Pre nekoliko dana je postignut briselski dijalog u Ohridu, a ostali smo uskraćeni za odgovore na mnoga pitanja o njemu, koja je za QN portal dao predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) Aleksandar Radovanović.

• U javnosti se pominje da briselski dijalog udaljava Srbiju od Kosova, omogućavajući Kosovu da postane de facto nezavisna država. Može li Srbija da uradi nešto protiv toga?

Ovaj dijalog i postignuti sporazum su poslednja faza razvlašćivanja Srbije na području Kosova i Metohije koja je započela kapitulacijom, odnosno, Kumanovskim sporazumom. Sve to posledica je najgore decenije u istoriji Srbije u kojoj je Slobodan Milošević uspeo da Srbiju uvede u krvave ratove iz kojih smo izašli poraženi i bez ikakve mogućnosti da utičemo na dalja dešavanja na Kosovu. Nakon toga, pregovori i razgovori bili su samo odlaganja neminovnog.

• Da li smatrate da će biti formirana ZSO i znate li kako će ona funkcionisati?

S obzirom na to da međunarodni faktori koji imaju ključnu ulogu na Kosovu i Metohiji, a to su SAD i EU, insistiraju na tome da ZSO mora biti formirana, ne vidim ni jedan razlog da se to ne dogodi. U suprotnom, nikakav sporazum neće biti važeći, a to nije dobro ni za Srbe, ali ni za Albance. Očekujem da ZSO funkcioniše tako da preuzme sve one poslove koje danas država Srbija još uvek obavlja na Kosovu i Metohiji, kao što su obrazovanje, zdravstvo i kultura, ali i da bude garant bezbednosti Srba.

• Narod na Kosovu je zbunjen jer ne zna šta njima donosi pomenuti briselski dijalog. Možete li im objasniti u najkraćim crtama koje koristi će imati od njega.

Srbija od 1999. godine nema mehanizme da reaguje i zaštiti Srbe na Kosovu. To smo videli u više navrata, a najekstremnije tokom pogroma 2004. godine, kada je države Srbije bilo mnogo više na Kosovu nego danas. Zato je značajno da se napravi institucionalni okvir, koji će ići u pravcu pomirenja i zajedničkog života. Svaki konflikt, pa i zamrznuti, je produžetak mržnje i nesigurnosti.

• Takođe, govori se da prihvatanjem ovog plana, nastala bi velika Albanija. Koliko je to realno?

Mislim da to nije nimalo realno. Da je plan da se Kosovo ujedini sa Albanijom, to bi se već dogodilo, i takav čin bi priznalo taman onoliko država koliko danas priznaje nezavisnost Kosova, a ostale bi priznavale Albaniju u današnjim granicama, što možemo da vidimo prema odnosu sa Marokom i Zapadnom Saharom. Mislim da je to samo floskula koju koriste i kosovske i albanske političke elite zarad dobijanja nekih glasova. Međunarodna zajednica je kroz Ahtisarijev plan insistirala da u Ustavu Kosova jasno piše da se ono neće ujediniti sa Albanijom i mislim da će to tako i ostati.

• Čuli smo od Eskobara i mnogih pravnika da je sporazum validan iako nije potpisan, dok Kurti sve vreme priča o nekakvom potpisu. Da li je implementacija pomenutog dijaloga zavisna od potpisa?

Kao što su objasnili stručnjaci iz međunarodnog prava, sama potvrda predstavnika neke države, a predstavnici mogu biti predsednik, premijer ili ministar spoljnih poslova, smatra se dovoljnom da se neki sporazum smatra važećim. S druge strane, najavljeno je i uskoro će se i dogoditi, da ovaj sporazum postane deo Poglavlja 35 pristupnih pregovora Srbije sa EU, tako da ako hoćemo da postanemo članica EU, taj sporazum će morati da se ostvari u punoj meri.

• Nakon sastanka na Ohridu, dobili smo mnoge čestitke od visokih zvaničnika na postignutom dogovoru, dok ni Kurti ni Vučić ne priznaju da je bilo šta dogovoreno. Zna li se šta je zapravo dogovoreno, osim formiranja ZSO?

Dogovoreno je da dođe do s jedne strane, prihvatanja, što nije isto što i priznanje kosovske nezavisnosti  i stvaranja institucionalizovane autonomije za Srbe na Kosovu, s druge strane. To je i pred jednu i pred drugu stranu postavljeno kao uslov za dalju ekonomsku i svaku drugu saradnju sa državama Zapada.

• Pokret slobodnih građana (PSG) je jedan od retkih u opoziciji koji nije kritikovao, već podržao briselski dijalog dogovoren u Ohridu. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

Pokret slobodnih građana od svog osnivanja smatra da je neophodno da dođe do pomirenja između Srba i Albanaca, a ovaj sporazum je praktično prepisan iz našeg programskog dokumenta Dogovor 381 koji smo usvojili 2018. godine. Bilo bi potpuno šizofreno sa naše strane da smo protiv sporazuma koji po načelima odgovara onome o čemu smo pet godina unazad govorili, samo zato što je to sada nešto što se sprovodi bez našeg direktnog učešća.
Alternativa ovakvom sporazumu je zamrznuti konflikt do promene geopolitičkih okolnosti, koji podržavaju stranke desnice. To je eufemizam za čekanje da se NATO raspadne, a Rusija s tenkovima izbije na Dunav, kako bismo se mi vojno vratili na Kosovo i vrlo verovatno ponovo pokušali da proteramo Albance. Nadam se da je svima jasno da se ovako nešto nikada neće dogoditi i da je takva politika puko zamajavanje građana zarad nešto glasova. Srbi i Albanci imaju budućnost samo ako prevaziđu sukobe iz prošlosti i u saradnji postanu deo zapadne civilizacije.

• Implementacija briselskog sporazuma je u stvari poglavlje 35, koje je neophodno za napredak u EU. Koliko će implementacija ovog dijaloga pogurati Srbiju ka EU?

Svakako da će imati pozitivne efekte, ali prisutpna poglavlja nisu nešto gde ako ispunite jedno, sve drugo ide u drugi plan. Naša vlast godinama radi na uništavanju slobode medija, slobode izbora, vladavine prava, koje su takođe u pregovaračkim poglavljima. Ispunjenje tih uslova dovelo bi do otkrivanja i procesuiranja svih afera koje su se nagomilale u prethodnim godinama, tako da tu ne očekujem nikakav napredak. Takođe, jedan od ključnih uslova je i uvođenje sankcija Rusiji i okretanje potpuno savezništvu ka Zapadu, što naša vlast uporno odbija. Samo promena vlasti iz lažnih Evropljana u vidu SNS, u one koji zaista veruju u taj sistem vrednosti, a tu u prvom redu ubrajam PSG, može dovesti do ulaska Srbije u EU. SNS će uvek reći kako se pred nas postavljaju novi uslovi, a oni su oduvek isti i isto tako nedostižni za autokratski i korumpiranu vlast kakvu oni baštine.

• Da li ovaj briselski dijalog otvara vrata Kosovu u NATO i međunarodne organizacije?

U neke međunarodne institucije svakako da i to jeste jedna od glavnih tačaka ovog sporazuma. Što se tiče ulaska u Ujedinjene nacije, a što je istaknuto kao najznačajnije, mislim da tu Kosovo još dugo neće postati članica, pre svega zbog geopolitičke situacije u celom svetu. Tu se ni mi ni oni nećemo previše pitati, već pre svega pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

• U slučaju novih izbora u našoj zemlji, kako će se PSG pozicionirati?

Pokret slobodnih građana je moderna, proevropska, prozapadna, liberalna i građanska organizacija, svoj program će ponuditi kako potencijalnim partnerima, tako na kraju i građanima. Naš stav odavno, za koji nije uvek bilo sluha u javnosti, je da ne treba praviti koalicije koje nisu programske i da na kraju takve neprirodne koalicije dovode do manje glasova građana koji na njima uvek pronađu onog zbog kog neće glasati. Naravno, mi shvatamo da nismo jedini faktor, tako da će i odnosi drugih stranaka uticati na to s kim ćemo i kako izaći na te izbore.

Prethodnih dana smo svedočili mnogim potresnim scenama koje su posledica razornog zemljotresa u Turskoj, gde je najmanje preko 41.000 ljudi izgubilo živote, što nas je nateralo da se zapitamo da li je takav scenario moguć i u Srbiji. Sve sumnje u pogledu toga, za QN portal otklanja bivši ministar urbanizma i građevine u Đinđićevoj vladi, član Evropske Akademije nauka građevine, osnivač Inženjerske komore Srbije – građevinski inženjer dr Dragoslav Šumarac.

• Zbog čega je zemljotres u Turskoj bio toliko razoran?

Kako stručnjaci geolozi objašnjavaju, akumulirana je velika seizmička energija na spoju dve ploče, koja jedino može da se oslobodi preko zemljotresa, odnosno, pomeranjem tla. Kao što u Kaliforniji postoje dve ploče koje se međusobno dodiruju i taru i kreću u suporotnom smeru, tako je bilo i u ovom delu Turske. Videli smo da je po izveštajima došlo do pomeranja tla za skoro 10m, kao i da se rased između tih ploča prostire kilometrima na površini tla presecajući oranice, ali i autoputeve.

Te tektonske ploče su međusobno isprepeletane i možemo ih zamisliti kao dva češlja. Pošto se češljevi pomeraju u suprotnim smerovima, dolazi do velikog naprezanja na pojedinim zupcima i kada najopterećeniji od njih pukne dolazi do naglog pomeranja tla sve dok neki od jačih stubaca ne primi svo oprterećenje i zaustavi dalje pomeranje. Tako nastaje zapravo zemljotres, iznenada i sa velikim podrhtavanjem tla koje se prenosi na sve objekte fundirane na tlu.

• Koliko je istine u tvrdnjama da su građevine padale zbog neispunjavanja propisanih seizmoloških standarda?

Prema snimcima porušenih objekata u Turskoj i njihovih ostataka se vidi da je armatura u pločama i stubovima bila nedovoljna. To navodi na zaključak da projekti nisu bili dobro urađeni za zemljotres ovakvog intenziteta.

Procedura projektovanja i izgradnje objekata je kod nas definisana Zakonom o planiranju i izgradnji. Sa aspekta struke, tu postoji petostruka provera stabilnosti objekta, pa i njegove otpornosti na seizmičke uticaje.

Prvo projektant-statičar svojim potpisom i licencom garantuje da je dobro uzeo intenzitet zemljotresa za odgovarajuću lokaciju na kojoj se objekat nalazi i odredio dimenzije nosećih elemenata kao i njihovu armaturu. Zatim tehnička kontrola (revizija) proverava taj proračun. Nakon toga kad se izda građevinska dozvola i Prijava radova, odgovorni izvođač upisuje u Dnevnik da je sve izvedeno po projektu. Taj dnevnik i radove nadzire tzv. Nadzor nad izvođenjem radova i svojom licencom i pečatom overava Dnevnik. Na kraju, kod izdavanja Upotrebne dozvole Komisija za prijem objekata sve kontroliše od početka do kraja. Dakle, to je pet nivoa kontrole stabilnosti objekata od strane struke.

Država, odnosno, lokalna samouprava ima građevinsku inspekciju koja  treba da kontroliše sve gore korake koji su opisani.

Osnovno je i to treba reći, da ako objekat ima upotrebnu dozvolu, da je on stabilan na sve uticaje, pa i na zemljotres!

Zato ja stalno apelujem na naše građane da kupuju stanove u zgradama koje imaju upotrebnu dozvolu, odnosno, koje su uknjižene u katastar nepokretnosti bez ikakvih tereta.

• Da li su u našoj zemlji sigurniji stariji objekti (iz vremena Jugoslavije) ili novogradnja i koji standardi treba da se ispune u pogledu seizmološke zaštite?

Dokaz o statičkoj otpornosti zgrada na zemljotres u Jugoslaviji je uveden kao obavezan element projektne dokumentacije posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine. Od tada svaka višespratnica ima najmanje tri noseća elementa koji prihvataju seizmičke uticaje: to su armirano-betonska jezgra koja opasuju liftovska okna sa svih strana, zidna platna u dva pravca koja moraju zadovoljavati minimalnu površinu i na kraju armirano-betonski stubovi.

Prema gore opisanoj proceduri dobijanja upotrebne dozvole, svaka zgrada koja je uknjižena na osnovu pravosnažne upotrebne dozvole je stabilna, bilo da je građena u vremenu Jugoslavije ili kasnije.

• Kakav je postupak provere kod izvođača radova da li je zgrada izgrađena po propisima u pogledu seizmološke otpornosti?

Kao što sam rekao ranije, izvođače radova kontroliše tzv. nadzor. To su licencirani inženjeri koji proveravaju da li se objekat izvodi po projektu i to upisuju svakodnevno u Dnevnik za izvođenje radova i u građevinskim knjigama.

Na kraju, kad se objekat završi, komisija za prijem još jednom kontroliše sve faze od projektovanja do izvođenja radova i na osnovu njihovog izveštaja organ koji je izdao građevinsku dozvolu, izdaje  i upotrebnu dozvolu.

Treba napomenuti da i građevinska inspekcija treba da obavlja svakodnevnu kontrolu svega što se na gradilištu događa.

• Da li postojeće inspekcije adekvatno prate izgradnju i kontrolišu ispunjenje pomenutih propisa?

Nažalost, inspekcija kod nas ne obavlja valjano poslovne za koje je zadužena. Postoji više razloga za to. Jedan od njih je da građevinska inspekcija nije adekvatno nagrađena za poslovne koje obavlja, a nije ni podržana odgovarajućom opremom i sredstvima. Često građevinski inspektori nemaju ni auta za obilazak gradilišta, već moraju da koriste gradski prevoz. Nemaju ni adekvatno fizičko obezbeđenje kada dođu u sukob sa bahatim investitorima.

Kao posledica toga je da pojedini inspektori podlegnu pritiscima investitora da ne zaustavljaju gradnju iako nisu svi potrebni standardi zadovoljeni.

Postoji i nesaglasnost oko nadležnosti. Naime, Statutom, recimo grada Beograda, je dato opštinama da izdaju građevinske i upotrebne dozvole do 800 kvadrata, a inspekcija je zadržana samo na nivou grada. Treba za takve objekte da postoji i građevinska inspekcija na nivou opština.

Najbolji primer da inspekcija nije radila svoj posao je rušenje u Vidovdanskoj ulici koje se dogodilo 2019.godine. Zbog potkopavanja temelja urušila se susedna zgrada koja nije ni imala vertikalne i horizonatane serklaže. Kao što vidimo tu i nije bio uzrok zemljotres, već nepoštovanje zakonskih procedura.

• Postoje li tehničke mogućnosti da se naknadnom ekspertizom, nakon što je zgrada završena, utvrdi ispunjenost seizmološkog standarda?

U razvijenim zemljama postoji procedura da se na svakih 5 ili 10 godina procenjuje rizik pre svega javnih objekata kao što su škole, bolnice, vrtići na dejstvo zemljotresa. Neke zgrade koje su ranije izgrađene mogu biti ojačane ili čak stavljene van upotrebe ako se dokaže da ne  mogu da izdrže odgovarajući zemljotres.

Za to su najčešće zaduženi Sektori za vanredne situacije pri ministrastvu unutrašnjih poslova.

• Koliku jačinu zemljotresa naše najotpornije zgrade mogu da izdrže?

Sve zgrade se projektuju da izdrže zemljotrese prema mikro-lokaciji na kojoj će se graditi budući objekat. Te karateristike zemljotresa se dobijaju od Seizmološkog zavoda Srbije za odgovarajuću mikro lokaciju. Inače po EMS skali (Evropskoj Makroseizmološkoj Skali) postoji 10 kategorija zemljotresa po jačini. Od I stepena-neosetan zemljotres do IX-razoran zemljotres i X stepena-pustošan zemljotres. U Srbiji se objekti dimenzionišu na zemljotrese do IX stepena, jer se ne predviđa zemljotres najjačeg intenziteta kod nas.

I dok splav “Fristajler” i dalje tone, redakcija QN portala obratila se advokatu Marku Pantiću, koji je govorio o mogućoj odšteti onih koji su novogodišnju noć započeli na splavu, o tome da li je na splavu zaista bilo više od 700 ljudi, koliko se vlasnici splavova pridržavaju postojećih zakona kojima je regulisana njihova delatnost i kako sprečiti ovakve događaje u budućnosti.

• Da li gosti splava “Fristajler” koji je potonuo imaju pravo na materijalnu i nematerijalnu štetu? Kako se utvrđuje materijalna šteta u ovom slučaju?

Da. Po zakonu i aktuelnoj sudskoj praksi imali bi pravo na obe štete. Materijalna uvek mora da se izrazi u novcu, što znači da bi mogli da potražuju eventualno cenu ulaznice kao i ako im je garderoba oštećena ili uništena. Što se nematerijalne štete tiče – deluje mi da bi skoro svi imali pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha.

• Na koji način dokazati da je bilo više od 700 ljudi kada su kamere i spiskovi uništeni? Da li je ulaznica sa rednim brojem 715 koja je objavljena na društvenim mrežama validan dokaz?

Ovo vaše pitanje bi predstavljao glavni problem u hipotetičkim sudskim postupcima. Ulaznica bi svakako bila validan dokaz, ali bi druga strana taj broj mogla da osporava da je npr. reč o nekoj njihovoj signaturi, a ne o ukupnom broju prodatih ulaznica.

• Prema našim saznanjima, splav treba da ukloni vlasnik u roku od 15 dana od dana potonuća. Iako su vlasnik, direktor i menadžer u pritvoru,mogu li da angažuju nekoga da to ukloni? Šta će biti ako ga ne uklone u predviđenom roku? Kome će splav pripasti i šta će se desiti sa njim ukoliko skroz potone?

 Apsolutno. Ukoliko zakonska obaveza za uklanjanjem postoji, ne može da odgovorne oslobodi odgovornosti činjenica da se neko lice nalazi u pritvoru – to su potpuno različiti postupci. Reč je o pravnom licu (firmi) u kojoj ima više lica, a od kojih bi neko sigurno mogao da preuzme tu obavezu.

• Kolika je kazna za vlasnika, direktora i menadžera ukoliko se utvrdi da je splav potonuo na njihovu odgovornost?

Na osnovu saopštenja Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, okrivljeni se za sada gone zbog sumnje da su izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 Krivičnog zakonika. Za ovo delo zakon propisuje kaznu do 8 godina zatvora. Međutim, kako hvala Bogu nije došlo do nekog težeg povređivanja ili smrtnog ishoda, mišljenja sam da će okrivljenima biti izrečena kazna zatvora u kućnim uslovima, u javnosti poznatije kao „nanogica“.

• Da li vlasnik može da tuži medije i koji bi ishod bio jer su proteklih dana pisali da je na splavu bilo više od 700 ljudi ako to ne može da se dokaže?

Apsolutno. Sva lica koja su pominjana u medijskim tekstovima kao odgovorna, mogu tužiti medije koji su objavljivali vesti o tome. Druga je stvar da li bi uspeli u tim sporovima. Moje je mišljenje da bi sudovi stali na stranu medija u ovom slučaju, bar ja nisam video neki senzacionalistički tekst.

• Koliko se vlasnici, odnosno, menadžment pridržava postojećih zakona kojima je regulisana delatnost splavova i kako se to kontroliše?

Nažalost, po izjavama zvaničnika deluje je da to baš u sivoj zoni. Kada sam slušao izjavu gradonačelnika Šapića stekao sam utisak da niko ništa tamo ne kontroliše. Iskreno se nadam da nije tako. Postoje različite inspekcije u čijim se nadležnostima nalaze različiti aspekta poslovanja splavova. Sada imaju priliku da daju dobar primer.

• Može li se zakonom predvideti preventiva kojom bi se predupredili ovakvi ishodi u budućnosti?

Mislim da pravni okvir nije toliki problem koliko je nesprovođenje zakona, kao u nekim drugim primerima. Da li znate da je građenje bez građevinske dozvole krivično delo? A opet, u pravnom sistemu postoji čitav postupak tzv. „legalizacije“ nelegalno izgrađenih objekata. Dakle, tu država ide sama protiv sebe i poništava krivično delo koje je sama propisala. Tako je i sa splavovima. Ukoliko bi se primenjivale sve mere propisane zakonima i podzakonskim aktima, verovatno do ovakvih incidenata ne bi dolazilo usled ljudskog faktora.

O barikadama, maltretiranju Srba od strane specijalnih jedinica Kosova, nesigurnosti lokalnog stanovniištva, ZSO i ostalom za QN portal govori Marko Milenković iz Nove društvene incijative Kosovske Mitrovice.

• Kako komentarišete aktuelnu situaciju na KiM?

Nakon perioda od nekoliko nedelja kada smo imali konstantan porast tenzija i veoma lošu politčku i bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji, konačno je došlo do relaksacije situacije. Nakon uklanjanja barikada, situacija, ali i životi ljudi na severu KiM su se donekle normalizovali, a trenutna praznična euforija doprinosi da imamo utisak kao da se ništa nije ni dešavalo.

• Barikade su uklonjene, a šta su Srbi dobili za uzvrat, osim puštanja u kućni pritvor Dejana Pantića i obećanje da neće hapsiti ljude koji su bili na barikadama?

Povod za postavljanje barikada bilo je hapšenje Dejana Pantića, međutim, može se reći da je to iz stanovišta lokalnih Srba bila kap koja je prelila čašu. Svakako, celokupna situacija i kriza je uzrokovana pre svega ponašanjem i odnosom vlasti iz Prištine i kosovskih institucija prema srpskom stanovništvu na severu KiM. Čini se da je na podizanje tenzija najviše uticalo prisustvo i ponašanje pripadnika specijalnih jedinica kosovske policije, koji su unazad nekoliko meseci u sve većem broju prisutni na severu KiM, izgradili su i ojačali svoje baze na ovom prostoru, koristeći pritom u nekim slučajevima zemljište lokalnog stanovništva bez ikakvog zakonskog prava na to. Ove monoetničke policijske jedinice sačinjene od Albanaca, koje su naoružane dugim cevima, ne odražavaju sliku etničke strukture lokalnog stanovništva, koje je većinski srpsko, što je u suprotnosti sa Briselskim sporazumom, i što unosi strah i nemir kod Srba na severu KiM. Zato su dva ključna zahteva za uklanjanje barikada bili puštanje uhapšenih srba, pre svega gospodina Pantića i gospodina Adžića, ali i povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa KiM. Iako je gospodin Pantić pušten u kućni pritvor, ostali zahtevi za sada nisu ispunjeni.

• Kao što ste rekli, nije ispunjen zahtev za povlačenjem specijalnih jedinica Kosova koje su prisutne na severu i koje, kako ističete, unose veliku nesigurnost među lokalnim stanovništvom. Citiraću Vašu rečenici “Naoružani su, maltretiraju lokalno stanovništvo i to neće doprineti poboljšanju situacije u narednom periodu”. Na koje sve načine maltretiraju stanovništvo?

Pored samog prisustva, ove policijske jedinice često zaustavljaju i kontrolišu stanovništvo na ovim prostorima, a bilo je slučajeva kada su i detaljno pretresali vozila, maltretirali ljude verbalno pa čak I fizički, o čemu je u nekoliko navrata bilo izveštaja i u medijima na Kosovu. U svakom slučaju, kada vas zaustavi policija u maskiranoj policijskoj uniformi, naoružana dugim cevima, uperenim u vas, a pritom često ne govori ni vaš maternji jezik, pa je sporazumevanje u tom slučaju otežano, onda to sigurno nije prijatan osećaj i izaziva veliku dozu straha ali, vremenom i netrpeljivost. S toga i zaključak da uz prisustvo ovih jedinica na severu među srpskim stanovništvom teško da može doći do potpune deeskalacije i smirivanja tenzija.

• Kako lokalno stanovništvo gleda na celu ovu stvar u vezi sa barikadama?

Ono što je bilo primetno na ovim barikadama, jeste jedno jedinstvo i odlučnost lokalnog stanovništva, čini mi se više nego prethodnih nekoliko godina. Razlog za to su svakako realni problem i pretnje koje Srbi sa severa osećaju na svojoj koži. Međutim, cela ova situacija je uticala i da očekivanja ljudi budu veća nego prethodnih godina, pa čak i do te mere da će sever KiM prekinuti vezu sa  Prištinskim institucijama i postati ponovo ravnopravni deo države Srbije. Otuda i generalni utisak posle ove krize da je lokalno stanovništvo blago razočarano rezlutatima postignutim ovim barikadama, pogotovu jer oni osnovni zahtevi nisu ispunjeni.

• Šta misllite da li će biti formirana ZSO i kako bi ona trebalo da funkcioniše? Zašto se toliko odugovlači sa njenim formiranjem?

Formiranje Zajednice srpskih opština je obaveza Prištine preuzeta iz Briselskog dogovora i odgovornost za neformiranje ovog tela leži pre svega u vlastima u Prištini. Po stavovima predstavnika vlasti iz Prištine, pre svega gospodina Kurtija, oni odbijaju formiranje ZSO, međutim izjave predstavnika međunarodne zajednice po tom pitanju više nego jasno daju do znanja da su njihovi stavovi da ZSO mora biti formirana. Tako da uz ove suprotne stavove koji dolaze, teško je oceniti da li će i kada početi formiranje ZSO. Stav Srpske zajednice na severu KiM je da bez formiranja ZSO nema povratka u institucije, što je veoma jasan stav, jer su upravo očekivanja srpske zajednice da će kroz ZSO imati veće garancije i mehanizme koji obezbeđuju poštovanje pre svega osnovnih građanskih prava.

• Kad pominjete “normalno funkcionisanje građana”, šta to podrazumeva iz Vaše perspektive?

Situacija koju smo imali za vreme postavljenih barikada je otežavala svakodnevni život stanovništva na severu KiM, pre svega bilo je otežano ili u nekim situacijama onemogućeno kretanje lokalnog stavništva čak i ka bolnicama, školama, prijateljima. Otežano je snabdevanje robom, lekovima i slično, jednostavno bili su blokirani svi bitni putni pravci. Tako da sam sa tog aspekta pomenuo da je pozitivna stvar da posle tri nedelje građani konačno normalno funkcionišu na ovim prostorima.

• Izjavili ste jednom prilikom da “postoje mišljenja među ljudima da posle svakog procesa, dogovora ili krize – srpska zajednica izgubi nešto, a pre svega se misli na vezu sa državom Srbijom“. Šta ste izgubili posle ove situacije sa barikadama?

Da, ranije sam pomenuo kakva su često očekivanja građana sa severa KiM, u neku ruku i nerealna. Međutim, činjenica je da Srbi sa severa KiM-a žele da se osećaju kao ravnopravni deo države Srbije i da im ta prava, to jest tu vezu niko ne ugrožava. Prethodni period, pre svega Briselski proces, doneo je mnogo stvari koje srpska zajednica na KiM nije želela, ali je morala da prihvati, pre svega zbog pitanja egzistencije. Tako na primer, integracija u kosovske institucije je nešto na šta su Srbi pogotovu sa severa KiM bili primorani da urade i velika većina nikada nije bila srećna što je deo navedenih institucija, otuda i ovakvo jedinstvo i jasni stavovi pri napuštanju istih koje se desilo sada već pre dva meseca. Tako imamo procese, za koje Srbi sa severa Kosova nisu imali alternativu, ali se stekao utisak da se gubi osećaj prisustva države Srbije na ovim prostorima. Ne mogu reći da je srpska zajednica na KiM izgubila nešto konkretno posle ove situacije sa barikadama, ali ako se vratimo samo par meseci unazad, utisak je da su za lokalno stanovništvo izgubljene KM i ostale tablice sa oznakama gradova na KiM koje izdaje Republika Srbija.

• Dveri su izjavili da su “Srbi na Kosovu ogorčeni ponašanjem vlasti u Beogradu” jer ih koriste “kao sredstvo za pregovore s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i Evropskom unijom, bez vođenja računa o realnoj opasnosti po njihove živote”. Kako biste prokomentarisali ovu izjavu?

Ne bih se složio sa tom izjavom. Opšti je utisak ovde da srbi sa KiM veruju vlastima u Beogradu, što i rezultati izbora pokazuju, ali i krizne situacije u kojima lokalno stavništvo u vlastima u Beogradu na neki način vidi zaštitu, ali i najvećeg saveznika u ostvarivanju svojih prava i rešavanju problema koje imaju.

• Sa druge strane, iz Novog DSS-a “poručuju da nijedan od uslova za uklanjanje barikada nije ispunjen i da je time samo kupljeno vreme u kom Srbija treba konačno da odluči šta će da uradi po pitanju KiM”. Šta, po Vašem mišljenju, Beograd može da uradi kako bi se popravilo stanje?

Mislim da je Beograd poslednjim dešavanjima na KiM donekle poboljšao svoju pregovaračku poziciju, čemu je doprinelo i ponašanje vlasti u Prištini, a što se moglo videte pre svega po reakcijama iz međunarodne zajednice. Deluje da je u ovoj situaciji utisak međunarodne zajednice da je Prištinska strana ta koja je manje konstruktivna I odgovorna.

• Kakve su Vaše prognoze po pitanju daljih zbivanja na KiM-u?

Zaista je teško dati bilo kakve prognoze, jer smo videli u prethodnom period da situacija može vrlo brzo da se promeni. Činjenica je da su odnosi između zajednica poljuljani, da je poverenje u Prištniske institucije od strane Srba sa severa KiM izgubljeno, a dalje prisustvo i angažovanje specijalnih policijskih jednica monoetničke strukture na severu KiM dodatno unosi nervozu i predstavlja potencijalni okidač za novu destabilizaciju. Tako da je opšti utisak da vrlo lako možemo doći do ponovne krize slične ovoj od pre nekoliko dana. Ostaje nada da će uticaj međunarodne zajednice biti jači u narednom period i da će doći do napretka u dijalogu, što bi svakako doprinelo poboljšanju situacije na terenu.

Ljubomir Stanojković, diplomirani politikolog iz Šilova (Gnjilane) za QN portal govori o svemu onome što se događa na Kosovu i Metohiji poslednjih nedelja.

• Poslednjih dana svedočimo o Kurtijevom teroru prema srpskom narodu. Zašto to radi baš u ovom trenutku, ovakvim intenzitetom  i ovoliko dugo?

Pa krenimo redom, Gospodin Kurti je ortodoksni nacionalista, političar koji je svoju političku karijeru gradio na žestokoj mržnji prema Srbiji i svemu što je srpsko, on je taj koji je organizovao bojkot srpske robe i to na jedan grub populistički način blokadom administrativnih prelaza i prevrtnjem šlepera sa srpskom robom. On je takođe u vremenu dok je bio opozicionar žestoko kritikovao tadašnje predstavnike kosovske centralne vlasti što su uopšte pregovarali sa Beogradom, uvek je bio protiv i ništa nije prihvatao. On je takođe kritikovao i bio žestoko protiv  predloga i rešenja koja su davali ili predlagali međunarodni posrednici ili moćnici kako ko uzme. Njegov stil, manir i metod političke borbe kao opozicionara je bio u osnovi vaninstitucionalan i uglavnom se ogledao u uličnim protestima, a nemojmo zaboraviti da se služio i upotrebom suzavca tokom skupštinskog zasedanja.

          Takav politički manir uz parole da će se energično boriti protiv korupcije i kriminala, doveli su do toga da na izborima 2021. osvoji apsolutnu većinu u parlamentu, što mu je omogućilo da ima i apsolutnu vlast. E, opoziciono ponašanje i ponašanje sa pozicija apsolutne vlasti se drastično menja, odjednom u svom delovanju poštovanje zakona mu postaje prioritet. Borba protiv korupcije i kriminala nije tako lako izvodljiva, iz više razloga i tome možemo nekom drugom prilikom, pogotovu mu je veliki problem kako da sprovede odluku o vraćanju zemlje manastiru Visoki Dečani, iako je takvu odluku doneo Ustavni Sud Kosova, zapravo ne želi da je sprovede. Međutim, kada su u pitanju Srbi sa severa Kosova i kada je u pitanju Srpska lista i uopšte srpska zajednica, pogotovu ranije potpisani dogovori sa Beogradom uz posredovanje međunarodne zajednice, a tačke tih sporazuma i dogovora tiču se da ih Beograd ili srpska zajednica trebaju sprovesti, onda se on njih striktno pridržava i uvek zahteva da se u planiranom roku sprovedu, podsetimo kada se tiču da određene tačke tih sporazuma trebaju da sprovedu ili implementiraju prištinske vlasti, to onda on ne prihvata jer ih je on nije potpisao i svi znaju da je on i ranije bio protiv istih.

          Odjednom imamo i rat u Ukrajini i međunardna zajednica stiče se utisak želi da intenzivira normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, što samim tim znači da se traže ustupci jedne i druge strane kako bi se rešio istorijski problem. Pritisak zapadnih posrednika negativno utiče na Kurtija, on se sa tim pritiskom teško nosi i onda donosi neke krupne odluke u odnosu na pogotovu Srbe sa severa Kosova koja nisu u saglasnosti sa preporukama zapada, sa druge strane Srbi sa severa shvataju da su ovo presudni momenti kada se nešto dešava i kada se rešava njihov konačan status, to isto shvata po meni i Beograd i preduzimaju akcije i aktivnosti za koje i jedan Gabrijel Ekobar kaže da su legitimni i odjednom sa jedne strane imamo upornost jednog Kurtija da upotrebom aparata sile insistira na sprovodjenju svojih odluka koje su u suprotnosti sa interesima Srba sa severa. Srbi se odlučuju na vanistitucionalni oblik odbrane svojih interesa, podsetimo to je isti politički metod delovanja i opozicionog Kurtija. Kada je Kurti vodio takav vaninstitucionalni politčki život kao opozicionar, on je bio dominantan, uživao je u tome. Došlo je vreme da se kao vlastodržac bori protiv takvih oblika politčke borbe, Kurti se tu ne snalazi, potezi su mu nagli, grubo prikazivanje sile i moći. U takvim uslovima tvrdoglavost i inat Kurtija još više dolazi do izražaja. Uporno insistira da to na severu organizuju kriminalne bande, a nije mu teško da sazna da tako misli gotovo stopostotno srpsko stanovništvo na severu. Nije mu teško bilo da na jedan fin kulturan način razgovara sa gradonačelnicima četiri opština i od njih direktno sazna koji su njihovi zahtevi, jer to su elementarni oblici kako se centralna vlast ponaša prema svojim opštinama, on ih ignoriše i samo pod znacima navoda naređuje im kako da se ponašaju.Naišao je na žestok otpor na kome Kurti nema odgovora, na kraju odlaže preregistraciju, odlaže izbore, ali imenuje gospodina Rašića, hapsi bivše policajce KP, što izaziva  barikade na putevima. Sve su to krupne političke greške koje Kurtija karakterišu kod zapadnih partnera kao nesigurnog igrača. Kako će se završiti ova konfliktna situacija, po meni, očekujem da će Apelacioni Sud ukinuti pritvor uhapšenim policajcima i to će značiti da se barikade povuku.

•  Lokalni izbori u četiri srpske opštine su otkazani iz bezbednosnih razloga. Da li smatrate da Srbi treba da nastave sa bojkotom tih izbora?

Jedini mogući odgovor, gradonačelnici su podneli ostavke iz određenih razloga, tj. ispunjenja odgovarajućih zahteva, za koje i međunarodni medijatori kažu da su legitimni, tako da bi bilo pošteno da se bojkot izbora nastavlja do ispunjenja istih, međutim u politici je sve moguće i potrebno je uvek vagati izmedju realnog i mogučeg.

• Kako komentarišete dešavanja u Velikoj Hoči?

Dešavanja u Velikoj Hoči, tumačim na način kao jedna od niza tužnih sudbina nas koji smo se zatekli na Kosovu a pogotovu onih kojima nam je Kosmet sudbina. Jedan žalostan slučaj u kome je žrtva Srbin. Takvih slučajeva ima bezbroj samo su ekonomske cifre niže. Međutim, ono što je interesantno ostavilo utisak na mene kada je u pitanju slučaj vinarije iz Velike Hoče je, da kada se dese ovakvi slučajevi i javnost sazna za njih,tek se onda primeti  jedna čudna  životna energija Srba, kojima teške u fizičkom smislu, ali i sklupe u ekonomskom smislu takve nepravde daje snagu da se nose sa njima pa možda i jači izađu iz toga.

•  Zašto Srbi južno od Ibra još nisu napustli kosovske institucije poput onih sa severa? Da li mislite da uopšte treba da ih napuste?

Jednostavan odgovor, sever je druga situacija, tamo nikada nisu osetili pravno političke ingerencije kosovskih vlasti, oni se suprostavljaju tim namerama, ne budu li se adekvatno suprostavili tome, neće ništa dobiti a mogu sve izgubiti. Za Srbe južno od Ibra, napuštanje institucija ne može imati takvog efekta i značaja kao severno od Ibra. Više je razloga zašto je tako, ali osnovni je da je situacija kod nas od 1999. mnogo mnogo drugačija, ali u negativnom smislu. Napuštanje institucija južno od Ibra po meni može po nas Srbe samo negativne konsekvence da ima.

• Uglavnom slušamo o Srbima sa severa Kosova, a prethodnih dana smo imali  prilike da pričamo sa Srbima južno od Ibra koji se žale kako su zapostavljeni od strane Beograda i međunarodne zajednice. Jedan od njih je izjavio da očekuje konkretne akcije iz Beograda koje će pomoći srpskom narodu, a da saopštenja za medije i konferencije za štampu njima nisu od koristi. Kakvo je Vaše mišljenje o tome i koje bi to konkretne akcije Beograd trebalo da preuzme?

Kada je Beograd u pitanju ne delim mišljenje da su Srbi južno od Ibra zapostavljeni, pogotovu ako imamo u vidu taj politički i materijalni deo.Tačno je da za javnost u centralnom delu Srbije a pogotovu za međunarodnu javnost nismo toliko interesantni. Tačno je takođe, da su materijalna izdavanja u procentima manja u odnosu na sever, međutim takva praksa je bila odmah na startu nakon dolaska NATO snaga na Kosovu. Ako pričamo o interesovanju javnosti zašto je sever prisutniji, pa uslovi u kojima Srbi na severu žive su mnogo drugačiji, okruženje je drugačije. A, što da ne pa i međunarodna zajednica drugačije gleda na sever, u skladu sa tim i kosovska vlast, dobro zna sve ovo pa i ona se mnogo opreznije ponaša, možda gospodin Kurti, donosi neke grube ishitrene odluke koje na prvi pogled smatra da je za njega svaki deo Kosоva isti, međutim ubrzo se i on vraća u realnost i uviđa da ipak sever  je ipak nešto drugo u odnosu na ostatak Kosova.

• Da li verujete da će ipak doći do formiranja ZSO i kakve bi ona ingerencije imala?

 Interesantno pitanje. ZSO je jedna od glavnih tačaka Briselskog sporazuma, Briselski sporazum je međunarodni pravni akt, koji su potpisali premijeri Srbije i Kosova uz posredovanje međunarodne zajednice. To znači da je to obavezujući akt ugovornih strana. Kada se radi o ovom konkretnom pitanju, tj. formiranju ZSO od strane kosovoskih vlasti, bez obzira na tu obaveznost protivljenje je izuzetno, navode se više razloga a najčešći su da protivnost kosovskom Ustavu i bosnizacija Kosova. Naravno najveći problem je nepostojanje nikakve volje od strane da se učini bilo kakav ustupak srpskoj zajednici. Medjutim, očigledno je da srpska zajednica na Kosovu nešto mora da dobije, e da li će to biti ZSO sa nekim izvršnim ovlašćenjima za šta zaista smatram da ima velike šanse ili će međunarodna zajednica ipak na kraju da predloži neki oblik autonomije za srpsku zajednicu u celini ili samo za sever, to će dosta zavisiti i od upornosti i pregovaračkih sposobnosti Beograda ali i izdržljivosti i upornosti same srpske zajednice na severu.

• Mnogi građani Kim-a se žale pre svega na “institucionalno nasilje na svim nivoima”, čime Kurti želi da napuste Kosovo. Može li doći do takvog scenarija?

Ovo pitanje mi nije baš jasno da li mislite na sve građane Kosova ili samo na građane srpske zajednice. Kada je u pitanju institucionalno nasilje nad srpskom zajednicom i želja Kurtija da Srbi napuste Kosovo, javno i deklarativno, on se zalaže za multietničko društvo, takav model obraćanja su imali i prethodni vlastodršci na Kosovu, međutim ako hoćemo neku istinu o ovome, evidentna je činjenica da se u javnosti stvara slika da je Beograd explicite a samim tim i sami Srbi na Kosovu implicite glavni krivci zašto Kosovo slabo napreduje gotovo u svim segmentima, a pogotovu na međunarodnom planu, što se s pravom može protumačiti da smo mi remetilački faktor i bolje bi po njih bilo da nas nema.

• Šta mislite o tome što je Nenad Rašić postavljen za novog predstavnika srpskog naroda, a Rada Trajković kao njegova zamenica?

Ovo vidim kao jedan drastičan oblik kršenja kolektivnog prava srpske zajednice. Možemo mi da pričamo, debatujemo o tome kako i koliko je srpska zajednica i da li je na pravi način zastupljena na centralnom nivou, međutim Srpska lista je dominantan politički predstavnik Srba, oni su osvojili svih deset zagarantovanih mesta u Skupštini, to je nešto što je prihvaćeno od svih relevantnih faktora, ako je tako, zašto onda se imenuje neko koga ne predlaže srpska lista. Ako ovako nešto prođe bez posledica onda ovakva praksa imenovanja ministara iz redova srpske zajednice vršiće se i nadalje po principu volje albanske većine, a ne predloga najuticajnijih i najjačih političkih predstavnika srpske zajednice. To može biti opasan presedan sa još opasnijim posledicama po budućnost nas Srba na Kosovu. Ovo umnogome može biti deo odgovora i na vaše sedmo pitanje.

• Kakav je Vaš komentar na članstvo tzv. nezavisnog Kosova u EU, a zatim sledi NATO, kako je Kurti najavio?

 Moj odgovor na ovo pitanje je veoma kratak, a to je da je ova namera u ovom momentu za mene izraz izuzetno slabih rezultata Kurtijeve Vlade na međunarodnom planu, pre svega da nema novih međunarodnih priznanja i prijema u međunarodnim organizacijama. Naravno, nije problem da se iskažu želje i namere, ali njihovo ispunjenje zahteva i ispunjenje određenih uslova i standarda od kojih je kosovsko društvo jako daleko. Da ne spominjemo činjenicu da pet država članica EU još nisu i pitanje je kada će i da li će uopšte da priznaju Kosovo. Tako da je ta namera gledano sa ove vremenske distance ipak samo jedna želja bez realne perspektive.

• Kako komentarišete odluku Vlade Srbije što je poslala Kforu zahtev za vraćanje srpskih snaga bezbednosti po Rezoluciji 1244?

 Na zahtev Vlade Srbije o povratku blizu hiljadu pripadnika bezbedonosnih snaga na Kosovo, gledam kao na jedan bogami interesantan diplomatski potez koji je izazvao izuzetan odjek pre svega kod međunarodne zajednice i bez obzira što se unapred zna odgovor KFOR a, stavljeno im do znanja da svaki budući dogovor ili sporazum mora biti veoma jasan i precizan i do kraja sproveden, da ne bi kasnije moglo da dođe do različitih tumačenja i špekulacija.