ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Most koji nazivaju „automobilskim toboganom“ jedan je od najopasnijih na svetu 

Objavljeno

-

Japanski most Ešima Ohaši nazivaju mnogim imenima. Za neke, to je „automobilski tobogan“ most sa uzbudljivom i zastrašujućom vožnjom. Za druge je to „most do neba“.

Neosporno je da je most Ešima Ohaši treći po veličini most sa krutim okvirom na svetu i najveći u Japanu. Proteže se preko jezera Nakaumi i povezuje Macue u prefekturi Shimane i Sakaiminato u prefekturi Tottori.

Most može da izgleda manje impresivno samo po brojkama. To je neprekidna betonska konstrukcija čvrstog okvira ukupne dužine od 1,7 km, širine 11,3 m i 250 m u svom najširem rasponu.

Mnogi mostovi su duži od ovog i trenutno, najduži most na svetu je Veliki most Danjang-Kunšan od 164.8 kilometara koji povezuje Šangaj i Nanjing u Kini. Ešima Ohaši nije čak ni najviši, ta čast pripada vijaduktu Mijo u Francuskoj, koji se uzdiže 336,4 metra od vrha do dna preko klisure reke Tarn.

Istorija mosta Ešima Ohaši

Pre nego što je izgrađen most Ešima Ohaši, pokretni most između gradova Šimane i Sakaiminato je olakšao protok saobraćaja. Sakaiminato je morska luka sa naprednom industrijom za preradu morskih plodova i uglavnom je poznata po tunjevini i rakovima. Kao jedna od najvećih morskih luka u Japanu, opslužuje brojna vozila i brodove.

Pokretni most je bio nezgodan i za vozila i za brodove jer je saobraćaj često bio zaustavljan na skoro 10 minuta kako bi se brodovi propustili. Samo 4.000 vozila moglo je da pređe most u jednom danu, što je često izazivalo velika kašnjenja i gušilo kretanje u gradovima i van njih.

Postalo je jasno da pokretni most nije izvodljiva ili trajna opcija za to mesto. Japanski inženjeri su projektovali i izgradili most Ešima Ohaši između 1997. i 2004. godine, čineći ga dovoljno visokim da brodovi mogu da se kreću ispod njegove vertikalne sredine.

Jezero preko kojeg se proteže most je takođe vitalno prirodno stanište, tako da put nije dolazio u obzir. Na jezeru Nakaumi živi više od 200 vrsta ptica selica, kao što su ždralovi, guske i labudovi iz tundre, od kojih neki dolaze čak iz Sibira.

Tako je most Ešima Ohaši izgrađen visoko iz nužde. Betonski monolit možda nije tako lep kao neki od ovih pokrivenih mostova, ali je sam po sebi arhitektonsko i inženjersko čudo.

Da li je most Ešima Ohaši zaista tako strm?

Pametni fotografi prikazuju most Ešima Ohaši koji se uzdiže na skoro 137 metara u nebo, dajući mu zastrašujući izgled podmukle provalije nad kojom nestaju vozila. Ovo je u najboljem slučaju optička iluzija jer most nije tako strm i opasan kako ga ljudi predstavljaju.

Uz to, vizuelno iskustvo penjanja na most Ešima Ohaši može biti zastrašujući. Gledajući ga dok stojite u podnožju, most se uzduiže i krivuda ispred vas kao planinski put, a zatim se spušta, piše A-z-animals.com.

Pogled oduzima dah kada stignete na vrh mosta. Možete videti jezero, okruženo gradskim pejzažima i zelenim brdima, a zatim podići pogled ka horizontu prema planini Daisen.

(N1)

Lifestyle

Imenovana najprijateljskija zemlja na svetu: Okružena plažama i prirodim atrakcijama

Objavljeno

-

Vole da provode vreme zajedno sa prijateljima i porodicom na otvorenom, uživaju u hrani i piću i prihvataju opuštenu atmosferu koju su razvili kroz svoj način života i pogled na život.

Kada su u pitanju najprijateljskije zemlje na svetu, verovatno postoji nekoliko zemalja koje odmah padaju na pamet. Ali šta tačno uopšte znači pojam „prijateljska zemlja“?

Iako je svet pun iskreno prijateljskih ljudskih bića u svakoj zemlji, postoje neka mesta na svetu gde ljudi razvijaju poseban način života koji inspiriše pozitivniji i svetliji pogled na život.

Pa, očigledno je tako i sa dalekom Australijom, a ovo su samo neki od razloga zašto je Australija proglašena za najprijateljskiju državu na svetu, prema portalu thetravel.com.

Zašto su oni najprijateljskija zemlja na svetu?

Mnogo je razloga zašto je to Australija. Način života uvek igra ključnu ulogu u sveukupnoj sreći i blagostanju pojedinaca i zajednice čiji su deo. Tipičan australijski način života uključuje obilje avantura, visok kvalitet života i društvenu svrhu. Australija je zemlja okružena prelepim plažama i nekim od najlepših prirodnih atrakcija na svetu koje svako treba da poseti. Ima i dovoljno lepih gradova koji imaju opuštenu atmosferu.

Australijanci dobro koriste mogućnosti svoje zemlje i većinu svog slobodnog vremena provode napolju uživajući u prirodnim lepotama. Vole da provode vreme zajedno sa prijateljima i porodicom na otvorenom, uživaju u hrani i piću i prihvataju opuštenu atmosferu koju su razvili kroz svoj način života i pogled na život.

Ipak, ne beže od avanturističkog načina života, pa prihvataju i čuda divljine kojih na ovom udaljenom kontinentu ne manjka. Uostalom, ovde žive sve moguće životinje, opasne i neopasne, a nije redak slučaj da vidite zmiju u dvorištu ili u toaletu.

Da li je Australija bezbedna?

Za putnike koji se pitaju da li je Australija bezbedno mesto za posetu, odgovor je – apsolutno da. To je jedno od najbezbednijih mesta na svetu za turiste, a može da bude i dobar izbor za bekpekere. Kada su u pitanju pojedinačni gradovi, Pert i Melburn su dobili ocenu 76 od 100 za bezbednost grada, a prestonica Kanbera 80 od 100, što ukazuje da su veoma bezbedni gradovi, prenosi Punkufer.hr.

Postoji velika šansa da će država, kada bude proglašena najprijateljskijom na svetu, biti ispunjena nekim od najboljih stvari za zabavu. Nema sumnje da je Australija puna avantura sa nekim zaista uzbudljivim destinacijama jer je dom nekih od najlepših tropskih plaža na svetu i brojnih morskih rezervata uključujući Veliki koralni greben.

Istraživanje obale može da bude vrhunac putovanja. Osim lutanja po živopisnom Sidneju i „krstarenja” po Velikom okeanskom putu, ljubitelji dobre kapljice zadovoljiće svoje apetite jer se ovde proizvodi odlično vino. Ne postoji ništa što bolje ide uz vino od neke od najsvežijih morskih plodova na svetu, kojih ima u izobilju.

U nastavku pogledajte listu od 10 najprijateljskijih država na svetu koja je nastala upoređujući američko rangiranje najprijateljskijih zemalja na svetu i Svetske populacione liste najprijateljskijih zemalja od kojih oba istražuju globalno putnike i prikupljaju podatke sa različitih foruma.

1. Australija
2. Tajvan

3. Tajland
4. Kanada
5. Filipini
6. Portugal

7. Meksiko
8. Grčka
9. Finska
10. Kostarika

(N1 Beograd, Punkufer.hr)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Zamena za so može da smanji rizik od visokog pritiska za 40 odsto

Objavljeno

-

Iako je dobro poznato da je previše soli nezdravo, ne treba je potpuno eliminisati. Telu je potreban natrijum, a određene zamene savršeno funkcionišu – hrana ima bolji ukus, a i srce je srećnije.

Zamena obične soli alternativom može da smanji učestalost visokog krvnog pritiska kod starijih osoba bez povećanja rizika od epizoda niskog krvnog pritiska, pokazalo je nedavno istraživanje u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.

Ljudi koji su koristili zamene za so, imali su 40 odsto nižu učestalost i verovatnoću da dožive hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so, prenosi Science Daily.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hipertenzija je vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i smrtnost. Pogađa više od 1,4 milijarde odraslih i izaziva 10,8 miliona smrti godišnje širom sveta.

Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od hipertenzije je smanjenje unosa natrijuma. Ovo istraživanje je posmatralo zamene soli kao bolje rešenje za kontrolu i održavanje zdravog krvnog pritiska nego samo smanjenje unosa soli.

Dok prethodna istraživanja pokazuju da smanjenje unosa soli može sprečiti ili odložiti novonastalu hipertenziju, dugoročno smanjenje i izbegavanje soli može biti izazov.

Rezultati istraživanja o zameni za so

Istraživanje DECIDE-Salt obuhvatilo je 611 učesnika starijih od 55 godina iz 48 ustanova za njegu podeljenih u dve grupe: 24 ustanove (313 učesnika) koje su zamenile običnu so zamenom za so i 24 ustanove (298 učesnika) nastavile su da koriste običnu so.

Svi učesnici su imali krvni pritisak <140/90 mmHg i nisu koristili antihipertenzivne lekove na početku. Posle dve godine, incidenca hipertenzije bila je 11,7 na 100 kod učesnika koji su uzimali zamenu za so i 24,3 na 100 kod učesnika koji su uzimali redovnu so.

Ljudi koji su koristili zamenu za so imali su 40% manje šanse da razviju hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so. Štaviše, zamene za so nisu izazvale hipotenziju, što može biti čest problem kod starijih osoba.

S obzirom na efekat snižavanja krvnog pritiska dokazan u prethodnim studijama, pokazalo se da su zamene za so korisne za sve ljude, bez obzira na probleme sa krvnim pritiskom.

U pratećem uvodniku, Rik Olde Engberink, doktor medicine, istraživač, nefrolog i klinički farmakolog na Odeljenju za internu medicinu Medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu, rekao je da studija pruža atraktivnu alternativu neuspešnoj globalnoj strategiji smanjenja soli, ali pitanja i trud ostaju..

Zamene za so

Zamena kuhinjske soli sa solju smanjenog procenta natrijuma, ali sa dodatkom kalijuma, značajno smanjuje stopu moždanog udara, srčanog udara i smrti, pokazuju rezultati jedne od najvećih studija o intervencijama u ishrani ikada sprovedenih.

Visok nivo unosa natrijuma i nizak unos kalijuma su široko rasprostranjeni, a oba su povezana sa visokim krvnim pritiskom i većim rizikom od moždanog udara, srčanih oboljenja i prerane smrti. Korišćenje zamene za so – gde se deo natrijum hlorida zamenjuje kalijum hloridom – rešava oba problema odjednom. Poznato je da zamene soli snižavaju krvni pritisak, ali njihovi efekti na bolesti srca, moždani udar i smrt do sada nisu bili jasni.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od 5 grama soli. Prosečna potrošnja soli u srednjoj Evropi je oko 15 grama, a često ide i do 20 grama.

Na sreću, postoje odlične zamene za so koje će hranu održati ukusnom. Jedna od njih su biljke. Bosiljak, origano, majčina dušica, majoran učiniće vaše obroke zanimljivijim, a možete i sami da napravite zamenu za so. Sameljite crvenu papriku, beli luk u prahu i crni biber i po kašičici začinite hranu.

Himalajska so je najčistija vrsta soli na svetu, koja je mnogo zdravija alternativa običnoj soli. Možete ga obogatiti i suvim biljem i belim lukom.

Morske alge, posebno alge, često se koriste kao zamena za so. Takođe će služiti soja sos ili tamari sos – tradicionalni japanski slani začin napravljen od soje, vode i morske soli.

Miso je fermentisana pasta od soje i ječma sa dodatkom morske soli i kulture, takođe iz japanske kuhinje. Najčešće se koristi za supe, variva i povrće i prelive.

Možete dodati semenke suncokreta i bundeve u rižoto, testeninu ili salate kako biste poboljšali njihov ukus, prenosi ordinacija.hr.

(ordinacija.hr)

pročitaj više

Lifestyle

Džinovski „hotel duhova“ u Pjongjangu u kojem niko nikada nije odseo

Objavljeno

-

Propast veka. Tako se naziva jedna od najprepoznatljivijih građevina Pjongjanga, glavnog grada Severne Koreje. U pitanju je hotel Rjugon, koji je ujedno i najviša zgrada Pjongjanga i važi za hotel u kome još niko nije odseo.

Hotel je počeo da se gradi još 1987. godine sa namerom da se otvori dve godine kasnije. Dizajniran u neobičnom piramidalnom obliku i visok je 330 metra sa 105 spratova, a prvobitna zamisao bila je da ima čak 3.000 soba i 5 restorana.

U projekat je uloženo oko 700 miliona evra, ali je izgradnja godinama bila usporena. Zamišljenu visinu dostigao je 1992. ali je ekonomska kriza tih godina u Severnoj Koreji odložila dalje radove. Sablasni kostur građevine stajao je tako punih 16 godina dok novi radovi ponovo nisu započeti.

Za oblaganje hotela metalom i staklom uloženo je novih 170 miliona evra. Nemačka hotelska grupacija Kempinski je 2012. objavila da će uskoro preuzeti upravljanje hotelom, ali je samo par meseci nakon te objave odustala od ideje.

Dalji radovi na hotelu odvijali su se 2018. godine, kada je opremljen led rasvetom.

U kakvom je stanju unutrašnjost hotela i dalje je misterija. I dan danas nije otvoren za posetioce.

(N1)

pročitaj više

Lifestyle

Nepostojeće ostrvo Nula bez kog ne biste stigli nikuda

Objavljeno

-

Imenovanje tačke na kojoj se spajaju nulta geografska širina i dužina pretvorilo je geografski beznačajnu tačku u ostrvo, ali i postavilo matematičku tačku u Gvinejski zaliv, i dobro se poigralo granicama stvarnog i imaginarnog.

Ostrvo Nula ili Null Island nikada neće biti na listi omiljenih destinacija, pa čak ni na najmanje omiljenim. Do njega se ne može stići ni javnim ni privatnim prevozom, niko nikada nije bio na njemu i niko se nikada neće usidriti ili nasukati na njega. Međutim, ostrvo Nula nije obavijeno nikakvom mračnom tajnom, ne čuvaju ga ni vojske ni duhovi, jednostavno ne postoji, piše Punkufer.

Matematička sigurnost

Uprkos tome, ovo „ostrvo“ ima vrlo specifičnu adresu i možemo vrlo precizno pokazati njegovu poziciju na mapi. Nalazi se tačno na mestu gde se početni meridijan susreće sa ekvatorom, koji označavamo kao 0°00’00“N, 0°00’00“E ili – u sredini standardne geografske karte, u Zalivu Gvineje, oko pet stotina kilometara južno od Gane.

Imenovanje tačke na kojoj se spajaju nulta geografska širina i dužina pretvorilo je geografski beznačajnu tačku u ostrvo, ali i postavilo matematičku tačku u Gvinejski zaliv, i dobro se poigralo granicama stvarnog i imaginarnog.

Koncept ostrva nastao je ranije, ali je do široke publike došao 2011. godine, kada je ime uvršteno u sistem javnih podataka i mapa koje su razvili kartografi volonteri i GIS analitičari (GIS ili geografski informacioni sistem je računarski sistem za prostorno upravljanje podacima).

Svetski geodetski sistem 1984 (VGS84) je globalni referentni sistem za modeliranje Zemlje koji je ujedno i standard za Global Positioning Sistem ili GPS, koji prilikom geokodiranja šalje sve nepotpune, netačne ili informaciono nesavršene podatke upravo na – ostrvo Nula.

Imaginarna kartografija

Ukratko, ako koristite program za digitalnu navigaciju za traženje mesta gde bar jedna lokacija nema ništa postavljeno kao lokacija – vaš upit ide na nulu. Svi tipfeleri u nazivima ulica i poštanskim brojevima gradova koji ne postoje završavaju u Gvinejskom zalivu. GIS entuzijasti otišli ​​su korak dalje i napravili mape, nacrtali „nacionalnu“ zastavu i objavili tekstove na internetu o bogatoj istoriji ovog nepostojećeg mesta.

A ako se pitate da li možete doploviti do mesta sa koordinatama °N, 0°E – možete, ali ne smete da priđete samoj nuli, iako je jasno vidite. Naime, SAD, Francuska i Brazil su još 1997. godine postavile bove B7 za posmatranje vremena i mora u južnom Atlantiku, pod zajedničkim nazivom PIRATA – Prediction and Research Moored Arrai in the Atlantic.

Jedna od bova je usidrena na tačno 0°N, 0°E. Nosi broj 13010, ali je poznatiji pod imenom Soul. Svaki plovak je nazvan po muzičkom žanru. Možda se fizički nećete približiti kupastoj bovi Atlas (Autonomni sistem za prikupljanje temperature) koja viri skoro četiri metra iz vode, ali možete virtuelno pratiti vremenske podatke koje ona prenosi.

(Punkufer.hr)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Kandolf: Mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti danas leče imunoterapijom

Objavljeno

-

Dermatoonkolog Lidija Kandolf izjavila je da iskustva svakodnevne prakse pokazuju da mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti leče i imunoterapijom, koja nema neželjene efekte hemioterapije.

Kandolf je za Tanjug istakla da je ovakav vid terapije veoma efikasan i da može da pomogne velikom broju pacijenata, posebno ako su oni bili na redovnim kontrolama i ako su promene na koži rano otkrivene putem skenera ili ultrazvučnih pregleda.

pročitaj više

U TRENDU