ostanimo u kontaktu

Lepota&Zdravlje

Od 2025. još jedna obavezna doza vakcine za veliki kašalj: Četiri preminule bebe povećale vakcinaciju

Objavljeno

-

Od sledeće godine vakcina protiv velikog kašlja davaće se i deci u 8. razredu prema programu obavezne imunizacije, rekla je načelnica jedinice za zarazne bolesti Zavoda za javno zdravlje u Beogradu Slavica Maris. Ona navodi i da je trenutno povećano interesovanje za imunizaciju a sve nakon vesti da su četiri bebe preminule od pertusisa.

Od marta 2023. do 28. januara ove godine u Beogradu su registrovana 764 slučaja velikog kašlja, ali se veruje da je broj obolelih veći. Reč je o veoma zaraznom oboljenju, koje dugo traje i može biti veoma opasno, posebno ukoliko je osoba zaražena još nekim virusom, kaže dr Slavica Maris. Objašnjava kako prepoznati bolest u ranoj fazi i šta roditelji mogu da urade kako bi zaštitili decu, posebno bebe.

Načelnica jedinice za zarazne bolesti Zavoda za javno zdravlje u Beogradu Slavica Maris kaže da je broj obolelih od velikog kašlja veći od broja registrovanih slučajeva, jer u svakom domaćinstvu, pored zvanično obolelog, ima i drugih ukućana koji su bolesni – babe, dede, braća, sestre.

„Najviše obolevaju deca od 10 do 19 godina i njihovo učešće je 60 procenata. Zatim, ovi najmlađi, do 4 godine. Njihovo učešće je 9,7 odsto“, kaže dr Maris za RTS.

Dodaje da je među obolelima najviše onih koji su potpuno vakcinisani – 64 odsto. Nepotpuno vakcinisanih je 5,8 odsto, dok je nevakcinisanih 6,4 odsto.

Što se tiče Beograda, veliki kašalj je registrovan u 16 opština – najmanje u Sopotu, najviše u Zemunu.

„U Zemunu je oko 21 odsto svih obolelih. Zatim imamo veliki broj obolelih registrovanih na gradskoj opštini Voždovac, Zvezdara, Čukarica i Palilula“, kaže doktorka.

Veoma zarazno oboljenje, tri stadijuma bolesti

Doktorka objašnjava da veliki kašalj izaziva bakterija bordetella pertussis i da je reč o veoma zaraznom oboljenju.

„Ono ima tri stadijuma. Prvi stadijum, kateralni, kada je osoba najzaraznija. On obično počinje nekim respiratornim simptomima, na osnovu kojih ne možemo reći da je u pitanju veliki kašalj ili neko drugo akutno respiratorno oboljenje. Curenje iz nosa, imamo povišenu temperaturu koja obično ide do 38 stepeni, malaksalost, kašalj ali blag, nije prepoznatljiv“, kaže doktorka Maris.

Ozbiljniji kašalj javlja se u drugoj fazi.„Kada imamo te napade kašlja, sa zacenjivanjem, koji mogu završiti povraćanjem. Oni su naročito izraženi tokom noći i ti napadi mogu biti jako dramatični. Naročito kod male dece uzrasta do godinu dana, mogu se javiti prekidi u disanju koji mogu izazvati ozbiljne posledice“, ističe doktorka.

Trećina obolelih beba, starosti do godinu dana, zahteva bolničko lečenje.

„Od tih beba koje su na bolničkom lečenju, dve od tri će imati prekide u disanju. Jedna od pet će imati upalu pluća. Jedna od 50 će imati nevoljne pokrete, odnosno konvulzije. Jedna od 150 će imati oštećenja mozga, odnosno encefalopatiju, a nažalost jedna od 100 tih beba će umreti“, rekla je dr Maris.

Bolest od 100 dana

Veliki kašalj zove se i magareći kašalj, ali i bolest od 100 dana, jer dugo traje.

„Ova prva faza bolesti traje od jedne do dve nedelje, druga faza traje duže, od tri do šest nedelja, i treća faza je oporavak“, kaže doktorka.

Velika je opasnost ako postoji koinfekcija još nekim virusom, kao kod beba koje su u januaru preminule od velikog kašlja.

„Jedna je imala respiratorni sincicijalni virus i rinovirus, druga je imala rinovirus i koronavirus, tako da su to sve infekcije koje su svakako doprinele težoj kliničkoj slici i ovakvom ishodu. Česte su inače takve situacije da pored velikog kašlja zakačimo još dodatne viruse, pogotovo kada su mala deca u pitanju“, kaže doktorka.

Roditelji da zaštite decu – bez poseta u vreme kada haraju virusi

Roditeljima poručuje da treba da zaštite decu u ovom periodu kada vladaju respiratorni virusi.

„Nema poseta, zna se, ipak su ta deca jako osetljiva. Moramo voditi računa, naročito treba zaštititi malu decu uzrasta do godinu dana, posebno do dva meseca, jer vakcinacija komponentom ove vakcine koja štiti protiv velikog kašlja, kreće u drugom mesecu života“, napominje doktorka.

Vakcina ide u tri doze, sa minimalnim razmakom od četiri nedelje.“Prva revakcinacija se daje u drugoj godini života, odnosno u godinu dana od poslednje vakcine, i druga revakcinacija se daje deci pred polazak u školu. Od sledeće godine, prema programu obavezne imunizacije, planirana je imunizacija dece u osmom razredu“, kaže doktorka.

Ističe da je proteklih godina smanjena imunizacija, ali da u ovom trenutku, nakon upozoravajućeg podatka da je od velikog kašlja umrlo četvoro dece, vlada veće interesovanje za vakcine.

„Rade se revizije kartoteka za nevakcinisanu decu, odnosno propuštenu vakcinaciju“, kaže doktorka.

Koliko traje imunitet

Objašnjava da vakcina ne daje doživotnu zaštitu, te da ona slabi nakon četiri godine. Imunitet kod onih koji preleže veliki kašalj traje od 10 do 15 godina.

„Tako da odrasle osobe koje su vakcinisane u dečijem uzrastu, da kažemo u toj prvoj, odnosno drugoj godini života, nemaju zaštitu“, ističe doktorka.

Međutim, napominje da je kod njih blaža klinička slika.

Savetuje da se izbegava kontakt sa osobama koje imaju neke respiratorne probleme, kao i boravak u prostorijama sa velikim brojem ljudi.

„Ukoliko je to neminovno, onda treba nositi masku. Da češće provetravamo, češće boravimo na otvorenom, češće peremo ruke i podižemo imunitet – adekvatnom ishranom, uz dovoljno sna i naravno fizičke aktivnosti“, naglašava dr Slavica Maris.

(RTS)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Lepota&Zdravlje

Endokrinolozi ukazuju na pojavu koja može da bude znak da naše kosti slabe

Objavljeno

-

Zdrave kosti su ključne za zdravu i bezbolnu starost i nikada nije prerano, ni prekasno da počnemo da brinemo o njima.

Kosti često oslabe i postanu lomljive bez ikakvih simptoma, a toga postajemo svesni tek kada dođe do preloma.

„Pošto je slabljenje kostiju često neotkriveno, prvi način na koji ljudi mogu da saznaju koliko su im kosti zdrave je skeniranje gustine kostiju, ili DEKSA skeniranje, koje se preporučuje za svaku ženu stariju od 65 godina, mlađe žene u riziku od razvoja osteoporoze i muškarce starije od 70 godina“, rekao je za „The Parade“ dr Heter L. Hoflih.

Endokrinolog Sara Fišman potvrđuje da je ovo važan test.

„Nažalost, osteoporoza i osteopenija su često tiha stanja. Većina ljudi ne oseća ništa u svojim kostima dok ne dođe do preloma“, upozorila je ona.

Međutim, prema rečima dr Fišman, postoji rani znak da kosti slabe, a to je skupljanje.

„Dok neki ljudi veruju da je smanjenje obima zgloba znak slabljenja kostiju, to je zapravo manje tačan znak od gubitka visine“, primetila je ona.

Šta možemo da učinimo ako su kosti slabe?

Ako želite da ojačate svoje kosti i usporite njihovo slabljenje, unosite dovoljno kalcijuma. Preporučuje se unos između 1.000 i 1.300 miligrama kalcijuma dnevno, u zavisnosti od starosti i pola. Namirnice bogate kalcijumom uključuju jogurt, obogaćeni sok od pomorandže, sardine, losos, tofu i spanać.

„Ako ne dobijate dovoljno kalcijuma samo ishranom, možete koristiti suplemente kalcijuma, u konsultaciji sa svojim lekarom“, smatra dr Hoflih.

Važan je i unos vitamina D. Ako ne provodite mnogo vremena napolju ili ne živite na mestu koje nije posebno sunčano, razmislite o uzimanju suplementa ovog vitamina. Nacionalni instituti za zdravlje preporučuju unos između 600 i 800 mikrojedinica vitamina D dnevno, u zavisnosti od starosti i pola.

I na kraju, vežbajte najmanje 30 minuta dnevno. Izaberite vežbe kao što su hodanje, trčanje, dizanje tegova ili  tenis.

„Ponekad je moguće povećati gustinu kostiju uz pomoć lekova. Postoje lekovi koji će aktivnije graditi gustinu kostiju i lekovi koji će pomoći u usporavanju destruktivnih procesa koji dovode do gubitka koštane mase“, objašnjava dr Fišman. Takođe napominje da efikasnost takvih lekova zavisi od starosti pacijenta i drugih zdravstvenih stanja, prenosi Index.hr.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Namirnica koja se dugo smatrala hranom siromašnih: Prava je riznica zdravlja

Objavljeno

-

Sočivo je namirnica čije kuvanje nije komplikovano pa ju je lako uvrstiti u jelovnik. Puna je vitamina, proteina i vlakana, a zdravstvene dobrobiti koje nudi su brojne.

Sočivo se na našim prostorima jako dugo smatralo „sirotinjskom“ namirnicom jer je uvek bilo vrlo pristupačno, pa su i najsiromašniji slojevi mogli da ga priušte u velikim količinama. Upravo ta etiketa možda je i učinila da sočivo decenijama ode u zapećak u domaćoj kuhinji, međutim, poslednjih godina mu se vraća zaslužena popularnost, piše Zadovoljna.rs.

Ako želite da se hranite zdravije, ova namirnica bi trebalo što češće da se nađe na vašem tanjiru.

1. Bogato je vlaknima

Jedna od najvećih prednosti sočiva je njegov visok nivo vlakana, koje većina ljudi ne unosi dovoljno putem ishrane.

„Sočivo je složeni ugljeni hidrat koji sadrži puno vlakana, posebno topivih vlakana. Ta se vlakna tope u vodi i stvaraju smesu sličnu gelu koja se kreće našim telom i pomaže da se uklone neke od materija povezanih s visokim holesterolom“, kaže Dženifer Henvej, nutricionistkinja.

Sočivo može da osigura vašu dnevnu dozu vlakana (26 grama) u samo pola šoljice. Vlakna u njemu takođe pomažu varenju.

2. Pomaže u regulaciji šećera u krvi

„Topiva vlakna u sočivu mogu da pomognu u ravnoteži nivoa šećera u krvi usporavanjem otpuštanja glukoze u krvotok i sprečavanjem skokova insulina“, kaže Henvej. Ovo je jedna od velikih prednosti sočiva za dijabetičare, jer pomaže u održavanju nivoa šećera u krvi. Visok sadržaj vlakana ih čini veoma zasitim što pomaže u kontroli apetita.

3. Dobar je izvor proteina

Sočivo ima više od 20 grama proteina u pola šoljice, što ga čini savršenim prilogom za ručak, pogotovo ako ste vegetarijanac ili vegan. Čak trećina kalorija iz sočiva dolazi od proteina, što ga čini trećim po količini proteina, u odnose na sve druge mahunarke ili orašaste plodove.

Sočivo ima nekoliko esencijalnih aminokiselina, a to su metionin i cistein. Ovo se lako rešava kombinovanjem sočiva sa žitaricama kao što su pirinač ili pšenica.

4. Puna je vitamina i minerala

Jedna od zdravstvenih dobrobiti sočiva je to što je poput vrlo ukusnog multivitamina: kroz njega možete uneti kalcijum, kalijum, cink i gvožđe, kao i puno vitamina B.

Ukoliko patite od hroničnog umora ili anemija, uz sočivo možete nadomestiti nedostak gvožđa, koje je odgovorno za dodatak enegije. Gvožđe stvara hemoglobin, supstancu u vašim crvenim krvnim zrncima koja im omogućava da prenose kiseonik u vaše telo.

Pola šolje kuvanog sočiva može da obezbedi 15% preporučenih dnevnih potreba za gvožđem.

5. Smanjuje rizik od određenih hroničnih bolesti

Studije pokazuju da redovno konzumiranje sočiva smanjuje rizik od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, rak i srčana oboljenja. To je zahvaljujući njihovom bogatom sadržaju zaštitnih biljnih jedinjenja zvanih fenoli – sočivo je među najbolje rangiranim mahunarkama po sadržaju fenola. Stoga ne čudi da se sočivo može pohvaliti antioksidativnim, antibakterijskim, antivirusnim, antiinflamatornim i kardio-protektivnim dejstvom.

Nutricionistkinja preporučuje da se kod kuvanja sočiva šporet ugasi nekoliko minuta ranije. Kuvajte dva-tri minuta kraće od planiranog, ugasite vatru, poklopite i pustite da se kuva na spostvenoj pari do kraja.

(zadovoljna.rs)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Grujičić: Razmatamo vakcinisanje majki protiv velikog kašlja

Objavljeno

-

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je danas da se razmatra početak vakcinacije majki protiv velikog kašlja kako bi novorođena deca bila zaštićena u prvim mesecima života.

Ministarka je povodom nedavnih smrti novorođenčadi od posledica velikog kašlja ocenila da se to pitanje ozbiljno razmatra, i da je na Republičkoj stručnoj komisiji za pedijatriju i infektivne bolesti da donese odluku.

Ona je naglaisila za TV Pink, da je veliki kašalj posebno opasan za novorođenčad.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Grujičić: Na pragu smo epidemije velikog kašlja, 400 novih slučajeva od početka godine

Objavljeno

-

N1

Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je danas u Nišu da Srbija nije na pragu epidemije morbila, ali jeste na pragu epidemije velikog kašlja.

„Oko 400 novih slučajeva velikog kašlja imamo od Nove godine. To je puno i moja molba svima je da vakcinišu decu po kalendaru koji je zakonski obavezan. Nepotrebno pravimo rizike“, rekla je Grujučić prilikom obilaska Univerzitetskog kliničkog centra.

Ona je kazala da će uskoro biti održan sastanak republičke Komisije za infektivne bolesti na kome će biti odlučeno da li treba ići na vakcinaciju trudnica od velikog kašlja, kako bi se zaštitila deca do dve godine, jer tek od druge godine deca počinju da primaju vakcinu protiv te bolesti.

„Najveći broj zaražene dece ima od 10 do 14 godina, ali srećom kod njih nije toliko teška klinička slika, kao kod malih beba. Deca koja su umrla nisu bila zaštićena vakcinom“, kazala je Grujičić.

Ona je najavila da će u Nišu, u blizini nove zgrade Kliničkog centra biti građena nova Ginekološko-akušerska klinika.

„Moramo brzo da radimo i to po principima 21. veka. Postoji više varijanti na koji način možemo da gradimo te klinike. Neki su brži, neki sporiji. Ići ćemo na najkvalitetnije rešenje“, izjavila je Grujičić.

Prema njenim rečima, za par meseci biće poznato kada će porodilište biti izgrađeno.

Grujičić je kazala da kako god bi rekonstruisali postojeću zgradu Ginekološko-akušerske klinike, ona ne bi mogla da zadovolji savremene standarde.

(Beta)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Dejan Škorić: Tiršova ostvaruje više od 90 odsto uspešnih izlečenja malignih bolesti

Objavljeno

-

Univerzitetska dečja klinika Tiršova ostvaruje više od 90 odsto uspešnih izlečenja malignih bolesti kod dece, izjavio je danas načelnik odeljenja hematologije na toj klinici Dejan Škorić, povodom predstojećeg Međunarodnog dana dece obolele od raka koji će biri obeležen 15. februara.

„Uz inovativne i savremene metode lečenja, koje se u Srbiji uspešno primenjuju, uspešnost izlečenja je 92 odsto kod određenih vrsta leukemije, a na izlečenje utiču rano otkrivanje i tačna dijagnoza, dok je podizanje svesti važan zadatak za sve nas“, rekao je Škorić.

Škorić je objasnio da je leukemija maligna bolest krvi i da se najčesća bolest tog tipa razvija u dečjem uzrastu, saopšteno je iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova.

pročitaj više

U TRENDU