ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Najsrdačniji grad u Evropi nalazi se u Grčkoj i okružen je prelepim plažama

Objavljeno

-

Ermupoli, živopisni gradić sa nešto više od 10.000 stanovnika, koji se nalazi na malom grčkom ostrvu Siros usred Egejskog mora, proglašen je najsrdačnijim u Evropi.

Ovo je pokazalo istraživanje portala Booking.com, koji svoju godišnju nagradu Traveller Review Award, dodeljuje na osnovu ocena provajdera smeštaja. Prema njihovom izveštaju, najsrdačniji grad na svetu je Arajal d’Ažuda u Brazilu, a u Evropi grčki Ermupoli.

Među evropskim mestima na listi su se našli portugalska Vijana do Kastelo, Grindelvald u Švajcarskoj i Uzes u Francuskoj.

Booking.com je objavio pobednike svoje 12. godišnje nagrade Traveller Review Award. Na osnovu više od 309 miliona verifikovanih recenzija korisnika, rekordnih 1,48 miliona turističkih partnera će dobiti nagradu Booking.com.

Nagradu će dobiti 1.484.294 smeštajnih objekata, 449 rent-a-car kompanija i 129 taksi prevoznika. Sedmu godinu zaredom vodi Italija sa najvećim brojem dobitnika nagrada, a slede Španija, Francuska, Nemačka i Velika Britanija. U prvih 10 plasirala se i Hrvatska, na devetom mestu sa 53.971 nagradom, a među najboljim zemljama su i Poljska, Brazil, SAD i Portugal.

Putnici i dalje najviše vole apartmane

Prema podacima Bookinga, najnagrađivaniji tip smeštaja ove godine su i apartmani. Slede vikendice koje su sa drugog mesta izbacile hotele, a među pet najnagrađivanijih vrsta smeštajnih kapaciteta su i privatni smeštaj i smeštaj sa doručkom. Tokom godina, najveći rast broja nagrada zabeležile su vile od 23 odsto, a slede vikendice i kampovi.

Sve u svemu, došlo je do povećanja od 10 procenata u broju nagrada koje se daju za iznajmljivanje za odmor i druge jedinstvene nekretnine koje su alternativa tradicionalnom hotelskom smeštaju.

Ovo pokazuje da putnici nastavljaju da cene širok izbor različitih tipova smeštaja i jedinstvenu ljubaznost koju nude. Liste najprijateljskih gradova i regiona na svetu uključuju širok spektar destinacija iz celog sveta, a sastavljene su na osnovu udela onih koji iznajmljuju smeštaj koji su dobili nagradu.

Lista nasrdačnijih gradova na svetu za 2024:

Arraial d’Ajuda, Brazil

Ermupoli, Grčka

Vijana do Kastelo, Portugal

Daylesford, Australija

Grindelvald, Švajcarska

Moab, SAD

Uzes, Francuska

Mazatlan, Meksiko

Jaisalmer, Indija

Fujikawaguchiko, Japan

Ermupoli postoji samo 200 godina, a danas je poznata turistička destinacija

Ermupoli, poznat i po svom zvaničnom starijem nazivu Hermopolis, nalazi se na grčkom ostrvu Siros, na Kikladima. Celo ostrvo ima površinu od oko 100 kvadratnih kilometara, a glavni grad je Ermupoli.

Mesto nema dugu istoriju, osnovano je 1820. godine u vreme Grčke revolucije, kada su se tu naselile izbeglice i na njemu podigle naselje. Ubrzo je postao važno komercijalno i industrijsko sedište. Snaga grada počela je da slabi krajem 19. veka, a danas živi uglavnom od turizma. U njemu se može videti staro istorijsko nasleđe, a okružen je prelepim šljunčanim plažama kojima posetioci teško mogu da odole, prenosi Putnikofer.

Lepota&Zdravlje

Lekovi poput Ozempika i Mundžara mogli bi da postanu univerzalniji i leče srce, jetru i razna stanja

Objavljeno

-

Gubitak težine i dijabetes možda su samo početak za lekove poput Ozempika, Vegovija, Mundžara i Zepbaunda, kako izveštaji sve više sugerišu da bi mogli imati dalekosežne koristi u tretiranju stanja kao što su oboljenja srca i jetre, Parkinsonova bolest, anksioznost i zavisnost, podstičući istraživanja među firmama koje se takmiče u najnovijoj „zlatnoj groznici“ farmaceutske industrije.

Ozempik i Vegovi koje proizvodi kompanija Novo Nordisk i Moundžaro i Zepbaund iz kompanije Eli Lili – brendovi iza kojih stoje lekovi semaglutid i tirzepatid – daleko su najpoznatiji članovi rastuće klase lekova poznatih kao agonisti GLP-1, koji imitiraju funkciju hormona creva koji je uključen u regulaciju nivoa šećera i apetita u krvi, glukagonu sličnog peptida 1.

GLP-1 lekovi su prvobitno odobreni za lečenje dijabetesa i, u skorije vreme, gojaznosti, i kako sve više ljudi koristi ove lekove, počinju da se javljaju znaci drugih potencijalnih koristi, a Novo je sakupio dovoljno podataka da to dokaže i dobio odobrenje od Uprave za hranu i lekove u martu da dodaju koristi za kardiovaskularno zdravlje na etiketi Vegovija (stručnjaci očekuju da će Zepbaund pokazati slične koristi za srce).

Lili je u sredu rekao da takođe razmišlja o proširenju etikete za Zepbaund nakon što je kasna faza kliničkog ispitivanja pokazala da lek „značajno poboljšava simptome apneje u snu“, što znači da lek „ima potencijal da bude prva farmaceutska terapija za osnovnu bolest“, prema izjavi izvršnog potpredsednika Lilija za razvoj proizvoda Džefa Emika, iako agencija još nije donela odluku.

Kompanije poput Novo Nordiska i Lilija, kao i konkurenti poput Berindžera i Zeland Farme, istražuju GLP-1 lekove kao potencijalne medikamente za lečenje bolesti masne jetre, dugogodišnjeg groblja za farmaceutski razvoj, sve dok FDA nije odobrila prvi tretman. Rade i na drugim istraživanjima, jer ispitivanja sugerišu da GLP-1 može biti efikasan u lečenju bolesti bubrega.

Studije takođe ukazuju da bi GLP-1 klasa potencijalno mogla pomoći kod različitih poremećaja kod mozga, gde potencijalno mogu poboljšati raspoloženje, kognitivnu funkciju i olakšati simptome za stanja kao što su Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, depresija, bipolarni poremećaj i anksioznost, oblasti koje su dugo bile notorni problemi za farmaceutski razvoj.

Poremećaji upotrebe supstanci i zavisnost su još jedan obećavajući pravac nakon izveštaja o smanjenim žudnjama kod ljudi koji uzimaju GLP-1 lekove, iako naučnici još pokušavaju da shvate zašto – lek bi teoretski mogao delovati na delove mozga i nervnog sistema jer i oni proizvode hormon GLP-1 ili imaju relevantne receptore za taj hormon – i da potvrde da li lekovi zaista mogu smanjiti zavisnost.

Iako su klinička ispitivanja potrebna za stavljanje leka na tržište obimna, rigorozna i osiguravaju da proizvodi budu sigurni i efikasni, retko pružaju potpunu sliku o leku. Broj ljudi koji koriste lek nakon odobrenja, posebno popularnih poput semaglutida i tirzepatida, može biti mnogo veći od broja ljudi uključenih u ispitivanje, a kompanije i regulatori prate kako se te osobe snalaze u stvarnom svetu.

Dok je uzbudljivo kada izveštaji i podaci prikupljeni od više ljudi koji koriste lekove ukazuju na nove moguće koristi i upotrebe, posebno u oblastima poput mentalnog zdravlja i bolesti jetre koje su dugo izmicale naporima farmaceutskih istraživača, postoji i mogućnost da mogu da se pojave nove informacije o negativnim efektima. Za lekove za mršavljenje i dijabetes poput Ozempika i Vegovija, pitanja mentalnog zdravlja i povećanje suicidalnih misli bila su predmet značajne pažnje, iako su nedavno objavljeni pregledi od strane agencija poput FDA i Evropske agencije za lekove doveli u sumnju vezu i rekli da je takva veza malo verovatna.

Tržište lekova za mršavljenje moglo bi da vredi 100 milijardi dolara do 2030. godine, procenjuju analitičari, iako neki veruju da tržište može biti vredno mnogo, mnogo više od toga. Novo i Lili već su zaradili milijarde dolara od lekova za gojaznost i dijabetes i oni su se pretvorili u neke od najvrednijih kompanija na svetu na osnovu ovih lekova.

Novo i Lili trenutno imaju efikasan duopol nad tržištem GLP-1, posebno u vezi sa gojaznošću. Stručnjaci poput analitičara Sitija Petera Verdulta rekli su za Forbes da obilje podataka koje par može da sakupi o semaglutidu i tirzepatidu pomoći će im da učvrste svoje dominantne pozicije i oteraju konkurente koji još žure da izbace lekove na tržište.

Dodavanje stvari poput koristi za kardiovaskularno zdravlje na etiketi Vegovija podići će lestvicu za nove učesnike u takmičenju, posebno s obzirom na to da postoji jasno ograničenje koristi koje donosi poboljšanje nečega poput težine. „Sada neki mogu reći, pa to je u redu, ja ću se samo osloniti na to, jer su to isti molekuli, isti mehanizam delovanja i svako to prihvata. Ali suština je da ako ste predstavnik farmaceuta, ne možete to da promovišete“, rekao je Verdult.

Robert Hart, novinar Forbes

pročitaj više

Lifestyle

Globus – statusni simbol i relativna slika sveta

Objavljeno

-

U sve nestabilnijoj geo-političkoj situaciji u svetu, granice i toponimi, skoro preko noći, mogu da se promene. Zato se postavlja pitanje, koliko su ljudima danas, u vreme kada caruju aplikacije, navigacije i interaktivne mape, neophodni globusi.

Da li se globalna nestabilnost odražava na rad čuvara objektivne slike naše planete – kartografa? Svi se sećamo globusa sa časova geografije, ali i globusa sa kojim se Čarli Čaplin poigravao u filmu Veliki diktator, piše rts.rs.

No, u eri aplikacija poput Google Maps i Google Earth postavlja se pitanje da li proizvodnja ovakvih globusa uopšte ima smisla?

Globus – težnja da nađemo svoje mesto u svemiru

U severoistočnom Londonu gde se oni i dalje proizvode, kažu ne samo da ima, već da u proizvodnji i sami koriste pomenute aplikacije.

Proizvođač globusa Piter Belerbi smatra da je Google Earth „zaprepašćujuće dobar“.

„Ne znam kako smo pre njegovog nastanka išta mogli da uradimo. Koristim ga svakodnevno i od neverovatne je pomoći u životnim prilikama. Međutim, Google Earth nas ne inspiriše. Ne pratimo slike ulica na toj aplikaciji, jer su fotografije sirove, bez nekog estetskog kriterijuma. Globus nas povezuje sa planetom na kojoj živimo“, ističe Belerbi.

Piter Belerbi smatra da je želja da kupimo globus u digitalnoj eri, odraz drevne težnje čoveka da nađe svoje mesto u svemiru.

Globus kao umetničko delo

Globusi firme Belerbi plod su velikog timskog i preciznog rada nekolicine umetnika.

Šef proizvodnje Edi da Silva objašnjava da je sfera je u svojoj suštini izuzetno izazovna.

„Pre svega zato što je ručni rad, a to uzrokuje mreškanja i nabore po površini. Uklopiti linije uporednika sa granicama država i svim natpisima dodaje još jedan sloj složenosti. Na ravnoj površini takvo poravnavanje je svaki put skoro savršeno“, kaže Da Silva.

Subjektivni globus

Iako bi ovakva slika naše planete trebalo da bude objektivna, svako od nas drugačije doživljava mapu sveta.

Obično naše oko podsvesno polazi od redosleda, koji smo naučili u školi.

U našem slučaju, oko prvo traži Srbiju, pa Balkan, a zatim Evropu i ostatak sveta.

„Svaka država ima sopstveni ugao gledanja na mapu sveta. Zato je kartografija suštinski izuzetno nacionalistička“, smatra proizvođač globusa Piter Belerbi.

Globus kao statusni simbol

Prvi čovek prestižnog Muzeja istorije nauke Vipl u Kembridžu Džošua Nal voli da prati izradu globusa u severoistočnom Londonu.

Smatra da je globus izgubio prvobitnu utilitarnu svrhu u navigaciji i obrazovanju.

„Globus je najčešće predmet prestiža i glamura. Njegova moć je veća od moći mape, jer on stoji u prostoru kao predmet prestiža i simbol znanja, erudicije i političkih interesa njegovog vlasnika“, objašnjava direktor Muzeja istorije nauke Vipl, Džošua Nal.

Vlasnici variraju od bogatih i slavnih, preko kolekcionara, do filmskih producenata.

Najjeftiniji globus košta oko hiljadu i po funti.

Najveći model, Čerčil, prečnika 127 cm, dostiže vrtoglavu cenu od sedamdeset devet hiljada funti.

Globus po političkoj meri kupca

Sve nestabilnija geopolitička slika, ali i lokalne zakonske regulative, odražavaju se na želje kupaca.

Piter Belerbi ističe da za kinesko tržište Tajvan mora da bude označen kao kineski Tajpej samo da bi globus prošao carinu.

„U Indiji mogu da završim u zatvoru na šest meseci ukoliko ne nacrtamo granicu sa Pakistanom onako kako je vidi vlada u Nju Delhiju“, tvrdi on.

Kao što smo videli, svi globusi su jednaki, samo su neki, da parafraziramo Džordža Orvela i njegovu Životinjsku farmu, jednakiji od drugih.

(RTS)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Da li znate koliko šećera smete da konzumirate dnevno?

Objavljeno

-

Stručnjaci otkrivaju koliko je šećera bezbedno uneti na dnevnom nivou i koji su izvori šećera najrizičniji.

Šećer je ugljeni hidrat koji prirodno zaslađuje mnoge naše namirnice i dodaje se mnogim prerađenim proizvodima kako bi poboljšao njihov ukus, i iako se smanjenje unosa šećera široko preporučuje za vaše zdravlje, ključno je znati koje vrste šećera treba da uživate, a koje da ograničite.

Postoje prirodni šećeri, poput fruktoze u voću i laktoze u mleku, koji dolaze u paketu sa hranljivim materijama, vlaknima i mineralima.

S druge strane, dodati šećeri mogu dati slatkoću, ali nemaju nutritivnu vrednost i nažalost, čak su opasni po zdravlje.

Smernice o ishrani Amerikanaca kažu da svako od dve godine i više treba da zadrži unos šećera ispod 10 odsto dnevnog unosa kalorija.

Za nekoga ko je na dijeti od 2.000 kalorija, to znači ne više od 50 grama dodatog šećera, odnosno oko 12,5 kašičica dnevno.

Američko udruženje za srce kaže da je njihova dnevna granica šećera još konzervativnija:

  • Muškarci ne bi trebalo da unose više od 36 grama (ili devet kašičica, 150 kalorija) dodatog šećera dnevno.
  • Žene ne bi trebalo da unose više od 25 grama (ili šest kašičica, 100 kalorija) dodatog šećera dnevno.

Studije otkrivaju da tipična odrasla osoba u Americi dnevno konzumira oko 17 kašičica šećera. Ova količina je znatno iznad preporučenih granica, skoro duplo za muškarce i trostruko za žene.

(N1 Zagreb)

pročitaj više

Lifestyle

„Nema više prekomernog turizma“: Amsterdam neće dozvoliti izgradnju novih hotela

Objavljeno

-

Amsterdam neće ubuduće dozvoliti izgradnju novih hotela, u pokušaju da se izbori sa prekomernim turizmom, saopštila je gradska vlada.

„Želimo da održimo grad pogodnim za život i meštana i posetilaca. To znači – nema više prekomernog turizma, nema više novih hotela i nema ubuduće više od 20 miliona hotelskih noćenja turista godišnje“, saopštile su gradske vlasti.

Novi hotel u Amsterdamu biće moguće izgraditi samo ako se neki drugi zatvori, ako broj kreveta nije veći i ako pruža bolje uslove u pogledu održivosti.

Ta odluka ne odnosi se na hotele čija je izradnja već u toku ili su dobili dozvolu za izgradnju.

(FoNet)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Hemofilija je najčešće nasledna – od nje boluje oko 400.000 ljudi u svetu

Objavljeno

-

Svetski dan hemofilije obeležava se 17. aprila i ima za cilj podizanje opšte društvene svesti o postojanju ovog izuzetno retkog urođenog poremećaja.

Hemofilija je urođena, najčešće nasledna bolest koja se prenosi sa majke na mušku decu i predstavlja poremećaj zgrušavanja krvi.

Pacijenti sa hemofilijom imaju nedostatak jednog od faktora zgrušavanja krvi. Usled ovog nedostatka oni krvare neuporedivo duže od osoba koje nemaju ovaj nedostatak.

Krvarenja se javljaju u zglobovima, mišićima i unutrašnjim organima. Ukoliko se na samom početku krvarenja ne primeni odgovarajući lek dolazi do ozbiljnih oštećenja zglobova.

Tako se može desiti da obolele osobe već u ranim 20-im godinama postanu invalidi, vezani za invalidska kolica i sa potrebom za ortopedskim intervencijama.

Krvarenja u mišiće i zglobove izazivaju jak bol i otežano kretanje, pa i invaliditet, dok krvarenje u organima glave, vrata, grudnog koša i stomaka mogu dovesti do smrti.

Procenjuje se da u svetu od bolesti zgušavanja krvi boluje oko 400.000 osoba, ali je tek za njih oko 25 odsto dostupno adekvatno lečenje.

Situacija u našoj zemlji je mnogo bolja. U Srbiji su savremena dijagnoza, lekovi i terapija dostupni za svih oko 900 obolelih, od toga 170 čine deca, i to o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Budući da se radi o neizlečivoj bolesti, čije posledice mogu dovesti do invaliditeta ili čak smrtnog ishoda, sva pažnja zdravstvenih institucija, lekara i udruženja pacijenata usmerena je na prevenciju i sprečavanje neželjenih posledica bolesti.

(N1)

pročitaj više

U TRENDU