Ruska mornarica odbila je napad ukrajinskih dronova na luku Sevastopolj na Krimu, objavio je guverner tog grada, koji je Moskva pripojila pre devet godina.

„Crnomorska flota odbila je napad izvršen morskim dronovima na Sevastopolj“, napisao je u sredu ujutru na Telegramu guverner Mihail Razvožajev koga je postavila Moskva.

„Oni (ukrajinski dronovi) su pokušali da prodru u naš zaliv ali mornari su pucali na njih, a delovala je i naša vazduhoplovna odbrana“, dodao je guverner.

Rekao je da ratni brodovi nisu oštećeni u napadu, ali su polomljena stakla na prozorima na nekoliko zgrada. Naveo je da nema povređenih ljudi.

Prema njegovim rečima, vojska je odbila napad dronova i situacija je pod kontrolom, a „sve operativne službe su spremne“.

Od eksplozija bespilotnih letelica izleteli su prozori u Domu Moskve na trgu Nahimov, kao i na jednoj kući, prenosi Ria Novosti.

Ukrajinske snage od jula prošle godine periodično koriste bespilotne letelice za napad na Sevastopolj, kao i na druge objekte na Krimu. Većinu dronova, kako navodi ruska agencija, obara sistem PVO.

Cena zlata je trenutno blizu istorijskog maksimuma, sa cenom od više od 1.980 dolara po unci.

Investiciono društvo “KapitalRS“ iz Beograda, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da trguju cenom zlata preko interneta (takozvanim finansijskim ugovorima za razliku, engl. CFD), pripremilo je besplatan vodič “Kako trgovati cenom zlata online”.

Čini se da globalna kriza raste.

Sukob u Ukrajini ne pokazuje znakove jenjavanja.

Bankarski sektor je ugrožen, a nekoliko banaka je već bankrotiralo.

Severna Koreja je prošle godine ispalila više raketa na Južnu Koreju nego u bilo kom prethodnom periodu, kao i na Japan, a američki ratni brodovi patroliraju tim područjem.

Trend ulaganja u zlato je u stalnom porastu. Podatak svetskog saveta za zlato govori da se od 2000. godine do danas taj trend uvećava 12 posto na godišnjem nivou.

Zlato inače postiže veće vrednosti u vreme recesije, ekonomske krize i političke nestabilnosti.

Premijer vlade Grčke Kirijakos Micotakis izjavio je danas u intervjuu za Alfa TV da će u maju biti održani opšti izbori. Četvorogodišnji mandat konzervativne vlade ističe u julu, ali očekivalo se da ce Micotakis raspisati izbore početkom aprila, navodi se u izveštaju Rojtersa.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se nakon železničke nesreće 28. februara, najteže u istoriji grčke železnice, smanjuje prednost Micotakisove stranke Nova demokratija u odnosu na levičarsku opozicionu partija Siriza.

Nesreća, u kojoj su se putnički i teretni voz direktno sudarili, odnela je živote 57 ljudi, izazvala bes javnosti i masovne proteste zbog ugrožene bezbednosti železničkog saobraćaja.

“Mogu vam sa sigurnošću reći da će izbori biti održani u maju”, rekao je premijer Micotakis u svom prvom TV intervjuu nakon katastrofalne nesreće kod Larise, administrativnog centra grčke provincije Tesalija.

Najmanje 13 ljudi je izgubilo život, a više od 90 ih je povređeno u zemljotresu jačine 6,5 stepeni po Rihterovoj skali u Avganistanu i Pakistanu, saopštili su danas vladini zvaničnici.

Najmanje devet ljudi je poginulo, a 44 osobe su povređene na severozapadu Pakistana, rekao je jedan zvaničnik pakistanske vlade, dok su u Avganistanu najmanje četiri žrtve potresa, a 50 ljudi je povređeno, preneo je Rojters.

U obe države oštećene su kuće i zgrade. Zemljotres se osetio u opsegu od više od 1.000 kilometara, na području gde živi oko 285 miliona ljudi u Pakistanu, Indiji, Uzbekistanu, Tadžikistanu, Kazahstanu, Kirgistanu, Avganistanu i Turkmenistanu, naveo je Evropsko-mediteranski seizmološki centar.

Epicentar je bio u planinama Hindu Kuš, u slabo naseljenoj severoistočnoj avganistanskoj pokrajini Badahšan, na dubini od 187 kilometara, saopštio je američki geološki servis UGS.

Zemljotres jačine 6,1 stepen na istoku Avganistana usmrtio je više od 1.000 ljudi prošle godine.

Najmanje 73.000 ljudi nastradalo je u zemljotresu jačine 7,6 stepeni na severu Pakistana 2005.

Izvršni direktor TikToka Šou Ci Čeva saopštio je danas američkom Kongresu da popularna video aplikacija u kineskom vlasništvu, sa više od 150 miliona korisnika u SAD, nikada nije, niti bi delila njihove podatke sa vlastima u Pekingu.

„TikTok nikada nije podelio, niti primio zahtev za deljenje podataka o američkim korisnicima sa kineskom vladom, niti bi ispunio takav zahtev da je ikada podnet“, naglasio je Šou u pisanoj izjavi upućenoj pred Odborom Predstavničkog doma za energetiku i trgovinu prenosi Rojters.

On je dodao da TikTok-ova matična kompanija “Bajt Dens” nije u vlasništvu niti pod kontrolom bilo koje vlade ili državnog subjekta.