ostanimo u kontaktu

Svet

Netanijahu: Pojasom Gaze posle rata treba da upravljaju lokalni zvaničnici

Objavljeno

-

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu predstavio je članovima ratnog kabineta plan za Pojas Gaze, prema kojem je cilj da se umesto palestinske militantne grupe Hamas instaliraju „lokalni zvaničnici“ koji nisu povezani sa terorizmom da upravljaju službama u enklavi, objavila je Netanijahuova kancelarija.

To je prvi put da su planovi za Pojas Gaze nakon rata zvanično predstavljeni kabinetu na odobrenje, piše Tajms of Izrael.

U dokumentu koji je Netanijahu predstavio na sastanku u četvrtak ne pominje se konkretno Palestinska uprava, niti se isključuje njeno učešće u posleratnom upravljanju Pojasom Gaze.

Umesto toga navodi se da će civilne poslove u Gazi voditi „lokalni zvaničnici“ koji imaju „administrativno iskustvo“ i koji nisu povezani sa, kako je navedeno, „zemljama ili entitetima koji podržavaju terorizam“.

Palestinska uprava odbacila plan Netanijahua za Pojas Gaze nakon rata

Palestinska uprava odbacila je danas plan izraelskog premijera Benjamina Netanijahua za Pojas Gaze nakon rata, nazivajući ga pokušajem da se „produži genocid“ nad palestinskim narodom.

Ministarstvo spoljnih poslova Palestinske uprave saopštilo je da plan Netanijahua smatra „zvaničnom ponovnom okupacijom Pojasa Gaze“ i „nametanjem izraelske kontrole“ nad tim područjem, objavio je Tajms of Izrael.

Ministarstvo je kritikovalo izraelski plan i kao pokušaj za dobijanje više vremena za sprovođenje planova raseljavanja Palestinaca.

Palestinska uprava takođe ocenjuje da plan predstavlja pokušaj Izraela da osujeti napore SAD i međunarodne zajednice da se zaustavi rat u Pojasu Gaze, oslobode taoci i uspostavi palestinska država.

Hezbolah tvrdi da je gađao sedište Regionalnog saveta Gornje Galileje

Libanski pokret Hezbolah tvrdi da je danas sa dva drona gađao sedište Regionalnog saveta Gornje Galileje u Kirijat Šmoni.

Izraelske odbrambene snage (IDF) su saopštile da su presrele jednu vazdušnu metu iznad severnog dela Izraela i za sada nema izveštaja da je pogođen štab Saveta, preneo je Tajms of Izrael.

Hezbolah je naveo da je napad odgovor na nedavne izraelske napade na „južna sela i domove civila“, uključujući jučerašnji napad na, kako je naveo, centar civilne odbrane u Blidi.

IDF su, međutim, saopštile da je napad na Blidu bio usmeren na zgradu u kojoj su bili okupljeni operativci Hezbolaha. 

Bajden: Ogromna većina Palestinaca nije Hamas

Američki predsednik Džozef Bajden saopštio je da „ogromna većina Palestinaca nije Hamas“ i da „Hamas ne predstavlja palestinski narod“.

„U stvari, oni takođe stradaju od Hamasovog terorizma. Moramo da budemo jasni u vezi sa tom realnošću“, napisao je Bajden na društvenoj mreži X.

Palestinska militantna grupa Hamas koji ima vlast u Gazi izvršila je 7. oktobra napad na južni Izrael, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a oko 240 uzeto za taoce.

Izrael je tada pokrenuo napade na Gazu, u kojima je, prema podacima palestinskih vlasti, ubijeno više desetina hiljada ljudi. Izrael je najavio da će nastaviti da se bori dok Hamas ne bude slomljen. 

Lider Hamasa završio razgovore u Egiptu o prekidu rata i oslobađanju talaca

Palestinski militantni pokret Hamas saopštio je da je njegov politički lider Ismail Hanije napustio Egipat nakon razgovora sa egipatskim zvaničnicima o mogućem prekidu vatre u Pojasu Gaze i oslobađanju izraelskih talaca, prenosi AP.

U saopštenju koje je objavio Hamas ne navodi se da li su Hanijevi razgovori sa šefom egipatske obaveštajne službe Abasom Kamelom o načinima okončanja rata, dogovoru o taocima i isporuci pomoći u Gazu bili uspešni.

Pregovori u Kairu održani su uoči sastanka na visokom nivou koji se očekuje tokom vikenda u Parizu, na kojem će međunarodni posrednici predstaviti novi predlog za sporazum o taocima, navodi AP.

Lazarini: Ugrožen rad UNRWA, došli smo do prelomne tačke

Šef Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) Filipe Lazarini saopštio je da je ta organizacija došla do „prelomne tačke“ i da je njena sposobnost za rad ugrožena.

„Za nešto više od četiri meseca u Gazi je tokom sukoba ubijeno više dece, novinara, medicinskog osoblja i osoblja UN nego bilo gde u svetu“, rekao je Lazarini i dodao da se Agencija našla u teškoj situaciji nakon poziva Izraela da se ona bude rasformirana i da budu zamrznuta finansiranja od strane donatora, prenosi Al Džazira.

Nekoliko najvećih donatora, uključujući SAD, obustavilo je pomoć Agenciji, nakon tvrdnji Izraela da je određeni broj zaposlenih u UNRWA učestvovao u napadu na jug Izraela 7. oktobra prošle godine.

Izrael tvrdi da je ubio operativca u Dženinu koji je spremao teroristički napad

Izraelska vojska (IDF) i bezbednosna agencija Šin Bet potvrdili su da su izveli napad dronom u gradu Dženin na Zapadnoj obali, navodeći da je u napadu ubijen operativac palestinskog Islamskog džihada koji se spremao da izvrši teroristički napad.

IDF i Šin Bet identifikovali su metu kao Jasera ​​Hanuna, stanovnika Dženina, koji je prethodno bio zatvaran od strane Izraela zbog učešća u aktivnostima Islamskog džihada, prenosi Tajms of Izrael.

U zajedničkom saopštenju se navodi da je Hanun bio umešan u veliki broj napada vatrenim oružjem izvedenih poslednjih meseci na položaje izraelske vojske i naseljena mesta.

Ministarstvo zdravlja Palestinske uprave saopštilo je da je u napadu na Hanunovo vozilo u Dženinu ranjeno 15 ljudi, od kojih su dvoje u kritičnom stanju.

Svet

Evrostat: Građani Evropske unije svoje zadovoljstvo životom ocenili ocenom 7,1

Objavljeno

-

Građani Evropske unije su u 2022. godini svoje zadovoljstvo životom ocenili u proseku ocenom 7,1, na skali od 0 (uopšte nisam zadovoljan) do 10 (potpuno sam zadovoljan), pokazuje istraživanje koje je danas objavio Evrostat.

Ocena je slabija od ocenu 7,3, koliko je bila u 2018. godini i sada je približno ista kao u 2013. godini, kada su građani EU svoje životno zadovoljstvo ocenili sa 7,0.

Ljudi su generalno više zadovoljni ličnim odnosima koje u proseku ocenjuju sa 7,8 nego stanjem svojih finansija koje ocenjuju sa 6,6.

pročitaj više

Svet

Sergej Šojgu: Gubici ukrajinskih snaga od početka specijalne operacije skoro 500.000 vojnika

Objavljeno

-

Gubici Oružanih snaga Ukrajine od početka specijalne operacije iznose skoro 500.000 vojnika, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sednici Odbora Ministarstva odbrane.

„Ukupno, od početka specijalne vojne operacije, gubici Oružanih snaga Ukrajine iznose skoro pola miliona vojnog osoblja“, rekao je Šojgu, prenela je agencija RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, kijevski režim nije uspeo da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi koju su pripremili instruktori NATO.

pročitaj više

Svet

UN: Britanska vlada da ponovo razmotri plan za deportaciju migranata

Objavljeno

-

Ujedinjene nacije su apelovale na britansku vladu da ponovo razmotri svoj plan za deportaciju migranata u Ruandu koji, kako navode, „stvara opasan presedan u svetu“.

Visoki komesar za ljudska prava Folker Tirk i visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi pozvali su britansku vladu „da preduzme praktične mere za borbu protiv neregularnih tokova izbeglica i migranata, na osnovu međunarodne saradnje i poštovanja ljudskih prava“.

Britanski parlament odobrio je noćas predlog zakona kojim se dozvoljava da tražioci azila koji su ilegalno ušli u Britaniju budu deportovani u Ruandu.

„Novi zakon ozbiljno podriva vladavinu prava u Velikoj Britaniji i postavlja opasan presedan širom sveta“, naveo je Tirk.

„Zaštita izbeglica zahteva od svih zemalja, ne samo od suseda kriznih područja, da poštuju svoje obaveze. Cilj (zakona) je da se prebaci odgovornost za zaštitu izbeglica, čime se podriva međunarodna saradnja i postavlja zabrinjavajući globalni presedan“, naveo je Grandi, u zajedničkom saopštenju.

Novi zakon je treći u nizu sve restriktivnijih britanskih zakona koji su ugrozili pristup zaštiti izbeglicama od 2022. godine, uključujući zabranu pristupa azilu ili drugim oblicima dozvole boravka za osobe koje neregularno stižu u Britaniju preko treće zemlje.

(Beta)

pročitaj više

Svet

SAD počele pregovore o povlačenju 1.000 američkih vojnika iz Nigera

Objavljeno

-

Vlasti SAD počele su pregovore sa vlastima Nigera o povlačenju američkih vojnika iz te zemlje na zapadu Afrike, saopštio je Pentagon.Te trupe služe za borbu protiv džihadističkih ekstremista u regionu Sahel kojem pripada Niger.

Vlada Nigera, koja je nastala kao rezultat državnog udara prošlog jula, odlučila je prošlog meseca da raskine ugovor o vojnoj saradnji sa SAD, i saopštila da je prisustvo američkih vojnika u Nigeru sada „ilegalno“.

Vašington je prošle nedelje konačno pristao da povuče više od 1.000 vojnika iz te zemlje i najavio slanje delegacije u Nijamej radi dogovora o detaljima povlačenja.

„Možemo da potvrdimo početak razgovora između Sjedinjenih Država i Nigera o urednom povlačenju američkih snaga“, rekao je portparol Pentagona Pat Rajder.

U razgovorima učestvuje „mala delegacija Pentagona i američke vojne komande za Afriku“, a SAD će „nastaviti da istražuju moguće opcije kako bi obezbedile da uvek budu u mogućnosti da se suoče sa potencijalnim terorističkim pretnjama“, dodao je Rajder.

U Nijameju, nigerijski ministar spoljnih poslova Bakari Jau Sangare je saopštio da je u danas imao „razgovore“ sa ambasadorkom SAD u Nijameju Ketlin Ficgibon o „pitanju odlaska vojnih trupa iz Nigera“.

Razgovor se odvijao u prisustvu Marije Baron, direktorke Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Nijameju, koja je iznela uverenje da će ta agencija „nastaviti bilateralnu saradnju“ sa Nigerom, i najavila „novi sporazum radi zamene postojećeg, koji ističe u septembru 2024.“, navodi se u saopštenju.

U Nigeru, SAD imaju veliku bazu dronova u blizini Agadeza. Njena izgradnja je koštala oko 100 miliona dolara.

Nakon državnog udara u kojem je svrgnut izabrani predsednik Mohamed Bazum, novi vojni režim je brzo zatražio odlazak vojnika iz Francuske.

Vojna hunta se politički približila Rusiji, kao i Mali i Burkina Faso, zemlje u kojima takođe vladaju vojni pučisti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Prvi rudnik Ziđin Majning Grupe danas ima 70 električnih vozila

Objavljeno

-

U Ziđinšanu, najstarijem rudniku bakra i zlata Ziđin Majning Grupe, koja je strateški partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, od ukupno 100 vozila, koliko rudnik poseduje, 70 je na električni pogon.

Ekipa Tanjuga posetila je ovaj rudnik koji se nalazi na jugoistoku Kine, u Šanghangu.

Kompanija Ziđin Majning Grupa strateški je partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, kao i prvog borskog zelenog rudnika Čukaru Peki.

Rudnik Ziđinšan otvoren je 1993. godine, mada je rudarenje na ovim prostorima počelo još pre 1.000 godina.

Mesečna proizvodnja bakra je oko 7.000 tona u koncentratu, dok se na godišnjem niovu proizvodi do 80.000 tona bakra u koncentratu.

Uz proizvodnju bakra, na godišnjem nivou dobija se i jedna tona zlata.

Na površinskom kopu trenutno radi 1.000 radnika, a ukupno na površinskom kopu i u eksploataciji radi 4.000 radnika.

Očekuje se da radni vek rudnika traje još 15 godina, a nakon toga planira se da rudnik postane turistička atrakcija ili da bude jalovište za manji rudnik koji se nalazi u blizini.

U zaštiti životne sredine rudnik koristi tri metode ozelenjavanja: sređivanje kosina, postavljanje mreža i hidrosetva.

Lajčang: Proizvodnja u Boru čini 24 odsto ukupne proizvodnje Ziđin Majning Grupe

Predsednik korporacije Ziđin Majning Grupa Zou Lajčang izjavio je danas da udeo rudnika u Boru, sa proizvodnjom od 240.000 tona bakra godišnje, iznosi 24 odsto u ukupnoj proizvodnji ove korporacije.

„Prošle godine proizveli smo više od milion tona bakra i 68 tona zlata. Mi smo prvi po proizvodnji bakra i zlata u Kini. U Boru imamo dva ogranka i oni su doprineli proizvodnji sa 240.000 tona bakra, čiji je udeo u našoj korporaciji 24 odsto“, rekao je Lajčang.

On je, tokom sedmodnevne posete novinarskih ekipa iz Srbije Kini, čiji je cilj upoznavanje modernog i zelenog rudarstva Ziđin Majning Grupe, istakao da su cene ove kompanije na berzi rasle od 12 do gotovo 20 kineskih juana.

„Trenutno smo u formiranju naših petogodišnjih planova i naravno Bor je deo tih planova. Mi ćemo u oblasti količine proizvodnje uraditi mnoge promene i neke ciljeve koje smo planirali za 2033. ostvarićemo ranije, 2028. godine“, proučio je Lajčang.

Kako je naveo, svaki od ukupno 34 rudnika koliko imaju u svetu, rade u skladu sa ekološkim standardima. „Prenosimo ekološku izgradnju u svaki rudnik koji razvijamo po najvišim standardima“, naglasio je Lajčang.

Prema njegovim rečima, rudnik u Boru je bogat resursima i još uvek se nalazi u početnoj fazi.

„Verujem da će taj rudnik imati dug životni vek, uradili smo dosta bušenja i geoloških istraživanja. Sve više resursa je pronađeno tokom istraživanja, što će produžiti njegov životni vek“, kazao je Lajčang.

Dodao je da kineska kompanija obećava zelene rudnike i na teritoriji Srbije, kao i da je sa tim već počela u rudniku Čukaru Peki.

Na pitanje koliko su zadovoljni radom tog rudnika, s obzirom da je u pitanju prvi zeleni rudnik u Srbiji, Lajčang je rekao da oni u svim rudnicima prate najviše standarde kako bi obezbedili zeleno rudarstvo.

„Verujem da ima još prostora za napredak kada je u pitanju taj rudnik“, kazao je Lajčang.

Generalni menadžer Ziđin Koper Čen Janjin rekao je da tehnologija koja se koristi u topionici u Boru identična tehnologiji koju koriste ovde u Kini.

„Na osnovu nedavne rekonstrukcija u Boru smatram da je najbitnija stvar, kad je u pitanju metalurgija bakra, da se stabilizuje ono što je novoizgrađeno“, poručio je Janjin.

Naglasio je da topionica u Kini koristi solarnu energiju i energiju vetra.

„Potrudili smo se da najsavremenijim tehnologijama smanjimo emisiju štetnih gasova i po tome smo daleko iznad nacionalnih standarda“, kazao je Janjin. Ši Longsjan zaposlio se u Ziđin Koper, pre 12 godina, nakon završetka osnovnih studija naučne metalurgije i inženjeringa.

„Šljaka se topi na 1.300 stepeni, a bakar do 1.600 stepeni. Imamo veoma jak sistem rashlađivanja, pa radnici rade na temperaturi koja je ispod 30 stepeni“, kazao je Longsjan.

Naglasio je da zaposleni imaju beneficirani radni staž, koji im omogućava odlazak u penziju pet godina ranije, ali i da nemaju tradicionalni rudarski pozdrav kao kolege u Srbiji.

Ziđin Majning Grupa ima više od 30 projekata u 16 zemlja, uključujući Srbiju, sa rudnicima u Boru i Majdanpeku. Korporacija je u odnosu na 2022. godinu imala rast profita od pet odsto.

pročitaj više

U TRENDU