Vazduh je u Beogradu i ovih dana bio veoma zagađen. Kvalitetom vazduha, merenjem i uzrocima zagađenja bavi se i Mašinski fakultet. Prema rezultatima iz njihove laboratorije, individualna ložišta su veći izvor zagađenja od toplana na gas i manje štetna goriva, ali i od saobraćaja.

Rano ujutru i noću i dalje je hladno, pa grejemo iako su temperature porasle. I nije problem to što grejemo – već šta ložimo. Prema podacima sajta igair.com, Beograd je pre dva dana bio šesti najzagađeniji grad na svetu, a uzrok treba tražiti u individualnim ložištima, tvrde na Mašinskom fakultetu.

Otpadne gume, ulja, najlošija goriva

“I dalje je broj domaćinstava koja imaju svoja ložišta ogroman. Ono što je nažalost veliki problem, to je da je da li zbog siromaštva, da li zbog nebrige, neobrazovanja, neznanja prosto ljudi o opasnostima koje postoje, ljudi i dalje lože velike količine otpada, otpadnih ulja, otpadnih guma, najlošija goriva koja nađu…“, kaže Aleksandar Jović, profesor Mašinskog fakulteta.

Koliko će vazduh biti zagađen zavisi i od atmosferskih uslova. Kada ne duva vetar, štetne čestice se duže zadržavaju u nižim slojevima atmosfere, pa ih udišemo.

Stručnjaci kažu da su individualna ložišta veći izvor zagađenja od toplana koje rade na gas i manje štetna goriva, ali i od saobraćaja u Beogradu, i da nije svaki oblak dima koji vidimo opasan.

“Vrlo često vi ustvari vidite oblak vodene pare, u kojima su zagađujuće komponente daleko ispod graničnih vrednosti, ali to što neko emituje manje od graničnih vrednosti, ne znači da u nekoj životnoj sredini u prostoru neće uzrokovati velike probleme i obrnuto, čak i nekada prekoračenja emisija ne moraju trenutno da naprave problem u životnoj sredini, zato što u tom trenutku na primer duva jak vetar, pa će ga brzo odneti negde”, ističe Jović.

U dopisu koji smo dobili od Sekretarijata za zaštitu životne sredine piše da je, zbog činjenice da je u Beogradu vazduh treće kategorije, izrađen akcioni plan sa merama i aktivnostima koje će biti sprovođene u cilju smanjenja zagađenosti vazduha.

Formirana je i radna grupa za praćenje realizacije plana za poboljšanje kvaliteta vazduha u Beogradu, ali nisu mogli da obezbede sagovornika koji bi govorio o svemu tome.

Dušan Todorović, vanredni profesor Mašinskog fakulteta kaže da nije lako, a pogotovo nije lako u kratkom vremenskom roku intervenisati i napraviti takve intervencije.

“Upravo je to ono što pričamo o zameni fosilnih goriva sa novim izvorima energije, upravo je to podizanje energetske efikasnosti, upravo je to uvođenje različitih sistema za prečišćavanje dimnih i otpadnih gasova. Prosto, to zahteva neki vremenski period, iako prosto možemo da naslutimo kakvo će zagađenje biti, to ne znači da možemo da prestanemo da se grejemo ili vozimo”, dodaje Todorović.

Možda promene nisu moguće, uslovno rečeno, preko noći, ali su neophodne, jer zagađenje utiče na zdravlje svih.

Poverenje ne uliva ni to što nadležni šalju pisane odgovore, a ne mogu da obezbede sagovornike koji bi odgovorili na sva naša pitanja.