ostanimo u kontaktu

Svet

Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: Vodeći maligni tumor u obolevanju žena u Srbiji

Objavljeno

-

Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Upravo zato, je 20. mart – Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke, među značajnim datumima Kalendara javnog zdravlja, čijim se obeležavanjem podstiče još veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o važnosti preventivnih pregleda i njenom ranom otkrivanju, piše Gradski zavod za javno zdravlje.

Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, karcinom dojke kod žena predstavlja najčešće maligno oboljenje, ispred kolorektalnog karcinoma, karcinoma pluća i karcinoma grlića materice. Kada govorimo o vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti kod žena, karcinom dojke se takođe nalazi na prvom mestu, ispred karcinoma pluća, karcinoma grlića materice i kolorektalnog karcinoma.Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije i procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, u svetu je registrovano oko 2.297.000 novoobolelih žena svih uzrasta od karcinoma dojke, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.

Prema poslednjim podacima istih izvora, u Evropi je registrovano više od pola miliona novoobolelih žena od raka dojke a umrlo je oko 144.000 žena.

Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.

Kakva je situacija u Srbiji?

Srbija, u ovom pogledu ne zaostaje za svetskim trendovima, pa je tako i u našoj zemlji rak dojke vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena. Ova maligna bolest predstavlja i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i on je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji registrovano je 4447 novoobolelih i 1765 umrlih žena od raka dojke.

Situacija u Beogradu

Kada je reč o Beogradu, ovo oboljenje je na prvom mestu u strukturi oboljevanja i umiranja žena, gde je, prema podacima Registra za rak, tokom 2022. godine registrovano 634 novootkrivenih slučajeva karcinoma dojke (326 u uzrasnoj kategoriji 20-64 i 310 žena u uzasnoj kategoriji 65+ godina), dok je u istom posmatranom periodu 497 žena izgubilo bitku sa ovom bolešću (133 u uzrasnoj kategoriji 20-64 a 364 u uzrasnoj kategoriji 65+ godina).
Koji su faktori rizika za nastanak raka dojke?

Najvažniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke pored svakako ženskog pola, su i: starije životno doba, genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja. Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je pored mera primarne prevencije, od ključnog značaja zapravo rano otkrivanje raka dojke.

Ono što je zabrinjavajuće je da se rak dojke kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno. Studije su pokazale da je u Srbiji kod manje od trećine žena (28,4%) dijagnostikovan maligni tumor koji je manji od 2 cm i lokalizovan je na tkivu dojke. Nažalost, studije su pokazale da je kod skoro 50% žena njegova veličina bila preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji. Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.
Šta je „organizovani skrining“?

Skrining je preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja zdravlja u fazi kada nema nikakvih simptoma bolesti, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka (testova). To je testiranje većeg broja ljudi koji nemaju tegobe vezane za ispitivano oboljenje ili se smatraju zdravim. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.

Prateći preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva evropskih zemalja u sprovođenju populacionih skrining programa, u Republici Srbiji je u decembru 2012. godine započet program organizovanog skrininga raka dojke koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.

Organizovani skrining raka dojke se kontinuirano sprovodi u ukupno 35 opština na teritoriji Republike Srbije, u kojima se mamografsko snimanje obavlja u samim zdravstvenim ustanovama, a dodatno u 21 opštini, u kojima se snimanje vrši mobilnim mamografom. Sa teritorije Grada Beograda, u program je uključeno 9 domova zdravlja (Lazarevac, Palilula, Stari grad, Novi Beograd, Rakovica, Zvezdara, Obrenovac, Zemun i Surčin).

Zašto je važno i neophodno rano otkrivanje raka dojke?

Zahvaljujući programima ranog otkrivanja i napretku u primeni adekvatne terapije, danas karcinom dojke nije više ,,fatalno oboljenje”. U posmatranom periodu više od 85% novodijagnostikovanih karcinoma su označeni kao rani karcinomi. Ipak, 15% žena je sa uznapredovalim metastatskim karcinomom dojke. Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje – pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je spasiti puno života i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

(N1)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Evrostat: Građani Evropske unije svoje zadovoljstvo životom ocenili ocenom 7,1

Objavljeno

-

Građani Evropske unije su u 2022. godini svoje zadovoljstvo životom ocenili u proseku ocenom 7,1, na skali od 0 (uopšte nisam zadovoljan) do 10 (potpuno sam zadovoljan), pokazuje istraživanje koje je danas objavio Evrostat.

Ocena je slabija od ocenu 7,3, koliko je bila u 2018. godini i sada je približno ista kao u 2013. godini, kada su građani EU svoje životno zadovoljstvo ocenili sa 7,0.

Ljudi su generalno više zadovoljni ličnim odnosima koje u proseku ocenjuju sa 7,8 nego stanjem svojih finansija koje ocenjuju sa 6,6.

pročitaj više

Svet

Sergej Šojgu: Gubici ukrajinskih snaga od početka specijalne operacije skoro 500.000 vojnika

Objavljeno

-

Gubici Oružanih snaga Ukrajine od početka specijalne operacije iznose skoro 500.000 vojnika, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sednici Odbora Ministarstva odbrane.

„Ukupno, od početka specijalne vojne operacije, gubici Oružanih snaga Ukrajine iznose skoro pola miliona vojnog osoblja“, rekao je Šojgu, prenela je agencija RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, kijevski režim nije uspeo da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi koju su pripremili instruktori NATO.

pročitaj više

Svet

UN: Britanska vlada da ponovo razmotri plan za deportaciju migranata

Objavljeno

-

Ujedinjene nacije su apelovale na britansku vladu da ponovo razmotri svoj plan za deportaciju migranata u Ruandu koji, kako navode, „stvara opasan presedan u svetu“.

Visoki komesar za ljudska prava Folker Tirk i visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi pozvali su britansku vladu „da preduzme praktične mere za borbu protiv neregularnih tokova izbeglica i migranata, na osnovu međunarodne saradnje i poštovanja ljudskih prava“.

Britanski parlament odobrio je noćas predlog zakona kojim se dozvoljava da tražioci azila koji su ilegalno ušli u Britaniju budu deportovani u Ruandu.

„Novi zakon ozbiljno podriva vladavinu prava u Velikoj Britaniji i postavlja opasan presedan širom sveta“, naveo je Tirk.

„Zaštita izbeglica zahteva od svih zemalja, ne samo od suseda kriznih područja, da poštuju svoje obaveze. Cilj (zakona) je da se prebaci odgovornost za zaštitu izbeglica, čime se podriva međunarodna saradnja i postavlja zabrinjavajući globalni presedan“, naveo je Grandi, u zajedničkom saopštenju.

Novi zakon je treći u nizu sve restriktivnijih britanskih zakona koji su ugrozili pristup zaštiti izbeglicama od 2022. godine, uključujući zabranu pristupa azilu ili drugim oblicima dozvole boravka za osobe koje neregularno stižu u Britaniju preko treće zemlje.

(Beta)

pročitaj više

Svet

SAD počele pregovore o povlačenju 1.000 američkih vojnika iz Nigera

Objavljeno

-

Vlasti SAD počele su pregovore sa vlastima Nigera o povlačenju američkih vojnika iz te zemlje na zapadu Afrike, saopštio je Pentagon.Te trupe služe za borbu protiv džihadističkih ekstremista u regionu Sahel kojem pripada Niger.

Vlada Nigera, koja je nastala kao rezultat državnog udara prošlog jula, odlučila je prošlog meseca da raskine ugovor o vojnoj saradnji sa SAD, i saopštila da je prisustvo američkih vojnika u Nigeru sada „ilegalno“.

Vašington je prošle nedelje konačno pristao da povuče više od 1.000 vojnika iz te zemlje i najavio slanje delegacije u Nijamej radi dogovora o detaljima povlačenja.

„Možemo da potvrdimo početak razgovora između Sjedinjenih Država i Nigera o urednom povlačenju američkih snaga“, rekao je portparol Pentagona Pat Rajder.

U razgovorima učestvuje „mala delegacija Pentagona i američke vojne komande za Afriku“, a SAD će „nastaviti da istražuju moguće opcije kako bi obezbedile da uvek budu u mogućnosti da se suoče sa potencijalnim terorističkim pretnjama“, dodao je Rajder.

U Nijameju, nigerijski ministar spoljnih poslova Bakari Jau Sangare je saopštio da je u danas imao „razgovore“ sa ambasadorkom SAD u Nijameju Ketlin Ficgibon o „pitanju odlaska vojnih trupa iz Nigera“.

Razgovor se odvijao u prisustvu Marije Baron, direktorke Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Nijameju, koja je iznela uverenje da će ta agencija „nastaviti bilateralnu saradnju“ sa Nigerom, i najavila „novi sporazum radi zamene postojećeg, koji ističe u septembru 2024.“, navodi se u saopštenju.

U Nigeru, SAD imaju veliku bazu dronova u blizini Agadeza. Njena izgradnja je koštala oko 100 miliona dolara.

Nakon državnog udara u kojem je svrgnut izabrani predsednik Mohamed Bazum, novi vojni režim je brzo zatražio odlazak vojnika iz Francuske.

Vojna hunta se politički približila Rusiji, kao i Mali i Burkina Faso, zemlje u kojima takođe vladaju vojni pučisti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Prvi rudnik Ziđin Majning Grupe danas ima 70 električnih vozila

Objavljeno

-

U Ziđinšanu, najstarijem rudniku bakra i zlata Ziđin Majning Grupe, koja je strateški partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, od ukupno 100 vozila, koliko rudnik poseduje, 70 je na električni pogon.

Ekipa Tanjuga posetila je ovaj rudnik koji se nalazi na jugoistoku Kine, u Šanghangu.

Kompanija Ziđin Majning Grupa strateški je partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, kao i prvog borskog zelenog rudnika Čukaru Peki.

Rudnik Ziđinšan otvoren je 1993. godine, mada je rudarenje na ovim prostorima počelo još pre 1.000 godina.

Mesečna proizvodnja bakra je oko 7.000 tona u koncentratu, dok se na godišnjem niovu proizvodi do 80.000 tona bakra u koncentratu.

Uz proizvodnju bakra, na godišnjem nivou dobija se i jedna tona zlata.

Na površinskom kopu trenutno radi 1.000 radnika, a ukupno na površinskom kopu i u eksploataciji radi 4.000 radnika.

Očekuje se da radni vek rudnika traje još 15 godina, a nakon toga planira se da rudnik postane turistička atrakcija ili da bude jalovište za manji rudnik koji se nalazi u blizini.

U zaštiti životne sredine rudnik koristi tri metode ozelenjavanja: sređivanje kosina, postavljanje mreža i hidrosetva.

Lajčang: Proizvodnja u Boru čini 24 odsto ukupne proizvodnje Ziđin Majning Grupe

Predsednik korporacije Ziđin Majning Grupa Zou Lajčang izjavio je danas da udeo rudnika u Boru, sa proizvodnjom od 240.000 tona bakra godišnje, iznosi 24 odsto u ukupnoj proizvodnji ove korporacije.

„Prošle godine proizveli smo više od milion tona bakra i 68 tona zlata. Mi smo prvi po proizvodnji bakra i zlata u Kini. U Boru imamo dva ogranka i oni su doprineli proizvodnji sa 240.000 tona bakra, čiji je udeo u našoj korporaciji 24 odsto“, rekao je Lajčang.

On je, tokom sedmodnevne posete novinarskih ekipa iz Srbije Kini, čiji je cilj upoznavanje modernog i zelenog rudarstva Ziđin Majning Grupe, istakao da su cene ove kompanije na berzi rasle od 12 do gotovo 20 kineskih juana.

„Trenutno smo u formiranju naših petogodišnjih planova i naravno Bor je deo tih planova. Mi ćemo u oblasti količine proizvodnje uraditi mnoge promene i neke ciljeve koje smo planirali za 2033. ostvarićemo ranije, 2028. godine“, proučio je Lajčang.

Kako je naveo, svaki od ukupno 34 rudnika koliko imaju u svetu, rade u skladu sa ekološkim standardima. „Prenosimo ekološku izgradnju u svaki rudnik koji razvijamo po najvišim standardima“, naglasio je Lajčang.

Prema njegovim rečima, rudnik u Boru je bogat resursima i još uvek se nalazi u početnoj fazi.

„Verujem da će taj rudnik imati dug životni vek, uradili smo dosta bušenja i geoloških istraživanja. Sve više resursa je pronađeno tokom istraživanja, što će produžiti njegov životni vek“, kazao je Lajčang.

Dodao je da kineska kompanija obećava zelene rudnike i na teritoriji Srbije, kao i da je sa tim već počela u rudniku Čukaru Peki.

Na pitanje koliko su zadovoljni radom tog rudnika, s obzirom da je u pitanju prvi zeleni rudnik u Srbiji, Lajčang je rekao da oni u svim rudnicima prate najviše standarde kako bi obezbedili zeleno rudarstvo.

„Verujem da ima još prostora za napredak kada je u pitanju taj rudnik“, kazao je Lajčang.

Generalni menadžer Ziđin Koper Čen Janjin rekao je da tehnologija koja se koristi u topionici u Boru identična tehnologiji koju koriste ovde u Kini.

„Na osnovu nedavne rekonstrukcija u Boru smatram da je najbitnija stvar, kad je u pitanju metalurgija bakra, da se stabilizuje ono što je novoizgrađeno“, poručio je Janjin.

Naglasio je da topionica u Kini koristi solarnu energiju i energiju vetra.

„Potrudili smo se da najsavremenijim tehnologijama smanjimo emisiju štetnih gasova i po tome smo daleko iznad nacionalnih standarda“, kazao je Janjin. Ši Longsjan zaposlio se u Ziđin Koper, pre 12 godina, nakon završetka osnovnih studija naučne metalurgije i inženjeringa.

„Šljaka se topi na 1.300 stepeni, a bakar do 1.600 stepeni. Imamo veoma jak sistem rashlađivanja, pa radnici rade na temperaturi koja je ispod 30 stepeni“, kazao je Longsjan.

Naglasio je da zaposleni imaju beneficirani radni staž, koji im omogućava odlazak u penziju pet godina ranije, ali i da nemaju tradicionalni rudarski pozdrav kao kolege u Srbiji.

Ziđin Majning Grupa ima više od 30 projekata u 16 zemlja, uključujući Srbiju, sa rudnicima u Boru i Majdanpeku. Korporacija je u odnosu na 2022. godinu imala rast profita od pet odsto.

pročitaj više

U TRENDU