će primena AI prvo da pogodi kreativnu industriju. Očekivali smo da će to biti neki manuelni poslovi, ili da će AI prvo da zameni robotizovanu proizvodnju itd. Međutim, desilo se da danas imamo nešto o čemu pre 10 godina nismo mogli ni da razmišljamo – da na osnovu tekstualnog opisa generišemo sliku, na primer. Ili da na osnovu tekstualnog opisa generišemo neku muziku. Tako da je AI pogodila pre svih možda kreativne industrije i sada se to koristi na različite načine – da, na primer, oživimo neki nacrt, neku ideju. Na panelu smo videli da korišćenje AI omogućava neki početak rada – služi da da neku skicu, pa porodi ili varira neku ideju. Međutim, od tog momenta do pojavljivanja konačnog ‘proizvoda’ na tržištu, to dalje uobličava i brusi – čovek“, ističe Marković.

I kaže da će to ostati tako još neko vreme.

„Upravo imajući u vidu karakteristike ove tehnologije – da se ona obučava na postojećim podacima i da ona suštinski reprodukuje neke prethodne obrasce, rekao bih da će to tako ostati još neko vreme. AI može da generiše neočekivani raspored stvari koje smo imali u prošlosti – da ih izgeneriše na neki novi način i mi to percipiramo kao novo. Ali, to nije suštinski novo. A generisanje neke ideje ni iz čega i dalje ostaje mesto gde čovek još nije zamenjiv“, navodi naš sagovornik.

Kako AI menja posao

Da bismo, kaže, ocenili pravi uticaj AI, morali bismo da idemo mnogo detaljije i da pričamo sa ljudima koji se bave konkretnim oblastima.

„Moramo da pričamo s ljudima koji se konkretno bave, na primer kopirajtingom, o čemu je bilo reči i na panelu, i da njih pitamo – šta se menja kod tebe, šta je zamenljivo, šta je nezamenljivo, kako ćemo školovati ljude za to što se menja – ali to nije univerzalna stvar, jer ne možemo da školujemo ljude za AI, nego da ih školujemo u toj konkretnoj oblasti. Tako da mislim da moramo mnogo dublje da zaronimo, da bismo razumeli kako AI menja posao i  kako bismo mogli da se prilagodimo. A da nove mogućnosti dolaze i da su one neverovatne – to svakako“, zaključuje Slobodan Marković.

(N1)

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU